9. mart 2004.
SRPSKA PRAVOSLAVNA EPARHIJA KANADSKAPozivamo sve Srbe u Kanadi da se odazovu na apel za pomoc manastiru Hilandaru i da daju svoj prilog za obnovu jedne od najvecih srpskih svetinja.
Pozar koji je zahvatio nas manastir na Svetoj Gori, 4. marta, najvece je do sada stradanje ove svetinje za preko 800 godina njenog postojanja. Prvi izvestaji govore da je razaranje daleko vece nego sto je bilo u pozaru u 18. veku: potpuno su unisteni konaci, crkve i kapele na severo-zapadnoj i severo-istocnoj strani Hilandara, povrsinski vise od polovine manastirskog kompleksa.
Gubitak izazvan ovim pozarom ne moze biti izrazen samo cenom od 10 miliona evra, o kojoj govore dosadasnje procene. Vatrena stihija je unistila mnogo vise. Nestali su svima poznati obrisi Belog konaka, pirga Svetog Nikole na samom ulazu u Manastir, kao i starog i velikog novog konaka, na severo-zapadnoj strani; stradale su crkve Svetog Dimitrija, Svetog Save, Cetrdeset mucenika, igumanska kelija... Neprocenjivo duhovno i kulturno blago srpskog naroda nestalo je u plamenu.
Pozivamo sve one koji se osecaju decom Svetog Save da priteknu u pomoc u obnovi ove njegove velike zaduzbine, samoga temelja nase duhovne samostalnosti. Da sa svojim duhovnim ocem, prvim arhiepiskopom i prosvetiteljem srpskim, budemo zaduzbinari Hilandara. Da zidamo Hilandar na onom istom kamenu ka kojem je to cinio i on, Sveti Sava, sa svojim ocem, Svetim Simeonom. Da svi zajedno ucestvujemo u obnovi svetinje u kojoj je udomljena ikona Bogorodice Trojerucice.
Obnova Hilandara trajace dugo. Daj Boze da manastir povrati svoj sjaj za nasih zivota. Bice to velika zrtva o kojoj ce suditi buduca pokolenja, zrtva koja trazi duhovnu cvrstinu i molitvenu svest o pripadnosti svojoj Crkvi. Zato podsecamo sve blagocestive Srbe u Kanadi da je u toku Casni post, da svojom smernoscu i smirenoscu ociste duse svoje i molitveno ih uzdignu Gospodu. Dodjite u svoje crkve, nase zaduzbine u ovoj zemlji. Pokajmo se i zajedno pomolimo Bogu, da nam da mudrosti i snage za ovo veliko i sveto delo.
Uplate za pomoc Hilandaru Eparhija ce primati i za Hilandar prosledjivati preko svog Dobrotvornog fonda "Sveti car Lazar". Uplate mozete slati:
Preko svojih crkveno-skolskih opstina za Dobrotvorni fond "Sveti car Lazar";
U Eparhiju, na ime Dobrotvornog fonda "Sveti car Lazar", sa napomenom "Za Hilandar", na adresu:
Serbian Orthododz Diocese of Canada
7470 McNiven Rd. R.R. #3
Campbellville, ON, L0P 1B0Direktno Fondu preko autorizacije uplate. Sve informacije o ovom, najbrzem nacinu placanja, mozete naci na:
Vebsajt: www.carlazarfond.com/ccard.htmlInformacije iz Eparhije kanadske:
Vebsajt: www.istocnik.comInformacije o D. F. Sv. Car Lazar:
Vebsajt: www.carlazarfond.com
Dogovara se susret Martina i Busa
U Belu kucu pred izbore
Najvisi americki i kanadski zvanicnici dogovaraju detalje oko posete premijera Pola Martina Beloj kuci. Saznaje se da bi do posete moglo doci krajem marta ili pocetkom aprila, dakle neposredno pre raspisivanja izbora.
Medju Martinovim saradnicima postoji misljenje da ovakav izbor termina nije povoljan. Naime, neki upozoravaju premijera da to moze biti politicki rizican potez, zbog ocigledne nepopularnosti predsednika Busa medju Kanadjanima. Postoje i oni koji veruju da rezultat razgovora dvojice lidera moze biti povoljan po Martinov rejting, narocito ako se ostvari saglasnost po pitanju unapredjivanja odnosa dve zemlje.
Dvojica lidera sastala su se prvi i jedini put u Meksiku, tokom americkog samita i tom prilikom je postignuta saglasnost da treba naciniti kvalitativni pomak u odnosu na relativno uzdrmane odnose kakvi su bili sa tek otislim premijerom Kretjenom.
U okviru priprema za sastanak predstavnici obe strane pokusavaju da postignu odredjene standarde. Jedan od njih bi moglo biti podrzavanje otvaranja americke granice za uvoz zive stoke iz Kanade, korak koji se ocekuje od predsednika Busa.Naime, americko Ministarstvo za poljoprivredu u narednih mesec dana ocekuje komentare na tu temu, pa bi upravo sastanak sa premijerom Martinom bila prilika da se on izjasni u prilog uvoza. Napominje se da bi se time dao signal Kongresu i americkoj administraciji da povuku prave poteze u tom pravcu.
Kanadski zvanicnici smatraju da bi to bila velika pobeda, koja bi pomogla Martinu i njegovoj predizbornoj kampanji. Dogadjanja oko sponzorskog skandala sprecila su ga da se vise pozabavi gorucim pitanjima vezanim za provincije u zapadnom delu zemlje, tako da bi ponovno uspostavljanje izvoza stoke bilo vise nego dobrodoslo.
Upuceni, medjutim, napominju da iako Busov apel moze pomoci, on moze biti nedovoljan da se sve vrati na staro, posto zavrsnu rec u svemu ima Ministarstvo za poljoprivredu. Mozda ce najteze biti ubediti krajnje potrosace, buduci da su oni i dalje bombardovani novim detaljima o bolesti ludih krava i nacinu na koji je zarazena zivotinja dospela u drzavu Vasington.
Moguc novi zakon u restoranima
Vino za "pod misku"
U Kvebeku je postojala praksa da gosti restorana u kojima nema tocenja alkohola, mogu da donosu vino ili pivo koje konzumiraju uz veceru u restoranu. Slicno je i u Nju Brunsviku, ali ni u jednoj od ovih provincija se ne moze nepopijeno vino odneti kuci. U Britanskoj Kolumbiji, pak, gosti mogu flasu vina da odnesu sa sobom, ali samo ukoliko je kupljena u restoranu. Od jesenas, Alberta je postala prva kanadska provincija u kojoj gosti mogu u odredjene restorane da donesu svoje vino, kao i da nacetu bocu odnesu kuci.
Slicna praksa bi mogla da se uvede u Ontariju jer je ministar za potrosnju Dzim Votson zapoceo seriju neformalnih konsultacija sa restoranskim udruzenjima, kako bi utvrdio kakav je njihov stav o tome da gosti sami donesu svoje vino u restoran.
Prve reakcije nisu previse ohrabrujuce. Rajan Parks, menadzer restorana za odnose sa vladom, kaze da oni insistiraju na detaljnom razjasnjavanju svih mogucih nedoumica. Pitanja koja se javljaju pocinju od toga na koji nacin ce vlasnici i zaposleni u objektima moci da kontrolisu kolicinu ispijenog alkohola, a samim tim i pijane goste, a zatim i cije je pice koje preostane. On naglasava da udruzenje veoma pomno prati iskustva iz Alberte, kako bi uvideli sve prednosti i mane takve prakse.
Nominacije za Liberalnu stranku
Bivsi ostali bivsi
Vikend za nama prosao je u znaku dve stranacke pobede bliskih saradnika premijera Pola Martina nad Kretjenovim pristalicama. Nominaciju za predstavnika Liberalne stranke dobili su Toni Valeri, aktuelni ministar saobracaja, i Kerolin Peris.U izbornoj jedinici Hamilton Ist-Stouni Krik, Valeri je sa 2.802 prema 2.491 glasova porazio Silu Kops, nekadasnju Kretjenovu zamenicu i ministarku s dugogodisnjim politickim iskustvom. Dok su Valerijeve pristalice slavile, Kopsova je zamerala da joj je pobeda izmakla zbog birokratije. Iako naglasava da je citav proces bio fer i korektan, ona kaze da bar 400 njenih pristalica nije moglo da glasa zato sto je misteriozno nestala dokumentacija o njihovom transferu u novu izbornu jedinicu. Gospodja Kops kaze da je ocigledno da neregularnosti nije bilo na lokalnom nivou. Ostale detalje nije zelela da iznosi, dok ne utvrdi tacno sta je bilo po sredi. Rok za zalbu je 72 sata, uz placanje depozita od hiljadu dolara. Ona nije precizirala da li ce ici na tu mogucnost.
Clan Parlamenta Karolin Peris pobedila je Stiva Mahonija, takodja ministra iz Kretjenovog kabineta, u novo definisanoj izbornoj jedinici Misisaga-Erindejl, zapadno od Toronta.
U Otavi je Dajana Din izgubila trku za nominaciju od Dejvida MekGintija, brata ontarijskog premijera, a posle je izjavila da su je stranacki zvanicnici zamolili da se povuce.
Kofi Anan u zvanicnoj poseti Kanadi
Juce je u posetu Kanadi dosao generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan. Planim posete predvidjeno je da se sastane sa premijerom Polom Martinom, clanovima vladinog kabineta i generalnim guvernerom Edrijen Klarkson.
Takodje, Kofi Anan ce se obratiti clanovima oba doma kanadskog Parlamenta.
Premijer Martin je, u saopstenju povodom posete prvog coveka Svetske organizacije, izjavio da ce tema njihovog razgovora biti dalji zadaci Ujedinjenih nacija, kako u svetlu globalnih, tako i u u domenu regionalnih pitanja.
Sa Ananom u posetu Kanadi dosla je i njegova supruga.
Stroga pravila za cuvanje tajnosti podataka
Novi federalni Zakon o bezbednosti informacija nalaze da je svim drzavljanima Kanade koji imaju veze sa hvatanjem terorista i spijuna zabranjeno da ikada otkrivaju poverljive podatke o svom radu. U vladi veruju da se to odnosi na izmedju pet i sest hiljada sadasnjih i bivsih sluzbenika bezbednosti i informativnih agencija.
Kanadska obavestajna sluzba treba da prikupi imena i odgovarajuce podatke o svima koji imaju obavezu cutanja. Posao je zapocet pre godinu dana i tu bi trebalo da se nadju imena sluzbenika CSIS-a, odredjenih sluzbi pri RCMP, obavestajnih agencija i onih koje se bave elektronskom spijunazom, kao i nekadasnji radnici Odeljenja za komunikacije pri Nacionalnom istraznom savetu i Sluzbi bezbednosti, u okviru RCMP. U tajne informacije spadaju sadasnji ili nekadasnji izvori poverljivih informacija, imena spijuna ukljucenih u prikupljanje tajnih obavestajnih informacija, planovi za oruzane vojne operacije, kao i mesta, osobe ili grupe o kojima su prikupljane informacije.
Otkrivanje bilo kojih od pobrojanih podataka moze biti kaznjeno zatvorskom kaznom u trajanju do 14 godina.
Profesor istorije sa Univerziteta u Torontu, Vesli Vark kaze da ovaj zakon moze izazvati polemike u janosti, buduci da tajne ne mogu ostati vecno, iako postoje i odredjene kategorije informacija koje je neophodno cuvati.
Federalni budzet
Vise novca za pojedine sluzbe i programe
Kako se najavljuje, federalni budzet za narednu fiskalnu godinu bice rekordnih 186,1 milijardi. On prevazilazi iznos koji je ranije najavljivan, ali vlada upozorava da kasnije moze doci do revizije.
Pojedini programi i sluzbe dobijaju vece iznose. Tu spada, pre svega, Kancelarija drzavnog saveta, sluzba za odnose sa javnoscu pri kabinetu premijera. Oni su dobili za petinu vise novca.
Program za starosedeoce dobio je oko 800 miliona vise, tako da ce ukupno iznositi preko osam milijardi dolara. Cetiri glavne federalne agencije za privredni razvoj, za Kvebek, severni Ontario, i zapadni i atlanski deo Kanade, takodje su dobile dodatna sredstva za isplatu stimulacija i kredita.
Kanadska kultura bice potpomognuta sa 153 miliona dodatnih sredstava za televizijsku produkciju, s tim da ce CBC dobiti jos 60 miliona za stvaranje programa na engleskom i francuskom jeziku.
Vise novca naci ce se i za mirotvorne misije i nabavku potrebne opreme, poljoprivredu (gde ce biti 70 miliona za farmere koji su na gubitku zbog bolesti ludih krava)m pomoc stranim zemljama, oko pola milijarde za medicinska istrazivanja, modernizaciju autoputeva na granici, pomoc za beskucnike i drugo.
Predstavnici opozicije smatraju da ce usmeravanje dodatnih sredstava u pojedine fondove biti iskorisceno za predizbornu kampanju Liberalne stranke. Predstavnici privrednog zivota, takodje, imaju zamerke na ovaj vladin potez. Nensi Hjudziz Entoni, predsednik Trgovacke komore kaze da ovi iznosi premasuju projektovani rast privree, inflacije i populacije i da prelaze ono sto privreda moze da podnese.
'Unapredjenje zdravlja Kanadjana'
Starosedeoci zive krace destak godina
Nedavna studija pod nazivom 'Unapredjenje zdravlja Kanadjana' pokazuje da je ocekivani zivotni vek starosedelaca na kanadskim prostorima za pet do deset godina kraci nego za ostale stanovnike.
Studija se bavila razlikama u zdravstvenom stanju izmedju razlicitih ekonomskih, demografskih i etnickih grupa u zemlji, sa posebnim tezistem na zdravlje dece.
Vodeci autor dr Kameron Mastard naglasava da studija ukazuje koliko razliciti aspekti dugorocne socijalne politike, poput fizicke aktivnosti u skolama i penzije, imaju uticaja na nase zdravlje.
U studiji se, izmedju ostalog, navodi da ima napretka u zdravstvenoj kulturi starosedelaca, ali da oni i dalje zive krace i imaju veci procenat samoubistava. Kod njih je, recimo, broj dijabeticara tri puta veci, a broj obolelih od tuberkuloze, cak 16 puta veci nego kod ostalog stanovnistva.
Prekomerna tezina je ovde istaknuta kao pojava koja gotovo da poprima razmere epidemije. U poslednjih dvadeset godina, broj dece sa viskom kilograma povecao se skoro pet puta. Kod odraslih, medjutim, postoji razlika, vezana i za visinu prihoda. Bogati muskarci cesce imaju visak kilograma, dok dobrostojece zene vise vode racuna o svojoj liniji.
Amabasador Kanade u Srbiji i Crnoj Gori Donald Meklenan
Otvoren seminar o efikasnosti sudstva
Amabasador Kanade u Srbiji i Crnoj Gori Donald Meklenan rekao je juce da uspostavljanje kredibilnog sudskog sistema treba da bude jedan od najvaznijih ciljeva svih zemalja koje prolaze kroz proces tranzicije.
"Stanovnistvo mora imati poverenje u sudove, advokate i tuzioce. Ako gradjani mogu da vide integritet i pravicnost u njihovom radu, to ce im pruziti poverenje u sudski sistem i sistem uopste", izjavio je Meklenan otvarajuci u zrenjaninskom Okruznom sudu dvodnevni seminar "Efikasnost sudstva u Srbiji i Crnoj Gori".
Seminar na kojem ucestvuju sudije Opstinskog i Okruznog suda u Zrenjaninu, nastavak je niza strucnih okupljanja zapocetih juna 2003. godine, koje zajednicki organizuju kanadski Komitet za medjunarodne projekte (ICJ), Fond Centar za demokratiju (FCD) i Pravosudni centar iz Srbije.
Pored kanadskog ambasadora, ucesnike seminara pozdravili su i gradonacelnik Zrenjanina Milan Cezek, predsednica Okruznog suda Vera Supica, direktor pravnih programa FCD-a Slobodan Vuckovic i predsednica Suda za ljudska prava u Kvebeku i predsednica ICJ-a Misel Rive.
"Sudija iz Kanade i Srbije i Crne Gore govore istim jezikom. Verujem da cemo na kraju videti da ce oba sudstva po zavrsetku ovog programa biti bolja", izjavila je sudija Rive.
Pored domacih sudija, na seminaru ce predavanja odrzati i sudija Viseg suda u Kvebeku Zinet Pise i sudija Vrhovnog suda provincije Nova Skotija Ted Skenlan.
Prema recima Donalda Meklenana, vise od 100 sudija ucestvovalo je na seriji seminara u sudovima u SCG.
Meklenan je dodao da je od pocetka konflikata na Kosovu i Metohiji do danas Kanada uputila pomoc u vrednosti od 20 miliona kanadskih dolara Srbiji i Crnoj Gori, i to za podrsku drzavnoj upravi i lokalnoj samoupravi, demokratski razvoj, reformu obrazovanja, podrsku policiji i sektoru bezbednosti, zdravstvu i sektoru biznisa.
"Kanada zeli da uradi sve sto je u njenoj moci da pomogne da se vasa zemlja sto brze krece u pravcu evroatlantskih integracija i da postane deo svih njenih organizacija", rekao je Donald Meklenan i ujedno najavio da ce ta zemlja nastaviti da finansira programe u SCG i Bosni i Hercegovini do 2010.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
Copyright © 1996-2004 "NOVINE"