Nezavisne Novine

SPORT

Predrag Dragosavac

Pseudo-patriotska divljastva

Pre tacno 34 godine, u junu 1969. godine Honduras i Nikaragva su zaratili zbog fudbala. Reprezentacije ovih zemalja igrale su u istoj grupi u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Meksiku. Prva utakmica igrana je u glavnom gradu Hondurasa Tegusigalpi. Kako to vec ide, gosti su u Tegusigalpu stigli dan pre utakmice. Ali, nisu bas mogli da spavaju. Gomila "navijaca" je opkolila hotel, kamenjem gadjala prozore i citave noci pravila nesnosnu buku. Sledeceg dana domaca reprezentacija pobedila je pospane goste sa 1:0.
Kada je centarfor Hondurasa Roberto Kordona u poslednjim minutima dao gol, osamnaestogodisnja Salvadorcanka Amelija Bolanios, koja je gledala prenos, uzela je pistolj iz ocevog radnog stola i pucala sebi u srce. Na njenu sahranu izasao je citav San Salvador. Iza kovcega koracao je predsednik republike sa ministrima, iza njih fudbalska reprezentacija. Sahranu je prenosila televizija. Novine su pisale kako "mlada devojka nije mogla da podnese da njena otadzbina bude bacena na kolena".
Revans u San Salvadoru igrao se nedelju dana kasnije. Ovaj put fudbaleri iz Hondurasa nisu spavali. Sada su njima razbijali prozore i ubacivali im u hotelske sobe pokvarena jaja i mrtve pacove. "Navijaci" Salvadora, zeljni osvete, nosili su portrete Amelije Bolanios. Na stadion koji je okruzivala vojska gosti su prevezeni oklopnim kolima. Oko igralista su bili rasporedjeni snajperisti Nacionalne garde.
Honduras je izgubio 3:0. Igraci su vise razmisljali kako ce se vratiti kuci u jednom komadu nego o fudbalu. "Sreca nasa sto smo izgubili" rekao je selektor Hondurasa Mario Grifin. Navijaci iz Hondurasa izvukli su deblji kraj od fudbalera popljuvani su i pretuceni, zapaljeno je 150 automobila, dvoje je poginulo. Iste veceri izmedju dve zemlje zatvorena je granica. Sledeceg dana je poceo rat koji je trajao nekoliko nedelja.
Ipak, ma koliko da je u Latinskoj Americi tanka linija izmedju fudbala i politike, tog rata sigurno ne bi bilo da ove dve zemlje, odnosno njihove politicke elite, nisu imale nerasciscene probleme koji nisu imali veze sa fudbalom.
U nedelju su, u finalu Evropskog prvenstva u vaterpolu, igrale reprezentacije Srbije i Crne Gore i Hrvatske.Bilo je to prvo finale znacajnog medjunarodnog takmicenja u kojem su se sastale reprezentacije ovih zemalja. Utakmica je bila tvrda i nervozna, sa dosta iskljucenja. Skoro sve vreme Hrvati su vodili (sredinom trece cetvrtine cak sa tri razlike, 7:4), ali se reprezentacija Srbije i Crne Gore vratila 'iz mrtvih', izborila produzetak i na kraju, u produzetku, golom Aleksandra Sapica, pobedila 9:8. Zasluzeno. Bilo je zestoko i ostro, niko nikog nije stedeo, ali je sve zavrseno u granicama korektnosti. U bazenu.
Oko bazena, na tribinama, od pocetka je, medjutim, bio haos. U Kranj je iz Hrvatske stigla gomila "navijaca", nisu svi mogli ni da stanu na tribine. Zaogrnuti u sahovnice, skandirali su poruke "hriscanske tolerancije" ("Ubi, ubi Srbina"), sudije i klupu reprezentacije Srbije i Crne Gore sirokogrudo su cascavali metalnim kunama, palili baklje. Bili su u istinskom patriotskom delirijumu. S druge strane, Srbi i Crnogorci bili su vrlo diskretni, skoro neprimetni. Zaculi su se tek posle kraja utakmice, kad su ispraznjene tribine sa Hrvatima.
Recju, atmosfera je bila prava "sportska", iz zakrvavljenih ociju "vatrenih" moglo je da se procita "cik pobedite ako smete!" Ali, to se nije mnogo ticalo slovenackih policajaca, oni su se ponasali kao da obezbedjuju lokalni turnir u sahu ili takmicenje u gadjanju glinenih golubova.
Zato je glavni krivac za incidente koji su usledili Aleksandar Sapic. Svojim golom nasilno je prekinuo kolektivnu seansu "vatrenih" sahovnicara, pricinio im neverovatan dusevni bol i, na kraju, ocigledno pokvario zamisljeni scenario ceremonije proglasenja pobednika.
Umesto dodele medalja i intoniranja himne, po zavrsetku utakmice ceremoniju, u svom stilu, reziraju hrvatski navijaci lome stolice, gadjaju i nasrcu na igrace i novinare, stizu i do svecane loze. Izvestaci sa lica mesta tvrde da se ministar odbrane SCG Boris Tadic, koji je prisustvovao utakmici, od napada branio stolicom na kojoj je sedeo, dok je ministar inostranih poslova Goran Svilanovic, gledao kako da zastiti svoju cerku.
Reporter RTS-a morao je na nekoliko minuta da napusti svoje izvestacko mesto. I pored njega je, rekao je po ponovnom ukljucenju u program, izbila zestoka tuca. Dodele medalja na bazenu nije bilo, a nasi vaterpolisti morali su da ostanu na bazenu citavih sat vremena, da bi na kraju bili "evakuisani" do hotela. Uz to su Kuljaca i Ciric dobili udarce u glave.
Kako stvari stoje, mrtvih i teze povredjenih u Kranju ipak nije bilo, iako se nije dugo nije znalo ni ko pije ni ko placa.
To je, na zalost, bio samo prvi cin price. Drugi i treci cin odigrali su se na ulicama Novog Sada i Beograda. Prilikom "slavlja" u dva najveca srpska grada povredjeno je nekoliko desetina gradjana (u Novom Sadu jedna prostrelna rana u stomak!) i ostala je pustos, kao da su nam u gostima bili najgori neprijatelji.
U Novom Sadu je demoliran centralni gradski trg, polupani su izlozi i ostavljeni grafiti "patriotske" sadrzine (u slavu Sljivancanina, Karadzica i sl) koji sugerisu da razbijacko "slavlje" nije bilo sasvim spontano. U centru Beograda, u Ulici kneza Milosa, demolirana je ambasada Hrvatske. Okupilo se nekoliko stotina likova "stadionskog profila", polupali su stakla, polomili grb, skinuli hrvatsku zastavu i umesto nje stavili srpsku. Policija je to, uglavnom, samo posmatrala.
I "slavlje" na Trgu Republike kod normalnog coveka moglo je da izazove samo gadjenje i mucninu. Kao i ranijih godina u slicnim prilikama, prosetao sam centrom grada, tek da vidim kako sve to izgleda. Na zalost, opet je sve bilo po uobicajenom scenariju.
Od 1995. godine i kosarkaskog zlata u Atini, sva ta "spontana" slavlja svode se na isto: odusevljena publika od srece lomi kioske, sanduke sa sladoledom i trolejbuse, budale kroz masu na Terazijama voze kao da im je to auto-pista, razbijaju se flase, bacaju petarde... Nedeljni dogadjaji bili su samo varijacija na istu temu. Nisu, kao posle Indijanopolisa prosle godine, cupani semafori, ali je sreca iskaljena na Hrvatskoj ambasadi i centru grada. "Najsrecniji navijaci" nisu klicali vaterpolistima, vec su recitovali "haiku" stih: "Ubi, zakolji, da Hrvat ne postoji".
Gledajuci iz godine u godinu isti taj cemer i jad - iste sirove fizionomije neizivljenih (mladih) ljudi koji nikad u zivotu nisu izasli iz zemlje, istovetne izlive agresivnosti i divljastva i totalnu nesposobnost artikulisanja pozitivne emocije - svaki put se iznova pitam kakav smo mi narod i kako je moguce da nekoliko hiljada mladih ljudi ne zna ni jednu jedinu pesmu koji bi svi zajedno mogli da pevaju u ovakvim trenucima. Zalosno je sto se i u tako retkim situacija, kada u necemu trijumfujemo, na direktan ili indirektan nacin, u ogoljenoj formi pokazuje totalna nacionalna i drustvena dezorijentisanost.
Sto je najgore, divljastvu se vec godinama podilazi "sa vrha". Kada sam se u nedelju uvece, kod Doma omladine, izgalamio na policajca koji je nezaiteresovano posmatrao (samo) ubilacku voznju pijanih i razularenih "slavljenika", dobio sam odgovor posle koga sam stvarno ostao bez teksta: "I ja bih ih hapsio...Ali imamo naredjenje da se ne mesamo".
U cemu je onda stos? Da li je reakcija policije izostala da bi se Hrvatima pokazalo kako i mi ovde imamo svoje budale i primitivce? Pa u to niko ionako ne sumnja, stavise tesko 'dokazujemo' da ovde ima pristojnih i pametnih ljudi. Zato je, za promenu, moralo da prodje bez takvih budalastina.
Da li nedeljni incidenti mozda predstavljaju neciju strategiju resavanja problema da li su, kao pocetkom devedesetih, ponovo instrumentalizovani stadionski i neki drugi ekstremisti? Sudeci po ostrim osudama koje su stigle sa zvanicnih adresa drzave ne bi trebalo da je o tome rec, mada ne bi bilo neverovatno da u policiji i nekim drugim drzavnim strukturama jos ima ludaka koji bi da vrate tocak istorije unazad.
U svakom slucaju, ubuduce ne treba cekati da vandali naprave "belaj" da bi se reagovalo. Sada se spominje usvajanje zakona koji ce rigorznije sankcionisati takve ispade, ali se jos ne cuje prava dijagnoza bolesti da je drustvo zarazeno teskim virusom nasilnistva i primitivizma koji ne moze da se izleci licemernim paktiranjima sa ruzicastim i ostalim kancerima proslosti.
Nedeljni izlivi primitivnog pseudo-patriotizma, sigurno nece, kao u slucaju Hondurasa i Salvadora, izazvati novi rat izmedju Srbije i Hrvatske. Uprkos evidentnoj netrpeljivosti, cini se da je vecini ljudi sa malo soli u glavi bilo dosta klanja i izivljavanja.
Medjutim, ovakvim nepotrebnim ispadima mukotrpni proces normalizacije odnosa ove dve zemlje, kao i uspostavljanje kakvog takvog poverenja i tolerancije, sigurno se usporava.
Najvaznije je, ipak, da se izvuku prave pouke iz onoga sto se desilo. Ma koliko da sa razni "navijaci" mogu da budu korisni za obavljanje nekih "nacionalnih" poslova (svejedno da li za drzavu ili za odredjene interesne grupe), podilazenje divljastvu, agresivnosti i primitivizmu dugorocno je uvek izvor drustvene rakrane. Zato je sada trenutak da se trezveno pogleda istini u oci i stavi prst na celo: da li su ljudi koji divljaju i razbijaju srpske gradove srpski patrioti ili srpska sramota? Bice da su ovo drugo!

Realni izgledi da Milutinovic preuzme "Plave"

Proslavljeni trener Bora Milutinovic na pragu je da preuzme fudbalsku reprezentaciju Srbije i Crne Gore, potvrdio je predsednik Fudbalskog saveza SCG Dragan Stojkovic.
"Milutinovic je jedini kandidat za selektora fudbalskog saveza SCG i cinim sve kako bi ga privoleo da preuzme reprezentaciju. Mislim da je on idealno resenje za nas drzavni tim", rekao je Stojkovic .
Predsednik FS SCG je naveo da je juce ceo dan u Parizu razgovarao sa Milutinovicem i dodao da se razgovori nastavljaju.
"Danas cemo na Kupu konfederacija zajedno gledati utakmicu Brazil-Kamerun, a posle utakmice nastavljamo razgovor. Meni se cini da je Milutinovic zainteresovan i realni su izgledi da on preuzme reprezentaciju", zakljucio je Stojkovic.
Bora Milutinovic je pet puta uzastopno od 1986. do 2002. godine bio ucesnik Svetskih prvenstava sa razlicitim reprezentacijama (Meksiko, Kostarika, SAD, Nigerija i Kina). Sa cetiri selekcije izborio je plasman u osminu finala, a kao trener vodio je ekipu na 220 meceva na Mundijalima, sto nikom u svetu nije poslo za rukom.

VATERPOLO - ODLUKA O KAZNI ZA HRVATE

Barselona bez "kockastih"

Po poslednjim informacijama iz Biroa LEN, sednica ovog tela odrzace se danas, a glavna tacka bice kazne za hrvatsku reprezentaciju povodom divljanja navijaca "lijepe njihove" u Kranju. Odmah po zavrsetku finala u Kranju i rusilackog pohoda pijanih i drogiranih Hrvata jedan od celnika LEN Bartolo Konzolo bio je jasan:
- Ovo je prevrsilo svaku meru. Organizatori kao i vinovnici ovog jezivog incidenta bice zestoko kaznjeni. Nikome necemo progledati kroz prste ma kako se on zvao i odakle dolazio.
U Hrvatskoj vlada prava panika, a iz pouzdanih izvora u LEN saznaje se da je odluka vec prakticno doneta. To znaci da ce reprezentacija Hrvatske biti iskljucena sa Svetskog prvenstva koje ce se od 13. do 27. jula odrzati u Barseloni.
Pod velikim znakom pitanja je i ucesce kockastih na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine.

ROMANTICARI NESTRPLjIVO OCEKUJU LETONCE

Nema transa zbog Transa

Iako se zovu Trans, zbog njih se ne pada u trans. Blizi se, dakle cas debija u Intertoto kupu, a fudbaleri OFK Beograda kao na iglama. Cekaju subotu, 17 casova, kada ce posle tri decenije ponovo biti ucesnici evropskog takmicenja. Estonci su i dalje velika nepoznanica, "romanticari" su upoznati samo sa sturim informacijama, ali jedno je jasno: nisu ni Italijani, ni Spanci.
- Sve sto znamo je da im je prvenstvo u toku i da su trenutno cetvrti na tabeli - rekao je kapiten DJordje Jokic. - Naoko su u maloj prednosti, ali ni mi nismo puno izgubili. Nismo imali duzu pauzu, gotovo da smo pravo iz sampionata usli u pripreme, tako da smo u neku ruku ostali u formi. Videcemo, igracemo nasu igru, ocekujem najbolje.
Prva utakmica na Karaburmi, revans u Talinu, ili u Narvi, kako najavljuju.
Nebitno je ko je domacin, a ko gost. U subotu cemo igrati kao da smo u Estoniji, maksimalno ozbiljno, cvrsto i agresivno, u nameri da obezbedimo sto bolji rezultat. Sigurno da prizeljkujem pobedu sa nekoliko golova razlike, sto bi bila pristojna zaliha pred revans. Nadam se da cemo vec u prvom mecu prebrinuti sve brige i puni spokoja se zaputiti u Talin.
Koliko "romanticari" ozbiljno pristupaju Transu, dovoljno govori podatak da se o eventualnom rivalu u drugom kolu ovih dana ne cuje ni rec.
- Logicno, Cesi su u drugom planu. Nama je uvek prva utakmica najvaznija, tako je i sada. Moramo da rezonujemo na taj nacin, jer zelimo da se sto duze zadrzimo u Evropi. Cilj je trece kolo i sudar sa nemackim Volfsburgom, ali dotle ima jos da se igra. Estonci su prva stepenica, verujem da cemo je preskociti - zakljucio je mladi reprezentativac plavo-belih DJordje Jokic, prizeljkuje Bjekovic.

ZREB ZA KVALIFIKACIJU ZA LIGU SAMPIONA I KUP UEFA

Crveno-belima dupla povlastica

Uprkos paradoksalnoj cinjenici da se sampionat Spanije jos nije zavrsio, nova sezona ce biti otvorena zrebom u evro-kupovima. U Nionu je u petak u 12.00 zreb za parove meceva prvog i drugog kvalifikacionog kola za Ligu sampiona, a od 14.00 je "mamutsko" izvlacenje parova za kvalifikaciono kolo Kupa UEFA.
Nasi predstavnici ce biti na pozicijama kao i prethodne sezone. Partizan ce biti povlascen prilikom zrebanja za drugo kvalifikaciono kolo za Ligu sampiona. Deset pobednika iz prvog kola, plus Rapid iz Bukuresta, DJurgarden, Maribor i Zilina moguci su rivali naseg sampiona. Ako crno-beli uspesno prebrode drugo kolo, onda ce u slabiju grupu timova prilikom zrebanja u poslednjem filteru pred Ligu sampiona.
Lacio, La Korunja, Selta, Galatasaraj, Borusija Dortmund, Celsi, AEK, Dinamo Kijev ili Sahtjor, Ajaks, Njukasl, Glazgov Rendzers, Sparta, Olimpik, Anderleht, Briz, Grashopers, ili ako prodju, Seltik i Anderleht bili bi moguci rivali Partizanu u borbi za istorijski plasman u Ligu sampiona. Za crno-bele je veoma vazno da prodju prvog rivala u 2. kvalifikacionom kolu, kako bi u slucaju poraza u trecoj rundi mogli takmicenje da nastave u 1. kolu Kupa UEFA.
Crvena zvezda i Sartid ce u kvalifikacijkoj rundi Kupa UEFA biti u povlascenoj grupi i za rivale ce imati ekipe iz slabije grupe. Svi timovi su rangirani prema klupskom koeficijentu, a u slucaju da je on manji od koeficijenta drzave, onda se u obzir uzima uvek bolji koeficijent.
Trebalo bi ocekivati da oba nasa tima preskoce prve prepreke, mada ima i nezgodnih ekipa kao sto su Haka, Zeljeznicar, Zimbru, Cementarnica, Belasica. U prvom kolu Kupa UEFA, gde ce pored pobednika iz kvalifikacija, povlascenih ekipa, 16 porazenih iz 3. kola kvalifikacija za Ligu sampiona, kao i tri pobednika Intertoto Kupa, ukupno biti 96 ekipa, Crvena zvezda ce opet biti u povlascenoj grupi timova, Sartid nece.
Prilikom zreba, Zvezda ce imati mogucnost da dobije slabijeg protivnika. U prvom kolu pravi se sest grupa sa po 16 klubova (8 jacih i 8 slabijih), a uz Zvezdu bi povlascen bio i Partizan ako bi uspeo da prodje 2. kolo kvalifikacija, a ispao na poslednjoj prepreci.
Sistem takmicenja u evro-kupovima je nepromenjen u odnosu na prethodnu sezonu, a prilikom zrebanja za svako naredno kolo u Kupu UEFA, klubovi se rangiraju po klupskom koeficijentu.

RUKOMET

Zvezda u Kupu EHF!

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane! Sticajem okolnosti, Crvena zveza ce na medjunarodnu rukometnu scenu, i to pravo u Kup EHF, bez obzira na cinjenicu da su prvoligasku sezonu zavrsili na osmom mestu.
Najpre je Jugovic, kao cetvrti, otkazao ucesce na medjunarodnoj sceni, a isti negativan odgovor dale su i ekipe rangirane ispod Kacana, Fidelinka, Pljevlja i Metaloplastika. Loptica je, potom, dosla u crveno-beli atar i nije bilo dvoumljenja - Evropa se prihvata. To je ono sto se u Ljutice Bogdana ceka vec par sezona. Konacno je i docekano.
Pristali smo, bez ikakvih dilema - kaze Jovica Cvetkovic, predsednik Skupstine Crvene zvezde.
Evropa zahteva dobar tim?
Nevezano za ucesce u Kupu EHF zelja svih u Zvezdi je stvaranje dobrog tima. Ovo medjunarodno takmicenje je obaveza vise da tako i bude. Takodje, smatram da je KUP EHF ujedno i nagrada momcima koji su igrali u minulom sampionatu.
Kada ce biti jasna situacija vezana za postojeci igracki kadar?
Nas najveci problem zove se vreme. Ipak, mislim da bi do kraja sledece nedelje sve trebalo da bude poznato - odgovorio je Jovica Cvetkovic.

SAMPIONATI EVROPE U SAHU

Neuspeh nasih sahista

U Silivri (Turska) su od 30 maja do 14 juna odrzani pojedinacni sampionati Evrope na kojima su ucestvovali i nasi predstavnici: Branko Damljanovic, Ivan Ivanisevic, Dragan Solak, Natasa Bojkovic i Svetlana Prudnjikova. Posle zanimljivih borbi pobednik u muskoj konkurenciji je Gruzijac Zurab Azmaiparasvili. Ruski predstavnik Vladimir Malahov je osvojio srebrnu medalju pobedivsi u razigravanju Alaksandra Nenaseva 1,5:0,5.
Nasi sahisti su u konacnom plasmanu osvojili skromna mesta. Branko Damljanovic je 86, Ivan Ivanisevic 128, a Dragan Solak 129. u konkurenciji 207 sahista.
Zlatnu medalju u zenskoj konkurenciji osvojila je Svedjanka Pija Kramling koja je u dopunskom mecu pobedila Litvanku Viktoriju Cmilite 1,5:0,5. Bronzanu medalju osvojila je mlada Ruskinja Tatjana Kosinceva. Natasa Bojkovic je zauzela 19. mesto (pri deobi 12-23) a Svetlana Prudnjikova je na 54. mestu mudju 113 sahistkinja.

Nedeljko Djordan