NOVINE - Toronto

Srbija i Grna Gora

17. mart 2004.

Sukobi Albanaca i Srba u Kosovskoj Mitrovici

U Kosovskoj Mitrovici je izbio sukob Albanaca i Srba, do kojeg je doslo kada su Albanci presli most na Ibru posle protesta zbog toga sto je u selu Cabra kod Zubinog Potoka dvoje
albanske dece nadjeno mrtvo, a dvoje se vodi kao nestalo. Kako javlja B92, sukobi Albanaca i Srba su poceli oko 11:15 i jos traju, ali su se sveli na bacanje kamenica sa jedne na drugu stranu mosta na Ibru. Sukobi su se preselili u okolinu Tri solitera, u blizini mosta, gde uglavnom zive Albanci. Snage KFOR i UNMIK su i dalje na mostu, na cijoj se juznoj strani nalazi oko 500 Albanaca. Nekoliko automobila u severnom delu grada je razlupano, a ima i povredjenih, uglavnom od kamenica

UNMIK: Pronadjena tela dva utopljena decaka, za trecim se traga

Portparol UN policije na Kosovu Derek Cepel izjavio je da je policija na severu Kosova kod sela Cabra, u reci Ibar, pronasla tela dvojice utopljenih decaka i da traga za telom treceg. Policiju je o nestanku troje dece, koja su u srodstvu, obavestila njihova porodica. Cepel je novinarima u Pristini rekao da istraga o ovom slucaju jos nije pocela te da se ne moze utvrditi da li su deca sama upala u reku ili ih je neko prisilio na to.

Cepel je izrazio zaprepascenje pisanjem pojedinih albanskih medija o motivima stradanja troje dece u selu Cabra kod Kosovske Mitrovice. Albanski mediji su javili da su trojica albanskih decaka upala u Ibar bezeci mnavodno od grupe srpskih decaka iz susednog sela Zupce. Mediji u Pristini su citirali izjavu cetvrtog albanskog decaka koji je bio u drustvu trojice nestalih u Ibru. Cepel je potvrdio da je jedan od decaka dao izjavu policiji i rekao da se i ona mora uvaziti, te da ce poceti detaljna istraga da bi se utvrdila istina.

.
Poginula Srpkinja u sukobima u Kosovskoj Mitrovici

Prema izvestajima iz kosovsko-mitrovicke bolnice, jedna Srpkinja je poginula dok je stajala na svojoj terasi u severnom delu Kosovske Mitrovice. Prema istim izvorima, oko 20 osoba je povredjeno od gumenih metaka i sok-bombi. Srbi su sakriveni po ulazima zgrada, a od politickih predstavnika Srba se saznaje da ce od UNMIK-a biti trazeno uvodjenje vanrednog stanja, javlja B92. Sukobi Albanaca i Srba poceli su posle protesta Albanaca zbog toga sto su u selu Cabra kod Zubinog Potoka nadjena mrtva dva albanska deteta, a dva se vode kao nestala. Vise hiljada Albanaca preslo je preko mosta na Ibru, iz juznog u severni deo grada, posle cega je doslo do sukoba sa Srbima, a bilo je i povredjenih. UNMIK policija koristi sok-bombe i"suzavac", a iz pravca juznog dela grada cuje se pucnjava iz vatrenog oruzja.

Albanci su iz juznog dela grada presli u deo grada kod Tri solitera, u kom skoro iskljucivo zive Albanci, na oko 200 metara od glavnog mosta. Na ulicama se mogu videti Albanci sa automatskim oruzjem uperenim ka severnom delu grada iz kog je pucano u vise navrata. Izmedju grupa Srba i Albanaca kod Tri solitera nalaze se snage KFOR.

Albanci probili policijsku blokadu kod Caglavice

Sukob Albanaca, s jedne, i UN policije i Kfora, s druge strane, u blizini Caglavice, kod Pristine, poprima sve vece razmere, javio je izvestac BETE sa lica mesta. Albanci koji su uspeli da se probiju do Caglavice zapalili su kuce Cedomira Jovanovica i Jelice Markovic. Oni koriste kamenice i palice u sukobu sa vojnicima Kfora i pokusavaju da preko njiva udju u centar sela. Iznad Caglavice lete dva helikoptera Kfora, a u selo su stigle jake snage medjunarodne policije i Kfora. Srbi su se ranije okupili u Caglavici u znak protesta zbog oruzanog napada na njihovog sugradjanina, srednjoskolca Jovicu Ivica.

Pec: Hiljadu Albanaca drzi u okruzenju Srbe

Oko hiljadu Albanaca iz Peci drze u okruzenju Srbe povratnike u selu Belo polje koje se nalazi u predgradju Peci, preneli su agenciji BETA povratnici. Vojnici Kfora ne dozvoljavaju okupljenim Albancima da se priblize kampu povratnika. Okupljeni i preko vojnika Kfora kamenicama gadjaju kontejnere i satore u kojima su smesteni Srbi povratnici. Policija je blokirala Pec sa svih strana.

Jovic: Zatrazicemo proglasenje ratnog stanja u delu KiM

Predsednik Srpskog nacionalnog veca u Kosovskoj Mitrovici Nebojsa Jovic rekao je da ce od Kfora i UNMIK zatraziti proglasenje ratnog stanja u tom delu pokrajine. Jovic je optuzio UNMIK da je vinovnik danasnjih sukoba u Kosovskoj Mitrovici, jer je Albancima dozvolio prelazak u severni deo grada, u kojem zive Srbi.
"Kako je moguce takvo ponasanje medjunarodnih snaga", zapitao je Jovic, i pozvao predstavnike nase drzave da uloze maksimalne napore u zastiti srpskog zivlja u Kosovskoj Mitrovici, prenosi TANJUG.

Kliknite na link za poslednje vesti

Godisnjica ubistva premijera Srbije Zorana Djindjica

Danas se navrsava godinu dana od ubistva premijera Srbije i lidera Demokratske stranke (DS) Zorana DJindjica.
DJindjic je ubijen u atentatu ispred sedista Vlade Srbije, 12. marta prosle godine.
Bio je prvi demokratski premijer Srbije od 21. januara 2001. kada je u Skupstini Srbije izabrana nova republicka vlada, nakon demokratskih promena 2000. i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS).
U prvom saopstenju posle ubistva premijera, Vlada Srbije je kao organizatore i pocinioce atentata oznacila kriminalce iz takozvanog zemunskog klana, a kao vodje te grupe identifikovala nekadasnjeg komandanta raspustene Jedinice za specijalne operacije Milorada Lukovica Legiju, Dusana Spasojevica "Siptara" i Mileta Lukovica "Kuma".
Vlada Srbije je, takodje, saopstila da je tog dana trebalo da bude potpisan nalog za hapsenje clanova zemunskog klana "najvece organizovane grupe na prostoru bivse Jugoslavije".
Povodom ubistva premijera Vlada Srbije proglasila je trodnevnu nacionalnu zalost, pocev od 13. marta. Tog dana su, u znak podrske demokratskim institucijama SCG, u Beograd doputovali visoki zvanicnici Evropske unije (EU) Kris Paten i Havijer Solana.
Nekoliko sati nakon ubistva DJindjica, na predlog republicke vlade, vrsilac duznosti predsednika Srbije i predsednica Skupstine Srbije Natasa Micic proglasila je vanredno stanje u republici i donela naredbu o posebnim merama koje se primenjuju za vreme vanrednog stanja. Vanredno stanje je trajalo do 22. aprila kada je ukinuto na predlog vlade.
DJindjic je sahranjen 15. marta u Aleji velikana, uz prisustvo preko 70 stranih drzavnih delegacija i vise stotina hiljada gradjana.
U Policijskoj akciji "Sablja" uhapsen je (25. marta) atentator na premijera, bivsi pomocnik komandanta JSO Zvezdan Jovanovic Zveki, njegovi pomagaci i jos nekoliko pripadnika JSO, kao i vecina pripadnika zemunskog i drugih klanova u zemlji i rasvetljena neka nerazjasnjena ubistva iz proteklih godina.
Tokom akcije "Sablja" privedeno je 11.665 osoba, medju kojima je bilo partijskih funkcionera, visokih vojnih oficira, nosilaca pravosudnih funkcija i estradnih zvezda, a neki od njih su proveli neko vreme u pritvoru.
Osumnjiceni za ucesce u ubistvu premijera, vodje kriminalnog "zemunskog klana" Dusan Spasojevic "Siptar" i Mile Lukovic "Kum" ubijeni su 27. marta u pokusaju policije da ih uhapsi u Barajevu kod Beograda.
Optuznica protiv 44 osobe koje se terete za ucesce u ubistvu premijera DJindjica podignuta je 21. avgusta prosle godine, a prvi na listi okrivljenih Milorad Lukovic-Legija nalazi se u bekstvu, kao i vecina ostalih.
U Okruznom sudu u Beogradu - Odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala 22. decembra 2003. pocelo je sudjenje optuzenima za ubistvo premijera DJindjica.
DJindjic je bio dugogodisnji predsednik Demokratske stranke. Cetiri dana nakon njegovog ubistva Glavni odbor DS odlucio je da se izborna skupstina stranke odrzi posle opstih izbora u Srbiji, a da ce do tada stranku zastupati i predstavljati zamenik predsednika Zoran Zivkovic, a njome upravljati cetvoroclano Presednistvo.
Na izbornoj skupstini stranke 22. februara ove godine za predsednika DS izabran je Boris Tadic.

Predsednicki izbori 4. aprila

Predsednik Skupstine Srbije Predrag Markovic izjavio je juce da ce predsednicke izbore raspisati 4. aprila, te da ce Srbija dobiti sefa drzave najkasnije krajem juna.
Markovic je na konferenciji za novinare rekao da ce predsednik Srbije biti izabran najkasnije do Vidovdana, 28. juna.
On je rekao da ce se pri odredjivanju datuma odrzavanja izbora rukovoditi rokovima koji su u duhu Ustava, a prema kojima od dana raspisivanja, do dana odrzavanja izbora ne moze da prodje vise od 60 dana. Zakon predvidja odrzavanje predsednickih izbora u roku ne kracem od 30 i ne duzem od 90 dana.
Markovic je izrazio ocekivanje da ce do 28. juna biti usvojen i novi Ustav Srbije, te da ce sledece nedelje biti konstituisan skupstinski odbor za ustavna pitanja.
Prema njegovim recima, Skupstina ce na sednici koja je zakazana za 16. mart izabrati nove clanove Odbora za ustavna pitanja, tako da je prvi moguci termin za njegovo konstituisanje 17. mart.
Markovic je rekao da bi on licno voleo da se do Vidovana raspise i referendum o ustavnim resenjima.
Na pitanje da li ce zajedno sa predsednickim izborima biti odrzani i pokrajinski i lokalni, on je odgovorio da za sada ne postoje nijedni drugi izbori koji bi mogli da budu raspisani u isto vreme.
"To ne znaci da se u dogledno vreme nece pojaviti takva mogucnost, ali ja to ne mogu da znam", kazao je Markovic.

Predsednicki izbori u SRBIJI

Tomislav Nikolic kandidat radikala

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolic izjavio je da je "skoro sasvim izvesno" da ce on biti predsednicki kandidat te stranke.
Na konferenciji za novinare, Nikolic je rekao da SRS nema razloga da menja kandidata koji je, kako je kazao, "na proslim predsednickim izborima pobedio".
On je kritikovao odluku predsednika Skupstine Srbije Predraga Markovica, koji je juce saopstio kada ce biti raspisani izbori, ocenjujuci da je predsednicke izbore trebalo da raspise odmah, a ne da "o tome razmislja 60 dana".
Nikolic je najavio da ce se SRS obratiti domacim i svetskim organizacijama koje se bave zastitom ljudskih prava, zbog odluke Haskog tribunala da lideru radikala Vojislavu Seselju produzi zabranu komuniciranja.
Taj sud je Seselju zabranio kontakte, osim sa pravnim savetnicima, diplomatskim predstavnicima i clanovima uze porodice.
SRS ce, dodao je Nikolic, skupstini uputiti predlog zakona koji ce definisati obaveze drzave prema gradjanima Srbije pritvorenim u Sheveningenu.
Nikolic je pozvao premijera Srbije Vojislava Kostunicu da omoguci da drzava zastiti pravo Seselja na odbranu pred haskim sudom i pokaze sta je mislio kada je rekao da saradnja sa Tribunalom nece biti prioritet nove vlade.
On je ocenio da pomoc pritvorenima "mora biti prioritet".
Nikolic je naglasio da ce SRS uciniti "sve sto je u njenoj moci da pomogne Seselju", i dodao da radikali ne mogu da ukinu Haski tribunal, ali da mogu da smene vladu, ukoliko ne bude pomogla u odbrani haskih optuzenika.
Zamenik predsednika SRS-a je jos rekao da je ta stranka Skupstini Srbije predala predlog preporuke o upotrebi grba i drzavne himne, koji bi trebalo da budu na snazi do donosenja konacnog resenja.