Nezavisne Novine

Kanada

Brakovi homoseksualaca - da ili ne

Alberta ne prihvata supruznike istog pola

Devet kanadskih provincija je spremno da prihvati brakove supruznika istog pola, ukoliko federalna vlada izmeni tradicionalnu definiciju braka.
Izuzetak je Alberta, gde ministar pravde Dejv Henkok kaze da su oni cvrsto reseni da se tome suprotstave, bez obzira na stav u drugim delovima zemlje.
Premijer Zan Kretjen izjavio je da ce federalna vlada preduzeti korake za priznavanje homoseksualnih brakova i dati to u nadleznost Vrhovnom sudu, nakon cega bi se to stavilo na glasanje u Donjem domu Parlamenta.
Sudovi u Britanskoj Kolumbiji i Kvebeku smatraju da je protivzakonita zabrana sklapanja brakova supruznika istog pola, ali po njima treba pricekati jos godinu dana do stupanja na snagu drugacijih odredbi. Ontario, pak smatra da odmah treba delovati, tako da se primecuje povecana zainteresovanost parova za dolazak i ozakonjivanje veze u ovoj provinciji. Neki gradovi ocekuju da bi od ovoga mogli da naprave dobar turisticki posao. Ono sto sporno je da li bi se brakovi sklopljeni u Ontariju priznavali u drugim provincijama, pre nego sto se promene federalni zakon.

Ontario interesantan za homoseksualce
Proslonedeljna promena definicije braka u zakonu i izjednacavanje homoseksualnih sa heteroseksualnim bracnim zajednicama, ucinili su da Ontario postane interesantan za mnoge koji zele da ozvanice svoju vezu. Zbog blizine, ali i zbog cinjenice da se brakovi sklopljeni u jednoj od ove dve drzave priznaju i u drugoj, posebno americki parovi dobijaju zelju da dodju ovamo i kazu svoje sudbonosno 'da'.
Sudeci po onih koji se raspituju o proceduri, provincija bi mogla da dobije status Las Vegasa, makar kada je u pitanju brzo sklapanje brakova.
Postoje, takodje, nagovestaji da bi ontarijska odluka mogla da dovede i do promene u americkom zakonodavstvu, ali sve to moze pasti u vodu ukoliko iduce nedelje federalni ministar pravde Martin Koson ospori ontarijski stav pred Vrhovnim sudom.

BOLEST LUDIH KRAVA

Vecina i dalje jede junece snicle

Asocijacija potrosaca obavila je anketu o tome koliko je bolest ludih krava uticala na potrosnju junetine. Ohrabrujuci podaci govore da dve trecine ljudi nije izmenilo svoje jelovnike i da se junetina i dalje cesto nalazi na njihovom stolu.
Dve trecine anketiranih izjavilo je da onaj jedan slucaj obolele krave nije izmenio njihove navike. Svega jedna trecina je izjavila da razmisljaju o smanjivanju broja snicli, ali medju njima ima i onih koji kazu da ce se potpuno odreci ove vrste mesa.
Mel Frutman, predsednik Asocijacije, kaze da je odnos mogao biti jos manji da je vlada pokusala da obezbedi pravovremene i pouzdane informacije o mogucim opasnostima po zdravlje.

Pomoc za ugrozene od 'ludih krava'

Federacija i provincije zajedno pomazu

Za razliku od oblasti pogodjenih SARS-om, provincije koje osecaju posledice bolesti ludih krava dobice federalnu pomoc. Kako je najavljeno, pomoc bi trebalo da iznosi oko 190 miliona dolara.
Otava se zalaze da se troskovi sprovodjenja programa podele u odnosu 60:40, sa provincijama, a obecava se da ce vlada isplatiti svoj deo cak i u slucaju da pojedine provincije ne udju u program. Ministar za poljoprivredu Lajl Vanklif kaze da je cilj da ta grana dobije pomoc sto pre, kako bi se ucinilo sve da trziste ostane otvoreno i da funkcionise.
Ostale informacije jos uvek nisu dostupne, posto je potrebno razraditi mnoge detalje. Zna se samo da nece biti beskamatnih kredita o kojima je ranije bilo govora.
Procenjuje se da klanicna idustrija dnevno gubi oko 11 miliona zbog stopiranog izvoza juneceg mesa u pojedine zemlje, a posebno u Ameriku, najveceg uvoznika.

Svetska zdravstvena organizacija

Preporuke o izbegavanju Toronta?

Dr Dejvid Hejman, izvrsni direktor Svetske zdravstvene organizacije za prenosive bolesti, zamerio je kanadskim politicarima da su svojim lobiranjem uticali na odluku o povlacenju preporuke putnicima da ne odlaze u Toronto. Stavise, on kaze da je presija od strane politicara sprecila da naucnici obave svoj deo posla u odsudnom trenutku borbeprotiv SARS-a.
Medju onima koji su se posebno zalagali da se skine preporuka SZO bio je ontarijski ministar za zdrvalje, Toni Klement. On i jos nekoliko federalnih, provincijskih i gradskih zvanicnika otputovali su hitno u Zenevu, kako bi na licu mesta pomogli da grad ne bude na listi. Hejman je novinarima naglasio da je takav njihov postupak uneo notu nepoverenja u SZO, pa je licno generalni sekretar Gro Harlem Brutland morala tu da preuzme stvar u svoje ruke spreci da se vrsi dalja presija na clanove tima naucnika. Ona je cak, nakon toga, morala licno da preuzme saopstavanje za koje destinacije se uvodi ili ukida preporuka o izbegavanju putovanja, ukoliko je to moguce.
Odgovarajuci na pitanje da li je postojao razlicit tretman Toronta i Hong Konga, Hejman je dao prilicno neodredjeni odgovor. On je pomenuo i da je u slucaju Toronta trebalo voditi racuna o Uskrsnjim praznicima, da je Kanada davala podatke o situaciji koja se menjala, tako da je sve to skupa pridonelo da se po ubrzanom postupku resi da se Toronto vise ne nlazi na listi.

Oprezno i dalje

Bolnicko lecenje dok se ne utvrdi da nije SARS

U Ontariju su stupila na snagu nova pravila, po kojima svaki bolesnik koji ima simptome nalik onima vezanim za atipicno zapaljenje pluca, mora da se zadrzi na bolnickom lecenju, sve dok se sa sigurnoscu ne utvrdi da on nema SARS.
Strucnjaci kazu da se ne moze tvrditi da se SARS nece ponovo javiti, pa je potreban veliki oprez. Dr Donald Lou, glavni mikrobiolog u bolnici maunt Sinaj i clan tima za borbu protiv SARS-a, kaze da jedna grupa naucnika upravo sacinjava protokol za pregled i pracenje, koji ce morati da se koristi u bolnicama. U svakoj bolnici ce postojati konzilijum za svaki sumnjivi slucaj, a ukoliko oni ne mogu da postignu saglasnost, treba da se zatrazi provera spolja.
Dr Lou naglasava da se ne sme dopustiti da se ponovi ono sto se desavalo pri drugom naletu ove bolesti.
Premijer Erni Ivz je medicinskom osoblju koje je bilo posebno angazovano oko SARS-a, podelio besplatne ulaznice za mesta poput Ontario Plejs, Kanada Vonderlend i Ontarijski centar za nauku, kao i tri hiljade besplatnih ulaznica za ovonedeljni Koncert za Toronto.
On je naglasio da je to samo mali znak paznje i zahvalnosti ljudima koji su tako dugo bili odvojeni od svojih porodica da bi sluzili narodu.

Incident u Avganistanu pred sudom

'Prijateljska' vatra u Avganistanu prosle godine, kada su poginula cetiri kanadska vojnika, po svemu sudeci dolazi u zavrsnu sudsku fazu. Kako se saznaje, americka vojska nece zahtevati krivicnu odgovornost pilota koji su bacili bombu, vec ce se njihovo kaznjavanje zadrzati na onome sto vojni sud bude odlucio.
Na procesu koji se upravo zavrsava, majori Heri Smit i Vilijem Ambah terete se za ubistvo iz nehata i ozbiljnu povredu duznosti koja je dovela do smrti cetiri i povredjivanja osam pripadnika kanadske lake pesadije princeza Patricija, aprila prosle godine. Oni su, greskom, vezbu kanadskih vojnika okarakterisali kao neprijateljsku vatru, pa su na teren bacili laserski navodjenu bombu.
Clanovi porodica poginulih kanadskih vojnika sa nezadovoljstvom su primili su preko medija vest da americki piloti nece biti krivicno gonjeni. Majka narednika Marka Legera smatra da je saopstenje o tome trebalo da dobiju od americke vojske, a sa njom se slazu i advokati koji zastupaju porodice stradalih vojnika. Oni se takodje zalazu za materijalnu nadoknadu za ranjene vojnike, ciji jer je kvalitet njihovih zivota umnogome umanjen, sto ce sa godinama biti jos primetnije.
Majka Marka Legera insistira da piloti ne moraju da odu u zatvor, ali da se nada da ce im biti zabranjeno ponovo da lete.

Imigracija i mito

Rad Saveta za imigraciju i izbeglice doveden je u pitanje zbog skandala u vezi sa primanjem mita. Posle sprovedene istrage, ustanovljeno je da su svega dva clana Saveta, oba iz Montreala, potplacena da donesu odluku u korist podnosilaca zahteva.
U nadleznosti Saveta je resavanje po pitanju zahteva za zastitu izbeglica i zalbi na odluke o useljenju i proterivanju.
U Savetu se nalazi 220 clanova, i po recima Pitera Soulera, donedavnog predsednika, nikako ne bi bilo u redu da se o svima njima pokvari slika zbog nesavesnih pojedinaca. On je naglasio da se tu radi o izuzecima, a nikako ne o pravilu. Souler kaze da glavni problem u Savetu nije korupcija, vec pre mediokritet i nestrucnost medju clanovima, koja je direktno povezana sa politickim uticajima.
Souler zamera sto za Savet vazi nepisano pravilo da ni jedan clan ne moze tu raditi duze od deset godina, bez obzira na strucne kvalitete.
On smatra da to nikako ne doprinosi efikasnosti rada tog tela, naprotiv.