Kako ce se raspodeliti snage u prosirenoj Evropi

U Briselu je juce poceo samit Evropske unije (EU) posvecen izradi njenog ustava, odnosno uspotavljanju ravnoteze snaga u novoj prosirenoj Evropi.
Lideri 15 zemalja clanica i 10 zemalja koje ce iduceg proleca uci u EU, trebalo bi da razrese mnoga osetljiva pitanja, ukljucujuci pravo glasa, broj mesta u Evropskoj komisiji i bezbednosnu integraciju EU.
Dok su male zemlje u strahu od gubitka uticaja, velike evropske sile - Nemacka, Francuska, Italija i Britanija, tvrde da broj stanovnika i politicka tezina jedne zemlje moraju na odgovarajuci nacin da se odraze i na proces donosenja odluka u okviru EU.
Konacne odluka ne ocekuje se pre decembra, ali je predsednik Evropske komisije Romano Prodi uoci samita upozorio lidere EU da "uskim nacionalizmima ne gurnu Evropu u borbu za vlast".
Prodi je od Italije kao predsedavajuce EU trazio da sto pre izadje sa kompromisnim predlozima.
Premijer Italije Silvio Berluskoni kazao je da je spreman da zakaze jos jedan sastanak lidera EU iduceg meseca.
On je najavio da ce na samitu od zemalja ucesnica biti zatrazeno da svaka iznese dve-tri kljucne stvari koje zeli da promeni nakon cega ce Italija kao predsedavajuca EU saciniti predlog i predstaviti ga liderima EU na neformalnom sastanku u novembru.
Lideri EU o osim o ustavu razgovaraju i o inicijativama za ozivljavanje ekonomskog rasta usmeravanjem potrosnje ka saobracaju i istrazivanjima.

Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju o Iraku

Savet bezbednosti UN jednoglasno je danas usvojio americku rezoluciju o Iraku.

Americki zvanicnici juce su bili zabrinuti da ce posle sest nedelja intenzivne diplomatske kampanje dobiti samo minimum od devet glasova potrebnih za usvajanje rezolucije.
Ali, poslednjeg dana intenzivnog lobiranja koje je predvodio americki drzavni sekretar Kolin Pauel, Vasington je dobio podrsku i glavnih protivnika rata u Iraku - Francuske, Rusije i Nemacke.
SAD su takodje dobile podrsku Kine i Pakistana, ali i Sirije, jedine arapske zemlje u Savetu bezbednosti i velikog protivnika americkog rata u Iraku.
"Ishod (glasanja) je jasni pokazatelj volje svih clanica Saveta bezbednosti da interese irackog naroda stave iznad svih drugih obzira", rekao je generalni sekretar UN Kofi Anan posle glasanja.
Nemacka, Francuska i Rusija saopstile su juce da ce podrzati rezoluciju kako bi medjunarodnu solidardnost iskoristili u rekonstrukciji Iraka.
Izjava nemackog kancelara Gerharda Sredera na samitu EU u Briselu oznacila je dramaticnu promenu u stavu tri zemlje.
"Slazemo se da je rezolucija veoma vazan korak u pravom smeru", rekao je Sreder posle sastanka sa francuskim i ruskim predsednikom Zakom Sirakom i Vladimirom Putinom. "Mnoge stvari koje smo predlozili su ukljucene (u rezoluciju). To je dovelo do zajednickog prihvatanja rezolucije".
Iako je Savet bezbednosti i dalje podeljen po putanju kojim tempom treba prebaciti vlast u ruke Iracana i ko treba da nadgleda politicki prelaz iz diktature u demokratiju, napravljen je kompromis kako bi se poslala jedinstvena poruka o vaznosti vracanja suvereniteta Iraku.
"Iznad svega jedinstvo medjunarodne zajednice se mora ocuvati u sto vecoj meri", rekla je Sirakov portparol Katrin Kolona.
Ona je, medjutim, dodala da su tri zemlje "daleko od mogucosti da se finansijski i vojno posvete" rekonstrukciji Iraka.
Pauel je rekao da ce rezolucija pomoci zemljama zainteresovanim za slanje vojnika time sto ce oformiti multinacionalnu vojnu silu pod mandatom UN a pomoci ce i u sakupljanju novca.
"Mi sada idemo okolo i trazimo od ljudi da budu darezljivi kao sto SAD planiraju da budu", kazao je on.
SAD su odbacile zahteve Francuske, Rusije i Nemacke da se utvrdi vremenski okvir vracanja suvereniteta Iraku, a potom su se okrenule Rusiji, koja je imala umereniji stav od druge dve zemlje.
U sredu ujutru, Moskva je na predlozenu rezoluciju podnela tri amandmana koji su prihvaceni i uneti u nacrt rezolucije, rekao je ruski ambasador u UN Sergej Lavrov.
Amandmanima je Ananu data mogucnost ucestvovanja u stvaranju novog irackog ustavnog i politickog prelaza i prvi put se navodi da ce mandat multinacionalne snage isteci sa izborom iracke vlade.
Rezolucijom je SAD dato jos vojnika ali i novca za rekonstrukciju Iraka posto ce se 23. i 24. oktobra u Madridu odrzati donatorska konferencija za Irak.
Francuska, Nemacka i Rusija prihvatile su rezoluciju nakon sto su ih SAD uverile da nemaju nameru da ostanu na vlasti i posle uspostavljanja nove iracke vlade. Vladajuci savet Iraka pozvan je da do 15. decembra obavesti Savet bezbednosti UN o tome kada ce biti gotov nacrt novog ustava kao i kada ce biti odrzani izbori.

 

SAD-GLAS AMERIKE

Dve opcije za normalizaciju trgovine sa SAD

Trgovinski odnosi SAD i Srbije i Crne Gore jo{ nisu normalizovani jer se zakonski predlog kojim se to pitawe reguli{e zaglavio u proceduri, izjavio je ameri~ki biznismen Xorx Sejlor.
Uprkos ispoqenoj politi~koj voqi SAD, trgovinski odnosi Beograda i Va{ingtona nisu normalizovani jer se zakonski predlog o suspenziji carina u okviru koga je i zakonski predlog o normalizaciji trgovinskih odnosa SAD i SCG "zaglavio", rekao je Sejlor za radio Glas Amerike.
Sejlor je predsednik kompanije "Krgo transport inkorporejtid" i ~lan koalicije ameri~kih trgovinskih firmi koje u ameri~kom Kongresu lobiraju za smawewe carinskih da`bina.
Sejlor je kazao da je o normalizaciji trgovinskih odnosa SCG i SAD bilo re~i tokom nedavnog boravka delegacije SCG u Wujorku sa ameri~kim dr`avnim sekretarom Kolinom Pauelom, a zatim i sa wegovim zamenikom Markom Grosmanom.
Dodao je kako su dr`avni sekretar Kolin Pauel i wegov zamenik Mark Grosman mislili da je zakonski nacrt o normalizaciji trgovinskih odnosa ve} usvojen.
Prema re~ima Sejlora, za re{ewe pitawa normalizacije trgovinskih odnosa postoje dve opcije.
Prva opcija je kako je rekao, da administracija izvr{i pritisak na vo|stvo u Senatu da se postoje}i zakonski nacrt usvoji, {to do sada nije u~iweno.
"Kada administracija ne{to stvrano `eli da postigne ona se totalno anga`uje u postizawu tog ciqa", dodao je on.
Sejlor je naveo da je druga opcija da se zakonski nacrt o normalizaciji trgovinskih odnosa povu~e iz postoje}eg paketa o carinama i da predsednik izda predsedni~ki dekret.
"Srbija i Crna Gora uskoro }e postati ~lanice Partnerstva za mir. Ta zemqa ispunila je sve uslove i uskoro bi trebalo da po{aqe svoje vojnike u Avganistan i nije fer da mo`e da kupuje i prodaje oru`je, a da ne mo`e da izvozi u SAD bez carinske kazne proizvode kao {to su name{taj i vo}ni sokovi", ocenio je on.
Sejlor je dodao da se "mora u~initi jedna od ove dve stvari, ina~e }e se o ovome razgovarati i na prole~e idu}e godine".

 

HRVATSKA

Zagreb utvrdio dodatne mere za brzi povratak izbeglica

Hrvatska vlada prihvatila je danas izvestaj o povratku izbeglica u protekle tri i po godine i utvrdila dodatne mere za njihov brzi povratak u zemlju.
Prema tom izvestaju, u Hrvatsku se vratilo 81.000 izbeglica, od cega 57 odsto cine izbeglice srpske nacionalnosti, a 43 odsto hrvatski prognanici. Ministar obnove i gradjenja Radimir Cacic je, objasnjavajuci postotke, dodao kako hrvatskih prognanika vise nema.
Cacic je izneo podatke prema kojima je za vreme mandata sadasnje vlade, od 2000, obnovljeno vise od 28.000 kuca i stanova, vlasnicima vraceno oko 15.000 objekata, kroz alternativni smestaj stambeno zbrinuto gotovo 5.000 porodica, a oko 1.200 porodica dobilo je od Hrvatske gradjevinski materijal za obnovu kuca u BiH.
U izvestaju se istice da je od 2000. godine u obnovu kuca i stanova, kao i osnovne infrastrukture, ulozeno 4,7 milijardi kuna (oko 630 miliona evra), da se ove godine obnavlja oko 8.000 kuca i stanova, s tim da je u septembru zapocela obnova jos 9.000 kuca.
Takodje se navodi da se intenzivno vraca zauzeta imovina. U poslednjih godinu dana vlasnicima je vraceno 5.320 stanova i kuca, a zauzeto je ostalo jos oko 4.300 stanova i kuca u kojima su uglavnom izbeglice iz BiH.
Hrvatska vlada zaudzila je Ministarstvo obnove i gradjenja da do kraja ove godine za zauzetu imovinu ciji vlasnici nisu podneli zahtev da im se vrati imovina, imenuje privremene zastupnike.
Cacic je naveo da je trenutno u toku 945 postupaka za delozaciju porodica koje koriste tudje kuce i stanove, ali da niko od njih nece ostati na ulici.
Cacic je jos rekao da su obnova i povratak najvecim delom finansirani iz budzeta. U proteklih deset godina za te namene potroseno je oko 25,2 milijardi kuna (nesto vise od tri i po milijarde evra), dok sredstva iz inostranstva cine 15 odsto sredstava koja su osigurana iz drzavnog budzeta.
Vlada je nadleznim telima i institucijama dala zadatak da ubrzaju kupovinu useljivih kuca i stanova, da se brze pokrecu sudski postupci za iseljavanje privremenih korisnika, da se osigura brza isporuka gradjevinskog materijala i brze prikljucivanje na elektroenergetsku mrezu.
Brza kupovina useljivih kuca i stanova posebno se trazi u Sibensko-kninskoj i Zadarskoj zupaniji, a mesecno bi se, prema tim merama, do kraja godine trebalo kupovati oko 400 objekata.

SKUPSTINA RS

Opozicija napustila zasedanje Skupstine RS

Poslanici srpskih opozicionih stranaka u Narodnoj skupstini Republike Srpske napustili su danas sednicu nakon sto je odbijen njihov zahtev da parlament raspravlja o izvestaju specijalnog medjunarodnog revizora o poslovanju "Telekoma Srpske".
Prema tom izvestaju, preduzece "Telekom Srpske" zbog loseg rukovodjenja i nezakonitosti u radu godisnje gubi 38 miliona konvertibilnih maraka.
Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik prethodno je u parlamentu rekao da se u "Telekomu" u poslednje dve i po godine "desavala pljacka s predumisljajem", optuzivsi Vladu RS da ne zeli da ucini nista kako bi se sredilo stanje u toj kompaniji.
Vlada je pre nekoliko dana usvojila Akcioni plan u "Telekomu" prema kome bi trebalo da se razmotre sve napomene i preporuke koje je u vezi sa poslovanjem te kompanije izneo specijalni medjunarodni revizor.
Vlada je takodje zatrzila da reviziju poslovanja "Telekoma Srpske" izvrsi i glavna sluzba za reviziju javnog sektora RS, a da stav o odgovornosti rukovodstva "Telekoma" zauzme Skupstina akcionara ovog preduzeca krajem meseca.
Predsednik Narodne skupstine RS Dragan Kalinic najavio je da ce parlament o situaciji u "Telekomu" raspravljati na redovnom skupstinskom zasedanju zakazanom za kraj meseca.
Parlament na danasnjem zasedanju razmatra situaciju u zdravstvu RS, kao i predlozene mere za prestrukturiranje javnih radio-televizijskih servisa u BiH.

Makedonski parlament ratifikovao sporazum sa SAD

Makedonska skupstina usvojila je juce Zakon o ratifikaciji dogovora izmedju vlada Makedonije i SAD o izostavljanju americkih drzavljana iz jurisdikcije Medjunarodnog krivicnog suda (MKS).
"Zakon o ratifikaciji dogovora vlade Makedonije i SAD nece narusiti stratesko partnerstvo sa Evropskom unijom ni stabilan put ka evrointegraciji", izjavio je u parlamentu zamenik ministra spoljnih poslova Makedonije Fuad Hasanovic.
Hasanovic se pozvao na clan 98 Rimskog statuta koji ne iskljucuje potpisivanje posebnih bilateralnih dogovora o izostavljanju iz jurisdikcije MKS-a.
Prema recima Hasanovica, Makedonija se odlucila na potpisivanje dogovora sa SAD zbog podrske SAD koju dobija makedonska vlada.
Niko od prisutnih poslanika nije glasao protiv ratifikacije dogovora.

HRVATSKA

Drzavni tuzilac podnosi zalbu na presudu gospickoj grupi

Zupanijski drzavni tuzilac u Rijeci Drago Marincel potvrdio je juce da ce iduce nedelje Vrhovnom sudu uputiti zalbu na presudu rijeckog Zupanijskog suda "gospickoj grupi" optuzenoj za zlocine nad srpskim civilima pocinjenim u jesen 1991.
Marincel je agenciji Hina rekao da ce se Zupanijsko drzavno tuzilastvo zaliti na duzinu zatvorskih kazni i na oslobadjajucu presudu, ali nije zeleo da iznosi detalje zalbe.
Zalba na zatvorske kazne odnosi se na nepravosnazno osudjene Tihomira Oreskovica, Mirka Norca i Stjepana Grandica, a zalba na oslobadjajucu presudu na Ivicu Rozica.
Rozic je oslobodjen sumnje zbog nedostatka dokaza da je pocinio krivicno delo odvodjenja trojice civila srpske nacionalnosti iz Karlobaga u oktobru 1991. i za njihovo ubistvo na Velebitu.
Tihomir Oreskovic osudjen je na 15 godina zatvora, Mirko Norac na 12, a Stjepan Grandic na 10 godina. Oreskovic i Norac su, prema presudi, organizovali i izdavali naredbe za hapsenje i likvidaciju najmanje 50 civila, uglavnom srpske nacionalnosti na podrucju Gospica i Perusica 1991. godine.
Grandic je, kako stoji u presudi, kao zapovednik perusicke kasarne, zatvarao civile u toj kasarni i organizovao i sproveo likvidaciju tridesetak civila na Lipovoj glavici pokraj Perusica.

MADJARSKA STAMPA

Becki skup o Kosovu samo simbolican

Najuticajniji budimpestanski nedeljnik "HVG" u najnovijem broju pise da je becki sastanak predstavnika Beograda i Pristine organizovan "ogromnim pritiskom" administracije UN i velikih sila i da stoga "ima samo simbolicki znacaj".
"HVG" ocenjuje da UNMIK i medjunarodne organizacije zainteresovane za resenje balkanske krize zele da dokazu da su postigle barem "mrsavi rezultat" nakon operacije NATO posle koje su zaustavljeni ratni okrsaji.
"Zbog toga je i sama cinjenica zapocinjanja dijaloga izmedju Beograda i Pristine dovoljna da politicari kao sto su Havijer Solana i lord Robertson prihvate poziv celnika medjunarodne administracije na Kosovu Harija Holkerija", pise "HVG".
Prema oceni tog najuticajnijeg madjarskog nedeljnika, Beograd moze da "uknjizi kao diplomatski uspeh" sto je UNMIK uz saglasnost Kontakt grupe organizovao sastanak na osnovu nacela "prvo standardi, a nakon toga status", sto znaci da o statusu Kosova moze da bude reci samo nakon obezbedjivanja ljudskih i demokratskih prava na Kosovu.
"Ovaj prilaz problemu pre lici na teznje Beograda, koji zahteva uvodjenje u zivot odluka Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, nego na namere Albanaca koji zele da ubrzaju dogadjaje u nadi dobijanja samostalnosti", podvlaci "HVG".
List pise i da su "Albanci zeljni dijaloga samo u slucaju ako ce on dovesti do formalne nezavisnosti Kosova", dok se Srbi zalazu za poboljsavanje uslova zivota ukljucujuci u to obezbedjivanje osnovnih pravnih i bezbednosnih garancija za svaki entitet u regionu.

SAVET EVROPE - VENECIJA

Vencijanska komisija o radu na ustavu Srbije

U Veneciji ce danas poceti dvodnevni sastanak Venecijanske komisije Saveta Evrope na kome ce jedna od tema biti i rad na novom ustavu Srbije.
O toj temi, kako je saopsteno iz Strazbura, govorice i ministar pravde Srbije Vladan Batic, koji je predsednik komisije za izradu novog ustava Srbije.
Evropska komisija za demokratiju kroz zakon, poznatija kao Vencijanska komisija, osnovana je 1990, kao savetodavno telo u okviru Saveta Evrope koje se bavi pitanjima ustavnog zakonodavstva.
Ta komisija imala je kljucnu ulogu u usvajanju ustava uskladjenih sa evropskim nasledjem u zemljama istocne Evrope, posle pada Berlinskog zida.
Cine je nezavisni strucnjaci zemalja clanica Saveta Evrope, ali i drugih. U radu Vencijanske komisije trenuto ucestvuje oko 60 strucnjaka. Srbiju i Crnu Goru predstavljaju direktor beogradskog Centra za ljudska prava Vojin Dimitrijevic i savetnik ministra spoljnih poslova SCG Vladimir DJeric.
Na 56. plenarnom sastanku koji pocinje danas u Veneciji, Komisija bi trebalo da usvoji dva izvestaja. Prvi je o tome da li je potrebno menjati Zenevsku konvenciju o tretmanu ratnih zarobljenika i zastiti civila, a drugi izvestaj bavi se uticajem buduceg ustava EU na zastitu ljudskih prava u Evropi.
U okviru rasprave o ustavnim pitanjima u pojedinim zemljama, Vencijanska komisija trebalo bi da usvoji i zajednicku ocenu izbornog zakona u Azerbejdzanu koju je sacinila u saradnji sa OEBS-ovom Kaneclarijom za demokratske instiucije i ljudska prava (ODIHR).
Bice reci i o pripremama za izradu novog ustava Moldavije, nacrtu ustava o narodnoj skupstini Belorusije i reformi pravosudja u Bugarskoj, najavljeno je iz Strazbura.
Na plenarnoj sednici Venecijanske komisije ucestvovace i predsednik Parlamentarne skupstine Saveta Evrope Peter Sider.

EU odobrila Iraku 200 miliona evra za obnovu

Evropska unija (EU) je odobrila Iraku pomoc za obnovu od 200 miliona evra, ali je Britanija jedina zemlja "petnaestorice" koja se pred donatorsku konferenciju iduce sedmice obavezala da izdvoji i dodatna sredstva iz nacionalnog budzeta.
Britanija je obecala Iraku pomoc od 375 miliona evra iz budzeta za 2004. i 2005, saopstili su zvanicnici te zemlje.
Britanija se zalaze u EU da se za Irak odvoji vise od 200 miliona evra, ali nailazi na odbijanje zbog neslaganja oko brzine transfera vlasti u Iraku.
Evropski ministri spoljnih poslova su, odobravajuci pomoc iz budzeta EU, istakli da UN treba da imaju "snaznu i kljucnu ulogu" u obnovi Iraka.
Francuska i Nemacka, protivnice rata koji su SAD predvodile u Iraku, insistiraju na brzem prenosenju vlasti na iracku vladu i vecoj kontroli procesa prelaska na demokratiju od strane UN nego sto predlazu SAD i Britanija koje zele da Irak prvo dobije ustav i odrzi izbore.
I druge zemlje Unije uglavnom oklevaju da se zvanicno obavezu da ce dati pomoc dok se situacija u Iraku ne "izbistri".
Doprinos EU od 200 miliona evra pokriva period od 14 meseci pocev od novembra. Novac ce otici u fond koji ce osnovati medjunarodni donatori na konferenciji u Madridu 23-24. oktobra. Prethodno je EU, posle okoncanja rata u Iraku, obecala toj zemlji humanitarnu pomoc od 730 miliona evra.
I dok nemacki zvanicnici kazu da Berlin jos nije odlucio o eventualnoj dodatnoj pomoci preko one iz EU, holandski su vec izriciti da ekstra para nece biti.
Medjunarodni fond za Irak, koji ce osnovati donatori, bice izdvojen od Fonda za razvoj Iraka koji je Savet bezbednosti UN uspostavio 22. maja. U Fondu UN cuvaju se prihodi od irackog izvoza nafte, sredstva iz predratnog programa UN "nafta za hranu" i imovina bivse iracke vlade.
Prema evropskom vidjenju stvari, posebno nemackom i francuskom, UN treba da imaju glavnu ulogu u dugorocnoj obnovi Iraka. Za obnovu Iraka su kljucni "adekvatna" bezbednost u zemlji, "realan plan" da Irak ponovo postane suverena zemlja i "snazna i vitalna uloga UN", istice se u saopstenju ministara finansija EU.
Pomoc EU za Irak odgovara onoj koja je odobrena Avganistanu. Medjutim, EU je Avganistanu, slabije razvijenoj zemlji od Iraka i bez nafte kojom bi platila obnovu, odobrila jos 803 miliona evra.
Svetska banka procenjuje da je Iraku potrebna pomoc od 55 milijardi dolara da finansira obnovu dok naftna industrija te zemlje "ne stane na noge".
Pomoc oko koje su se slozili ministri finansija treba da odobri i Evropski parlament iz koga traze da EU ucini vise za Irak. Medjutim, evropski zvanicnici ne misle da bi bilo mudro da ponude vecu sumu s obzirom na nestabilnu bezbednosnu situaciju u Iraku koja plasi donatore i medjunarodne humanitarne radnike.

 

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright © 1996-2003 "NOVINE"