NOVINE - Toronto

Kanada

20. januar 2004.

OBRAZOVANjE U KANADI

Preispitivanje kriterijuma za studentske kredite

Ontarijski studenti mogu se nadati da ce dobiti vece studentske kredite, ali i da ce uslovi za njih biti izmenjeni. Ministarka za vise i visoko obrazovanje Meri En Cejmbers izjavila je ovih dana da vazeci kriterijumi za odobravanje kredita nisu dobri, pa namerava da jedan od njenih prioriteta bude upravo proveravanje OSAP-a (Ontario Student Assistance Program). Ona je pomenula, izmedju ostalog, da nije u redu da se primanja roditelja uzimaju kao odlucujuci faktor pri dredjivanju visine pomoci studentima, posebno u slucaju kada student ne dobija novac od njih.
Ministarka Cejmbers nije odbacila uvodjenje efikasnijih nacina provere kod odlucivanja kome je pomoc zaista potrebna, posto ocigledno nije zadovoljna postojecim.
Pored toga, Adam Spens, iz Ontarijske alijanse nesvrsenih studenata, kaze da sadasnji cak ni maksimalni iznosi kredita nisu dovoljni za pokrivanje godisnjih troskova studiranja. On potencira da prosecan student zavrsava studije sa preko 22 hiljade dolara duga, pa se stoga mnogi odlucuju za privatne ili bancine kredite.
Mora se sagledati i pitanje skolarina, koje su sada zamrznute, ali visokoskolske institucije zahtevaju da im se kompenzira razlika u troskovima.
Studija Asocijacije koledza za primenjenu umetnost i tehnologiju pokazuje da je novac ulozen u studenta dobra investicija. On se privredi vraca u relativno kratkom periodu, a ne treba da se zanemari ni cinjenica da su svrseni studenti osobe koje redje puse ili koriste drogu.
Oni i vise zaradjuju, pa samim tim i kroz poreze vise doprinose drustvu.

Provera informacija o putnicima koji dolaze u Kanadu

U Otavi je proslog utorka otvoren novi nacionalni centar za procenu rizika od strane terorista. U njemu su angazovani carinski sluzbenici i strucnjaci za imigraciju. Oni za sada proveravaju informacije samo o putnicima na letovima za Kanadu, a veruje se da ce narednih meseci biti aktiviran kompjuterski sistem za procenu visoko rizicnih putnika, koji bi omogucio proveru putnika iz svih prevoznih sredstava.
Cilj projekta bice i razmena informacija sa nadleznima iz SAD-a, a po svemu sudeci ima puno slicnosti izmedju kanadskog i americkog sistema za otkrivanje potencijalno opasnih putnika. Kod nasih suseda ce, recimo, od ovog leta, zelenom bojom biti oznaceni putnici koji mogu da nastave putovanje, narandzastom oni sa kojima ce biti obavljen dodatni razgovor, a crvenom oni rizicni.
Da li ce i na kanadskoj strani biti slicno, ostaje da se vidi.
Na primedbe da ce se neka prava putnika biti ugrozena, vladini zvanicnici naglasavaju da ce se voditi racuna da programom biti postovana privatnost koja je zagarantovana Poveljom o pravima.
Za ovaj program vlada je izdvojila preko trideset miliona dolara.

Gradovi traze vise novca od federalne vlade

Za cetvrtak je zakazan pocetak dvodnevnog razgovora gradonacelnika devet, od deset, najvecih kanadskih gradova - Toronta, Montreala, Vankuvera, Edmontona, Redzajne, Vinipega, Otave, Halifaksa i Kvebek Sitija. Jedino Kalgari nece imati svog predstavnika.
Sastanak ce biti odrzan u Torontu, a domacin ce biti gradonacelnik Dejvid Miler.
Jedna od stvari na kojima ce prvi ljudi velikih gradskih sredina insistirati je priznavanje njihove autonomnosti, a potom i jedno mesto na konferencijama federacija - provincije.
Zajednicki stav je da gradovima treba vise novca od federacije i vise postovanja od strane provincija. Gradovi ce traziti potpuno izuzece od GST za gradske nabavke (sada placaju nesto preko polovine ukupnog poreza), zatim pet centi po litru goriva iz federalnog poreza na benzin, kao i da se 1,5 milijardi iz federalnog fonda za infrastrukturu odmah uplati gradovima.
Gradonacelnici zele da sa ovim zajednickim zahtevom izadju pred premijera, kako bi odgovarajuce poteze uneo u Krunski govor.
Premijer Martin je ovih dana u Edmontonu rekao da ostaje zainteresovan da se uvedu izmene u nacin finansiranja gradova, ali ce da je potrebno vreme da se one realizuju. On potencira da je svestan da je stabilno i redovno finansiranje ono sto gradovi traze, medjutim vladini fiskalni izvori ostace tanki u nekoliko narednih godina.
Premijer Martin kaze i da planira da i gradovi budu ukljuceni kao sagovornici na predstojecim sastancima federacije i provincija. On takav tretman ocenjuje kao neophodnost.
Profesor sa Univerziteta u Torontu, Nelson Vajzman kaze da ne postoji mogucnost po ustavu da gradovi dobiju ravnopravan tretman sa provincijama u kontaktima sa Otavom. On objasnjava da Ustav, koji potice iz 1867. godine, daje sva prava provincijama da odlucuju o pitanjima poput gradskih teritorija, pa do poreza koji se uvode. 'To je nemoguce promeniti, jer niko se ne odrice moci", kaze profesor Vajzman.

Kanadjani u prvim posadama za Mesec i Mars

Prvi covek sa ovih prostora koji je bio u kosmosu, Mark Garno kaze da bi se Kanadjani mogli naci u prvim posadama na Mesec i Mars, ukoliko federalna vlada izdvoji dovoljna materijalna sredstva. To bi se moglo dogoditi sredinom sledece decenije.
Po Garnoovim recima, za to bi bilo potrebno nekoliko milijardi dolara u narednih dvadeset godina. On objasnjava da ce zemlje koje ulazu u projekat imati veci udeo u tehnickoj ekspertizi i njihovi astronauti ce imati vece sanse da budu u posadi.
Garno kaze da Kanada ima puno talentovanih ljudi iz oblasti koje bi mogle biti od koristi na Mesecu i drugim planetama. On je svestan da su vladi potrebni mnogo precizniji detalji o projektu, kako bi sagledala da li treba kosmicka istrazivanja da svrsta u svoje prioritete.

Osnovne skole bez gaziranih napitaka

Proizvodjaci bezalkoholnih pica odlucili su da iz automata u ontarijskim osnovnim skolama, do pocetka naredne skolske godine, dobrovoljno povuku gazirana pica. Iako oni ne smatraju da su ova pica skodljiva za decu, odlucili su se na ovaj potez kako bi odgovorili na zahteve zabrinutih roditelja.
Najveci proizvodjaci, poput Koka Kole i Pepsija, vec planiraju da umesto gaziranih proizvoda ponude svoje vocne sokove, vodu i pice za sportiste.
Posto su kompanije odlucile da dobrovoljno povuku svoje proizvode, nece biti nikakvih finansijskih posledica po skolske odbore, od kojih su mnogi potpisali dugorocne ugovore sa kompanijama za proizvodnju bezalkoholnih pica.
Ministar obrazovanja Dzerard Kenedi je pozdravio napore proizvodjaca da se ukljuce u novu politiku za zdravu skolu.
Kako se napominje, ovo je samo prvi korak ka izbacivanju nezdrave hrane iz skola. Provincija namerava da nastavi sa zamenjivanjem nezdravih proizvoda brze hrane sa starim, dobrim, zdravijim, sto je premijer Dalton MkGvinti i obecao u svojoj predizbornoj kampanji.

Saobracajne kazne idu u gradsku kasu

Ontarijski ministar saobracaja Harinder Takar izjavio je da se sredstva koja bi se prikupila putem foto radara ne bi koristila za popunjavanje provincijskog deficita. 'Taj novac u stvari ide gradovima, ne ostaje provinciji', rekao je Takar.
Ministar Takar, takodje, insistira da je primarni cilj uvodjenja radarske kontrole povecanje bezbednosti u saobracaju.
Ovo razjasnjenje podstaknuto je nedavnom izjavom premijera Daltona MkGvintija da bi se u Ontariju ponovo mogla uvesti radarska kontrola, s tim da bi se novac usmerio ka provincijskom budzetu.
U skladu sa Aktom o prekrsajima, koji obuhvata sve pocevsi od saobracajnih prekrsaja, pa do dazbina za zastitu zivotne sredine, odlazi u gradske budzete za podmirivanje provincijskih obaveza. Bas stoga je MkGvintijeva izjava izazvala zabrinutost gradskih politicara, koji strahuju da bi se mogla izmeniti vazeca dokumenta. To bi gradove, hronicno pogodjene nedostatkom novca, dovelo u jos tezi polozaj.