Nezavisne Novine

Kanada

Umro Izrael - Izi Asper

jedan od najbogatijih, najmocnijih i najvelikodusnijih Kanadjana

Protekle nedelje Kanada je iznenada izgubila jednog od svojih najvecih medijskih magnata i filantropa Izraela - Izija Aspera. U saopstenju koje je dao KanVest, Asper, 71, preminuo je u vinipeskoj bolnici Sveti Bonifacije, nedugo nakon prijema, okruzen clanovima svoje porodice. Uzrok smrti nije naveden.
Ted Rodzers, sef Rodzers Komjunikejsns, rekao je da sa njim otisao pravi pionir iz oblasti komunikacija u Kanadi. I druga najveca imena vezana za medije, ali i ona iz javnog, politickog i kulturnog zivota zemlje, davala su slicne izjave, velicajuci podjednako sve sto je postigao tokom svoje izuzetne karijere i njegovu izvanrednu licnost.
Jedan od njegovih najblizih poslovnih saradnika, ali i licni prijatelj, Dzerald Svarc rekao je da je Asper odrazavao ono najbolje sto Kanadjanin moze da postigne u svetu konkurencije.
Premijer Kretjen, koji se njim druzio svega nekoliko dana pre smrti, rekao je za Aspera da je bio izuzetan Kanadjanin, ciji odlazak predstavlja nenadoknadiv gubitak.
Rodjen u Minedosi, Manitoba, u porodici ukrajinskih doseljenika, od najranijih dana je pokazivao borbenost i resenost da uspe. Zavrsio je pravni fakultet na Univerzitetu Manitoba, gde je izdavao studentski list 'Manitobac'. Svoje poznavanje poreske oblasti krunisao je knjigom "Bensonov ledeni breg", u kojoj je analizirao poresku politiku tadasnjeg federalnog ministra finansija Edgara Bensona.
Kasnije je osnovao prvu zapadnokanadsku trgovacku banku KanVest Kapital.
Sedamdesete godine proslog veka postao je lider Liberalne stranke Manitobe, da bi se nakon pet godina okrenuo medijskom biznisu. Tad je kupio piratsku televizijsku stanicu sa sedistem u Severnoj Dakoti i preselio je u Vinipeg. Krajem devedesetih, postao je vlasnik kompanije u cijem sastavu je 14 velikih gradskih novina i na desetine manjih izdavaca.
Ni tada nije zeleo da napusti svoj Vinipeg, iako je imao kontrolu nad stampom u gotovo svakom delu zemlje.
Lista njegovih donatorskih ulaganja u raznorodne objekte i projekte je impozantna. Milione i milione dolara poklonio je skolama i kulturi, a nazalost nije uspeo da doceka da bude zavrsen jedan od njegovih najdrazih projekata - Kanadski muzej za ljudska prava u Vinipegu.
Govoreci o Asperu, Pol Martin je upravo istakao ovu dobrociniteljsku crtu njegove licnosti, koja je dominirala pri njihovim poslednjim susretima. On je posebno pomenuo Asperovo razumevanje za potrebe drugih i zelju da pomogne ljudima.
Poslednju postu jednom od najbogatijih, najmocnijih i najvelikodusnijih Kanadjana u sinagogi Sarej Zedek u Vinipegu, odalo je preko 1.500 ljudi. Medju njima bili su mnogi poznati politicki i javni radnici, poput premijera Kretjena, njegovog naslednika Pola Martina, premijera Manitobe Geri Duer, lider Alijanse Stiven Harper, predsednik Liberalne stranke Stiven LeDru, guverner Manitobe Piter Liba, izraelski ambasador Haim Divon i mnogi, mnogi drugi.

Otpremnina ista za clanove Parlamenta i ministre

Svi clanovi Parlamenta koji su izgubili svoj mandat na nedavnim ontarijskim izborima dobice otpremninu u skladu sa parlamentarnim propisima. Oni su poprilicno poostreni 1997. godine, u vreme kada je Majk Haris bio premijer, tako da ce maksimalna svota na koju mogu da racunaju biti 85.240 dolara.
Interesantno je da su kriterijumi isti za sve clanove Parlamenta, bez obzira da li su bili poslanici ili ministri. Osnova za otpremninu je jednomesecna plata za svaku godinu sluzbe, pa moze ici od najmanje sestomesecnog do najvise jednogodisnjeg iznosa osnovne plate, odnosno od 42.620 do 85.240 dolara.
Racuna se da ce sa dolaskom liberala bez sluzbe ostati i ko pet stotina politickih radnika, ali oni nece dobiti ni priblizno ovolike otpremnine. Njima ce biti isplacena jednonedeljna zarada za svaku godinu provedenu u sluzbi, sto znaci da ce maksimalno dobiti svotu jednaku zaradi za 26 nedelja.

Novi premijer ne moze da odbaci mogucnost budzetskog deficita u prvoj godini mandata

Novoizabrani premijer Ontarija Dalton MkGvinti zatrazio je pomoc nekadasnjeg provincijskog kontrolora Erika Pitersa da izvrsi nepristrasni pregled budzetskih knjiga.
Piters kaze da ce odmah poceti sa radom, ne iz politickih ciljeva, vec pre zarad otvorenosti i transparentnosti. Njegova prognoza je da ce izvestaj biti gotov za nekoliko nedelja.
Nedugo posto je odredio Pitersa za kontrolu stanja budzeta, u jednom obracanju MkGvinti nije mogao u potpunosti da odbaci mogucnost budzetskog deficita tokom prve godine njegovog mandata. Kako je izjavio, on ne zeli da spekulise sa tim, vec zeli da se prvo ustanovi pravo stanje stvari, a tek potom ce se videti sta i kako dalje.
Iz ove izjave otprilike sledi da ce sledeci budzet umnogome zavisiti od visine deficita sadasnjeg, buduci da je MkGvinti u svojoj predizbornoj platformi racunao na manjak u iznosu od dve milijarde. Ukoliko on bude veci, normalno je da ce njegovo pokrivanje potrajati.
MkGvinti je vec otpoceo svoju aktivnost i odrzao je telekonferenciju sa ostalim kanadskim premijerima.
Planirani susret sa Polom Martinom, u Redzajni pred pocetak Grej kupa, trebalo bi da bude u sklopu njegovog obecanja da ce poboljsati odnose i ostvariti saradnju na relaciji Otava - Ontario.

Skandal oko federalnog sponzorstva

Federalni kontrolor Sila Frejzer izjavila je da ce izvestaj o opseznoj istrazi povodom velikog skandala o sumnjivom finansiranju federalnih reklamnih kampanja i sponzorstava, najverovatnije sacekati sledecu vladu.
Ocekuje se da ce predsedavajuci Parlamenta Piter Miliken biti upoznat sa rezultatima istrage 25. novembra, ali javnost ce to moci da vidi tek posto se clanovi Parlamenta upoznaju sa materijalom. Premijer Kretjen ce sednicu Parlamenta zavrsiti sredinom novembra, zbog konvencije za izbor novog lidera Liberalne stranke i novog premijera, koji bi potom trebalo da sazove narednu sednicu. Kako Kretjen namerava da se povuce februara, moze se lako desiti da naredna sednica bude tek krajem tog meseca, ili cak pocetkom marta.
Izvestaj se bavi sirokom istragom o sponozorskom programu od 40 miliona na godisnjem nivou, sa posebnim akcentom na projekte koje je radila Grupeksn Marketing iz Montreala. Gospodja Frejzer je zatrazila i pomoc RCMP u vezi sa istragom, zato sto su pri sklapanju ugovora sa njima, vrednih 1,6 miliona dolara, prekrseni svi vazeci propisi.

Kanadi zamereno na odnosu prema starosedeocima i izbeglicama

U izvestaju Amnesti Internesenela stoji da Kanada nije ispunila svoje medjunarodne obaveze po pitanju odnosa prema starosedeocima i izbeglicama.
Posle objavljivanja izvestaja, generalni sekretar ove organizacije za Kanadu Aleks Nev je, u razgovoru sa novinarima, izjavio da je odnos prema narodima koji poticu sa ovog prostora ono sto najvise muci Kanadjane.
Ipak, bez obzira na sve, zemlja nije uspela da do kraja ispostuje i uvede sve preporuke tela Svetske organizacije. On je naglasio da, uprkos tome sto je jos 1990. godine Komitet za ljudska prava apelovao na Kanadu da resi spor oko prava na zemlju sa Labikon Kri, a tadasnji opozicionar Kretjen to stavio na svoju listu prioriteta, situacija se nije promenila. Nev insistira da Kretjen mora da donese resenje ovog spora pre isteka svog mandata.

Martin ima najbogatiju kampanju u istoriji

Kandidat za sledeceg lidera Liberalne stranke, Pol Martin definitivno ima najbogatiju kampanju u istoriji. Nakon sto je u sredu objavio da je prikupio jos 1,67 miliona dolara, ukupan iznos donacija do sada iznosi 10,67 miliona.
Poredjenja radi, protivkandidat Sila Kops sakupila je svega 891 hiljada dolara.
Sav neutroseni novac trebalo bi da se slije u fond stranke, u kome je sadasnji manjak 1,5 miliona. Medjutim, ljudi iz Martinovog tima ne veruju da ce nesto preostati, jer je njegova kampanja pocela mnogo ranije nego sto je to i zvanicno objavljeno, pa je najveci deo novca i prikupljen i potrosen pre februara.
Pored izuzetne podrske clanstva Liberalne stranke, svakako da i prikupljene donacije daju dodatnu sigurnost Martinu da ce glasanje na stranackoj konvenciji u novembru biti cista formalnost. Gospodji Kops su u vise navrata sugerisali da razmisli o ovlacenju iz trke za lidera stranke, ali je ona takve predloge odbacivala.

Rik Hilijer glavnokomandujuci mirovnjaka u Avganistanu

Ministar odbrane Dzon MkKalam objavio je da ce general-pukovnik Rik Hilijer biti postavljen za glavnokomandujuceg medjunarodnih NATO mirotvornih snaga u Avganistanu. Ovo je ujedno jedna od najvisih funkcija nekog pripadnika kanadskih oruzanih snaga u okviru NATO, od njegovog osnivanja.
General Hilijer ce stupiti na funkciju u februaru, a buduci da je mandat kanadskih snaga godinu dana, on ce kmandovati sest meseci.
General Hilijer je svoje iskustvo sticao izmedju ostalog i u Bosni, gde je komandovao jednom od tri visenacionalne divizije mirovnjaka.