Nastavlja se rasprava o poverenju Natasi Micic
Skupstina Srbije pocela je juce raspravu o inicijativi radikala za razresenje predsednice parlamenta Natase Micic.
Rasoprava je prekinuta u 18 sati, kada se zavrsava radno vreme parlamenta, i bice nastavljena u sredu 22. oktobra.
Na pocetku sednice, Miciceva je i sama zatrazila da se rasparavlja o njenom poverenju, a sef poslanicke grupe DOS-Reforma Srbije Bojan Pajtic povukao je svoj predlog da se na dnevni red ne ukljuce ta inicijativa kao i predlog opozicije da se glasa o poverenju Vladi Srbije.
Za dnevni red sa te dve inicijative glasalo je 238 poslanika od 246 prisutnih. Parlament ima 250 mandata.
Socijaldemokratska partija odbila je juce da potpise DOS-ov sporazum po kome bi sa dnevnog reda bile skinute te inicijative. Iz SDP-a su najavili da, iako zahtevaju da te tacke budu na dnevnom redu, poslanici te stranke nece glasati za smenu Natase Micic i rusenje Vlade Srbije.
Na predlog opozicije, vecinom glasova odluceno je da rasprava o razresenju Natasse Micic u nacelu traje deset sati, umesto ranije previdjenih pet.
Poslanik Srpske radikalne stranke (SRS) Gordana Pop Lazic zatrazila je smenu predsednice parlamenta Srbije Natase Micic.
Pop Laziceva, koja je i ovlasceni predlagac inicijative radikala, optuzila je Natasu Micic da je odgovorna za falsifikovanje rezultata glasanja u Skupstini, odrzavanje sednica bez kvoruma i zloupotrebu poslanickih kartica.
Predsednica Skupstine Srbije Natasa Micic, obracajuci se parlamentu, porucila je poslanicima da glasaju po svojoj savesti i naglasila da joj je "srce mirno, a savest cista" jer "nikada nije prekrsila ni Ustav ni zakon".
"Moja ostavka bi i dalje ostavila mnogo toga sakrivenog od ociju javnosti. Ne bi to bilo posteno ni prema gradjanima Srbije", porucila je Miciceva sa skupstinske govornice.
Sef poslanicke grupe Demokratske stranke Srbije (DSS) u Skupstini Srbije Dejan Mihajlov ocenio je da je rasprava o poverenju predsednici parlamenta Natasi Micic "rasprava o politici koju je ona sprovodila u republickom parlamentu".
Mihajlov je pred poslanicima republicke skupstine optuzio Natasu Micic da je, kao i poslanicka vecina, "krala mandate poslanicima" i najavio da ce DSS glasati za razresenje Miciceve jer je dozvolila da se skupstina pretvori u, kako je rekao, "pijacu i javnu kucu".
Izbora ce u Srbiji biti ako to bude zavisilo od Demokratske stranke i vladajuce koalicije, rekao je potpredsednik Vlade Srbije Cedomir Jovanovic.
On je rekao da u parlamentu vise nema "potrebnog kvaliteta" da bi se sprovele reforme u Srbiji, ali da taj kvalitet postoji u Srbiji.
"Ako treba vecina, trazicemo je u Srbiji zato sto smo cestiti, energicni i hrabri... Verujte, radujemo se izborima u Srbiji, ako bude zavisilo od Demokratske stranke. Ako bude zavisilo od koalicije koja je sprovodila reforme izbora ce biti. Ti izbori ce biti uspeh za drustvo, a nikako povratak na staro", rekao je potpredsednik Vlade Srbije.
U prepodnevnom delu zasedanja Skupstina Srbije nije usvojila zapisnike sa pet vanrednih zasedanja odrzanih u julu, ukljucujuci sednicu na kojoj su 22. jula izabrani guverner i Savet Narodne banke Srbije (NBS).
Poslanici Skupstine Srbije uvrstili su na dnevni red sednice jos nekoliko vladinih i poslanickih zakonskih predloga.
Na dnevni red uvrsteni su predlozi Vlade Srbije - Predlog zakona o porezu na fond zarada, Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o javnim prihodima i javnim rashodima i Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o trzistu hartija od vrednosti.
Na dnevnom redu je i vladin Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama.
Prihvacen je i predlog poslanika Demokratske stranke Srbije o zakonu o sprecavanju sukoba interesa, kao i predlog poslanika Socijaldemokratske partije o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika.
Poslanici Gradjanskog saveza Srbije odvojili su se od poslanickog kluba DOS -Reforme Srbije i osnovali poslanicki klub DOS-GSS, saopstila je poslanicima potpredsednik Skupstine Srbije Gordana Comic.
Poslanicki klub DOS-GSS ima osam poslanika. Predsednik tog poslanickog kluba je Mirko Rosic, a njegov zamenik je Dragor Hiber.
Dejan Mihajlov (DSS)
Ne mozete lopove pobediti lopovlukom a bezakonje bezakonjem
Sef poslanicke grupe Demokratske stranke Srbije (DSS) u Skupstini Srbije Dejan Mihajlov ocenio je juce da je rasprava o poverenju predsednici parlamenta Natasi Micic "rasprava o politici koju je ona sprovodila u republickom parlamentu".
Mihajlov je pred poslanicima republicke skupstine optuzio Natasu Micic da je, kao i poslanicka vecina, "krala mandate poslanicima" i najavio da ce DSS glasati za razresenje Miciceve jer je dozvolila da se skupstina pretvori u, kako je rekao, "pijacu i javnu kucu".
"Ko je nama oduzeo mandate ako niste Vi, koga lazete, od istine se ne moze pobeci. Kazete da su snage bivseg rezima i dalje jake. Ne mozete lopove pobediti lopovlukom a bezakonje bezakonjem", rekao je Mihajlov.
Upitao je predsednicu parlamenta i "ko vlada Skupstinom Srbije i da li su to pravila i procedure ili finansijski mocnici".
Predsednik poslanickog kluba DSS-a je rekao i da su u Skupstini Srbije "zaziveli jedino privatizacija i trgovina mandatima".
Mihajlov je, kritikujuci ponasanje skupstinskog rukovodstva prema poslanicima u utorak 14. oktobra, upitao "da li je to hrabra vlast dosla na sednicu posle tri dana skrivanja po kabinetima".
SRS - Gordana Pop Lazic
Potrebna smena predsednice Skupstine Srbije
Poslanik Srpske radikalne stranke (SRS) Gordana Pop Lazic zatrazila je juce smenu predsednice parlamenta Srbije Natase Micic.
Gordana Pop Lazic, koji je ovlasceni predlagac inicijative radikala, optuzila je Natasu Micic da je odgovorna za falsifikovanje rezultata glasanja u Skupstini, odrzavanje sednica bez kvoruma i zloupotrebu poslanickih kartica.
Ona je, govoreci u skupstini sat vremena, kazala da je Natasa Micic, kao vrsilac duznosti predsednika Republike, uvela vanredno stanje protivustavno. Prema njenim recima, vanredno stanje je produzeno ukidanjem televizijskih prenosa sednica Skupstine.
Gordana Pop Lazic je navela da je predsednica parlamenta odgovorna sto se ne zna koliko zapravo ima poslanika i ko ima pravo na mandat. Ona je zatrazila smenu Natase Micic u "cilju ocuvanja i unapredjenja parlamentarizma".
Prema njenim recima, Natasa Micic je mogla da podnese ostavku i tako ocuva svoj ugled. Gordana Pop Lazic je optuzila predsednicu parlamenta da je na najgrublji nacin krsila Poslovnik o radu Skupstine i to "od zakazivanja sednica do usvajanja zapisnika".
Prema njenim recima, predsednica Skupstine je maltretirala poslanike, a posebno ugrozavala prava radikala. Navela je da su poslanici SRS kaznjeni do sada sa dva miliona dinara.
Gordana Pop Lazic je dodala da je Natasa Micic "najgori predsednik koga je imala Skupstina Srbije".
Na dnevnom redu su i inicijative za izglasavanje nepoverenja Vladi Srbije.
RAZGOVORI BEOGRAD - PRISTINA OPET U BECU
Rambuje je bio samo objava rata Srbiji
Razgovori o Kosovu, koji su u utorak odrzani u Becu, kasne vise od deset godina i vise znace medjunarodnoj zajednici nego Srbima i Albancima, ocenjuje stokholmska Transnacionalna fondacija za mir i istrazivanja buducnosti (TFF).
Sastanak u Becu bio je istorijski trenutak na vise nacina. Pruzio je priliku za svakoga ko je zainteresovan da razmotri da li takozvana medjunarodna zajednica cini pravu stvar i da li postoje paralele izmedju Kosova, Avganistana i Iraka koje treba samokriticno razmotriti a ne samo kriviti druge.
TFF podseca da je dijalog u Becu prvi sastanak predstavnika Srba i Albanaca od kraja bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, i prvi pokusaj pravih pregovora od kasnih 80-ih.
Buduci da su bili zrtve Miloseviceve politike, Albanci su s pravom verovali da imaju podrsku Zapada i da ce biti nagradjeni ako se budu drzali maksimalistickog stava - nema kompromisa oko pitanja potpune samostalnosti.
Sa druge strane Srbi, narod sa najvise manjina u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, veruju da ih medjunarodna zajednica nikada nije fer tretirala i da ih je ponizila bombardovanjem i ne razumeju zasto bi morali da zahtevaju pravo nad Kosovom koje smatraju svojom kolevkom.
Treba imati na umu, ocenjuje TFF, da su Srbi kao narod, a kosovski Srbi narocito, izgubili vise od svih zbog politike svog vodje.
Becki proces najverovatnije nece biti prekretnica i nece doneti pravi mir Kosovu. Sve strane igraju igre dok se obican svet na Kosovu nada miru.
TFF veruje da su becki razgovori bili vazniji medjunarodnoj zajednici nego lokalnim stranama.
Medjunarodna zajednica intervenisala je na veoma pristrasan nacin pomazuci Albancima, bombardujuci Srbiju, pokazujuci razumevanje za etnicko ciscenje koje su sprovodili albanski ekstremisti i zbog kojeg je posle NATO bombardovanja 1999. godine 200.000 Srba napustilo Kosovo.
Medjunarodna zajednica izvela je Srbe ali ne i Albance pred Haski tribunal i Kosovu dala milijarde dolara. Ali i pored svega toga, medjunarodna zajednica jos uvek nema autorit da podvikne pojedinim albanskim liderima da je dosta sa odugovlacenjem, ocenjuje TFF.
TFF podseca da tokom 90-ih nijedna vlada nije pokusala da postigne politicko, civilno resenje krize dok je ono bilo moguce kao i da medjunarodne organizacije nisu cinile ozbiljne napore da privole Srbe i Albance da razgovaraju.
Istina, postojali su "pregovori" u Rambujeu, podseca TFF, ali se dve strane nikada nisu sastale licem i lice a prava svrha razgovora bila je predstavljanje americkog plana koji su Albanci podrzali a Srbi ne.
Plan je sadrzao klauzulu prema kojoj je NATO mogao da ima snage svuda u Srbiji, da ne preuzima odgovornost za nesrece i ucinjenu stetu i da ne placa za upotrebu zgrada, puteva, luka. Bez obzira sta se mislilo o Milosevocu i srpskoj politici tih godina, nijedna suverena drzava ne bi prihvatila ove pregovore, pise TFF.
Rambuje je stoga bio de fakto objava rata.
Malo ljudi se pita da li problem Kosova i drugu dimenziju, kao sto je projekat gasovoda od Kaspijskog i Crnog mora kroz Bugarsku, Makedoniju i Albaniju do Jadrana cime bi Zapad dobio ogromne zalihe gasa.
Malo njih se potrudilo da istrazi zasto su SAD izgradile najvecu vojnu bazu Bondstil izvan SAD od Vijetnamskog rata, svega nekoliko kilometara od Pristine.
Malo njih se zapitalo kako SAD mogu da obecavaju nesavisnost provinciji bez pregovora sa suverenom drzavom i da li ogromna vaznost i prestiz Kosova kao i milijarde dolara koje tamo pristizu imaju veze sa tim da se na Kosovu nalazi najvece nalaziste metala u Evropi, pise TFF.
Zaista, malo ljudi se zapitalo zasto se na ovoj maloj teritoriji nalazi najveca mirovna misija sa 43.000 vojnika, plus jos stotine zvanicnika UN, OEBS-a i stotine nevladinih organizacija.
Nista na Kosovu ne funkcionise a sve sanse za mir su nestale - zaista je pravo vreme da se razgovara o registracijama vozila na Kosovu, pise TFF.
Velimir Ilic podneo predsednicku kandidaturu
Predsednicki kandidat Nove Srbije Velimir Ilic juce je Republickoj izbornoj komisiji (RIK) predao kandidaturu za izbore 16. novembra.
Ilic je novinarima ispred Skupstine Srbije rekao da je ocekivao da ce pored predsednickih, biti raspisani i vanredni parlamentarni izbori.
Prema njegovim recima, to bi bio dokaz ozbiljnosti rada premijera Srbije Zorana Zivkovica.
"Vidite na sta lici parlament, postao je jedna velika pijaca i stvarno je sramota da jedan ozbiljan narod to dozivi.
Predsednicki izbori bice prilika da se pobedi kandidat koalicije DOS, a zatim i raspisu parlamentarni izbori", rekao je Ilic.
On je ocenio da je "losa vlast koja se bavi sama sobom smorila gradjane", ali da se nada da ce gradjani "smoci snage" da izadju na izbore.
Ilic je juce predao RIK-u 11.387 potpisa gradjana koji podrzavaju njegovu kandidaturu. Komisija bi o njegovoj kandidaturi trebalo da raspravlja na sutrasnjoj sednici.
RIK je do sada potvrdio predsednicke kandidature radikala Tomislava Nikolica i lidera Narodne seljacke stranke Marijana Risticevica.
Ucesce na izborima 16. novembra najavili su i jedan od lidera DOS-a, predsednik Demokratskog centra (DC) Dragoljub Micunovic, generalni sekretar Socijalisticke narodne stranke Dragan S. Tomic i potpredsednik Narodne radikalne stranke Mirko Jovic.
Republicka izborna komisija odbila je u subotu kandidaturu za predsednika Srbije privrednika iz Jagodine Milisava Markovica, posto nije u predvidjenom roku sakupio potpise gradjana, kako nalaze zakon.
Markovic je predao kandidaturu za predsednika Srbije bez potpisa gradjana kako nalaze zakon, isticuci da je taj zahtev neustavan.
Bojkot izbora najavile su Demokratska stranka Srbije, Socijalisticka partija Srbije, Srpski pokret obnove, Stranka srpskog jedinstva i G17 plus.
Te stranke imale su kandidate na izborima u septembru 2002. godine.
Prema utvrdjenim rokovima, podnosenje predloga kandidata za izbore bice moguce do 26. oktobra u ponoc, a lista kandidata treba da bude utvrdjena do 31. oktobra i objavljena u "Sluzbenom glasniku" do 1. novembra.
Republicka izborna komisija (RIK) potvrdila je jucei u predsednicku kandidaturu lidera Narodne seljacke stranke (NSS) Marijana Risticevica
