Nezavisne Novine

SVET

Evropski parlament kao Vavilonska kula

Opisuju ga kao modernu Vavilonsku kulu. U Evropskom parlamentu ce odzvanjati 20 razlictih jezika kada se Evropska unija naredne godine prosiri, a svaki jezik ce, cim se oglasi, istog casa biti preveden na sve ostale.
Rezulat je moguca kombinacija 300 jezika - kada izabrani predstavnici od Finske do Malte budu govorili o zakonima koji ce zadirati u zivot nekih 450 miliona gradjana Evropske unije.
"Ne postoji ni jedna medjunarodna organizacija koja je sanjala o operaciji kao sto je ova", izjavio je Rojtersu Patrik Tvidl, zaduzen za pripremu prevodilacke sluzbe parlamenta za prosirenje EU sledeceg maja.
Prosirenje EU udvostrucice broj jezika koji su u upotrebi u parlamentu. Nove clanice, mahom iz istocne Evrope, donece svoje jezike.
Jedini izuzetak je Kipar koji ce koristiti iskljucivo grcki jezik. Cak ce i Malta, nekadasnja britanska kolonija cije stanovnistvo tecno govori engleski, imati pravo na ravnopravno koriscenje svog jezika.
Razlog zbog kojeg je parlament odbio semu UN da prihvati samo siroko rasprostranjene jezike jeste taj da svi, a ne samo obrazovani ili lingvisticki nadareni, mogu da ucestvuju u radu parlamenta.
"Jedini uslov koji treba da ispunite da bi dosli ovde jeste da budete izabrani", kaze Tvidl. "Parlament ce uvek biti poslednji bastion multijezicke prakse".
Ova praksa bila je relativno jednostavna kada je EU tek pocela sa radom 50-ih godina proslog veka. EU je tada imala svega sest zemalja clanica i cetiri jezika, dakle 12 jezickih kombinacija.
Prvim prosirenjem EU 1973. godine na listu jezika dodati su danski i engleski.
Irska, koja je usla u EU zajedno sa Britanijom i Danskom, prihvatila je engleski kao radni jezik. Irski, kao i luksemburski, koristi se za pisanje zakona EU ali se ne govori u parlamentu.
Od prosirenja 1995. godine, EU ima 11 aktivnih jezika. Svakog dana parlamentu je potrebno izmedju 300 i 500 prevodilaca koji moraju da znaju najmaje tri strana jezika pored maternjeg.
Tvidl dodaje da je 1995. godine veliki problem bio naci prevodioce za finski i svedski, jer iz politickih razloga parlamentu nije bilo dozvoljeno da regrutuje osoblje iz zemalja koje nisu odrzale referendum o pristupanju EU.
Uvodjenje finskog jezika promenilo je nacin rada Tvidlovog odeljenja. Prvi put prevodioci su morali da rade u oba pravca - finsko osoblje moralo je da prevodi i sa i na njihov jezik, sto se zargonski zove "retur".
Novi jezicki sistem ce koristiti i retur i "rilej" - sistem prevodjenja sa jednog jezika na drugi uz pomoc "jezika-mosta" poput engleskog, francuskog ili nemackog.
Neki zvanicnici strahuju da ce uvodjenje retura i rileja izazvati takozvani "kineski sapat", gde se znacenje reci menja posle svakog prevoda.
Evropski parlament se vec sedam godina priprema za prosirenje EU, radeci zajedno sa univerzitetima iz istocne Evrope kako bi se poboljsao jezicka obuka i organizovale radne posete od Brisela do Strazbura.
"Tek proteklih godina su estonski, litvanski i letonski dobili zvanican status u medjunarodnim odnosima koji je do tada drzao ruski jezik", kaze Tvidl.
"Pronalazenje prevodilaca sa potrebnim sposobnostima nije bilo lak posao. Pa ipak, letonski i malteski jezik imaju prava na isti tretman kao i francuski, nemacki ili engleski."
Prema Tvidlovim recima, EU su potrebni univerzitetski obrazovani ljudi sa dobrim opstim obrazovanjem i visokim jezickim standardima.
Parlament se priprema da u julu bude domacin prve plenarne sednice posle junskih evropskih izbora kada ce i biti isproban novi sistem prevodjenja.
U novembru 2002. godine odrzana je probna sednica sa 187 "posmatraca" koji su izigravali poslanike zemalja koje ce u EU uci 2004. godine. Tokom te sednice pokrivena su 23 jezika, ukljucujuci bugarski, rumunski i turski.
"Niko nije imao primedbe na prevod. U Evropskom parlamentu, za razliku od Vavilonske kule, clanovi mogu da znaju samo jedan jezik - maternji".

Oko 40 mrtvih u nekoliko eksplozija u Bagdadu

Skoro 40 ljudi poginulo je u jucerasnjim eksplozijama automobila-bombi ispred sedista Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) i cetiri policijske stanice u Bagdadu, saopstili su iracka policija i americka vojska.
Oko 10 osoba poginulo je u eksploziji ispred zgrade MKCK-a, dok je 27 osoba nastradalo u ostalim eksplozijama u gradu. Sve zrtve su Iracani, osim jednog americkog vojnika, saopstili su zvanicnici. Americka vojska nije potvrdila izvestaje o pogibiji vojnika.
Ocevici tvrde da je bombas-samoubica dovezao ambulantna kola do ulaza u zgradu MKCK-a i aktivirao eksploziv. Jos cetiri vozila eksplodirala su ispred policijskih stanica u Bagdadu.
Do napada je doslo posle sukoba sa americkom vojskom tokom noci u Bagdadu i raketiranja hotela Rasid u kojem se nalazio i zamenik americkog sekretara odbrane Pol Volfovic.
U medjuvremenu, ocevici tvrde da su americki vojnici pucali na civile u Faludzi i ubili najmanje cetiri osobe, posle napada na jedan americki konvoj. Americka vojska nije potvrdila ni incident niti americke zrtve.

Tri americka vojnika ubijena u dva odvojena napada u Iraku

Trojica americkih vojnika ubijenu su, a cetvorica ranjeni u dva odvojena napada u Iraku, saopstila je juce americka vojska.
Dvojica vojnika su ubijeni, a dvojica ranjeni u nedelju u Bagdadu kada je njihova patrola naletela na bombu pored puta, navodi se u saopstenju americke vojske.
Na zapadu Bagdada, u Abu Graibu, jedan vojnik je ubijen a dvojica su ranjeni u nedelju uvece u napadu na njihovo vojnopolicijsko vozilo, dodaje se u saopstenju.
Od prekida rata, 1. maja, u Iraku je ubijeno 112 americkih vojnika.

Bela kuca ne saradjuje u istrazi o napadu na Njujork

Predsednik Federalne komisije za istragu o teroristickim napadima na Njujork i Vasington 11. septembra 2001. optuzio je Belu kucu da sa tim telom nedovoljno saradjuje.
"Svaki dokument vezan za istragu ne sme da bude van naseg domasaja", rekao je za "Njujork tajms" republikanac Tomas Kin, bivsi gradonacelnik Nju Dzersija i predsednik Komisije koju cini 10 demokrata i republikanaca.
Prema njegovim recima, sve sto ima veze sa 11. septembrom mora biti predato Komisiji.
Medju nedostajucim dokumentima su dnevni obavestajni izvestaji dostavljani predsedniku Dzordzu Busu tokom nedelja pre napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku i Pentagon u Vasingtonu, navodi "Njujork tajms", pozivajuci se na druge clanove Komisije.
Kin je upozorio da on moze da naredi dostavljanje tih dokumenata Komisiji, u slucaju da Bela kuca nastavi da pruza otpor.
Bela kuca je 2002. godine potvrdila navode stampe da je Bus u avgustu 2001. primio obavestajni izvestaj u kojem se upozorava na mogucnost da teroristicka mreza Al-Kaida otme putnicke avione i tako izvrsi napad, sto se 11. septembra i dogodilo.
Komisiju je 2002. godine formirao Kongres na osnovu preporuke Bele kuce. Telo koje cini po pet demokrata i republikanaca mora da do maja 2004. objavi izvestaj o istrazi.

HRVATSKA I HASKI TRIBUNAL

U novoj optuznici protiv Gotovine i zlocini u RS

Hasko tuzilastvo u najavljenu prosirenu optuznicu protiv hrvatskog generala Ante Gotovine namerava da ukljuci i dokaze o zlocinima koji su se u vreme vojne akcije Oluja dogodili na teritoriji Republike Srpske (RS), pise "Vecernji list".
Pozivajuci se na neimenovane izvore u vladajucoj koaliciji, list navodi da ce Hasko tuzilastvo u prosirenoj optuznici odbeglog generala Gotovinu teretiti za ratne zlocine protiv srpskog civilnog stanovnistva, ranjenika i zarobljenika Vojske RS koji su se navodno dogodili u Sipovu, Mrkonjic Gradu, Drvaru, Bosanskom Grahovu, Jajcu.
"Vecernji list" pise da je glavni tuzilac Haskog suda Karla del Ponte, nedavnu posetu Banjaluci, osim za kritiku vlasti RS zbog lose saradnje sa Tribunalom, iskoristila i za popunjavanje dokumentacije koja ce posluziti u prosirenju optuznice protiv Gotovine.
Ured vlade RS za odnose s Haskim sudom dostavio je u septembru prosle godine dokumentaciju po kojoj se nize i vise rangirani zapovednici jedinica Hrvatske vojske (HV), Hrvatskog vijeca obrane (HVO) i Armije BiH sumnjice za zlocine i krsenje konvencija iz ratnog prava.
Uz popis osumnjicenih zapovednika na kome se nalazi i ime pokojnog Alije Izetbegovica, stoji "da su u vreme akcije 'Oluja', koja je izvedena radi strateskog cilja okupacije zapadnog dela RS, pripadnici tri vojske - HV, HVO i Armije BiH - pocinile zlocine", tvrdi "Vecernji list".
U okviru priprema i planiranja operacije Oluja, 1995, nizim komandantima i jedinicama davana su naredjenja za napade na civilno stanovnistvo, u zapadnom delu RS, sto je "za posledicu imalo smrt i teske ozlede ljudi, neljudsko postupanje, pljackanje i unistavanje njihove imovine, a sto nije opravdano vojnim potrebama" navodi list.
Tom prilikom je ubijeno 150 civila zarobljenika, vise od 270 zarobljenih pripadnika Vojske RS, a imena vecine poginulih navedena su na masovnoj grobnici na pravoslavnom groblju u Mrkonjic Gradu, pise "Vecernji list" i napominje da je sve to navedeno u predmetu koji je Ured vlade RS za odnose s Haskim sudom dostavio tuzilastvu u Hagu.
Advokat generala Gotovine, Luka Misetic za "Vecernji list" je izjavio da je cilj Karle del Ponte da uspostavi ravnotezu krivice izmedju Hrvata i Srba i da je ona "spremna da optuzi Gotovinu kao najvise rangiranog zivog Hrvata, u zelji da ga osudi za bilo sto".

16 firmi iz SCG trazi da im Hrvatska vrati imovinu

U Hrvatski fond za privatizaciju (HFP) stigli su zahtevi 15 firmi iz Srbije i jedne iz Crne Gore da im se vrati imovina na teritoriju Hrvatske, pise danas splitska "Slobodna Dalmacija".
Dnevnik navodi da se u tim zahtevima trazi povracaj uklupno 32 nekretnine, medju kojima su hoteli i odmaralista na obali Jadrana i poslovni prostori po vecim gradovima Hrvatske.
HFP je do sada, dodaje se, evidentirao svega 18 spornih nekretnina, od kojih je osam vec prodato, a deset je iznajmljeno. U kakvom su vlasnickom statusu ostale nekretnine sa popisa administraciji Fonda nije poznato, dodaje "Slobodna Dalmacija".
List tvrdi da je na sednici Upravnog odbora HFP-a predsednik Odbora, ministar privrede Ljubo Jurcic, uspeo da izdejstvuje donosenje odluke da se pitanje povracaja bivse srpsko-crnogorske imovine odlozi sve dok hrvatska vlada ne utvrdi osnovne principe resavanja toga problema.
Jurcic zahteve srpskih firmi smatra ucenom, zbog cega je, kako je rekao, uputio i inicijativu nadleznim strukturama SCG za pocetak razgovora o svim problemima ekonomske prirode.
Prema njegovim recima, nacelno je dogovoreno da se sastanak o ovom pitanju odrzi u prvoj polovini novembra, ali jos nije odredjeno da li ce on biti u Zagrebu ili Beogradu.
"Slobodna Dalmacija" podseca da je sve nekretnine firmi iz bivsih jugoslovenskih republika, nakon raspada zajednicke drzave pocetkom devedeseth godina, preuzela Vlada Hrvatske.
Fond, koji je raspolagao tom imovinom, proteklih je godina prodao 565 nekretnina, uglavnom onih kod kojih je uspeo da se upise kao vlasnik, dok je ostale, kojih je navodno jos stotinak, dao u najam, tvrdi splitski list.
Prodaja tih nekretnina zaustavljena je krajem februara prosle godine, i to nakon sto je iz Beograda u hrvatsku vladu stiglo upozorenje da Hrvatska ne postuje Sporazum o normalizaciji odnosa koji je Hrvatski sabor potvrdio jos 1996. godine.

Slovenija bi morala da se distancira od Balkana

Ljubljansko "Delo" pise posle nedavnih poziva u Pristini na bojkot slovenacke robe, da bi Slovenija morala da se distancira od Balkana.
Slovenija bi fakticki morala da odrzi neku vrstu distance prema Balkanu, sto je stvar kulture, ugladjenosti, bontona, dobrih poslovnih obicaja, ocenjuje list.
Tokom protesta u Pristini nakon hapsenja komandanta Kosovskog zastitnog korpusa Agima Cekua na ljubljasnkom aerodromu, culi su se zahtevi za bojkotom robe iz Slovenije.
"Dok smo se prepirali sa Srbima, pre svega sa Milosevicevim vazalima i janjicarima, bojkot slovenacke robe docekali smo samo jednom. Otkako smo veliki prijatelji sa svima na Balkanu, bojkotuje nas svako manje planinsko pleme, tako da to vise uopste nije novinska vest", pise list i ocenjuje da je "Slovenija ponovo do kolena u balkanskom blatu".
Balkan je pogodno tlo za nacionalizme svih vrsta, a od vremena imperija "koje su tamo nepotrebno gubile vojnike, nista se u stvari nije promenilo", smatra "Delo".
"Poslednji ratovi koji su se odvijali na tom tlu bili su vise ili manje za i protiv agresivnog srpskog nacionalizma, malo se umesao i hrvatski nacionalizam, a onda smo jos dobili islamski 'dodatak' u Izetbegovicevoj Bosni - a, sada, ocito pocinje sve od pocetka", pise list.

Nema sukoba u SDA nakon Izetbegoviceve smrti

Predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) BiH Sulejman Tihic izjavio je da u toj stranci ne postoje sukobi ni previranja nakon smrti osnivaca i pocasnog predsednika Alije Izetbegovica.
U intervjuu "Dnevnom avazu" Tihic je izjavio da su na sednici Glavnog odbora SDA, pre dva dana, clanovi stranke pokazali punu odgovornost za trenutnu situaciju u BiH i zelju da problemi budu reseni.
"Trazio sam da sednica bude otvorena za javnost, kako bismo na taj nacin demantovali price o nekakvim podelama i raskolu. Na taj nacin smo zeleli potvrditi jedinstvo stranke", izjavio je Tihic.
On je izrazio uverenje da smrcu Alije Izetbegovica nece doci ni do kakvih promena ni u politici SDA, ni u ukupnoj bosnjackoj politici i dodao ce se nakon Izetbegoviceve smrti, lider Bosnjaka u BiH birati na izborima.

Slovenacki MIP zacudjen podizanjem tuzbe protiv Rupela

Ministarstvo inostranih poslova Slovenije je saopstilo da je sa "velikim cudjenjem primilo informaciju" o pokretanju istrage protiv sefa diplomatije Dimitrija Rupela za sticanje protivrparvne imovinske koristi.
Okruzno javno tuzilastvo pokrenulo je istragu protiv ministra Rupela zbog opravdane sumnje da je kod osnivanja Pravno-diplomatske akademije u Portorozu i strucnog usavrsavanja diplomata, protivpravno stekao imovinsku korist.
Istraga treba da utvrdi postoji li ili ne osnova za podizanje optuznice protiv ministra inostranih poslova.
"Uvereni smo da ministar inostranih poslova Dimitrij Rupel u izvrsavanju zakonski odredjene duznosti obezbedjenja skolovanja diplomata nije ucinio nista nezakonito", a ministar ce uciniti sve "da se u postupku pred istraznim sudijom ta cinjenica potvrdi", kaze se u saopstenju ministarstva.

BLISKI ISTOK

Nema planova za ubistvo Jasera Arafata

Izraelski premijer Arijel Saron juce je izjavio da Izrael ne planira ubistvo palestinskog lidera Jasera Arafata.
Izraelska vlada je proslog meseca odlucila da "ukloni" Arafata u neodredjeno vreme, izazvavsi spekulacije da ce ga ili proterati ili ubiti.
"Na vidim nikakve planove da se on ubije", izjavio je danas Saron, optuzivsi istovremeno Arafata za orkestriranje napada na Izraelce tokom trogodisnjih borbi.
"Ne treba da brinete. Ziv je on, i ne samo sto je ziv, nego je i vrlo aktivan u poduzimanju... koraka... koji dovode do ubistava dece, civila, staraca", rekao je Saron grupi evropskih parlamentaraca.

Policija ce saslusati Sarona zbog optuzbi za korpupciju

Izraelska policija ce ove nedelje saslusati premijera Arijela Sarona zbog dve optuzbe za korupciju, javili su juce izraelski mediji.
Prema tim izvestajima, Saron ce biti saslusan povodom optuzbi da je tokom svoje izborne kampanje 1999. godine na ilegalan nacin dobio zajam - moguce u zamenu za finansijske usluge, kao i da ga je, dok je bio ministar inostranih poslova, podmitio jedan izraelski biznismen.
Predstavnik za stampu izraelske policije Ofer Sivan nije rekao kada ce policija ispitati premijera.
Izraelski TV Kanal Dva javio je da ce Saron biti saslusan u sredu i cetvrtak.
Prema navodima lista "Harec", glavni drzavni tuzilac, general Elijakim Rubinstajn, ovlastio je za ispitivanje dve grupe oficira.
Saron ce biti treci premijer na funkciji kojeg ce ispitivati policija. Pre njega su saslusaveni Benjamin Netanjahu i Ehud Barak.

Gruner i Jar prodao ucesce u vlasnistvu Blica

Nemacki medijski koncern "Gruner i Jar" prodao je vecinski deo vlasnistva nad beogradskim dnevnim listom "Blic" svajcarskoj izdavackoj kuci "Ringije".
Kako se navodi u saopstenju firme, "Ringije" ce vecinsko vlasnistvo nad "Blicom" preuzeti pocetkom 2004.
Prodaja "Blica" deo je sirih strukturnih promena u "Gruneru i Jaru". Koncern je prodao i ucesce u svim listovima koje je u celini ili delimicno posedovao u zemljama istocne i jugoistocne Evrope da bi se, kako se navodi u saopstenju, vise angazovao na medijskom trzistu Poljske i Rusije.
"Gruner i Jar" poseduje preko 120 listova i magazina sa preko 11.000 zaposlenih u Nemackoj i jos 14 zemalja. U prosloj godini je ostvario promet od preko 2,8 milijarde evra, a 63 odsto te sume izvan Nemacke.
Prema recima jednog od direktora "Grunera i Jara", Ahima Tvardija "ucescem u vlasnistvu novina u istocnoj Evropi koncern je dao doprinos stabilizaciji mladih demokratija u tim zemljam".
"Zahvaljujem se svim saradnicima koji su uz veliki angazman, ponekad pod teskim uslovima, navedene novine ucinili novinarski i ekonomski uspesnima. Zbog drustvenopolitickog znacaja novina kao sto su "Novi cas", "Evenimentul zilei" ili "Blic", prodaja nam nije lako pala. Uvereni smo da je prodaja Ringijeu garancija daljeg uspeha", navodi se u saopstenju.
"Ringije" je od koncerna "Gruner i Jar" kupio i manjinski udeo u firmi "Ringije CZ" kojoj pripadaju listovi "Blesk" i "ABC", kao i vecinski udeo u slovackom dnevniku "Novi cas".
U Rumuniji je "Gruner i Jar" prodao "Ringijeu" izdavacku kucu "Ekspres" koja, izmedju ostalog, izdaje dnevnik "Evenimentul zilei".
Dve firme su se dogovorile da se o ceni po kojoj su prodata ucesca u navedenim listovima ili izdavackim kucama ne objavljuju nikakvi detalji.

OEBS i Nemacka pomazu srpskoj policiji

Misija OEBS u SCG i ambasada Nemacke urucice danas racunarsku opremu srpskoj policiji kako bi im pomogli u istrazivanju slozenih krivicnih dela.
Oprema, koju je finansirala nemacka vlada, posebno ce biti od koristi Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala, navodi se u danasnjem saopstenju Misije OEBS u SCG.
"Organizovani kriminal, kako ovde u Srbiji, tako i drugde u svetu, cini mreza domacih, regionalnih i medjunarodnih cinioca", rekao je sef Misije OEBS u Beogradu Mauricio Masari.
On je dodao da ce nova oprema pomoci policiji u "rasplitanju te zamrsene i prikrivene mreze".