Generalni sekretar UN Kofi Anan

I SAD i UN pogresile u Iraku

Generalni sekretar UN Kofi Anan izjavio je juce u Njujorku da su i SAD i UN pogresile kada su dosle u Irak i da se, nakon ubistva najmanje 20 osoba u sedistu UN u Bagdadu, razmatra pitanje bezbednosti u toj zemlji.
"Koalicija je napravila neke greske, a mozda smo i mi", kazao je Anan koji je prekinuo odmor nakon jucerasnjeg bombaskog napada na sediste UN u Bagdadu u kojem je medju 20 poginulih i specijalni predstavnik UN za Irak Serzo Vjeira de Melo.
On je ponovio da UN, koje pruzaju humanitarnu pomoc milionima Iracana, nije uplasio jucerasnji napad.
"Necemo popustiti. Nastavicemo. Ovo je sustinski posao", izjavio je Anan nesto ranije u Stokholmu. Generalni sekretar je dodao da se trenutno razgovara o medjunarodnim snagama, ali da to nece biti plavi slemovi UN.
Anan ce razgovarati i sa ambasadorima Saveta bezbednosti UN o nacinima za bolju zastitu osoblja UN u Iraku.
"Razmatramo nas bezbednosni sistem u Iraku. U Iraku smo 12 godina i nikada nismo bili napadnuti", kazao je generalni sekretar UN i izrazio sokiranost bombaskim napadom na sediste UN u Bagdadu.
Anan je rekao da je ozaloscen pogibijom radnika UN i rekao da je De Melo bio "izvrstan kolega". UN ce nastaviti svoju humanitarnu misiju u Iraku da zrtve "ne bi bile uzaludne".
Anan je indirektno kritikovao SAD zato sto su potcenile teskoce u smirivanju situacije u Iraku, nakon svrgavanja rezima predsednika Sadama Huseina.
"Nadali smo se da ce koalicione snage sada obezbediti okolinu kako bismo mogli da izvrsimo ... ekonomsku rekonstrukciju i izgradnju institucija. To se nije dogodilo", rekao je generalni sekretar UN. On je, medjutim, priznao teskoce u stabilizovanju situacije u Iraku.
Anan je takodje izrazio nadu da ce pocinioci jucerasnjeg napada biti izvedeni pred lice pravde, ocenjujuci da su napadaci organizovani i sofisticirani.

Bombaski napad na sediste UN u bagdadu

Poginuli humanitarni radnici iz Kanade

U ovonedeljnom bombaskom napadu na sediste Ujedinjenih nacija u Iraku, u kome je, pored vise od dvadeset zrtava, stradao i specijalni izaslanik UN Serdjo Vijera de Melo, poginulo je dvoje Kanadjana, a petoro je ranjeno. Jedan od ranjenih zadobio je teze ozlede i podvgnut je hirurskom zahvatu.
Poginuo je Kristofer Klajn-Bikman, programski koordinator UNICEF-a za Irak, a nedugo zatim povredama je podlegla i Dzilijan Klark. Njen angazman u zemlji upravo je isticao, a radila je u Hriscanskom fondu za decu i predvodila tim za detaljnu procenu potreba dece i njihovih porodica na podrucju Iraka.
Zvanicnici isticu da su oba humanitarna radnika iz Kanade bili ljudi posveceni svom poslu i obezbedjivanju osnovnih uslova za decu na ratom zahvacenim podrucjima u svetu.
Povodom ove tragedije, ministar inostranih poslova Bil Grejem izjavio je da ovo jos jednom dokazuje veliku posvecenost Kanadjana. Po njegovim recima, nema nijednog razloga da stradaju humanitarni radnici kojima je stalo da se sagledaju humanitarne potrebe svakog pojedinacnog coveka, zene i deteta na prostoru Iraka. On je rekao da Kanada vec vise od godinu dana apeluje na Savet bezbednosti UN da obezbedi vecu bezbednost i zastitu za humanitarne radnike i naglasio da ce zajedno sa ostalim nadleznima nastaviti napore da se to stvarno i ostvari.
Alfred Ajronsajd, portparol UNICEF-a, pored izrazavanja zaljenja zbog tragicne smrti humanitarnih radnika, obecava da ce i UN i UNICEF nastaviti sa svojim radom u Iraku, u skladu sa bezbednosnim uslovima.

 

700 kg eksploziva upotrebljeno za napad na UN u Bagadadu

Gotovo 700 kilograma eksploziva upotrebljeno je za jucerasnji napad na sediste UN u Bagdadu, rekao je danas jedan istrazitelj Federalnog istraznog biroa (FBI).
U tom napadu poginulo je najmanje 20 osoba, medju kojima i specijalni predstavnik UN u Iraku Serzo Vjeira de Melo, dok je 100 osoba povredjeno.
Agenti FBI nastavljaju istragu o tom napadu. Tragovi granata su pronadjeni na mestu nesrece, rekao je specijalni agent FBI Tomas Fuentes.
On je naveo da je u kamionu-bombi bilo 450 kilograma eksploziva iz oruzja sovjetske proizvodnje i bomba od 225 kilograma napravljena od municije i eksploziva iz arsenala bivse iracke vojske.
Skriveno iracko oruzje predstavlja problem americkoj vojsci u Iraku koji vojnici opisuju kao veliko skladiste municije.
Okupacione vlasti u Iraku su saopstile da je jos rano reci ko stoji iza jucerasnjeg napada - pristalice Sadama Huseina ili strani teroristi.

Rusija

Vojnici i obavestajci sve brojniji na vrhu vlasti

Od dolaska Vladimira Putina na vlast u Rusiji 2000. godine, bivsi vojnici i pripadnici tajnih sluzbi izvrsili su pravu invaziju na vladajuce krugove, bilo da se radi o predsednickoj administraciji, ministarstvima ili regionalnim vlastima.
I sam nekadasnji visoki funkcioner KGB-a, Vladimir Putin poveo je sa sobom u Kremlj i veliki broj svojih saradnika iz obavestajnih krugova.
"Dolazak ljudi sa epoletama bio je masovan u poslednje tri godine i tice se svih nivoa vlasti. To je duboka promena kompletne vladajuce klase i njenih prioriteta," kaze za agenciju Frans pres sociolog Olga Krictanovskaja, koautor istrazivanja Ruske akademije nauka i umetnosti o "Putinovskoj eliti".
Putin, posto nije imao oko sebe mrezu saradnika iz politickih krugova, okruzio se ljudima koje najbolje zna i koje oseca bliskim kako bi izgradio svoju "vertikalu moci", objasnjava ona.
Putin "je sa sobom poveo pet osoba koje su zatim povukle jos 25. To je stvorilo lancanu reakciju. Predsednik vise nema kontrolu nad tim procesom", dodaje Krictanovskaja.
U vreme vlasti Putinovog prethodnika, Borisa Jeljcina, tajni agenti i vojnici zauzimali su 11 odsto javnih funkcija. Danas taj procenat iznosi 25 procenata, pokazuje istrazivanje.
Broj funkcionera proizaslih iz vojnih i obavestajnih struktura najveci je na visokim polozajima gde iznosi cak 58 odsto, ali i u regionalnim vlastima i u ministarstvima.
To pocinje da se oseca u celoj Rusiji, kaze poslovni covek Mihail Hodorkovski i izrazava bojazan da Rusija svakim danom postaje sve vise zemlja nalik latinoamerickim drzavama iz osamdesetih godina.
Hodorkovski, jedan od najmocnijih biznismena u Rusiji, odlucio je da na predstojecim parlamentarnim izborima podrzi liberalne partije, umesto centristickog propredsednickog pokreta. To je izazvalo pravu hajku protiv njega i od jula je protiv Hodorkovskog pokrenuto osam sudskih istraga.
Ruska stampa smatra da iza napada na Hodorkovskog stoje dva zvanicnika bliska Putinu - Viktor Ivanov, bivsi kagebeovac a danas zamenik sefa predsednicke administracije, i Igor Secin, osoba koja se sumnjici da je saradjivala sa stranim obavestajnim sluzbama a danas je sef kabineta ruskog predsednika.
Vladimir Putin je i sam jednom prilikom rekao da "cekista" (pripadnik tajne policije iz Lenjinovog vremena) nikada nece biti, koja god funkcija da mu se poveri, "bivsi cekista".
Novinar nedeljnika "Ejendelni zurnal" Aleksandar Golts, medjutim kaze da "bivsi pripadnici specijalnih sluzbi imaju svoju ideologiju, logiku, pogled na svet" i dodaje da su oni "svi pripadnici iste generacije i da su svi u istom trenutku usli u KGB".
"Obavestajci i vojnici uzdizani su u hijerarhijskom sistemu do kojeg drze i kojem sluze", kaze Krictanovskaja.
"Da ne govorimo o ratu u Ceceniji, serijsko zatvaranje privatnih televizija tokom poslednjih godina i pritisci na poslovne krugove jesu trenutne posledice istog pogleda na svet koji deli sve vise ljudi na vlasti", dodaje ona.
Golts navodi da Putin "shvata da njegovi ljudi ne odgovaraju uvek trenutnim potrebama, ali oni cine deo jedne iste porodice i on zeli da ih sacuva".

Koliko nestanak struje kosta ekonomiju SAD

Proslonedeljni nestanak elektricne energije na severoistoku americkog kontinenta kostace ekonomiju SAD, kako se procenjuje, cetiri do sest milijardi dolara sto i nije mnogo u poredjenju sa drugim velikim incidentima bilo da ih je izazvao covek ili priroda.
Nestanak struje nije trajao predugo da bi znacajnije delovao na preradjivacku industriju i maloprodajni sektor u SAD, ocenjuju neki analiticari dok drugi predvidjaju da ce svi gubici biti nadokadjeni u narednih nekoliko dana ili sedmica.
I dok su neki od nestanka struje imali koristi, poput firmi koje prodaju generatore za kucnu upotrebu, vecina je iskusila gubitke pri cemu su najveci gubitnici bili oni koji "grcaju" i poslednje tri godine - gradske vlasti, avioprevoznici i sitni prodavci na malo.
Nestanak elektricne energije nije na listi deset, verovatno ni 20 najvecih katastrofa mereno prema visini stete na imovini, ocenila je savetodavna kompanija "Insurens servisis ofis inc"iz Nju Dzersija.
Ta kompanija za katastrofu smatra incident ili seriju povezanih incidenata, izazvanih od strane coveka ili prirode, koji prozurokuju stetu na imovini od najmanje 25 miliona dolara i pogadjaju veliki broj osiguranika.
Cena mraka u SAD ce dostici tu sumu ali ce ipak biti daleko manja nego u slucaju drugih velikih nepogoda. Do sada su najvecu stetu, prema listi kompanije iz Nju Dzersija, izazvali teroristicki napadi na SAD od 11. septembra 2001. - 20,7 milijardi dolara, uragan Endrju iz 1992. (19,9 milijardi) i zemljotres u Los Andjelesu 1994. (15,2 milijarde).
Svakako najvecu stetu zbog prekida u snadevanju elektricnom energijom pretrpele su savezne i lokalne vlade, posebno njujorska.
Gradske vlasti Njujorka procenjuju da ce gubici dostici milijardu dolara, ukljucujuci 800 miliona izgubljenog bruto proizvoda grada.
Gubitke racunaju proizvodjaci smrznute i lako kvarljive hrane, restorani, Brodvej zbog otkazanih predstava...
Gradonacelnik Njujorka Majkl Blumberg dodao je na procenjene troskove i 40 miliona dolara izgubljenog poreskog prihoda, kao i deset miliona za placanje prekovremenog rada zaposlenih u gradskim sluzbama, ukljucujuci za dodatno angazovanje policijskih patrola i komunalne sluzbe.
Istovremeno zvanicnici Micigena jos nisu izracunali stetu zbog nestanka struje a ekonomisti je procenjuju na vise stotina miliona dolara. Klivlend treba da obelodani zvanicnu procenu stete.
Avioprevoz je zbog nestanka elektricne energije trpeo i posto je snabdevanje uspostavljeno i prema nekim procenama, sektor je izgubio 10-20 miliona dolara ili kao "u slucaju veoma snazne snezne oluje".
Ni proizvodjaci automobila nisu izracunali koliko ih je kostao nestanak struje ali su uvereni da ce izgubljenu proizvodnju nadoknaditi. Dzeneral motors, grupacija Krajsler i Ford su u ponedeljak pokrenuli proizvodne trake zaustavljene u cetvrtak 14. avgusta.

 

Borba protiv trgovine ljudima u BiH

Savet ministara Bosne i Hercegovine odlucio je juce da formira Udarnu grupu za borbu protiv trgovine ljudima i ilegalne imigracije.
To telo ce biti samostalno i nezavisno u svom radu i operativnom delovanju u borbi protiv trgovine ljudima u skladu sa zakonima i drugim propisima BiH, entiteta i Distrikta Brcko, saopsteno je posle sednice Saveta.
Udarna grupa koordinace rad na najvisem nivou izmedju drzavnih i entitetskih organa i izmedju tuzilastava, policije, Drzavne granicne sluzbe BiH i poreskih uprava.
Savet ministara BiH usvojio je i Memorandum o razumevanju potreba za preduzimanje energicnih mera na suzbijanju trgovine ljudima, posebno zenama i decom.
Memorandum je predlozilo ministarstvo za bezbednost BiH i predstavlja sporazum nadleznih drzavnih i entitetskih organa i nadleznih organa Brcko Distrikta BiH o uspostavljanju i unapredjenju saradnje i koordinacije rada na otkrivanju, evidentiranju, gonjenju i kaznjavanju trgovaca ljudima, posebno zenama i decom.

 

BANJALUKA

Velike stete od nevremena u Banjaluci

Nevreme koje je u sredu zahvatilo Banjaluku pricinilo je veliku materijalnu stetu, a nadlezne sluzbe ciste grad i otklanjaju kvarove. Nevreme je izazvalo veliku stetu na krovovima stambenih i poslovnih zgrada, porodicnih kuca i na automobilima.
ef civilne zastite u gradskoj upravi Zeljko Katic izjavio je da se steta koju je izazvalo nevreme jos procenjuje, navodeci da je prema prvim podacima preko 50 stabala u drvoredima unisteno, dok je oko 150 osteceno.
Zbog porusenih stabala doslo je do kvarova na srednjoj i niskonaponskoj mrezi, a vecina njih tokom dana je otklonjena.
U poslednja 24 casa na podrucju Banjaluke palo je 26,4 litra kise po kvadratnom metru, a za 17 minuta, kolikoje trajalo jucerasnje nevreme, palo je 15 litara kise po kvadratnom metru.

BIJELJINA

Pripadnici SFORA pretresli bijeljinski Telekom

Pripadnici Sfora juce su pretresli prostorije Telekoma u Bijeljini, u Republici Srpskoj.
Kontrola nije bila najavljena, ali je postala uobicajena, jer je Sfor obavlja jednom godisnje, receno je agenciji Beta u Telekomu. U visecasovnoj kontroli, u kojoj je ucestvoalo desetak americkih vojnika, pregledani su postojeci uredjaji za komunikaciju unutar zgrade.
Nakon obavljene kontrole, pripadnici Sfora su iz prostorija Telekoma odneli desetak fascikli sa imenima korisnika fiksnih i mobilnh telefona sa podrucja koje pokriva bijeljinski Telekom.

Oskrnavljeno 17 nadgrobnih spomenika u Sarajevu

Na sarajevskim grobljima Sveti Mihovil, Sveti Josip, Sveti Marko i Lav sinoc je oskrnavljeno 17 nadgrobnih spomenika, saopsteno je danas iz Kantona Sarajevo.
Od policije Kantona Sarajevo zatrazeno je hitno preduzimanje mera kako bi se otkrili pocioci tog krivicnog dela.
Javnom komunalnom preduzecu "Pokop" nalozeno je da u saradnji sa Zavodom za zastitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasledja Kantona Sarajevo hitno sanira ostecene spomenike i uvede stalna dezurstva na grobljima.

Zajednicka vezba Kfora i Sfora

Portparol Sfora u BiH Dejl Mekekern najavio je operativnu vezbu rezervnih i strateskih snaga Sfora i Kfora, pod nazivom "Dinamicki odgovor".
Ova vezba bice izvedena u zonama odgovornosti medjunarodnih snaga u BiH i na Kosovu, od 26. avgusta do 24. septembra.
Mekekern je istakao da vezba nije organizovana zbog "straha od nestabilnosti u regionu", vec ce biti izvedena zbog poboljsanja bezbednosne situacije.
"Stabilizacijske snage imaju tri vrste rezervnih snaga koje su im na raspolaganju u najkracem roku. To su takticke rezervne snage, operativne rezervne snage i strateske rezervne snage. Ove snage imaju zajednicki naziv - "Snage iza horizonta", rekao je Mekekern.
Prema njegovim recima, "Snage iza horizonta" su multinacionalne, profesionalne jedinice, sa sirokim dijapazonom vojnih kapaciteta i u stanju su da se suoce sa svakom vojnom situacijom.

RS ce izdvojiti dva miliona maraka Fondaciji za Srebrenicu

Vlada Republike Srpske (RS) odlucila je danas da isplati dva miliona konvertibilnih maraka (KM) iz budzetskih rezervi Fondaciji Srebrenica-Potocari za izgradnju spomen obelezja gde su sahranjeni Bosnjaci stradali tokom rata na tom podrucju.
Spomen obelezje ce biti izgradjeno u Potocarima kod Srebrenice na osnovu odluke Doma za ljudska prava BiH, rekla je novinarima sef vladinog Biroa za odnose s javnoscu Cvijeta Kovacevic.
Dom za ljudska prava BiH je na osnovu tuzbe grupe Bosnjaka u martu ove godine doneo odluku prema kojoj RS do 5. septembra treba da uplati dva miliona KM Fondaciji Srebrenica-Potocari i da prikupi informacije o sudbini nestalih clanova njihovih porodica u ratnim desavanjima na podrucju Srebrenice.
U naredne dve godine RS treba da na osnovu te odluke Doma za ljudska prava Fonadiciji Srebrenica-Potocari da uplati jos dva miliona KM.

Bombaski napad na sedisteUN u Bagdadu

Nepoznata grupa preuzela odgovornost za napad na UN

Do sada nepoznata grupa, Naoruzani prethodnici Druge Muhamedove armije, preuzela je odgovornost za napad u utorak na sediste UN u Bagdadu, javila je arapska televizija Al-Arabija.
"Mi, Naoruzani prethodnici Druge Muhamedove armije, preuzimamo odgovornost za bombardovanje sedista UN", pise u saopstenju procitanom na toj televiziji, u kojem se dodaje da ta grupa "nije ni u jednom trenutku oklevala da prolije krv krstasa".
Al-Arabija je nesto kasnije dostavila to saopstenje agenciji Asosiejted pres.
Ta televizija iz Ujedinjenih Arapskim Emirata navela je da je saopstenje dobila juce, ali ne i kako joj je ono dostavljeno.
Ta grupa istice da ce "nastaviti borbu protiv svih stranaca u Iraku i da ce izvesti slicne operacije".
Saopstenja samoproklamovanih grupa se poslednjih meseci cesto pojavljuju u arapskim medijima.
Americki zvanicnici kazu da je tesko utvrditi da li ijedna od njih zaista postoji i da li su one odgovorne za napade na okupacione snage i civile u Iraku.

Svetska banka i MMF se sele ali ne ostavljaju Irak

Svetska banka i Medjunarodni monetarni fond (MMF) nece napustiti Irak samo ce suspendovati rad na terenu nakon bombaskog napada na zgradu UN u Bagdadu u kojoj su bile i kancelarije kreditora.
Prema prvim izvestajima iz Bagdada obe institucije, koje su u zgradi UN radile na obnovi iracke ekonomije nakon svrgavanja rezima Sadama Huseina, najavile su povlacenje iz Iraka.
Svetska banka je saopstila da ce se preseliti u Aman i nastaviti da radi na ocenama stanja iracke ekonomije. Banka ce sa UN, MMF i drugim partnerima razmotriti naredne korake u Iraku.
U Fondu kazu da je jos rano da se izjasne kada ce se timovi vratiti u Irak i napominju da brinu za status svojih sluzbenika ali i da su im prostorije u zgradi UN unistene.
Svetska banka je u Bagdadu radila sa UN na ocenama stanja iracke ekonomije i posao je trebalo da zavrsi pred kraj septembra kako bi potencijalni donatori imali dovoljno vremena da ih prouce pre donatorske konferencije za Irak u Spaniji 23. i 24. oktobra.
Zvanicnici Banke kazu da su zavrsili sve poslove koji zahtevaju rad na terenu, osim konsultacija sa narodom Iraka.

Od ce(ko)ga zavisi UN...?

Preispitati dosadasnju strategiju u Iraku

Francuska je putem svog predstavnika pri UN ocenila juce pred Savetom bezbednosti da treba "temeljno razmotriti dosadasnju strategiju" medjunarodne zajednice u Iraku.
"Da li bi smo bili tu gde smo sada da je od samoga pocetka bilo uspostavljeno stvarno medjunarodno partnerstvo i globalan prilaz, posredstvom UN, bezbednosnim, politickim, ekonomskim i socijalnim problemima", izjavio je zamenik francuskog ambasadora pri Un Misel Diklo, na javnom sastanku Saveta bezbednosti o situaciji u Iraku.
Prema njegovim recima, "bezbednost" ostaje osnovni uslov za napredak i u "iscekivanju obnavljanja suvereniteta Iraka, ta odgovornost na prvom mestu pada na okupacione sile".
Diklo smatra da Iracanima treba vratiti suverenitet po "ubrzanom redu", uz tranziciju, koja ce imati vise sansi da uspe ako je vode sami Iracani potpomognuti "medjunarodnom zajednicom, a ne okupacionim snagama".
Francuski diplomata izrazio je na kraju zaljenje sto je Irak postao popriste teroristickih operacija.
"Jos uvek nemamo nikakav dokaz o oruzju za masovno unistenje koje je posedovao rezim Sadama Huseina. Ako ono (oruzje) zaista postoji", to je dodatan razlog za brigu zbog teroristickih napada, rekao je Diklo.

 

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright © 1996-2003 "NOVINE"