Cedomir Jovanovic bio dva puta u Okruznom zatvoru
Radnik obezbedjenja Okruznog zatvora u Beogradu Novak Terzic, koji trenutno radi u Kazneno-popravnom domu "Zabela", izjavio je juce da je, u dva navrata, bio ocevidac ulaska potpredsednika Vlade Srbije Cedomira Jovanovica u Centralni zatvor.
On je, na konferenciji za novinare Demokratske stranke Srbije (DSS), kazao da nije video kod koga je Jovanovic dolazio, s obzirom da je radio u holu, ali da mu je kolega Vesko Vukovic, koji je sprovodio zatvorenike, rekao da se Jovanovic sastajao sa vodjom kriminalnog "zemunskog klana" Dusanom Spasojevicem.
Terzic je rekao i da su i Vukovic, i sve njegove kolege koje su imale uvid u posete Jovanovica Okruznom zatvoru, spremne da posvedoce te tvrdnje.
Novak Terzic rekao je da je Jovanovic u Okruzni zatvor dolazio sivim automobilom marke "BMV" u pratnji "dva gospodina".
On je naglasio da je Spasojevic "izvodjen s blokova u popodnevnim casovima, verovatno bez dozvole suda".
Terzic je rekao i da "nema pouzdanih informacija" zasto je iz Okruznog zatvora u Beogradu rasporedjen u KP dom "Zabela".
Poslanik DSS-a u Skupstini Srbije Dragan Sormaz naglasio je da je toj stranci "prakticno zabranjeno" da odrzava konferencije za novinare u parlamentu i da je zbog toga danasnja odrzana u stranackim prostorijama.
Novak Terzic rekao je i da nije clan ni jedne politicke partije.
On je rekao da je njegov kolega Slavomir Bandjur, koji je prvi izneo tvrdnju da je Jovanovic sastajao sa Spasojevicem, posten covek koji i dalje radi u Okruznom zatvoru, ali da posle prinudnog iseljenja trenutno zivi u mestu udaljenom 40 kilometara od Beograda.
Bandjur je, zbog sumnje da je bio povezan sa "zemunskim klanom" juce priveden, a nakon toga je posle davanja iskaza u policiji pusten.
Potpredsednik Vlade Srbije Cedomir Jovanovic zatrazio je juce zakazivanje zajednicke, javne sednice Odbora za bezbednost i Odbora za pravosudje Skupstine Srbije na kojoj zeli da "saopsti istinu" o optuzbama koje su izrecene u proteklih nekoliko dana.
Bandjur nije neposredno video Djindjica i Jovanovica
Rezultati ispitivanja suspendovanog cuvara Okruznog zatvora u Beogradu Slavomira Bandjura pokazali su da on "nije neposredno video pokojnog premijera Zorana DJindjica i potpredsednika vlade Cedomira Jovanovica na mestima i okolnostima koje je pominjao na konferenciji za stampu", saopstila je beogradska policija.
U saopstenju policije navodi se da je Bandjur dobrovoljno pristao na poligrafsko testiranje, ali da je tom prilikom "ispoljio visok stepen nesigurnosti", kao i da"nije mogao da predoci ni jednu cinjenicu, niti dokaz koji bi potvrdio njegove izjave date medijima".
Policija je, takodje, saopstila da ce Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala nastaviti sa prikupljanjem obavestenja od Bandjura i uhapsenog pripadnika kriminalnog "zemunskog klana" Zorana Vukojevica vezanih za taj slucaj.
Bandjur je na konferenciji za novinare Demokratske stranke Srbije, optuzio Jovanovica da je vise puta u Centralnom zatvoru posetio ubijene sefove "zemunskog klana" Dusana Spasojevica i Mileta Lukovica, a DJindjica da je posecivao Spasojevica u njegovoj kuci u Silerovoj ulici u Zemunu.
Priveden je u policiju zbog sumnje da je bio povezan sa vodjama kriminalnog "zemunskog" klana, ali je pusten iz pritvora.
Cedomir Jovanovic trazi otvorenu sednicu dva odbora
Potpredsendik Vlade Srbije Cedomir Jovanovic zatrazio je zakazivanje zajednicke sednice Odbora za bezbednost i Odbora za pravosudje Skupstine Srbije na kojoj zeli da "saopsti istinu" o optuzbama izricanim u proteklih nekoliko dana.
U pismu upucenom predsednici parlamenta Natasi Micic i predsednicima odbora za bezbednost i pravosudje Draganu Sutanovcu i Dragoru Hiberu on je zatrazio da zajednicka sednica bude javna.
Jovanovic je zamolio predsednicu skupstine da na sednicu pozove i poslanike Demokratske stranke Srbije Dejana Mihajlova i Dragana Jocica kako bi se "suocili sa njim, a ne pricali protiv njega bez njegovog prisustva u javnosti".
Vlada SCG podnela zahtev za ulazak u "Partnerstvo za mir"
U sedistu NATO u Briselu danas je "sa zadovoljstvom" primljen zahtev vlade Srbije i Crne Gore za ulazak u "Partnerstvo za mir" i sada ce biti "preduzeti odgovarajuci koraci" da se to razmotri kako bi konacnu odluku doneo Savet NATO.
Ovo je juce izjavio portparol NATO Mark Lejti, koji je istakao da "NATO pri tome svakako ima na umu cinjenicu da su u poslednje vreme odnosi izmedju NATO i Srbije i Crne Gore sve bolji".
"Doslo je do napretka u nasim sveukupnim odnosima, ali sad sledi odredjen postupak, jer molba za clanstvo u 'Partnerstvu za mir' ne znaci automatski da je to i prihvaceno", objasnio je portparol NATO.
Lejti je dodao da to znaci da ce sad doci do niza konsultacija nadleznih tela u NATO, kao i sa vlastima u Beogradu, "koje su bez sumnje u toku sa onim sto treba da ucine".
Izvori u sedistu NATO su istovremeno podsetili da, pored opstih uslova delovanja demokratije, pravne drzave, civilnog nadzora nad oruzanim snagama i pokretanjem njihove reforme, NATO i dalje smatra da vlasti SCG treba da u potpunosti saradjuju sa Haskim sudom
Na pitanje, da li to znaci da se izricito ocekuje i da Haskom sudu bude predat Ratko Mladic, receno je da bi to "bilo dobro".
Generalni sekretar NATO Dzordz Robertson je, tokom nedavnih susreta u Briselu sa srpskim premijerom Zoranom Zivkovicem i ministrom odbrane SCG Borisom Tadicem, izjavio da je od njih dobio uveravanja da ce i Mladic, kao i druga lica sa Haskom optuznicom, biti uhapsen, "ako se nalazi u Srbiji".
Zvanicnici u sedistu Atlantskog saveza stavili su do znanja da od vlade u Beogradu ocekuju da povuku tuzbu, koju su vlasti bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica podnele Medjunarodnom sudu u Hagu protiv lidera nekih zemalja NATO, zbog bombardovanja SRJ 1999. godine.
Ministar inostranih poslova SCG Goran Svilanovic urucio je danas ambasadoru Velike Britanije u SCG Carlsu Krofordu, koji je i koordinator NATO za Srbiju i Crnu Goru, pismo za Dzordza Robertsona sa zahtevom za pristupanje drzavne zajednice SCG programu NATO "Partnerstvo za mir".
Pristupanje SCG tom programu nesumnjivo bi doprinelo nastavku sveobuhvatnih reformi u drustvu, a posebno reformi oruzanih snaga, ujkljucujuci njihovu punu demokratsku kontrolu, navodi se u pismu.
Posebno je iskazana spremnost SCG da u okviru programa "Partnerstvo za mir" pruzi svoj dopinos ucvrscivanju mira i stabilnosti u regionu.
"Partnerstvo za mir" obuhvata preko dve hiljade stavki i svaka zemlja, u dogovoru s NATO opredeljuje se za one programe saradnje koje smatra najkorisnijim.
Jedan od najcescih oblika saradnje je skolovanje i obuka oficira, prisustvovanje vezbama NATO i partnerskih zemalja.
Vlasti Srbije i Crne Gore su ranije stavile na znanje da bi mogle ponuditi odlicno obucene vojne i policijske specijalne snage za ucesce u mirovnim misijama u svetu.
Trenutno su tri oficira Vojske SCG u sastavu mirovne misije UN u Istocnom Timoru, a mogle bi biti ponudjene specificne sanitetske ekipe i helikopteri.
Policija UNMIK-a, se sukobila sa srpskim lekarima u bolnici u Kosovu Polju
Nedopustivo ponasanje policije UNMIK-a
Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic izjavio je da je "nedopustivo" ponasanje policije UNMIK-a, koja se sukobila sa srpskim lekarima bolnice u Kosovu Polju.
"UNMIK policija izgleda 'trenira strogocu' samo kada su Srbi u pitanju, a pritom nije otkrila ni jednog pocinioca zlocina nad Srbima", rekao je Covic.
"Napravljen je dogovor da srpski lekari i pacijenti ostanu u bolnici", preneo je Covic i dodao da je direktno u kontaktu sa direktorkom bolnice, te da ocekuje da ce se taj dogovor postovati.
Ponasanje policije UNMIK-a je, prema recima srpskog vicepremijera, "nedopustivo" zato sto je sef UNMIK-a Mihael Stajner prethodno dobio pismeni zahtev u vezi sa bolnicom, a poslanik Koalicije Povratak, clan Predsednistva Skupstine Kosova Gojko Savic je juce prisustvovao njenoj primopredaji.
Pripadnici ruskog kontigenta Kfora, koji su juce zvanicno napustili Kosovo, napravili su dodgovor sa srpskim lekarima doma zdravlja iz Kosova Polja da oni preuzmu birgu o pacijentima, kojih je u ovom trenutku 35.
Pored postignutog dogovora, policajci UNMIK-a i Kosovske policijske sluzbe su juce oko 13 casova zatrazili da pacijenti i zdravstveno osoblje napuste zgradu, sto su oni odbili, nakon cega je policija upotrebila suzavac, a tom prilikom je lakse povredjeno desetak zdravstvenih radnika.
"Brzom intervencijom s nase strane, u prisustvu poslanika (Randjela) Nojkica i angazovanjem i drugih poslanika Koalicije Povratak - sprecen je veci incident, iako je UNMIK policija koristila suzavac i pendreke", kazao je Covic.
Pisani predlog upucen Stajneru, prema njegovim recima, sadrzi i trajno resenje koje je "potpuno usaglaseno sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije".
"Sasvim je normalno da ta bolnica bude u funkciji hospitalizacije i zdravstvene pomoci srpskoj nacionalnoj zajednici", kazao je on.
Covic je rekao da je "svejedno da li ce to biti u prisustvu ruskih lekara ili ne". "Rusi su nas obavestili da napustaju bolnicu, s tim sto ce ostati na tom prostoru do 6. jula", kazao je potpredsednik Vlade Srbije zaduzen za Kosovo.
"Ne mislim da od toga treba da se pravi bilo kakav marketing, tu je gospodin Vitosevic, pomocnik ministra zdravlja koji je direktno zaduzen za tu problematiku i on ce zajedno sa lekarima i svim osobljem pristupiti resavanju ovog problema", rekao je Nebojsa Covic
Gotovo polovina gradjana
Crne Gore ne veruje politickim strankama
Oko 42 odsto gradjana Crne Gore nema poverenja u politicke partije, a isto toliko smatra da je reforma pravosudja prioritet, rezultati su istrazivanja Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).
Direktor CEDEM-a Srdjan Darmanovic ocenio je da je nepoverenje gradjana u politicke partije najvece zabelezeno u crnogorskoj istoriji, ali i da istrazivanje pokazuje da je reforma pravosudja prioritetna.
"Ocigledno je da ljudi smatraju da je to sistem u kome postoji najvise problema. Vecina daje odgovor da su oni korumpirani pre nego da su nezavisni i efikasni. To je njihov imidz u ovom momentu", kazao je na konferenciji za novinare Darmanovic.
Prema istrazivanju, gotovo 50 odsto ispitanika podrzava stav Socijaldemokratske partije koja uslovljava preuzimanje funkcije predsednika parlamenta personalnim promenama u drzavnom tuzilastvu.
Rezultati istrazivanja pokazuju da vise od 45 odsto ispitanika podrzava odluku opozicije da bojkotuje rad parlamenta zbog ukidanja direktnog prenosa skupstinskih zasedanja.
Tom bojkotu se protivi 38 odsto, a 16 odsto anketiranih nema stav.
Gradjani kao najvece drustvene probleme vide siromastvo, nezaposlenost, korupciju, kriminal i visoke cene.
Oko 36 odsto ispitanika smatra da Crna Gora treba da donese novi ustav nakon usvajanja Ustavne povelje SCG, a 32 odsto smatra da su dovoljne amandmanske promene.
Istrazivanje je sprovedeno od 7. do 12. juna na uzorku od 982 osobe u devet crnogorskih opstina.
Trajkovic sa Stajnerom o bolnici u Kosovu Polju
Koordinator Pokreta za Kosovo i Metohiju i lider Srpskog pokreta otpora sa Kosova Momcilo Trajkovic zatrazio je juce od sefa UNMIK-a Mihaela Stajnera da se problem zgrade bivse ruske vojne bolnice u Kosovu Polju resi tako sto bi srpskim lekarima bilo omoguceno da nesmetano rade u tim prostorijama.
Stajner se, prema recima Momcila Trajkovica, u dvocasovnom razgovoru slozio sa tim predlogom i najavio da ce od ruskog kontingenta Kfora zatraziti da deo vojnih lekara ostane u bolnici da bi se zajedno sa srpskim kolegama brinuli o pacijentima.
Trajkovic je rekao da je od sefa UNMIK-a zatrazio da Kfor i policija UNMIK-a pojacaju prisustvo u rizicnim podrucijima, kako bi se stanje stabilizovalo i osigurao opstanak i povratak Srba.
Stajneru je preneo da kosovski Srbi nemaju mandat da pregovaraju o statusu Kosova, vec da je to pitanje rezervisano za drzavu Srbiju i medjunarodnu zajednicu. Dodao je da je zajednicki konstatovano da bi resavanje problema na etnickoj i teritorijalnoj osnovi samo iskomplikovalo vec slozeno stanje.
Trajkovic je rekao da je Stajneru "predocio da, kao sef Misije UN na Kosovu, on snosi odgovornost za pitanja bezbednosti, povratka i decentralizacije".
Takodje mu je, kako navodi, preneo stav da "Solun nije mesto za pocetak dijaloga Srba i Albanaca", a Stajner je "izrazio zaljenje sto se to nece desiti". Sef UNMIK-a je, prema recima Momcila Trajkovica, podrzao inicijativu za sto skoriji pocetak dijaloga.
Lider SPOT-a je Stajneru predlozio i da se povratak raseljenih ne organizuje iskljucivo u mesta iz kojih su izbegli, vec tamo gde za to postoje mogucnosti.
Trajkovic je izrazio zaljenje sto su se, kako je naveo, Beograd i UNMIK "udaljili" od kada je Stajner na celu misije UN.
Stajner se, prema njegovim recima, saglasio da Odbor za Kosovo i Metohiju Skupstine Srbije, ciji je Trajkovic predsednik, uskoro poseti srpske enklave u pokrajini.
Marovic predvodi drzavnu delegaciju na samitu u Solunu
Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marovic predvodi drzavnu delegaciju koja ce ucestvovati 20. i 21. juna na samitu Evropske unije (EU) u Solunu, posvecenom zapadnom Balkanu, saopsteno je danas iz Kabineta predsednika drzavne zajednice.
U delegaciji ce biti i ministar spoljnih poslova SCG Goran Svilanovic i premijeri Srbije i Crne Gore Milo DJukanovic i Zoran Zivkovic.
Glavna tema samita u Solunu, koji ce delom biti posvecen zapadnom Balkanu, je nacrt ustavne povelje EU.
Zvanicnici EU i zemalja zapadnog Balkana razmotrice kojim tempom, u kom okviru i uz kakve mehanizme bi trebalo da se odvijaju pregovori i proces pristupanja EU.
Ocekuje se da ce na samitu u Solunu biti usvojena agenda za zapadni Balkan i zajednicka deklaracija zemalja sa tog podrucja i clanica EU.
Definisane osnovne odredbe buduceg Ustava Srbije
Potkomisija za osnovna pitanja i koordinaciju definisala je juce osnovne odredbe novog Ustava Srbije prema kojima ce Srbija biti definisana kao republika, sluzbeni jezik ce biti srpski, pismo cirilica, a glavni grad ce ostati Beograd.
Predsednik Ustavne komisije Vladan Batic rekao je da je ustavnih odredbi proklamovan princip vladavine prava, utvrdjeno je i da je teritorija Srbije neotudjiva i da ce podrucja teritorijalnih jedinica biti definisana odredjenim zakonom.
Najavljeno smanjenje poreza na plate
Sekretar crnogorskog Sekretarijata za razvoj Dusan Simonovic najavio je juce da ce Vlada Crne Gore smanjiti porez na plate zaposlenih.
Smanjenje nameta na zarade je, kako je Simonovic rekao na konferenciji za novinare, u skladu sa ekonomskom politikom za ovu godinu koja se, prema danasnjoj oceni vlade, uspesno ostvaruje.
Simonovih je izjavio da je izgradjena politicka stabilnost u republici sto je uslov za efikasno sprovodjenje ekonomske politike.
