NOVINE - Toronto

SVET

20. januar 2004.

Izvestaj policijske agencije EU "Europol"

Albanski organizovani kriminal opasnost za EU

Grupe organizovanog kriminala Albanaca iz Albanije, s Kosova i Makedonije su najveca "spolja uvezena" opasnost za drzave Evropske unije, zemlje koje ulaze u clanstvo EU i Norvesku, posebno kad je u pitanju sverc droge i trgovina ljudima", istice se u izvestaju policijske agencije EU "Europol".
Iako u organizovanom kriminalu u zemljama Evropske unije jos uvek prevlast imaju domace grupe, "etnicki Albanci" su u sve snaznijem prodoru i od "davalaca usluga" drugim mafijaskim strukturama, sve cvrsce se povezuju i "postepeno preuzimaju odredjena trzista kriminala" unutar Unije, dodaje se u izvestaju "Europola", u koji je imala uvida agencija Beta.
Albanske kriminalne skupine "cesto posezu za krajnjim nasiljem, posebno kad se sukobe s drugim suparnickim grupama", istice "Europol" u podrobnoj analizi za 2003. godinu.
"Cim bolje upoznaju neko kriminalno trziste, albanske grupe njime ovladavaju, kao sto je to slucaj s prostitucijom u Velikoj Britaniji i trgovinom turskim heroinom u mnogim zemljama, ukljucujuci drzave Evropske unije, iako tu i dalje prevlast imaju turske strukture organizovanog kriminala", navodi se u analizi.
Na nedavno odrzanom sastanku ministara policije i pravosudja EU i zemalja zapadnog Balkana u Briselu, saopsteno je da se glavnina heroina iz Avganistana u zemlje evropske petnaestorice rastura vecim delom preko Kosova.
Funkcioneri zaduzeni za bitku protiv organizovanog kriminala u Evropskoj komisiji preneli su da je sve veca zabrinutost zbog jacanja mafijaskih struktura na Balkanu i njihovog prodora i u neke strukture vlasti i same vlade nekih zemalja.
Takodje su naveli da je posebno opasan, "jako zatvoren" albanski organizovani kriminal koji pocinje da potiskuje italijansku i rusku mafiju na "nekim trzistima zlocina" u zapadnoj Evropi.
Otud se, kako je receno, razmislja da se pri "Europolu" ustanovi poseban odsek za albanski organizovani kriminal, koristeci primer i iskustvo americkog FBI-a, koji je morao da stvori posebno odeljenje za bitku protiv "kartela droge" u Kolumbiji.
"Europol" u godisnjem izvestaju napominje da je "vazno znati da albanske grupe nisu potpuno napustile poslove pruzanja kriminalnih usluga, iako je to usmereno na druga podrucja.
Tako Albanci deluju i kao posrednici za racun kolumbijskih grupa organizovanog kriminala, koje se bave medjunarodnim svercom kokaina. Albanske grupe, takodje, iz Italije prebacuju marihuanu u Holandiju, Rusiju i druge zemlje".
Evropska agencija za suzbijanje mafijaskog biznisa i terorizma naglasava da "nije jasno kakvu tacno opasnost za EU predstavlja organizovani kriminal s podrucja bivse Jugoslavije".
"Iako neke zemlje tvrde da broj grupa organizovanog kriminala u tom podrucju smanjuje, neke grupacije povezanih kriminalaca i dalje su veoma aktivne na trzistima kriminala sirom EU. Cesto je tesko da se utvrdi tacno poreklo tih skupina, jer iz u drzavama EU cesto oznacavaju kao 'Jugosloveni'. A te grupe su upletene u niz kriminalnih radnji, pre svega u krijumcarenje droge, ilegalnu imigraciju, trgovinu 'belim robljem', provale i kradje, posebno putnickih vozila", navodi agencija.
Prema analizi policijske agencije EU, mafijaske strukture s podrucja bivse Jugoslavije su "poznate po cestom nasilju".
"Balkanske zemlje su", kako je predoceno, "u sredistu puteva izmedju Evrope i Bliskog istoka, koji je cesto oznacavan kao osovina aktivnosti ogranizovanog kriminala. Njihov geografski polozaj kazuje da ce delovanje ogranizovanog kriminala u tom podrucju i dalje imati upliva na razvoj i aktivnost organizovanog kriminala sirom Evropske unije".

London

Od robinje do knjizevnice

Kada su Mende Nazer zarobili pljackasi i odveli od porodice i plemena u Sudanu, ona nije mogla ni da sanja koliko ce joj u Velikoj Britaniji biti drugaciji zivot - zivot robinje.
Posle teskog rada u kuci sudanskog visokog diplomate na severu Londona i bekstva, i najzad bitke za dobijanje azila kako bi ostala u Velikoj Britaniji, Nazer sada zeli da isprica svetu da ropstvo i te kako postoji i da nije iskorenjeno u 19. veku.
Najmanje 20 miliona ljudi sirom sveta pati od prinudnog rada, podaci su organizacija za borbu protiv ropstva. Stotine ljudi u Britaniji radi protiv svoje volje u "seks industriji" ili kao osoblje po kucama.
U svojoj knjizi "Rob", koja je objavljena u Nemackoj, a koja danas treba da izadje u Britaniji, Nazer opisuje bolni put iz sudanskih Nuba planina do sluzenja u severnom Londonu.
"Napisala sam knjigu, jer sam zelela da ljudi znaju sta se desava u Sudanu i sirom sveta", rekla je Nazer Rojtersu. "Zelela sam da govorim o slobodi koju sam stekla u Britaniji, da drugima budem primer te slobode".
Mlada Sudanka pise kako su je sa 12 godina od porodice oteli pljackasi na konjima, odveli u glavni grad Kartum i prodali kao robinju jednoj zeni koja je tukla i drzala pod kljucem u nekoj supi.
Sa vizom da odlazi na lecenje, Nazer je u London otputovala 2000. godine, gde je kuvala i cistila bez nadnice u luksuznoj kuci tadasnjeg sudanskog ministra inostranih poslova Abdela al Koronkija.
"Bilo je uzasno. Treba da postoji veci pristisak zapada na sudansku vladu. Sudan mora da zna da ga svet promatra i da prekine sa ropstvom", kaze Nazer.
Sudanska ambasada u Velikoj Britaniji odbacuje njenu pricu, ali je saopstila da je Al Kronki vracen u Sudan.
Institut za istrazivanje "Rift veli" (Rift Valley Institute) procenjuje da je 11.000 ljudi u Sudanu primorano na ropstvo tokom dvadesetogodisnjeg gradjanskog rata u toj zemlji.
Portparol Sudanske ambasade u Londonu je, medjutim, izjavio da su ti izvestaji "preuvelicani".
Prema svim iznetim dokazima, prica Mende Nazer nikada se nije dogodila na nacin na koji to ona prepricava u svojoj knjizi, rekao je portparol.
"U potpunosti odbacujem postajanje svakog oblika ropstva u Sudanu", rekao je on, dodajuci da "ponekad dolazi do otmica i da je to posledica rata i plemenskih borbi".
Organizacija za zastitu ljudskih prava "Anti-slejveri internesenel", sa sedistem u Londonu, ne slaze se sa ovom izjavom.
"Sa naseg stanovista, ropstvo postoji u Sudanu i siroko je rasprostranjeno", rekla je portparol te organizacije. "Oni to nazivaju 'otmicama radi prinudnog rada', ali upravo to je ropstvo".
Nazer (25) nije videla svoju porodicu vise od decenije i kaze da se plasi povratka kuci. Usavrsava engleski jezik, nadajuci se da ce jednog dana moci da ucini nesto za ljude koji su primorani da rade.
Knjigu "Rob" Mende Nazer i Demijena Luisa izdao je "Tajm vorner buks".

REPUBLIKA SRPSKA

Nema partije koja je spremna na promenu Dejtona

Predsednik Republike Srpske (RS) Dragan Cavic izjavio je za danasnje "Vecernjih novosti" da "u ovom momentu nema nijedne parlamentarne politicke partije koja je spremna za promenu Dejtonskg sporazuma".
"Promena Ustava je promena Dejtonskog sporazuma, sto je moguce jedino u slucaju da to zele sva tri konstitutivna naroda, ali ako takve volje nema, pa ne postoji ni dvotrecinska vecina, a nje bez Srba nema, onda uslovi za promene Ustava apsolutno ne postoje", rekao je Cavic.
"Naime, s druge strane postoji opasnost, koja je rezultat stava svih politickih partija Bosnjaka i Hrvata. Kod Srba je osnovni princip da BiH moze opstati samo na dejtonskim principima. RS je faktor ocuvanja BiH i svaka pomisao da RS nema dovodi u pitanje BiH", rekao je Cavic.
"Nema govora da ce postojati BiH ukoliko u njoj ne bude postojala RS kao entitet. To je jasna pruka svima", istakao je Cavic.
Prema njegovim recima, ukoliko bi se iz RS "opstruisali procesi drzavnih funkcija", njoj bi se mogle desiti "inicijative sa raznih uticajnih svetskih adresa i trazenje promene Dejtonskog sporazuma".
"Moglo bi nam se desiti da ta inicijativa rezultira nekim novim konferencijama, 'Dejtonom dva', koji bi za bas bio poguban, i sigurno bismo imali visestruke gubitke, pa mozda, cak, i gubitak imena Republika Srpska", ocenio je predsednik RS.

Prosecna plata u BiH 528 evra

Prosecna mesecna neto plata za novembar 2003. godine u Federaciji BiH (FBiH) bila je 528,19 konvertibilnih maraka (KM), a prosecna penzija 199,39 KM.
Prema podacima Zavoda za statistiku FBiH, prosecna potrosacka korpa za cetvoroclanu porodicu u decembru prosle godine iznosila je 456,81 KM.
Prosecna stopa nezaposlenosti u decembru bila je 43,9 odto, a u Federaciji BiH su evidentirane 303.454 osobe koje traze zaposlenje.

Milan Kucan licnost godine u Sloveniji

Prema oceni citalaca ljubljanskog "Nedeljskega dnevnika", bivsi sef drzave Milan Kucan je licnost 2003. godine u Sloveniji.
Citaoci najtiraznijeg slovenackog nedeljnika drugo mesto dodelili su predsedniku parlamenta Borutu Pahoru, a trece premijeru Antonu Ropu
Aktuelni predsednik Janez Drnovsek je daleko iz svog prethodnika Milana Kucana - na desetom mestu.
Priznanje penzionisanom Milanu Kucanu urucio je predsednik uprave "Dnevnika" Branko Pavlin, na svecanosti u prepunoj sportskoj dvorani u Litiji.

BOMBAJ - FORUM ANTIGLOBALISTA

Otpisivanje dugova mora da vazi za sve zemlje

Nobelovac i nekadasnji ekonomista Svetske banke Dzozef Stiglic kritikovao je juce poziv SAD razvijenim zemljama da oproste iracke dugove, rekavsi da otpisivasnje dugova mora da vazi za sve siromasne zemlje.
"Zasto Irak ima vise prava na otpisivanje dugova od Konga, Etiopije i drugih zemalja ciji su prihodi niski, a dugovi ogromni", rekao je Stiglic Asosijejted presu tokom Svetskog socijalnog foruma u Bombaju na kojem se okupilo gotovo 100.000 antiglobalista, koji ce tokom sestodnevnog foruma razmotriti i pitanja zenskih prava i prava etnickih manjina, kao i unistavanje suma i plantaza koke u Latinskoj Americi.
Prema njegovim recima, SAD moraju da otpisu iracki dug postujuci pravila medjunarodnog tela, najbolje UN, i ta pravila moraju da se primenjuju na sve zaduzene siromasne zemlje.
Procenjuje se da iracki dug iznosi 120 milijardi dolara i Vasington pritiska bogate zemlje da oproste dobar deo tog duga.
Predsednik Svetske banke Dzejms Volfenson procenio je u oktobru da je potrebno oprostiti dve trecine irackog duga kako bi zemlja mogla ekonomski da se oporavi.
Stiglic, nekadasnji savetnik u americkoj administraciji, podrzava slobodnu trgovinu - ali je protivi nacina na koji medjunarodni donatori primoravaju siromasne zemlje da liberalizuju svoje trziste.
Stiglic je blizi onima koji smatraju da ekonomska politika Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke ne uspeva da se izbori sa nezaposlenoscu, penzijama, obrazovanjem i zdravstvenom zastitom siromasnih.
On podrzava liberalizaciju trgovine ali smatra da vlade siromasnih zemalja moraju da imaju ekonomsku politiku koja je u skladu sa nacionalnim interesima a ne po diktatu donatorskih agencija.

Pad popularnosti Busa, medju demokratama i dalje vodi Din

Na predstojecim predsednickim izborima u SAD moglo bi doci do iznenadjenja, posto najnovija istrazivanja javnog mnenja pokazuju pad popularnosti predsednika Dzordza Busa.
Prema juce objavljenoj anketi lista "Njujork tajms" i televizije Si-Bi-Es (CBS), Busa podrzava 50 odsto ispitanika, ali da se izbori sada odrzavaju za njega bi se opredelilo 43 odsto glasaca, dok bi predstavnika demokrata podrzalo njih 45 odsto.
Kako prenosi agencija Frans pres, popularnost americkog predsednika je u padu u odnosu na prethodni mesec za osam odsto, kada je zabelezen porast u podrsci zbog hvatanja svrgnutog irackog predsednika Sadama Huseina.
Prema anketi, sprovedenoj od 12. do 15. januara na uzorku od 1.022 ispitanika, bivsi guverner Vermonta Hauard Din i dalje je vodeci kandidat medju demokratama sa podrskom od 24 odsto.
Bivsi glavnokomandujuci snaga NATO u Evropi, penzionisani general Vesli Klark ima podrsku 12 odsto anketiranih, dok dvojica kongresmena Dik Gephard i Dzon Keri mogu da racunaju na podrsku 11, odnosno sedam odsto biraca.
Americki gradjani i dalje u velikoj vecini (68 odsto) podrzavaju politiku Dzordza Busa u borbi protiv terorizma, ali su mnogo vise podeljeni kada su u pitanju druge oblasti, posebno njegova politika prema Iraku koju podrzava 48 odsto, dok 46 odsto ima negativan stav.
Vecina ispitanika, njih 51 odsto ne odobrava njegovu ekonomsku politiku, dok se njih 48 odsto slaze sa resenjima koja predlaze administracija Dzordza Busa.

IRAK

Demonstracije vise hiljada siita u Bagdadu

Vise hiljada siita okupilo se juce u centru Bagdada na demonstracijama podrske zahtevu ajatolaha Alija al-Sastanija za odrzavanje opstih izbora u zemlji i formiranje iracke suverene vlade, prenose agencije.
Kako procenjuje Frans pres, na ulicama se okupilo izmedju 3.000 i 4.000 siita, koji su uzvikivali "'da' islamu i 'ne' terorizmu" i nosili transparente sa natpisom "Demokratija znaci izbore".
"Trazimo da volja mardzaje (siitske uprave) bude postovana i da privremenu skupstinu izabere narod", izjavio je jedan od demonstranata. Povorka, koju su opkolile policijske snage, uputila se ka univerzitetu Mustansirija.
Na demonstracijama ucestvuju predstavnici svih siitskih frakcija - pristalice Vrhovnog saveta islamske revolucije u Iraku, kao i pristalice mladog radikalnog siitskog vodje Moktade Sadra. Okupljeni su uzvikivali i parolu "Sistani, mi smo tvoji vojnici za oslobodjenje".
Ajatolah al-Sistani, najpostovaniji verski vodja medju siitima, zatrazio je izbore u Iraku i protivi se formiranju privremene skupstine prema sporazumu o prebacivanju vlasti izmedju SAD i Saveta iracke vlade.
Demonstracije su odrzane uoci sastanka generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kofija Anana, americkog administratora Pola Bremera i clanova delegacije irackog vladajuceg saveta u Savetu bezbednosti u Njujorku.
Vasington se nada povratku UN u Irak i dobijanju podrske za resavanje krize sa vecinskom siitskom zajednicom u Iraku oko modaliteta prebacivanja vlasti.

Americka vojska ubila 11 civila na jugu Avganistana

Jedanaest osoba je poginulo, medju kojima i cetvoro dece, kada je americki helikopter otvorio vatru na njihovu kucu u selu Sagato na jugu Avganistana, saopstili su juce avganistanski zvanicnici.
Americka vojska nije komentarisala napad koji se dogodio u nedelju, dan nakon sto su americki vojnici pretrazili Sagato trazeci talibane, rekao je sef okruga Car Cino u provinciji Uruzgan, Adbul Rahman.
"To su bili prosti seljani, oni nisu talibani. Ne znam zasto su SAD napale ovu kucu. Obavestili smo nase vlasti", rekao je Rahman agenciji Asosijejted pres. Portparol americke vojske u Kabulu nije komentarisao dogadjaj.
Guverner Uruzgana, Jan Mohamed Kan potvrdio je da su u napadu poginula cetiri muskarca, cetvoro dece i tri zene.
On je Asosijejted presu rekao da su mu americki zvanicnici rekli da su primetili municiju tokom jucerasnje pretrage sela.
U protekla dva dana, americke i avganistanske snage uhapsile su oko 10 osoba koje su navodno povezane sa talibanima, rekao je Rahman.

Cetiri mrtva u eksploziji u centru Sofije

Cetiri osobe su poginule, a pet je lakse povredjeno u jucerasnjoj eksploziji u zgradi gde se nalazi jedno osiguravajuce drustvo ciji su vlasnici u proslosti bili povezivani sa podzemljem.
Kako javlja agencija BGNES, bomba je podmetnuta u sahtu lifta zgrade u kojoj se nalazi kancelarija drustva "Bul Ins", a eksplodirala je nesto posle 12 casova.
Prema nepotvrdjenim informacijama, cetiri osobe ciji identitet nije otkriven, nalazile su se u liftu u trenutku eksplozije, dok je najmanje pet osoba lakse ranjeno.
Privatni radio "Darik" javio je da se u trenutku eksplozije u zgradi nalazio i Kracimir Marinov, zvani Margin, koji je do pre nekoliko godina pripadao SIC - jednoj od dve znacajne grupacije u Bugarskoj, koje su do 1998. godine bile poznate po reketaskim metodama.
Danasnja eksplozija se dogodila samo dva dana nakon sto je u centru Sofije ispaljena rucna granata od koje niko nije nastradao.
Bugarski mediji pretpostavljaju da je cilj napada bio Anton Miltenov, zvani Kljun, koji se smatra jednim od vecih narkobosova u Bugarskoj, a pominjan je i kao naslednik Kostadina Dimitrova, zvanog Samokovec, koji je u decembru ubijen u centru Amsterdama.
Ova ubistva su ocigledno nastavak obracuna mafijaskih bosova, koji je poceo pre godinu i po dana i u kojem je do sada poginulo vise od 15 osoba.

Bugarska postaje regionalni proizvodjac i izvoznik droga

Bugarska postaje regionalni proizvodjac i izvoznik narkotika zahvaljujuci sve vecem broju kriminalaca koji prave sinteticke droge u tajnim labaratorijama, saopstilo je juce Ministarstvo unutrasnjih poslova Bugarske.
Bugarska, koja je dugo bila tranzitna zona puteva droge iz Azije za Evropu, ubrzano postaje proizvodjac sintetickih narkotika poput ekstazija koji se pravi u obliku pilula, rekao je novinarima sekretar ministarstva Bojko Borisov.
Kako prenosi agencija Asosijejted pres, bugarska policija pronasla je prosle godine pet tajnih labaratorija za proizvodnju sintetickih droga, dve vise nego godinu dana pre, rekao je Borisov.
"Mnogi vise vole da koriste sinteticke droge u obliku pilula umesto spriceva preko kojih rizikuju dobijanje side", rekao je Borisov. "Heroin vise nije u modi".
Sastojci nekih sintetickih droga mogu se lako kupiti na trzistu bez neke specijalne dozvole, rekao je Borisov.
Policija zbog toga ne moze da uhapsi proizvodjace narkotika osim ako ih ne uhvate kako rasturaju drogu, rekao je on.
Borisov je rekao da je glavna destinacija bugarske sinteticke droge centralna i zapadna Evropa, kao i Turska i Bliski istok.