NOVINE - Toronto

SVET

12. mart 2004.

Teroristicki napad u spanskoj prestolnici

Madrid zavijen u crno

U jucerasnjim bombaskim napadima na tri zeleznicke stanice u Madridu najmanje 190 osoba je poginulo, a vise od 1.200 povredjeno.
Ministar unutrasnjih poslova Spanije Anhel Asebes, koji je ranije izjavio da iza teroristickih napada u Madridu stoji baskijska ETA, sinoc je potvrdio da vlada ne iskljucuje mogucnost da su za napade odgovorni islamski teroristi.
Policija je, naime, potvrdila da je popodne na jednoj lokaciji u univerzitetskom gradu Alkala de Enares pronasla ukradeni kombi u kome je bilo sedam detonatora i jedna traka na arapskom sa tekstovima iz Korana.
Kaseta sa audio -snimcima delova Kurana pronadjena je u jednom ukradem kamionetu u Alkali de Enares, odakle su juce krenula cetiri voza koji su bili meta teroristickih napada, saopstio je sinoc Asebes.
Asebes je najavio da je "otvorena nova linija istrage", koja ne iskljucuje da su za napade odgovorni islamisticki teroristi.
On je, medjutim, naglasio da spanske vlasti i dalje smatraju da za teroristicke napade u Madridu, u kojima je poginulo najmanje 190 osoba, i dalje glavna sumnja pada na baskijsku teroristicku organizaciju ETA.
"Prioritetni kurs (istrage) ostaje ETA, ali treba biti vrlo obazriv i istrazivati i druge" osumnjicene, rekao je Asebes na konferenciji za novinare.
Postoji ocigledno teznja da se radikalizuje situacija u zemlji, jer sve predizborne procene navode da bi desnicarska Narodna stranka (PP) mogla da pobedi na opstim izborima u nedelju, rekli su u ministarstvu.
Grad Alkala de Enares, 35 kilometara zapadno od Madrida, bio je pocetna stanica cetiri voza koji su juce bili meta teroristickih napada.
Kaseta sa delovima Korana na arapskom pronadjena je u kamionetu koji je u Madridu ukraden 28. februara.
Asebes je precizirao da se takve kasete "obicno koriste u ucenju Kurana", tako da je, kako je rekao, moguce da je ona namerno ostavljena kako bi se policija navela na pogresan trag.
Spancima se obratio i kralj Huan Karlos drugi koji je porucio da "kralj pati sa narodom".
Huan Karlos je pozvao Spance da budu jedinstveni, hrabri i smireni u trenutku kada postoje razlike u misljenjima, jer se protiv terorizma treba boriti "demokratijom i mirnom koegzistencijom".
Lider baskijske radikalne stranke Batasuna, Arnaldo Otegi, smatra da iza napada u Madridu ne stoji ETA, vec da je mozda rec o, kako je kazao, "arapskom otporu", javljaju agencije.
Otegi, cija stranka je zabranjena zbog veza sa ETA, izjavio je radiju Sen Sebastian da "ne razmislja o mogucnosti da ETA stoji iza tih napada".
"Najpre, ETA je tokom duge istorije uvek telefonski upozoravala", kazao je on i dodao da to sada nije bio slucaj.
Izostanak tog upozorenja, prema Otegijevoj oceni, trebalo bi da znaci da je rec o akciji ciji je cilj bio veliki broj zrtava i to medju radnicima i civilnim stanovnistvom.
On je podsetio da Spanija imaju svoje vojnike u Iraku i da ne treba zaboraviti njenu odgovornost za rat u Iraku.
Osnivac baskijske separatisticke organizacije ETA, Hulen de Madarijaga, izjavio je da danasnji teroristicki napadi u Madridu nisu imali karakteristike napada baskijskih separatista.
Madarijaga, koji je osnovao ETA-u pedesetih godina proslog veka i u jednom trenutku bio na njenom celu, rekao je da "ne lici na Etu da izvrsi napad u radnickim cetvrtima".
"To nije Etin metod rada", rekao je Madarijaga u San Sebastijanu za francusku televiziju El-Se-I (LCI).
Teroristicki napadi izazvao je i kolaps u saobracaju na juznim i istocnim prilazima gradu i haos u gradskim bolnicama.
Juzni i istocni delovi Madrida bili su u potpunosti blokirani, a situacija i dalje nije normalizovana na stanicama gde su se dogodile tragedije. Automobilski saobracaj u okolini otezano funkcionise.
U trenutku kada su bolnice pocele da primaju povredjene, postalo je jasno da ce biti potrebne donacije krvi i odmah je upucen apel javnosti.
Nekoliko sati kasnije, gotovo sve bolnice i otvoreni punktovi u gradu bili su prepuni gradjana koji su zeleli da pomognu, daju krv ili provere da li medju povredjenima ima clanova njihovih porodica ili prijatelja.
U bolnicu "Gregorio Maranjon" stigla je i kraljica Sofija sa sinom Felipeom i buducom princezom Letisijom Ortis kako bi prisustvom pomogli povredjenima.
Servisne sluzbe su tokom dana obezbedile ekipe strucnjaka i psihologa za pomoc i zrtvama i njihovim porodicama, a ministarstvo unutrasnjih poslova objavilo je listu povredjenih i bolnica u kojima se nalaze.

Trodnevna Zalost u Spaniji

Krvavi bilans za "Otadzbinu i Slobodu"

Spanska vlada je proglasila trodnevnu zalost nakon napada baskijske separatisticke grupe ETA u Madridu, najkrvavijeg od uspostavljanja demokratije 1975. godine, u kojem je poginula 131 osoba, a vise od 400 ranjeno, javljaju agencije.
ETA ciji je pun naziv Otadzbina i Sloboda (Euskadi ta Askatasuna), formirana je 1959. godine i bori se za samostalnost Baskije.
U napadima pripadnika ETA poginulo je do sada vise od 800 ljudi, a najveci napadi su bili sledeci:
- 7. juna 1968. u Vilaboni prvi organizovani napad na ministarstvo policije u kojem je poginuo civil Hose Pardines (25).
- 20. decembra 1973. spektakularan napad u centru Madrida na premijera Luisa Kareru Blanka dok se vracao sa mise. Njegovo vozilo je od siline eksplozije letelo nekoliko desetina metara u visinu.
- 13. septembra 1974. u eksploziji bombe u jednoj kafeteriji u Madridu poginulo je 12 osoba.
- 14. jula 1986. u eksploziji automobila-bombe u Madridu poginulo je 12 civila.
- 19. juna 1987. 21 osoba je poginula, a 45 ranjeno u eksploziji automobila-bombe na parkingu jednog trznog centra u Barseloni.
- 11. decembra 1987. 11 osoba je ubijeno u eksploziji automobila-bombe kod kasarne u Saragosi.
- 12. jula 1997. ubistvo gradskog savetnika Ermua Migela Anhela Blanka (29) koji je prethodno otet. Njegova smrt je izazvala talas demonstracije protiv ETA u Spaniji.
- 18. septembra 1998. ETA je proglasila prekid oruzanih operacija.
- 3. decembra 1999. ETA odustaje od prekida.
- 21. januara 2000. u Madridu je ubijen pukovnik Pedro Antonio Blanko sto je prvo ubistvo za koje je ETA preuzela odgovornost od prekida operacija.
- 11. marta 2004. u napadima u Madridu poginula je 131 osoba, a vise od 400 je ranjeno.

RatnI zlocinI nad Srbima u hrvatskoj

Hrvatski generali u pritvoru Haskog tribunala

Penzionisani hrvatski generali Ivan Cermak i Mladen Markac, optuzeni za ratne zlocine nad Srbima, smesteni su danas pre podne u pritvor Haskog tribunala u Sheveningenu, potvrdio je portparol Tribunala Dzim Lendejl .
Cermak i Markac dobrovoljno su se predali Haskom tribunalu na amsterdamskom aerodromu Shipol na koji su juce doputovali redovnim letom iz Zagreba.
Lendejl je rekao da ocekuje da ce se optuzeni hrvatski generali prvi put pojaviti pred sudijom i izjasniti o krivici sutra popodne.
Haski tribunal obelodanio je optuznicu protiv Cermaka i Markaca u ponedeljak, 8. marta, nakon sto je sudija Kevin Parker iz Australije s nje skinuo oznaku poverljivosti.
Hrvatskim generalima se na teret stavljaju zlocini protiv covecnosti nad srpskim civilima i krsenja zakona i obicaja ratovanja u Kninskoj krajini nakon operacije "Oluja", u avgustu 1995. godine.
U sedam tacaka, Cermak i Markac optuzeni su za progon, ubistva, pljacku, nasumicno unistavanje naselja, deportaciju i prisilno preseljavanje i druga nehumana dela pocinjena od 4. avgusta do 15. novembra 1995.
Cetiri tacke terete ih za zlocine protiv covecnosti, a tri za krsenja zakona i obicaja ratovanja.
U optuznici se navodi da je Cermak neposredno posle operacije Oluja bio komandant Zbornog podrucja Knin, a Markac zapovednik specijalne hrvatske policije. Oni su imali vrhovnu vlast u Kninu i snose individualnu i komandnu odgovornost za krsenja medjunarodnog humanitarnog prava koji su pocinili njihovi potcinjeni, a sto oni nisu sprecili, niti kaznili, tvrde tuzioci.
"Za vreme i posle operacije Oluja, u vreme obuhvaceno optuznicom, Cermak i Markac, zajedno sa drugima koji ukljucuju Antu Gotovinu i predsednika Hrvatske Franju Tudjmana, ucestvovali su u zajednickom zlocinackom poduhvatu ciji je cilj bilo nasilno i trajno uklanjanje srpskog stanovnistva iz Krajine pljackom, unistavanjem ili ostecivanjem njihove imovine, kako bi se stanovnistvo obeshrabrilo da se vrati svojim kucama".
Cermak i Markac terete se za proterivanje desetina hiljada krajiskih Srba, ubistvo najmanje 32 srpska civila - uz navodjenje da su hrvatske snage ubile bar 150 Srba - pljacku imovine i unistavanje kuca u stotinama srpskih sela.
Istovremeno, Haski tribunal je objavio izmenjenu optuznicu protiv hrvatskog generala Ante Gotovine zapovednika hrvatskih trupa tokom operacije "Oluja".
Gotovina je prvi put za zlocine nad srpskim civilima tokom i nakon ofanzive na Knin optuzen pre dve i po godine, a od tada je u bekstvu.
Izmenjena optuznica protiv Gotovine istovetna je optuznici protiv Cermaka i Markaca.

Republika Srpska

Humanitarna akcija za obnovu Hilandara

Ministarstvo prosvete i kulture Republike Srpske (RS) pokrenulo je humanitarnu akciju za prikupljanje pomoci za obnovu manastira Hilandar.
Kako je saopsteno iz ovog ministarstva, pomoc ce se skupljati se u osnovnim i srednjim skolama, visokoskolskim i kulturnim ustanovama, kao i u sportskim uduzenjima.
Zaposleni u obrazovnim i kulturnim institucijama, ucenici i studenti kao humanitarni prilog davace po jednu konvertibilnu marku, a ko bude zeleo moze da prilozi i vecu sumu.
Sportskim udruzenjima i organizatorima kulturnih manifestacija sugerisano je da deo sredstava ili kompletan prihod od sportskih i kulturnih dogadjaja preusmere kao pomoc za obnovu u pozaru ostecenog manastira Hilandar.

Federacija BiH

Predsednik zatrazio ostavku premijera

Predsednik Federacije BiH Niko Lozancic zatrazio je juce ostavku premijera Federacije BiH Ahmeta Hadzipasica, navodi se u saopstenju iz predsednickog kabineta.
Predsednik Federacije BiH smatra da Hadzipasic nije obezbedio jedinstvo u Vladi, da neuredno izvrsava svoje zakonske obaveze u vezi sa potpisivanjem akata Vlade.
Lozancic je uputio dopis premijeru Hadzipasicu, u kom je saopstio da mu uskracuje poverenje i da ocekuje Hadzipasicevu neopozivu ostavku.
On je naglasio da premijer ne uvazava zakonsku cinjenicu da je za svoj rad odgovoran predsedniku i potpredsednicima Federacije BiH.
Iako je Lozancic zatrazio smenu premijera, sa tim zahtevom se nisu saglasili potpredsednici Federacije BiH Sahbaz Dzihanovic i Desnica Radivojevic, navodi se u saopstenju.

HRVATSKA

Sef kontraobavestajne sluzbe dace ostavku

Sef hrvatske kontraobavestajne sluzbe Franjo Turek uskoro bi trebalo da podnese ostavku, pod pritiskom predsednika drzave Stjepana Mesica i premijera Ive Sanadera, pise danas "Vecernji list".
Prema tvrdnjama lista, premijer Sanader nezadovoljan je izvestajima tajnih sluzbi u slucaju odbeglog haskog optuzenika, generala Ante Gotovine.
Dodaje se, takodje, da je glavni tuzilac Haskog tribunala Karla Del Ponte za vreme poslednjeg boravka u Zagrebu zamerila hrvatskoj vladi da je deo obavestajne sluzbe izmakao kontroli i da fakticki prikriva skroviste Gotovine.
List navodi, pozivajuci se na nezvanicne izvore, da su se predsednik Mesic i premijer Sanader nedavno dogovorili o Turekovom odlasku, dodajuci da ce njegov odlazak biti predstavljen u ponedeljak, kao njegova samoinicijativna ostavka.
Drugi, takodje dobro obavesteni izvori, Turekovu smenu povezuju sa izvestajem koji je podneo premijeru Sanaderu, a u kome se navodi da su neki novinari Karli Del Ponte dali dezinformaciju da se Gotovina krije u Hrvatskoj.
"Vecernji list" navodi i da je o tome prvi javno progovorio ministar unutrasnjih poslova Marijan Mlinaric u jednom intervjuu prosle nedelje, a pomenuti izvestaj predstavio je kao verodostojan argument da Gotovina nije u Hrvatskoj i da je Karla Del Ponte izmanipulisana.
List na kraju navodi da ni u kancelariji predsednika Mesica ni u vladi nisu zeleli da potvrde navodni odlazak Franje Tureka sa dosadasnje pozicije.
"Vecernji list", medjutim istice da svi nesluzbeni kanali iz Mesiceve kancelarije i iz vlade potvrdjuju odlazak sefa kontraobavestajne sluzbe.
List navodi i reci neimenovanog izvora, za koga tvrdi da je blizak Tureku, koji je rekao da on odlazi zbog pritisaka medija, koji su ucestvovali u dezinformisanju Karle Del Ponte, iako se ne precizira o kojim je medijima rec.

MAKEDONIJA

Otpecacen kabinet Trajkovskog

Kabinet predsednika Makedonije, koji je zapcacen nakon pogibije Borisa Trajkovskog otpecacen je jutros radi pristupa dokumentima vaznim za funkcionisanje drzave.
Kabinet predsednika zapecatilo je Javno tuzilastvo, odmah nakon avionske nesrece u kojoj su, 26. februara kod Mostara, poginuli Trajovski i jos osam njegovih saradnika i clanova posade, kako bi se sprecio pristup dokumentima koji su drzavna tajna i njihova eventualna zloupotreba.
Komisija u kojoj su bili clanovi porodice Trajkovskog, zamenik javnog tuzioca, predstavnici armije i kabineta jutros su pocela da odvajaju privatne od sluzbenih dokumentata Trajkovskog .
Prema najavama predsednika parlamenta Ljupca Jordanovskog, koji je i vrsilac duznosti predsednka drzave, on ce aktivirati samo ukaze i dokumente koje je Trajkovski vec potpisao, a do izbora novog presednika potpsivace samo ono sto je hitno.

IZVESTAJ Komiteta za zastitu novinara

Trideset i sest novinara poginulo u 2003.

Najmanje 36 novinara poginulo je tokom 2003. godine u svetu, obavljajuci svoj posao, od kojih 13 u Iraku, saopstio je Komitet za zastitu novinara (CPJ).
Kako se navodi u godisnjem izvestaju CPJ, od 13 novinara poginulih u Iraku, cetiri su izgubila zivot 8. aprila u americkom bombardovanju hotela "Palestina" u Bagdadu.
Istraga CPJ je zakljucila da je taj napad mogao da bude izbegnut, posto je americka vojska znala da su u tom hotelu smesteni novinari.
Novinarski posao je rizican i u zemljama u kojima nema rata, pise u izvestaju koji podseca na slucaj pet filipinskih novinara koji su poginuli zbog kritikovanja i izvestavanja o korupciji, kao i na ubistvo urednika jednog ruskog lista pred svojom kucom.
CPJ, organizacija sa sedistem u Njujorku, podseca i na pritvaranje novinara i navodi da je do 31. decembra 2003. u zatvoru zavrsilo 136 novinara. Kina je postavila svojevrstan rekord sa 39 zatvorenih novinara, zatim Kuba gde je izuzetno velika represija na disidente i nezavisne medije dovela do hapsenja 29 novinara koji su osudjeni na zatvorske kazne izmedju 14 i 27 godina.
Organizacija upozorava da antiteroristicka borba u velikom broju regiona sluzi kao izgovor za gusenje slobode stampe i navodi primer Maroka u kojem je veci broj novinara uhapsen a nekima od njih je cak sudjeno na osnovu zakona o borbi protiv terorizma.
U tom kontekstu, CPJ ocenjuje da su "ostale neme najdemokraticnije zemlje" i podseca da je "bilo malo diplomatskih reagovanja .... na dalje gusenje slobode stampe u Rusiji".
Americki predsednik Dzordz Bus je iznenadio cak i neke od svojih pristalica, ocenjujuci da je Rusija "zemlja u kojoj je zabelezen napredak u demokratiji, slobodi i vladavini zakona".
Prema jucerasnjem izvestaju Medjunarodnog instituta za novinare (IPI), u prosloj godini je u svetu poginulo 64 novinara od kojih 19 u Iraku, dok su Reporteri bez granica naveli podatke o 42 ubijena novinara.
Razliciti podaci organizacija za zastitu novinara "objasnjavaju se razlicitim kriterijuma za pravljenje bilansa", rekao je agenciji Frans pres Majkl Kudlak, savetnik u IPI.
"Neka udruzenja uzimaju samo slucajeve za koje je dokazano da su novinari poginuli obavljajuci svoj posao. Mi, opet, ako smo uvereni da je neka osoba ubijena kao novinar, onda to ukljucujemo u nas bilans", objasnio je on.

Sin albanskog predsednika poginuo u saobracajnoj nesreci

Sin albanskog predsednika Admir Mojsiju (32) poginuo je juce u saobracajnoj nesreci, izjavio je portparol policije Florijan Serjani, javljaju agencije.
"Njegovo telo je pronadjeno nekoliko metara od mesta nesrece", dodao je on.
Admir Mojsiju (32) koji je radio u javnom tuzilastvu, bio je u sluzbenim kolima kada je vozilo sleteo sa litice, 200 kilometara juzno od Tirane, rekla je predsednikov portparol Afrdita Sokoli.
On se najpre vodio kao nestao, posto je policija na mestu udesa pronasla auto i jednog povredjenog, dok Admir i njegov vozac nisu bili pronadjeni.
Spasilacke ekipe uz podrsku helikoptera i dalje tragaju za nestalim vozacem.
Admir Mojsiju je bio jedino dete albanskog predsednika, a sam je bio ozenjen i imao tri kcerke.