Poseta pape Jovana Pavla drugog Banjaluci, RS i BiH
Papamobil dopremljen u Banjaluku
Specijalno vozilo poglavara rimokatolicke crkve, takozvani papamobil, dopremljeno je u Banjaluku i obezbedjuju ga pripadnici policijskih snaga, potvrdio je juce predsednik Organizacionog odbora za docek pape i hrvatski clan Predsednistva BiH Dragan Covic.
Papa ce se u nedelju, 22. juna papamobilom voziti od banjaluckog aerodroma Mahovljani do samostana na Petricevcu, gde ce sluziti svetu misu.
Covic je rekao da je poseta pape Jovana Pavla drugog Banjaluci, RS i BiH veliki dogadjaj i da na taj dan svi, bez obzira na veroispovest, treba da budu jedni pored drugih, kako bi sto bolja slika o Banjaluci i BiH otisla u svet.
Predsednik Republike Srpske (RS) Dragan Cavic je rekao da u RS treba da bude pozdravaljen dolazak poglavara Rimokatolicke crkve.
"Sve frustracije iz proslosti treba da ostanu iza nas i treba da se okrenemo buducnosti", istakao je on.
Predsednik RS je naglasio da ce papin boravak u Banjaluci pratiti rigorozne mere bezbednosti, navodeci da ce biti primenjeni svi medjunarodni standardi koji se primenjuju u takvim slucajevima.
Cavic je jos kazao da ce u ime RS papi uruciti prigodan poklon, vaskrsnje jaje na kome je oslikan Isus Hrist i koje simbolizuje mir, pomirenje i toleranciju.
Papa Jovan Pavle II ce u nedelju u Banjaluci beatifikovati katolickog laika Ivana Merca, rodjenog u ovom gradu krajem 19. veka.
Papa ce ispred samostana u naselju Petricevac sluziti svetu misu. Banjalucka biskupija najavila je da ce u nedelju u Banjaluku stici oko 30.000 katolickih vernika.
Dan pre i u vreme papinog boravka u Banjaluci ce biti uspostavljen poseban bezbednosni rezim, tako da ce biti zabranjeno odrzavanje svih javnih skupova.
U nedelju ce u celom gradu i okolini biti zabranjeno tocenje alkohola, a gradska uprava odlucila je da se odloze sva vencanja koja su bila zakazana za 21. i 22. jun.
Udruzenje raseljenih Srba podnelo zalbu sudu u Strazburu
Regionalno udruzenje izbeglih i raseljenih lica sa podrucja Bijeljne podnelo je juce Evropskom sudu pravde u Strazburu zalbu sa zahtevom za nadoknadu stete nastale rusenjem kuca i drugih objekata Srba na podrucju Federacije BiH.
"Nase udruzenje je prikupilo dokaze za 793 porusena objekta, ciji su vlasnici Srbi izbegli sa prostora Federacije BiH, a rec je o resenjima i potvrdama o porusenoj imovini, koje su izdale opstinske vlasti u Federaciji, a koje smo prilozili sudovima u Federaciji", rekao je predsednik Udruzenja raseljenih Veljko Stevanovic.
Stevanovic je kazao da je udruzenje Evropskom sudu dostavilo sve relevantne dokumente i izrazio ocekivanje da ce taj sud, u skladu sa svojim pravilima, obezbediti besplatnu pravnu pomoc ostecenim Srbima.
On je naveo da je advokat udruzenja od Opstinskog suda u Sarajevu zatrazio da zbog loseg materijalnog stanja ostecenih postupak oslobodi sudske takse, ali da nije dobio odgovor.
Stevanovic je jos kazao da su ljudska prava Srba u Federaciji BiH ugrozena i da udruzenje nema poverenja u tamosnje pravosudne organe.
BiH ocekuje mnogo od samita u Solunu
Clan Predsednistva BIH Dragan Covic izjavio je juce da Bosna i Hercegovina ocekuje mnogo od predstojeceg samita Evropske unije (EU) i zapadnog Balkana u Solunu.
Covic je novinarima u Banjaluci rekao da ce predstavnici BIH na solunskom samitu "poslati par prepoznatljivih poruka o znacaju i ulozi BIH". Takodje je rekao da ce predstavnici ove zemlje imati poseban tretman na Samitu.
Hrvatski clan Predsednistva ocenio je ohrabrujucom deklaraciju koja ce biti doneta u Solunu, navodeci da ona "krajnje afirmativno" govori o BiH.
Prema Covicevim recima, u deklaraciji se vlastima u Sarajevu ukazuje na ono sto moraju uraditi kako bi BIH sto pre postala deo evropske porodice.
Covic je kazao da u deklaraciji "nema teskih reci koje se odnose na BiH, sto je potvrda da je ona na pravom putu".
MAKEDONIJA
Od 2004. bez stranih vojnih misija
Makedonija ocekuje da, nakon citave decenije stranih vojnih misija, od 1. januara pocne sama da brine o svojoj bezbednosti, izjavio je predsednik makedonskog parlamenta Nikola Popovski prilikom jucerasnje posete stabu Evropskih snaga u Makedoniji (EUFOR).
Popovski je izrazio nadu da ce misija Konkordija, ciji se mandat zvanicno zavrsava 1. oktobra, biti poslednja vojna misija u toj zemlji i da ce nakon toga prisustvo EU u Makedoniji biti iskljucivo civilno.
"Razmisljamo o stvaranju evropske policije, stotinu ili dvesta evropskih policajaca koji ce pomagati makedonskoj policiji u cuvanju bezbednosti", prokomentarisao je Popovski predlog predstavnika EU u Skoplju Aleksisa Brunsa - da razgovori sa makedonskim vlastima o tome pocnu u junu.
EUFOR je ocenio da je politicko-bezbednosna situacija u Makedoniji poboljsasana, a politicko-vojne formacije prisutne u zemlji, poput ilegalne "Albanske nacionalne armije" (ANA) su, prema oceni Popovskog, izolovane i nedovoljno snazne da povremeno izazivaju incidente.
Amerikanci i dalje nepozeljni u Iraku
Oni dele fudbalske lopte deci i zaustavljaju saobracaj da bi stariji mogli bezbedno da predju ulicu. Copori dece ih prate svuda.
U Bagdadu i sirom Iraka, americki vojnici preduzimaju manje i vece korake kako bi pridobili Iracane, od kojih je vecina i dalje sumnjicava prema americkim namerama.
Na povrsini, navodi Rojters, izgleda da americki pokusaji deluju. Deca, tinejdzeri, pa cak i neki odrasli, iskazuju odusevljenje prisustvom Amerikanaca.
Ali, kampanja ne uspeva da primiri antiamericke osecaje i jos vise ukazuje na veliki kulturni jaz izmedju Amerikanaca i Iracana za koji neki Iracani veruju da ne moze biti prevazidjen velikodusnim gestovima.
Sa irackog gledista, dve strane su veoma udaljene jedna od druge. Na jednoj strani, tu su konzervativni i ponosni ljudi koji su duboko svesni svog arapskog i muslimanskog nasledja, a na drugoj vojska okupatora, arogantna i nedostojna poverenja, neprijatelj islama i prijatelj Izraela.
U Faludzi, gradu zapadno od Bagdada, gde je otpor prema SAD porastao nakon sto su americki vojnici u aprilu ubili 18 osoba, americka vojska je pojacala akcije protiv pristalica Sadama Huseina, ali i gestove dobre volje u gradu od 200.000 ljudi.
Vojnici su delili obroke uciteljima koji nisu placeni, napravili su fudbalski teren, uklonili djubre a deci podelili igracke.
"Ovo je americka hrana. Nije iracka", protestovao je Abdel Vahis Mansur, sef odseka za obrazovanje u Faludzi, dok su vojnici istovarivali 2.000 vegetarijanskih obroka njegovim uciteljima. "Nisam u dogovoru sa Amerikancima i ne treba nam njihova hrana".
Sve uciteljice u zenskoj osnovnoj skoli "Mucenik Abed Faza" u Faludzi nose marame. Sve one su kao nepotrebne odbacile americke poklone u vidu skolskih tabli i ventilatora za skolu u koju ide 634 ucenika.
Osetivsi neprijateljstvo prema svojim americkim poslodavcima, iracki prevodilac je pokusao da ih uveri. "Bog je poslao ove ljude da nam pomognu", rekao je on. Uciteljice nisu bile ganute.
U Bagdadu, vojnici 82. vazduhoplovne divizije kazu da su pozvani da "ociste" prostor ispred dzamije u kojoj se nalazi grobnica siitskog sveca, imama Muse Kazima.
Ubrzo po njihovom dolasku, sredinom juna, uzurbana komercijalna oblast Bagdada postala je pozornica spontane interakcije izmedju americkih vojnika i obicnih Iracana.
Znojeci se pod vrelim suncem Bagdada, pripadnici 82. divizije zaustavljali su saobracaj da bi starice mogle da predju ulicu, naredili su motociklistima da se ne parkiraju na ulicama i izdrzali su, uz iznenadjujuci smisao za humor, najezdu dece i tinejdzera koji ih ne ostavljaju na miru.
Pristali su da se fotografisu sa prolaznicima i pomogli su decaku koji je posekao ruku. U drustvu koje je pod Sadamom Huseinom bilo ozloglaseno zbog korupcije, oni su pokusali da pokazu da je zakon za svakoga, opomenuvsi pred svima policajca koji se parkirao u zoni zabranjenog parkiranja.
Ali sva dobra volja nije dovoljna da umanji neprijateljstvo nosaca Abdela Hameda al-Asadija prema Amerikancima.
"Ovo je sokantno", kaze 56-godisnji Al-Asadi o prisustvu Amerikanaca ispred dzamije. "Videti Amerikance kako stoje ispred imamovog hrama, gutanje je gorkog leka".
Po dolasku Amerikanaca, na zidu dzamije pojavio se natpis na engleskom: "Ovo je sveto mesto samo za muslimane".
Porucnik Denijel Akbar nalozio je svojim ljudima da se ne priblizavaju previse dzamiji, da izbegavaju poglede sa zenama i da budu ljubazni.
"Ovo je prvi put da sam u blizini toliko Iracana", kaze Akbar koji je zbog svog arapskog izgleda senzacija medju decom koja se neumorno vrte oko njega.
"Nismo srecni sto su Amerikanci ovde", kaze Ahmed Husein, 24-godisnji cuvar dzamije. "Ali, sta mozemo da uradimo".
Ali prisustvo Amerikanaca oseca i Husein Ali, 40-godisnji radnik i otac sestoro dece.
"Nateracemo ih da odu kad dodje pravo vreme", kaze. "Kako da znamo da medju njima nema Izraelaca".
SAD zabranile svojim advokatima da brane optuzene u Hagu
Americki advokati hrvatskog generala Tihomira Blaskica pred Haskim tribunalom zatrazili su od suda privremeno obustavljanje procesa, zato sto im je vlada SAD zabranila da zastupaju klijenta osudjenog za ratne zlocine tokom rata u BiH.
Blaskicevi advokati u zahtevu navode da je naredbom predsednika SAD Dzordza Busa, donetom 28. maja ove godine, svim americkim drzavljanima zabranjeno da pruzaju pravnu pomoc bilo kojoj osobi koju je Haski tribunal optuzio, osim ako to posebno ne odobri Ministarstvo finansija SAD.
To pitanje je juce, na sudjenju bosanskom Srbinu Radoslavu Brdjaninu, pokrenuo i Brdjaninov branilac Dzon Akerman, a predsedavajuci sudija Karmel Agijus je zatim proces odlozio.
Portparol Haskog tribunala Dzim Lendejl rekao je novinarima u Hagu da je sud u kontaktu s administracijom u Vasingtonu i ocekuje da ce biti pronadjeno resenje za ovaj problem.
Istom naredbom, Bus je zamrznuo imovinu vise od 200 osoba za koje vlada SAD smatra da sprecavaju mirovne procese na Balkanu, i zabranio americkim drzavljanima da im pruzaju bilo kakvu pomoc. Na toj listi su, izmedju ostalih, svi optuzeni pred Haskim tribunalom, bez obzira da li su pritvoreni ili ne.
Blaskicevi advokati Rasel Hejman, Endru Pejli i Robert Perin zatrazili su tumacenje te odluke od Ministarstva finansija SAD i dobili odgovor da bi pruzanje pravne pomoci hrvatskom generalu, bez posebne dozvole, predstavljalo krsenje Busove naredbe.
U juce objavljenom podnesku upucenom Zalbenom vecu, na celu s predsednikom Haskog tribunala Teodorom Meronom (Theodor), koji je Amerikanac, advokati traze privremeno obustavljanje postupka, kako bi mogli da zatraze odobrenje Vasingtona za zastupanje Blaskica tokom zalbenog postupka.
Americki advokati zastupaju vise optuzenih pred Haskim tribunalom.
Austrijanci skepticno gledaju na EU
Austrijanci skepticno gledaju na Evropsku uniju (EU) i zele da se politicke odluke u vecoj meri donose na nacionalnom nivou, pokazuje najnovije ispitivanje javnog mnenja ciji su rezultati objavljeni juce u austrijskim medijima.
Najnovije istrazivanje Eurobarometra pokazuje da cak 36 odsto Austrijanaca smatra da politicke odluke treba u vecoj meri da se donose na nacionalnom nivou. Taj procenat je, sa izuzetkom Danske, veci nego u drugim clanicama EU.
Kada je rec o odbrambenoj politici, 58 odsto ispitanih bi zelelo da se odluke donose na nacionalnom nivou, sto je za 12 procenata vise od proseka u drugim zemljama clanicama.
Interesantno je, takodje, da samo 34 odsto Austrijanaca ocenjuje clanstvo svoje zemlje u EU kao "dobro". Samo jos u Velikoj Britaniji postoji manje pristaliaca EU.
Sto se tice buduceg Ustava EU, Austrija ima slican stav kao i sve ostale zemlje EU - 63 odsto ispitanih je za, a 10 odsto protiv njega.
Istrazivanje je, medjutim, pokazalo da postoji ogromna neinformisanost o Ustavu koji treba narednih meseci da se razmatra i potom usvoji u EU.
Po pitanju odnosa EU prema SAD cak 62 odsto Austrijanaca smatra da Amerika ima negativan uticaj na svetski mir i zahteva da se spoljna politika EU razlikuje od americke.
Ispitivanje javnog mnenja pod nazivom Eurobarometar sprovodi se u svim zemljama Evropske unije.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
Copyright © 1996-2003 "NOVINE"