Nezavisne Novine

SVET

NAPAD SAD NA IRAK-

AMERICKA OKUPACIJA IRAKA

Rat bi mogao trajati mesecima

Sledeca dva dana pokazace da li su americki komandanti spremni da nastave ofanzivu na Bagdad sa snagama kojima trenutno raspolazu ili ce se odluciti da sacekaju velika pojacanja, sto bi moglo potrajati nedelju ili dve, ocenjuje agencija Rojters u analizi razvoja rata u Iraku.
Predvidjeni vremenski okvir ofanzive na Bagdag doveden je u pitanje zbog snaznijeg otpora Iracana nego sto se ocekivalo, jakih pescanih oluja i neophodnosti da se zastite duge i ranjive linije snabdevanja anglo-americkih trupa koje su isprednjacile ka glavnom irackom gradu, kazu vojno-politicki analiticari.
"Ne ocekujem da ce se bilo sta desiti veoma brzo. Napredak ka Bagdadu je sporiji nego sto je predvidjeno i to je dalo Iracanima nadu i vreme da se bolje pripreme", rekao je pukovnik Kristofer Lengton sa londonskog Medjunarodnog instituta za strateske studije, upitan koliko ocekuje da ce rat potrajati.
Analiticar nemackog Saveta za medjunarodne odnose Frank Umbah se slaze s tom procenom i kaze da ce rat trajati nedeljama, a mozda i mesecima.
Britanska agencija podseca da je, uoci napada na Irak, nekoliko penzionisanih americkih generala, ukljucujuci i Veslija Klarka, koji je 1999. komandovao atakom NATO na SRJ, s nelagodom upozoravali da nekoliko teskih divizija nije stiglo na pocetne polozaje.
U analizi se navodi konstatacija iz komentara "Njujork tajmsa" da je "Busova administracija sirila utisak da je iracka vlada uzdrmana, da vecina armije nije spremna da ratuje i da ce iracki narod pozeleti dobrodoslicu invazionim snagama poklicima i cvecem", a da se to, do sada, nije dogodilo.
Danasnji Vasington post kao verovatno navodi da ce, zbog irackog otpora i ranjivih linija snabdevanja do Kuvajta, americki komandanti zaustaviti ofanzivu na Bagdad dok ne pristigne i rasporedi se glavnina Cetvrte pesadijske divizije, koja je, sa tenkovima i teskom artiljerijom, jos uvek na desetinama brodova u Crvenom moru na putu za Kuvajt.
List citira neimenovane zvanicnike Pentagona koji stoga smatraju da ce rat u Iraku potrajati mesecima. Oni kazu da ce biti neophodna dodatna pojacanja, u vidu jos dve divizije.
Nasuprot optuzbama za "iracku teroristicku taktiku" iz Pentagona i centralne komande ofanzive u Kataru, vojni strucnjaci kazu da se gerilska taktika koju primenjuju Iracani mogla ocekivati u ratu protiv najmocnije vojne sile na svetu.
Vojni eksperti na Zapadu upozoravaju i da glavni deo dosadasnje ofanzive nose samo dve kopnene anglo-americke divizije, sto je "izuzetno ogranicena sila, ako se ima u vidu zahtev da poraze celu iracku armiju i zauzmu Bagdad".

VIRUSNA EPIDEMIJA

Otkriven uzrocnik misteriozne bolesti

Naucnici u Hongkongu su juce saopstili da su identifikovali virus koji izaziva misteriozno zapaljenje pluca od kojeg je vec u svetu umrlo vise od 50 osoba.
To otkrice, koje su potvrdili i americki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), omogucice lekarima da znatno brze dijagnostikuju bolest i smanje stopu smrtnosti.
Mikrobiolozi sa Univerziteta Hongkong otkrili su novi soj iz porodice koronavirusa, koji su drugi vodeci uzrocnik prehlada kod ljudi.
"Cini nam se da je koronavirus primarni uzrok ove bolesti, a moguce je da i drugi virusi zaraze istog pacijenta i pojacaju ozbiljnost oboljenja", izjavio je naucnik Malik Peirius novinarima.
Po njegovim recima, osnovni uzrocnik bolesti kojom je zarazeno vise od 1.300 osoba sirom sveta predstavlja novi soj koji bi mogao da potice od jednog zivotinjskog virusa.
Novi soj, medjutim, ne lici ni na jedan poznat ljudski ni zivotinjski virus.
Honkonski tim naucnika je saopstio i da je razvio dijagnosticki test koji omogucava lekarima da u roku od osam sati utvrde da li je osoba obolela od nove bolesti.
Peirius kaze da se zaraza siri kasljem i kijanjem, ali i dodirivanjem kapljica koje poticu od zarazenih osoba, posto u njima virus moze da bude aktivan oko tri sata. Pranje ruku je stoga veoma vazna preventivna mera, upozorio je on.
Izgledi za oporavak od te bolesti su oko 90 odsto, ukoliko obolela osoba nema jos neku opasnu bolest i brzo pocne da se leci.
Honkonski naucnici kazu da oboleli dobro reaguju na koktel antivirusnih lekova i steroida.

Nema posla za Rusiju u Iraku posle Sadama

SAD zele iracku naftu samo za sebe

Rusija nema sanse da dodje do dela naftnog kolaca u posleratnom Iraku, posto SAD zele da istisnu sve svoje rivale iz tog regiona, izjavio je Nikolaj Tokarev, direktor ruske drzavne petrolejske kompanije Zarubeznjeft koja je ukljucena u velike poslove sa irackom naftom.
Tokarev sumnja u mogucnost da Rusija i njegova firma zadrze postojece ugovore i nadoknade gubitke pozivanjem na medjunarodno pravo protiv vlade koja bi mogla da zameni sadasnju.
Po njegovom misljenju, svet ne bi trebalo da racuna na brzu obnovu iracke petrolejske industrije i veliki izvoz posto je Irak na ivici gradjanskog rata i predstoji mu dugotrajna nestabilnost.
"Ruske firme nemaju cemu dobrom da se nadaju u Iraku. Amerikancima u Iraku nije niko potreban, oni ce sami kontrolisati iracku naftu. Niko nece dati 'zeleno svetlo' ruskim ili francuskim firmama u Iraku", rekao je Tokarev u jednom intervjuu koji prenosi Rojters.
Ruske kompanije ce najvise izgubiti ukoliko nova iracka vlada bude zatrazila da vodeci americki i britanski naftasi ulazu u razvoj rezervi koje su po velicini manje samo od onih u Saudijskoj Arabiji.
SAD neprekidno ponavljaju da ce ruski interesi u Iraku biti postovani i pod bilo kakvim novim rezimom, ali analiticari kazu da ce se taj stav izmeniti posto je Moskva medju najzescim protivnicima vojne operacije u Iraku.
Kompanija Zarubeznjeft radi u Iraku jos od 1967. i smatra da tu zemlju poznaje bolje od bilo koje ruske ili zapadne petrolejske kompanije.
U vreme SSR-a, ta kompanija je pomogla Iraku da pokrene eksploataciju velikog nalazista Rumaila, dnevnog kapaciteta od milion barela (1 barel = 159 litara), na jugoistoku zemlje, koje su ove sedmice, uglavnom netaknuto, osvojile americko-britanske snage.
Zarubeznjeft je preuzimao znatne kolicine iracke nafte i u okviru programa UN "nafta za hranu" i planirao je da zajedno sa ruskim petrolejskim gigantom Lukoilom i nesto manjim Masinoimportom razvije ogromno iracko nalaziste Zapadna Kurna.
Prosle godine Bagdad je ponistio ugovor sa Lukoilom posto je ta kompanija saopstila da je zatrazila americke garancije u slucaju svrgavanja Sadama Huseina. Irak je saopstio da ruske firme mogu da zadrze to polje i da Zarubeznjeft moze da preuzme posao, ali Tokarev kaze da je sporazum raskinut.
"Strogo zakonski gledano, taj projekat i dalje vazi. Mogli bismo da pokusamo da ga dobijemo na medjunarodnom sudu, ali mislim da nemamo nikakvih izgleda", kaze on i dodaje da su Rusi definitivno izgubili i druga iracka polja, poput Bin Umara, Madznuna i KSP-6 (kod Zapadne Kurne), jer nikada nisu potpisali konacne sporazume.
U januaru ove godine Irak i Zarubeznjeft su poceli pregovore o pomenuta tri polja, na zaprepascenje velike francuske kompanije TotalFinaElf, koja odavno ocekuje projekat Bin Umar, vredan 3,4 milijarde dolara, kao i veliko nalaziste Madznun.
Tokarev veruje da ce bogate americke i britanske petrolejske kompanije imati problema u obnovi iracke petrolejske industrije, da na trzistu dugo nece biti vecih kolicina iracke nafte, a veliko je pitanje da li ce Organizacija izvoznica nafte (OPEK) biti u stanju da pokrije taj manjak, s obzirom na politicku nestabilnost u regionu.
"Mislim da ce Irak dugo liciti na Palestinu, sa snajperistima i bombasima-samoubicama. Amerikanci jednostavno nece biti u stanju da rade na normalan nacin", rekao je Tokarev i dodao da ce biti potrebne godine da se obnovi industrija unistena u ratu i irackim sabotazama, a oprema iz sovjetske ere i Rusije zamene zapadnjackom tehnologijom.
Tokarev kaze i da nema izgleda da bilo koja nova iracka vlada otplati Rusiji dugove iz sovjetske ere, procenjene na devet milijardi dolara.
"Ne treba da racunamo na taj novac. Nasi protivnici bi mogli da kazu da je dodeljen da bi se ojacao Sadamov rezim i njegova armija, pa se uopste o tom pitanju ne moze razgovarati", rekao je on.
Zarubeznjeft je, po njegovim recima, izgubio 150 do 180 miliona dolara u postojecim ugovorima zbog angloamericke invazije i jos 25 miliona dolara u vrednosti opreme za busenje koja je ostala kod Basre.
"Koga da tuzimo? Predsednika Busa, americku vojsku? Ne mozemo da tuzimo Ujedinjene nacije", kaze Tokarev i dodaje da je jedina sansa za ruske firme, koje u Iraku imaju ugovore u vrednosti cetiri milijarde dolara, da svoj gubitak nadoknade ako zajedno sa Kinom i Francuskom izvrse pritisak na UN da sadasnje vojne operacije proglase "agresijom".
"Samo u tom slucaju imali bismo zakonska prava da se zalimo medjunarodnim sudovima", zakljucio je Tokarev.

GRCKA I SAD

Atina iznenada osudila napad SAD na Irak

Vlada Grcke juce je naglo promenila stav, zvanicno osudjujuci americko-britansku agresiju na Irak i otvoreno odbacujuci izgovore pod kojima je ona izvedena.
Nedelju dana po otpocinjanju napada, Vlada je do sada svojim "izbalansiranim stavom" izmedju pristalica i protivnika agresije, a u ime "spasavanja jedinstva Evropske unije (EU)" kojom predsedava, izazvala rastuce negodovanje javnog mnjenja, medija, opozicije, cak i nekih svojih poslanika,
"Ma sta bilo ko mislio o rezimu (Sadama) Huseina, a mi ga (Vlada) smatramo sramnom diktaturom, niko nema pravo da bombarduje gradove i ubija civile", rekao je predstavnik Vlade Hristos Protopapas na popodnevnoj konferenciji za stampu.
Protopapas je ukazao da se "rat vodi bez saglasnosti medjunarodne zajednice i vec izaziva ogromne probleme, a prvi su hiljade mrtvih civila koliko ih moze biti do kraja rata" i naglasio da "neprihvatljivo... bombardovanje gradova izaziva opsti gnev".
On je, povodom izjave drzavnog sekretara SAD Kolina Pauela, rekao da "oni koji se pozivaju na demokratiju da bi opravdali svoj postupak (rat), ne mogu izjavljivati da je Irak njihov protektorat".
Odgovarajuci na Pauelovu izjavu o tome da SAD nece dopustiti da UN imaju glavnu ulogu u posleratnom rezimu Iraka, grcki predstavnik je rekao da "Irak ne pripada nekome ko bi njime upravljao po svom ukusu.., niti je Irak bilo ciji protektorat, ... vec postoji medjunarodno pravo i ono se napokon mora nametnuti, sto ce uraditi Savet bezbednosti UN".
"Zahtevamo i nastavicemo da zahtevamo da medjunarodna zajednica (UN) vodi politiku rekonstrukcije u Iraku posle rata", rekao je Protopapas izbegavajuci da odgovori na pitanje novinara o tome zasto je Vlada tek sada "za pet oktava podigla ton" prema SAD.
Predstavnik je odbacio mogucnost da se premijer Grcke i predsedavajuci EU Kostas Simitis sastane sa predsednikom SAD Dzordzom Busom pre redovnog evro-americkog sastanka planiranog za sredinu juna.
Do popodnevnog zaokreta stava Vlade prema ratu i SAD je doslo nekoliko sati posle ostre rasprave u Skupstini Grcke, u kojoj je Vlada juce pretrpela ostru kritiku i desnice i levice zbog drzanja prema napadu na Irak, zbog nacina na koji predsedava Evropskom unijom, i zbog vojne saradnje sa SAD.

BIH I SAD

Sporazum o imunitetu americkih vojnika

Bosna i Hercegovina potpisace bilateralni sporazum sa SAD kojim se americkim vojnicima i drugom osoblju angazovanom u misiji u BiH garantuje imunitet u odnosu na Medjunarodni krivicni sud (MKS), pise danas sarajevski "Dnevni avaz".
List navodi da je ova mogucnost najavljena americkim zvanicnicima tokom nedavne posete Bosni i Hercegovini zamenice pomocnika drzavnog sekretara SAD za Evropu i zemlje nekadasnjeg Sovjetskog Saveza Dzenet Boug.
Prema informacijama sarajevskog dnevnika, bosansko-hercegovacki zvanicnici koji su se susreli sa Bougovom kazali su da ih na potpisivanje ovog sporazuma obavezuje Dejtonski sporazum.
Odredbama tog dokumenta dat je imunitet ne samo stranim pripadnicima u mirovnoj misiji u BiH nego, u nekim slucajevima, i domacem osoblju koje za medjunarodne organizacije radi na sprovodjenju Dejtonskog sporazuma.
Ugovor o davanju imuniteta americkim pripadnicima misije u BiH bice potpisan pre 1. jula ove godine kada istice rok koji je americki Kongres dao administraciji.
da s drugim zemljama potpise taj dokument.
Prema odredbama americkog zakona, svaka zemlja koja ne potpise sporazum sa SAD gubi pravo na americku vojnu pomoc.

Slovenija nece dobiti americku pomoc

Vlada Slovenije juce je pozitivno odgovorila na zahtev SAD, da svoj vazdusni prostor stavi na ustupi americkim avionima koji prevoze humanitarnu pomoc za Irak, izjavio je premijer Anton Rop.
Stejt department je juce obavestio slovenacku stranu, da ta zemlja, koja nije clan antiiracke koalicije, nece dobiti pomoc od pet miliona dolara i da su informacije objavljene o tome u medijima pogresne, kazao je Rop.
Uprkos ovoj informaciji, mirovne organizacije u Ljubljani pripremaju u subotu nove proteste protiv rata u Iraku.

HASKI TRIBUNAL

Hrvatskom pravosudju urucena haska optuznica za Bobetka

Zagrebacki Zupanijski sud primio je nalog Haskog suda da se penzionisanom generalu Janku Bobetku ili njegovom advokatu uruci optuznica, nakon cega bi bio suspendovan nalog za hapsenje, potvrdjeno je danas iz toga suda.
"Ministarstvo pravde dostavilo je nalog Haskog suda koji se sada mora razmotriti, nakon cega ce sud odluciti u skladu s propisima", izjavio je agenciji Hina predsednik zagrebackog Zupanijskog suda Bozidar Rumenjak.
Dodao je da je nalog prosledjen istraznom sudiji Zoranu Luburicu koji je u novembru prosle godine preuzeo nalog za Bobetkovo hapsenje i optuznicu, i koji je doneo odluku o medicinskom vestacenju, a koje je pokazalo da je Bobetko zbog loseg zdravlja nesposoban za sudelovanje u sudskom postupku.
Rumenjak je kazao da je urucivanje optuznice, prema Zakonu o krivicnom postupku, postupak za koji, prema nalazu lekara, Bobetko nije sposoban.
"Po novom nalogu to smo duzni uciniti, jer Hag trazi mesecne izvestaje o zdravstvenom stanju optuzenoga", rekao je Rumenjak, najavivsi za sutra sluzbeno saopstenje suda.
Pravni savetnik Vlade u "slucaju Bobetko", Goran Mikulicic ocenjuje da je najnoviji zahtev Haskog suda za urucenje optuznice Bobetku, u zamenu za suspenziju naloga za hapsenje i predaju, "solomonsko resenje suda koji preduzima radnje u otvorenom predmetu".
"Haski sud s jedne strane ima obavezu da uruci optuznicu, a sa druge mora da prihvati misljenje sudskih vestaka, pa stoga nalaze solomonsko resenje", smatra Mikulicic.
Tom potezu, po njegovim recima, ne treba traziti pandan u hrvatskom pravu, jer mu uporiste lezi u nekim institutima anglosaksonskog prava.
"Verovatno ih je na celi postupak isprovociralo ponasanje Bobetka u bolnici, kada on prima neka izaslanstva, prima odredjena priznanja, daje intervjue, pa oni smatraju da je onda u mogucnosti da primi i optuznicu", rekao je Mikulicic.

HRVATSKA

Pretnje predsedniku Mesicu i premijeru Racanu

Portparol hrvatskog MUP-a Zinka Bardic potvrdila je juce novinarima da je splitska policija pozvala na informativni razgovor predsednika sinjskog udruzenja Hrvatskih vojnih invalida domovinskog rata (HVIDRA) Drazena Pavlovica.
Razgovor je, kako je izjavila Bardic, odrzan sinoc zbog Pavloviceve izjave koju zagrebacko Zupanijsko drzavno tuzilastvo ocenjuje kao mogucu pretnju premijeru i predsedniku drzave, a Bardic je dodala kako se Pavlovic sam prijavio policiji.
On je, na jucerasnjoj konferenciji za novinare u Zagrebu, rekavsi da govori u ime podruznice HVIDR iz Sinja i lokalnih udruzenja veterana, izjavio da ima "poruku cetinskog kraja za gospodu Mesica, Racana, Manolica i ostale - da sto prije doruckuju s drugom DJindjicem jer to je jedini spas hrvatske drzave.
za koju su se oni borili i izborili".
Zagrebacko Zupanijsko drzavno tuzilastvo nakon te izjave juce poslepodne je zatrazilo policijski informativni razgovor s Pavlovicem zbog sumnje da je tim recima pretio premijeru i predsedniku drzave, odnosno da je pocinio krivicno delo pretnje prema sluzbenoj osobi.