Nezavisne Novine

SVET

Misteriozna smrtonostna bolest odnela 9 zivota na tri kontinenta

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) registrovala je 167 slucajeva "teskog akutnog respiratornog sindroma" (SARS) i zaduzila 11 najuglednijih svetskih laboratorija da sto pre pronadju uzrok infekcije, saopstili su eksperti te organizacije, a prenosi Frans-pres.
Direktor SZO za zarazne bolesti Dejvid Hejman izjavio je na konferenciji za novinare u Zenevi da "nema indicija da je rec o nekom obliku gripa" i da se bolest ne siri tako brzo i lako kao grip.
SZO je saopstila da su male sanse da misteriozna bolest, koja je izazvala paniku u delovima jugoistocne Azije, dobije svetske razmere, prenosi Rojters.
Organizacija UN za zdravstvo je povodom pojave SARS-a izdala upozorenje na svetskom nivou, sto se retko desava.
"Grip se veoma lako prenosi. Bolest o kojoj govorimo se, izgleda, ne prenosi tako lako. Sanse za pandemiju su minimalne", kazao je Dejvid Hejman.
SZO je bolest okarakterisala kao atipicnu pneumoniju (upalu pluca) i definisala je kao "teski akutni respiratorni sindrom" (na engleskom: severe acute respiratory syndrome - SARS).
"Trenutno ne znamo njen uzrok", priznao je Hejman i dodao da se bolest uglavnom prosirila medju medicinskim osobljem koje je lecilo zarazene.
"Nije proglaseno nikakvo ogranicenje putovanja" ljudi, niti transporta robe, kazao je on i istakao da nema razloga za paniku.
Povodom zabrinutosti strucnjaka u Aziji zbog mogucnosti da je rec o epidemiji gripa koja se sa zarazenih zivotinja prosirila na ljude i koja bi mogla dostici velike razmere, Hejman je rekao da SZO ozbiljno razmatra tu mogucnost iako nema potvrde takve hipoteze.
"Jedanaest laboratorija upravo razmatra takvu mogucnost kako bismo bili sigurni da to nije slucaj", rekao je on.
"Naucnici su nam rekli da ce se jednom dogoditi nova epidemija gripa velikih razmera. Zato smo oprezni", dodao je zvanicnik SZO.
Te laboratorije medjusobno saradjuju da bi dosle do dijagnoze i svakodnevno komuniciraju putem konferencijskog video-linka.
Rojters navodi da je SARS-om do sada zarazeno vise od 400 ljudi, a umrlo je devetoro.
AFP prenosi da su, prema podacima SZO, 95 slucajeva registrovale zdravstvene ustanove Hong Konga, od kojih je jedan bio smrtan, 40 ih je zabelezeno u Vijetnamu, gde je takodje jedan pacijent umro, a 20 u Singapuru, gde niko nije preminuo od SARS-a.
U Kanadi je zarazeno osam osoba, od kojih su dve umrle, na Tajlandu jedna, u Nemackoj tri i u Svajcarskoj dve. Drugi moguci slucaji zabelezeni su u ostalim evropskim i severnoamerickim zemljama, ali nema dokaza da je to ista infekcija.
Frans pres navodi da je u februaru u jednoj provinciji Hong Konga izbila epidemija slicne bolesti, od koje je obolelo 300 osoba, a pet ih je umrlo. Vreme i mesto gde se zaraza pojavila su slicni, ali nema dokaza da je ona povezana sa SARS-om, dodaje agencija. Izvestaj koji su u vezi sa tim izdale kineske vlasti se ispituje.

BANjALUKA

Provera osumnjicenih za povezanost sa zemunskim klanom

Banjalucka policija potvrdila je da su njeni pripadnici nocas proveravali lica za koja se sumnja da su povezana sa takozvanim zemunskim klanom, osumnjicenim za ubistvo premijera Srbije Zorana DJindjica.
"Policija je pojacala mere na legitimisanju ucesnika u saobracaju, kao i u ugostiteljskim objektima i svim mestima na kojima bi se moglo ocekivati prisustvo lica koja se mogu dovesti u vezu sa 'zemunskim klanom', odnosno, osobama koje se sumnjice za ucesce u atentatu na DJindjica", rekao je nacelnik Centra javne bezbednosti Banjaluka Milorad Jacimovic na konferenciji za novinare.
Upitan da li policija ima saznanja da je neko od pripadnika "zemunskog klana" usao na teritoriju koju pokriva banjalucka policija, on je kazao da "nema konkretnih podataka koji bi ukazivali da se ta lica nalaze ovde".
"Ne moze se precizno reci. Sve je moguce", dodao je Jacimovic. Banjalucka policija nastavice akciju i narednih dana, rekao je on i dodao da je pojacana kontrola lica i vozila koja stizu iz Beograda i Srbije.
"Mi smo vec imali nekoliko akcija, ali ne bi da o njima konkretno govorim, s obzirom da neke radnje koje preduzimamo trenutno nisu za javnost. Rezultata ima i videcemo sta ce od svega da bude", naglasio je Jacimovic.
Jacimovic je jos rekao da banjalucka policija nije dobila zahtev da pomogne pripadnicima Drzavne granicne sluzbe (DGS) u pojacanoj kontroli na banjaluckom aerodromu.

Ljubljana

Slovenija ne odustaje od ulaganja u Srbiju

Slovenacki privrednici, sokirani vescu o tragicnoj smrti srpskog premijera Zorana DJindjica, iako zabrinuti za dalji razvoj svojih poslova u Srbiji, brzo su reagovali: "Srbija je u teskocama, ali mi necemo odustati," jedinstveni je stav koji puni stranice slovenackih listova.
Marjan Kramar iz Slovenackog udruzenja izvoznika (SID) smatra da tekuce kratkorocne poslove, koji su u toku, treba racionalno nastaviti. Kada je rec o vecim ulaganjima u Srbiju, prema Kramaru, bilo bi dobro malo stati, promisliti i jos malo pricekati. "Ali, mislim, da Slovenci nece nigde bezati," kaze Kramar.
Slovenacko izvozno udruzenje (SID) osigurava 6,44 odsto poslovne saradnje izmedju slovenackih i srpsko-crnogorskih preduzeca.
Srazmerno malo ucesce osiguranja od rizika, pise dnevnik "Finance," objasnjava se cinjenicom da zbog velikog poslovnog rizika vecina preduzeca posluje po principu robne razmene i placanja unapred, pa osiguranje placanja nije potrebno.
SID pokriva rizik poslovne saradnje sa 320 preduzeca iz Srbije, a limit osiguranja iskoristen je sa samo 25 odsto.
"Merkator", koji je jedan od najvecih ulagaca u Srbiji, kod SID-a se osigurao i od politickih rizika.
Predsednik "Merkatora" Zoran Jankovic kaze da ce ubistvo premijera DJindjica na njih uticati samo utoliko sto trenutno nece usvajati nikakve nove odluke, ali postavljene ciljeve nece menjati.
"Merkator", naime, planira nova ulaganja na srpskom trzistu u visini od 200 miliona evra, i rad na tome ce biti nastavljen jos ovog meseca.
Ljubljanska naftna kompanija "Petrol" smatra da ne bi imalo smisla odlagati kupovinu srpskih firmi. Alojz Kovse iz "Petrola-Beograd" veruje da preduzeca koja sada dodju na srpsko trziste imaju sansu jer ce trziste znati da ceni njihovu "hrabrost".
Sa njim se slaze i predstavnik Privredne komore Slovenije u Beogradu Dmitar Polovina, koji kaze: "Slovenacki privrednici se nece uplasiti i povuci, jer znaju da je Srbija velika poslovna sansa, a i situacija je vec normalizovana."
Slicne poruke dolaze i iz drugih slovenackih firmi koje imaju ispostave Beogradu ili planiraju ulaganja u srpsku privatizaciju, kao sto su "Krka", "Gorenje", "Mura" i druge.
Mozda je najbolja ilustracija tih poruka ona iz "Kolinske", vlasnika "Palanackog kiseljaka", koja je juce donela odluku o investiranju 1,4 miliona evra u Srbiji i najavila nastavak investicije krajem ove godine.
Slovenacki privrednici su oprezni, ali ne okrecu ledja Srbiji.
Aleksandar Mlac
Ljubljana

HRVATSKA

Zavrsna rec tuzioca na sudjenju gospickoj grupi

Zamenik zupanijskog drzavnog tuzioca u Rijeci Doris Hrast ocenio je danas da su tokom sudjenja "gospickoj grupi" dokazani navodi iz optuznice i da su petorica optuzenih krivi za sva dela za koja se terete.
Hrast je izneo zavrsnu rec u sudskom procesu protiv "gospicke grupe" na Zupanijskom sudu u Rijeci. Hrast je kazao da je materijalnim dokazima i izjavama svedoka u postupku dokazano da su optuzeni pocinili krivicna dela ratnog zlocina nad civilima na nacin opisan u optuznici.
Rekao je da je neosporno utvrdjeno da je u jesen 1991. iz Gospica i Karlobaga odvedeno i ubijeno najmanje 50 civila uglavnom srpske nacionalnosti, da je dokazano ucesce pripadnika Hrvatske vojske i Vojne policije u tome.
Hrasta je dodao da je za to odgovoran Mirko Norac, u to vreme zapovjednik 118. gospicke brigade, a da je dokazano da je Tihomir Oreskovic upravljao Vojnom policijom.
Za prvooptuzenog Oreskovica, po recima zamenika zupanijskog drzavnog tuzioca, dokazano je da je uzurpirao svu vlast u Gospicu i da je izdavao naredjenja za odvodjenje i likvidaciju civila.
Hrast je kazao da je iz izjava svedoka jasno da je drugooptuzeni Mirko Norac osobno ubio jednu zenu, a pokusao je ubiti i jednog muskarca tokom likvidacije na lokaciji Pazariste pokraj Gospica, kao i da je naredio pucanje u civile na toj likvidaciji.
Treceoptuzeni Ivica Rozic, rekao je Hrast, odveo je i ubio trojicu karlobaskih Srba, a ucestvovao je i u odvodjenju i zatvaranju civila u kasarnu u Perusicu.
Demantujuci Rozicevu obranu, naveo je da veruje da "Rozic ni za sta ne bi propustio likvidaciju trojice Karlobazana na Velebitu nakon hapsenja".
Cetrvtooptuzeni Stjepan Grandic, zapovednik perusicke jedinice 118. brigade i tamosnje kasarne 1991, organizovao je zatvaranje civila u perusickoj kasarni i naredio pucanje u civile u vreme likvidacije na Lipovoj Glavici, rekao je Hrast.
Kao olaksavajuce okolnosti za optuzene Hrast je predlozio njihov doprinos u Domovinskom ratu, mladost Mirka Norca i Ivice Rozica u vreme izvrsenja dela, lose zdravstveno stanje Oreskovica i Grandica i njihovu obavezu izdrzavanja maloletne dece, kao i Grandicevo delimicno priznanje dela.
Kao otezavajuce okolnosti po Hrastu su broj ubijenih civila i ljaga koja je tim delima bacena na Domovinski rat.
Danasnja sudska rasprava nastavlja se iznosenjem zavrsnih reci zastupnika ostecenih i odbrane optuzenih.

MAKEDONIJA

EU preuzima ulogu NATO-a u Makedoniji

NATO je juce i formalno odlucio da Evropskoj uniji preda svoju ulogu cuvara mira u Makedoniji.
U ovu operaciju bice ukljuceno 320 pripadnika snaga bezbednosti iz zemalja EU.
"Ova odluka oznacava vaznu prekretnicu u razvoju strateskog partnerstva NATO-a i EU", izjavio je generalni sekretar NATO-a Dzordz Robertson .
Ocekuje se da ce odluka o primopredaji duznosti biti doneta na sastanku ministara spoljnih poslova EU, koji ce se 18. i 19. marta odrzati u Briselu.
U Makedoniji je 2001. godine rasporedjeno 700 vojnika NATO-a u cilju zastite medjunarodnih posmatraca koji su nadgledali postovanje mirovnog dogovora izmedju vlasti u Skoplju i pobunjenih Albanaca.
EU ce, takodje, preuzeti misiju NATO-a kao cuvara mira u Bosni 2004. godine.

BRANKO CRVENKOVSKI

Ne postoje uslovi za prolecnu ofanzivu ekstremista

Makedonski premijer Branko Crvenkovski odbacio je kao neosnovane spekulacije da Makedoniji preti nova prolecna ofanziva naoruzanih albanskih separatista.
"Ne postoje osnove, razlozi, a ni neophodne strukture za prolecnu ofanzivu u zemlji. Ipak, moramo da budemo pazljivi i budni, odnosno ne smemo da potcenjujemo bilo koju opasnost, a posebno ne opasnost od incidenata", rekao je Crvenkovski.
On je podvukao da bi eventualna destabilizacija Kosova uticala i na Makedoniju, ali da buducnost Makedonije ne zavisi od statusa Kosova.
Upitan da li se boji za vlastitu bezbednost nakon napisa medija da se na njega priprema atentat, Crvenkovski je kazao da svako ko se bavi politikom, kada prezume neku funkciju, treba da bude svestan rizika sa kojima se suocava.
"To je izazov sa kojim moze da se suoci svaki drzavnik", rekao je makedonski premijer.

FRANCUSKA - IRAK

Sirak ponovo zapretio vetom

Francuski predsednik Zak Sirak ponovo je zapretio vetom u Savetu bezbednosti UN i predlozio da se postavi rok od 30 ili 60 dana za okoncanje inspekcija UN u Iraku, sto se ocenjuje kao jedan od poslednjih pokusaja da se zaustavi americka ratna masina.
Sirak je potvrdio odlucnost da iskoristi veto, iako tu rec nije izgovorio, da spreci rezoluciju Saveta bezbednosti koja bi otvorila put upotrebi sile protiv Iraka.
"Ici cemo do kraja u nasem odbijanju", rekao je on u intervjuu americkim televizijskim kanalima CBS i CNN, ciji je transkript objavila Jelisejska palata.
Obracajuci se neposredno Amerikancima, francuski predsednik je rekao da mu je stalo do "dubokog prijateljstva" izmedju Francuske i SAD i da napori Francuske nisu pokusaj da se spasi iracki predsednik Sadam Husein.
Sirak je rekao da nije video irackog "diktatora" od sredine 70-ih godina, kada su "svi imali odlicne odnose" sa njim, aludirajuci tako na kontakte koje je do 1983. sa Sadamom Huseinom imao sadasnji americki ministar odbrane Donald Ramsfeld.
Intervju je snimljen u nedelju pre podne, pre samita lidera Sjedinjenih Drzava, Britanije i Spanije odrzanog u Portugaliji.
Americki predsednik Dzordz Bus je premijerima Spanije i Britanije Hose-Mariji Asnaru i Toniju Bleru rekao da ce u ponedeljak doci "trenutak istine" - rata ili mira - u momentu kada se na granicama Iraka nalazi skoro 300.000 americkih vojnika.
Bler je takodje rekao da Francuska mora da "tokom noci" izmedju nedelje i ponedeljka odluci da li prihvata novu rezoluciju koja bi sadrzala ultimatum Iraku.
Sirak se u intervjuu jos jednom zauzeo za razoruzanje Iraka mirnim putem, primetivsi da je odredjeni "napredak" vec ostvaren.
Jedna njegova poruka, upucena bez sumnje manje onima koji se zalazu za rat, a vise neodlucnim zemljama iz Saveta bezbednosti, glasila je da je Francuska spremna da pristane na odredjivanje preciznog roka u kome bi inspektori morali zavrsiti svoj rad.
To nije "pitanje dana", nego meseci, rekao je on. "Da li je to jedan mesec, ili dva meseca? Spreman sam na svaki dogovor o tom pitanju koji bi imao jemstvo inspektora", kazao je Sirak.

UN - IRAK Bliks:

Nastavljaju se inspekcije naoruzanja u Iraku

Glavni inspektor Ujedinjenih nacija za Irak Hans Bliks izjavio je da ce inspekcija naoruzanja u toj zemlji biti nastavljena u ponedeljak, ali da bi inspektori mogli biti evakuisani u veoma kratkom roku.
Bliks je ocenio da je izjava predsednika SAD Dzordza Busa nakon susreta sa premijerima Britanije i Spanije Tonijem Blerom i Hose-Mariom Asnarom "velika pretnja".
"Ako je njihov ulazak u rat neizbezan, trebalo bi ocekivati da UN to saznaju normalnim kanalima, a ne preko stampe", izjavio je Bliks i dodao: "Naravno, to je velika pretnja".
Na pitanje o nastavku rada inspektora za razoruzanje u Iraku, Bliks je odgovorio: "Da, oni ce sutra (ponedeljak) biti na terenu, ukoliko ih ne opozovemo".
Sef inspektora je kazao da prati situaciju "iz sata u sat, u kontaktu sa generalnim sekretarom" UN Kofijem Ananom.
"Bezbednost naseg osoblja je prioritet", dodao je on i naveo da se u Iraku trenutno nalazi izmedju 140 i 150 inspektora.
Bliks je takodje rekao da ce prisustvovati sastancima u Savetu bezbednosti UN zakazanim za ponedeljak, istakavsi da je "neophodno da se dobije pojasnjenje o tome sta inspektori mogu da rade".
Glavni inspektor je takodje rekao da treba "pojasniti" i ono sto je dogovoreno na kratkom samitu americkog, britanskog i spanskog lidera u Portugaliji.
Bus je tom prilikom izjavio da je "ponedeljak dan kada cemo znati da li je diplomatsko resenje za Irak jos moguce".
Bliks je rekao da bi, ukoliko se u Savetu bezbednosti postigne konsenzus o kriterijumima koje u najkracem roku mora ispuniti vlada Sadama Huseina da bi pokazala volju da se razoruza, od kljucne vaznosti bilo da taj konsenzus "omoguci svim stranama, svim clanicama saveta da odluce da li je Irak ispunio zahteve".
"Ukoliko je odgovor ne, treba im omoguciti da odluce sta zele da ucine", kazao je on.
Sef inspektora je kazao da je "veoma tesko biti siguran ili imati visok stepen sigurnosti da nema nicega" u Iraku sto je protivno odredbama rezolucije SB UN.
"Nije moguce proci usisivacem kroz sve iracke podrume" u potrazi za bacilom antraksa, rekao je on. "To je nemoguce i u Nju Dzersiju", dodao je Bliks, aludirajuci na neuspeh americkih vlasti da pronadju ko stoji iza talasa zaraze antraksom, koja je na jesen 2001. odnela pet zivota.
Hans Bliks nije iskljucio mogucnost da prihvati poziv da poseti Bagdad, koji su mu u petak uputile iracke vlasti.
"Neophodno je da saznamo precizno cemu bi takva poseta mogla posluziti", kazao je on.
Bagdad je saopstio da bi cilj posete bio da se razjasne otvorena pitanja koja se ticu inspekcije, ne iznevsi vise detalja.

Rat bi morao biti poslednje sredstvo, i to samo uz dozvolu
Saveta bezbednosti UN Izgleda da je rat neizbezan

Predsednik Evropske komisije Romano Prodi izjavio je juce da je "veoma tuzan i zabrinut" zbog toga sto su diplomatski napori da se izbegne rat u Iraku najverovatnije definitivno propali.
"Rat bi morao biti poslednje sredstvo, i to samo uz dozvolu Saveta bezbednosti UN", rekao je Prodi novinarima u Briselu. "Veoma sam tuzan i zabrinut zbog onoga sto se trenutno dogadja", dodao je.
Predsednik Evropske komisije je ocenio da je rat "izgledniji nego ikada", ali je ipak pozvao "sve zainteresovane zemlje da se potrude da pronadju mirno resenje" u poslednjem trenutku.
"Mislim da nista dobro ne moze da se rodi iz tog rata", ocenio je Prodi.
On je nakon sastanka sa ukrajinskom premijerom Viktorom Janukovicem izrazio zaljenje zbog "podela unutar Evropske unije" po tom pitanju.
"Znamo koliko su negativnih posledica evropske podele mogle imati tokom istorije. Danasnji dogadjaji nas navode da shvatimo koliko je nase jedinstvo neophodno za napredak i mir u svetu", kazao je Prodi.
Janukovic je rekao da "deli zabrinutost" Romana Prodija i ocenio da bi "konacnu odluku morao doneti Savet bezbednosti UN".
Evropski komesar za spoljne odnose Kris Paten izjavio je da je "sada tesko predvideti drugi ishod" osim rata, "zbog autodestruktivne tvrdoglavosti Sadama Huseina".

Irak odbacio ultimatum SAD

Irak je juce odbacio ultimatum SAD da predsednik Sadam Husein "napusti Irak ili se suoci sa ratom" i ocenio kao "kobnu" odluku UN da povuku svoje sluzbenike iz te zemlje.
Ministar spoljnih poslova Iraka Nadji Sabri rekao je novinarima da svako dete u Iraku zna da ultimatum americkog predsednika Dzordza Busa nece biti prihvacen.
"Jedina opcija koja moze osigurati mir jeste odlazak ratnog huskaca broj jedan, propalog predsednika Busa, koji je od svoje zemlje napravio smejuriju", rekao je Sabri.
Predsednik SAD Dzordz Bus postavice, u sinocnjem obracanju naciji, ultimatum irackom lideru Sadamu Huseinu da napusti zemlju, ako zeli da izbegne rat.
SAD, Velika Britanija i Spanija su, u medjuvremenu, u Ujedinjenim nacijama povukle predlog druge rezolucije o Iraku, koja bi pruzila legitimitet anglo-americkom napadu na tu zemlju.

Sadam Husein zapretio sukobom globalnih razmera

Iracki predsednik Sadam Husein zapretio je sukobom globalnih razmera u slucaju da SAD napadnu njegovu zemlju, javila je agencija INA.
"Ukoliko neprijatelj zapocne rat, mora znati da ce se sukob izmedju njega i nas otvoriti svuda gde ima neba, zemlje i mora, u razmeri citavog zemaljskog globusa", izjavio je Sadam Husein na sastanku sa visokim vojnim zvanicnicima.
"Ako Iracanima rat bude nametnut, boricemo se pesnicama, macem i batinom, ukoliko bude tesko naci drugo oruzje", kazao je Husein svojim saradnicima, medju kojima su bili komandant elitnih trupa Republicke garde - njegov mladji sin Kusaj - i ministar odbrane, general Sultan Hasem Ahmad.
Predsednik ih je pozvao da u ratu pobede "uz minimalne zrtve" i da nanesu "ogromne gubitke u redovima agresora".

Odluka SADnije opravdana

Sef francuske diplomatije Dominik de Vilpen izjavio je sinoc u Parizu da nije opravdana odluka SAD i njihovih saveznika da odustanu od diplomatije i da krenu putem rata protiv Iraka.
U pismenoj izjavi, on je naglasio da "velika vecina" clanova Saveta bezbednosti UN "nastavlja da u ovom trenutku, kao i Francuska, daje podrsku razoruzavanju Iraka putem inspekcija", prenosi Frans pres.
"Uprkos toj inicijativi koju je medjunarodna zajednica jasno izrazila, SAD, Velika Britanija i Spanija naglasavaju danas svoju resenost da primene silu" protiv Iraka, dodao je De Vilpen.
Prema njegovim recima, sledeci svoja ubedjenja, "Francuska ponovo naglasava da su Ujedinjene nacije jedine koje poseduju medjunarodni legitimitet i da zato moraju da igraju kljucnu ulogu u resavanju iracke krize". Agencija Rojters javlja da francuski sef diplomatije smatra da bi upotreba sile protiv Iraka mogla da ima ozbiljne posledice za region i svet.

UN - IRAK

Kofi Anan nalozio evakuaciju sluzbenika UN iz Iraka

Generalni sekretar UN Kofi Anan obavestio je juce Savet bezbednost da je nalozio evakuaciju svih sluzbenika UN iz Iraka, rekle su diplomate u svetskoj organizaciji.
I pre Ananovog obracanja na zatvorenoj sednici petnaestoclanog Saveta bezbednosti, "svi su se saglasili da ce postovati njegovu procenu, koja se tice bezbednosti osoblja UN", rekao je jedan diplomata, koji je zeleo da ostane anoniman.
Prema podacima zvanicnika UN, u Iraku trenutno boravi vise od 300 sluzbenika svetske organizacije. Tim brojem obuhvaceno je 156 clanova Misije UN za nadzor, verifikaciju i kontrolumo irackog naoruzanja (UNMOVIC) sa pratecim osobljem.
Pored toga, u severnom Iraku se nalazi i 99 humanitarnih radnika UN, kao i 95 sluzbenika svetske organizacije u Bagdadu i drugim delovima zemlje.
Ananovo obracanje Savetu bezbednosti UN usledilo je ubrzo nakon sto su SAD, Velika Britanija i Spanija saopstile da odustaju od pokusaja da pridobiju medjunarodnu podrsku za drugu rezoluciju UN, koja bi predstavljala odobrenje za vojnu intervenciju.

Sastanak Saveta bezbednosti u sredu

Ministri spoljnih poslova zemalja clanica Saveta bezbednosti UN odrzace u sredu sastanak na kome ce prouciti plan rada inspektora UN za razoruzanje Iraka, saopsteno je danas u Njujorku.
Taj sastanak je dogovoren tokom "veoma otvorenih i veoma direktnih" razgovora zemalja clanica, saopstio je ambasador Gvineje Mamadi Traore, koji u martu predsedava Savetom bezbednosti.
"Odlucili smo da u sredu pre podne odrzimo ministarski sastanak o programu rada" inspektora, kazao je Traore.
Taj sastanak ce biti "uglavnom akademski", ocenio je britanski ambasador u UN Dzeremi Grinstok.
Ambasador Nemacke Ginter Plojger i njegov francuski kolega Zan-Mark de la Sablijer pomenuli su mogucnost da nakon jucerasnjih konsultacija iza zatvorenih vrata, sastanak u sredu bude otvoren za novinare. Zvanicna odluka o tome bice doneta najkasnije u utorak.

IRAK - NAFTA

U slucaju rata barel nafte najmanje 50 dolara

Cena sirove nafte bi mogla da dostigne najmanje 50 dolara za barel (159 litara) u slucaju americke vojne intervencije protiv Iraka, procenio je bivsi saudijski ministar za naftu seik Ahmad Zaki al-Jamani.
U intervjuu izdanju italijanskog dnevnika Republika, Jamani, osnivac uglednog londonskog instituta za petrolej - Centra za globalne energetske studije (CGES), smatra da je najverovatniji scenario u slucaju rata da iracki predsednik Sadam Husein kao svojevremeno u Kuvajtu odluci da zapali naftonosna polja u svojoj zemlji.
"Iracki izvori nafte, pre svega oni u severnoj zoni, upravo oni koji su izgleda vec minirani, spadaju medju najstarije i zbog toga imaju manji pritisak. Ako se zapale, ta nafta ce biti izgubljena zauvek", objasnio je Jamani.
Po njegovim recima, u tom slucaju ce doci do "izuzetne svetske recesije" izazvane novim petrolejskim sokom, pre svega zbog sadasnjeg niskog nivoa rezervi posle veoma hladne zime u Severnoj Americi i jos uvek nedovoljne proizvodnje u Venecueli.
Jamani smatra da je nafta jedan od osnovnih ciljeva rata protiv Iraka.
Irak je druga svetska petrolejska sila, jedina zemlja koja moze da zameni Saudijsku Arabiju kao veliki izvoznik sirove nafte, objasnjava taj ekspert za naftu koji predvidja da ce posle sest do osam godina Irak biti u stanju da izvozi osam miliona barela nafte dnevno, koliko danas isporucuje Saudijska Arabija.
Irak, uz to, ima najvece neistrazene rezerve nafte na svetu, a njegova prednost je sto je okruzen mrezama naftovoda sto jos vise olaksava izvoz sirove nafte, zakljucio je Jamani.