Nezavisne Novine

Kanada

Studija o opasnosti od terorizma

Mala opasnost od teroristickih napada

Studija londonskog Centra za istrazivanje svetskog trzista, uradjena sa ciljem da pomogne kompanijama da sagledaju rizicna podrucja za obavljanje svoje delatnosti, pokazuje da na ovom prostoru postoji mala do srednja opasnost od teroristickih napada grupe Al kaida.
Oni su uzimali u obzir verovatnocu da se teroristicki napadi dogode u 186 zemalja sveta, a nije procenjivano i to kolika je mogucnost da se u njima oni isplaniraju. Naime, americki FBI veruje da u Kanadi postoje pritajene celije obucenih bin Ladenovih terorista, koje odavde pokusavaju da predju u SAD.
Po njihovom rangiranju, Kanada je na 79. mestu, odnosno ocenjena je sa 42,5, na skali od 1 do 100. Posebno dobro su procenjene prevencija i kategorija rizika, odnosno mogucnosti obavestajne i kontraobavestajne sluzbe, dok je prisustvo odredjenog broja terorista donelo negativne poene.
Strucnjaci iz Centra kazu da Kanada ima zasluzenu reputaciju relativno mirne i stabilne drzave, ali ono sto je moze uciniti potencijalnom metom je postojanje dokaza o regrutovanju ovdasnjih muslimana u redove teroristicke organizacije. Takodje, Dejvid Rajs, analiticar Centra, naglasava da bi u napadima, ukoliko do njih dodje, na potencijalnoj meti mogli biti ovde najbrojniji britanski i americki turisti. On dodaje da bi napad mogao da ima scenario poput onoga koji je vidjen na Baliju, gde je u dva bara poginulo vise od dve stotine turista iz zapadnih zemalja.
Smatra se da Otava moze biti posebno interesantna za teroristicke napade.
U prvih deset zemalja nalaze se Kolumbija, Izrael, Pakistan, SAD, Filipini, Avganistan, Indonezija, Irak, Indija, Sri Lanka i Velika Britanija.

Stednju struje u Ontariju

Potrebna je racionalna potrosnja

Iako se iz dana u dan cini sve da se prevazidju problemi koji su poceli proslog cetvrtka, struja je i dalje tema broj jedan u Ontariju jer smo ovih dana shvatili koliko je sve drugacije kada je nema.
Premijer Ivz je rekao da ceni saradnju svih zitelja Ontarija i nada se da ce ona pomoci da se, i pored svih poteskoca, sadasnja kriza prevazidje.
Kao da svi polako pocinjemo da se opustamo, sudeci po potrosenoj energiji, iako nadlezni apeluju da i dalje stedimo i predlazu pojedine nacine kako da budemo efikasniji u tome, bilo kod kuce ili na radnom mestu.
Kod kuce mozemo da stedimo struju tako sto cemo provetriti u vecernjim i nocnim satima, onda kada je hladnije, tokom dana spustiti roletne i tek ako je to neohodno, ukljuciti rashladne uredjaje. Ne treba nikako zaboraviti da je preporucena temperatura na koje treba namestiti erkondisne 25,5 stepeni i obavezno ih iskljucite kada izlazite iz kuce.
Sem toga, u svom domu ugasite sve sijalice koje vam nisu potrebne, a narocito one koje su u prostorijama u kojima trenutno ne boravite.
Ukoliko ste zaboravili kako to izgleda kada susite ves napolju, podsetite se i okacite rublje na svojim terasama ili u svojim dvoristima.
Topla voda, takodje, moze i treba da se trosi racionalnije. Predlaze se tusiranje umesto kupanja u kadi prepunoj tople vode - to ce odmah smanjiti potrosnju struje.
Kucne naprave ukljucujte u vreme manjeg opterecenja, izmedju osam uvece i osam ujutro, a za potrebe pripremanja hrane koristite mikrotalasnu pecnicu. Racionalnije je, a i brze.
Za firme su uputstva slicna. I za njih vazi preporuka da, ukoliko je to ikako moguce, izbegavaju ukljucivanje erkondisna, narocito van radnog vremena. Ako se rashladjivanje ne moze izbeci, onda temperatura ne bi trebalo da prelazi 25,5 stepeni Celzijusa.
Osvetljenje u prostorijama trebalo bi smanjiti za polovinu, osim na stepenicama za slucaj nuznog izlazenja, a nocu ostaviti samo onoliko koliko je neophodno iz bezbednosnih razloga. Broj liftova koji se koriste trebalo bi smanjiti.

Posle "mraka"

Premijer Ivz nije davao pogresne informacije

Iako su, sem na racun premijera Kretjena, kritike bile upucivane i ontarijskom premijeru Ivzu, upuceni kazu da je on bio veoma angazovan i do detalja upoznat sa kompletnom situacijom u zamracenoj provinciji.
Zamerke se uglavnom odnose na odlaganje javnog istupanja i davanja zvanicne izjave. Medjutim, pokazalo se da je to imalo svojih prednosti. Naime, premijer Ivz nije, poput ministra odbrane Dzona MkKalama, dao pogresne informacije stanovnistvu o pozaru u pensilvanijskoj nuklearki, niti pak kao gradonacelnik Njujorka Majkl Blumberg, okrivljavao drugu stranu za nastali problem.
Naprotiv, kako isticu ljudi iz njegovog okruzenja, premijer Ivz je do duboko u noc bio sa ostalim kljucnim ljudima iz kriznog staba, a zatim ranim jutarnjim satima u petak prikupio sve relevantne informacije pre obracanja medijima.
I u dane vikenda nije prestao da se bavi problemom sa strujom, pa je obisao neka od glavnih postrojenja za proizvodnju elektricne energije.

Niko ne moze da garantuje kada ce biti iskljucenja

U ovim danima nestabilne elektroenergetske situacije, gradjani jos najvise zameraju sto nisu dovoljno informisani. Nadlezni najavljuju iskljucenja, ali niko ne kaze kada ce ona biti, koliko ce trajati, koje ce oblasti biti pogodjene. Medjutim, jedina informacija koja se moze dobiti od njih je da nista ne mogu sa sigurnoscu da garantuju gradjanima, jer na sveukupnu situaciju utice previse nepoznanica - pocevsi od toga kolika ce biti potreba za elektricnom energijom, pa do trenutka kada ce pojedina postrojenja poceti da realizuju normalnu proizvodnju.

Deca o roditeljima

Kanadjani tolerantni roditelji

Dr Majkl Klajs, profesor psihologije na Univerzitetu Montreal, sacinio je uporednu studiju odnosa izmedju roditelja i dece u Kanadi, Francuskoj i Italiji. U studiji su ucestvovali mladi tinejdzeri iz Montreala, Pariza i Rima. Profesor je objasnio da je namerno izabrao populaciju iz frankofonskog grada zato sto je zeleo da uporedi koliki je uticaj nacije na ponasanje roditelja.
Rezultati su uglavnom u skladu sa onim sto je i ocekivao. Pokazalo se, naime, da je generalno stav roditelja prema deci slicniji izmedju Francuza i Italijana, nego sto je izmedju Kanadjana i Francuza. To ide u prilog razlicitim pristupima roditeljstvu na severnoamerickom kontinentu i u Evropi.
Iako se stalno vode rasprave sta je ispravno, studija dr Klajsa je pokazala da najbolja strategija u odnosima izmedju roditelja i dece podrazumeva otvoreno pokazivanje osecanja prema deci. On kaze da treba jasno postaviti pravila ponasanja dece i odrediti granice, iza kojih slede kazne. Italijanski roditelji se najvise uklapaju u ovaj model - oni najvise pokazuju koliko im je stalo do njihovih potomaka, ali se i najcesce sukobljavaju sa njima.
Francuzi imaju imaju najslabije emotivne veze i najmanji nadzor nad svojom decom.
Sto se tice kanadskih roditelja, okarakterisani su kao naj tolerantniji, jer mnogo redje koriste kazne u slucaju da se njihova deca neprimereno ponasaju. Probleme rasciscavaju razgovorom i pokusavaju da citavu stvar sagledaju iz decjeg ugla.
Ovdasnje mame i tate imaju priblizno isti stav prema svojim sinovima i cerkama dok su, prema nalazima studije, evropski strozi prema cerkama.
Porodicne veze su najcvrsce u Italiji, ali se istice da to ima i svojih mana posto deca ponekad predugo ostanu pod roditeljskim krovom.
Profesor planira da svoje istrazivanje dopuni ispitivanjem mladih iz Toronta i nekog veceg americkog grada.

Energetska kriza Ontarija

I pored stednje, potrosnja struje raste

Vremenske prilike nikako ne idu na ruku nadleznima koji preporucuju stednju elektricne energije. Iz dana u dan temperatura raste, a sa njom i potrebe za strujom. Do sada su mere stednje ucinile da se izbegnu iskljucenja, ali potrosnja je svakog dana sve veca, a proizvodnja u provinciji je ogranicena, pa je Ontario prinudjen da potrebne kolicine uvozi iz Kvebeka i Njujorka. U petak bi trebalo da ponovo proradi po jedno postrojenje u Pikeringu, Brusu i Nantikoki, sto ce obezbediti dodatnih 1.700 megavata struje.
Premijer Ivz i nadlezni iz elektroprivrede su na udaru kritike sto se sistem ovde mnogo sporije dovodi u normalu, za razliku od americkog.
Brus Kembel, potpredsednik Nezavisnog operativnog trzista strujom, kaze da provincija nema dovoljno rezerve, pa bi bila potrebna dodatna ulaganja da se to prevazidje.
Bez obzira na sve, zivot se vraca u normalu. Proaradile su i one drzavne sluzbe koje su privremeno obustavile svoj rad, s tim da ce federalna vlada potpuno normalno funkcionisati od ponedeljka.
Ekonomski analiticari procenjuju da ce zbog nestanka struje bruto nacionalni dohodak biti za manji za pola procenta. Samo placeni odmor federalnih sluzbenika kostace poreske obveznike oko 250 miliona.