NOVINE - Toronto

Srbija i Grna Gora

4. maj 2004.

Predao se Milorad LukovicLegija

Nacelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije Miroslav Milosevic rekao je sinoc da se Milorad Lukovic Legija, prvooptuzeni za ubistvo srpskog premijera Zorana DJindjica, "samoinicijativno" predao policiji.
"U nedelju uvece oko 21 sati (Lukovic) se samoinicijativno predao organima MUP-a. Lisen je slobode i dalji zakonski postupak je u toku", rekao je Milosevic sinoc za Televiziju BK.
"On se pojavio ispred svoje kuce i kontaktirao je policajce koji obezbedjuju njegovu kucu i saopstio im je svoju odluku da hoce da se preda", naveo je Milosevic.
Prema njegovim recima, dalja procedura bice po zakonu o krivicnom postupku.
"Za njim je raspisana poternica i policija ce postupiti u skladu sa svojim zakonskim ovlascenjima i obavezama", precizirao je Milosevic.

Nije bilo pregovora sa Legijom pre predaje

Ministar unutrasnjih poslova (MUP) Dragan Jocic saopstio je da predaji Milorada Lukovica Legije, prvooptuzenog za ubistvo premijera Srbije Zorana DJindjica, nisu prethodili pregovori sa MUP-om Vlade Srbije.
U saopstenju ministra Jocica navodi se da je zakonska procedura prilikom Lukoviceve predaje precizno postovana i da on vise nije u nadleznosti MUP-a, od trenutka prebacivanja u pritvorsku jedinicu Okruznog suda u Beogradu.
Lukovic se predao sinoc policiji ispred porodicne kuce u beogradskom naselju "Filmski grad", nakon 14 meseci provedenih u bekstvu.
Bivsi komandant rasformirane Jedinice za specijalne operacije je optuzen za organizovanje ubistva premijera Srbije Zorana DJindjica 12. marta 2003. godine u Beogradu, kao i za ucesce u nekoliko drugih politickih ubistva i krivicnih dela.

Lukovic ce prvu izjavu dati na sudjenju

Portparol Specijalnog suda Maja Kovacevic-Tomic izjavila je da ce Milorad Lukovic-Legija, svoje prve izjave pred pravosudnim organima dati na glavnom pretresu za ubistvo premijera Srbije Zorana DJindjica.
"On nece biti izvodjen pred istraznog sudiju, jer su optuznice za ubistvo DJindjica i Stambolica vec podignute, a sutra bi trebalo da mu bude predat poziv za glavni pretres", izjavila je Kovacevic-Tomic.
Ona je dodala da Lukovic ima zakonski rok od osam dana da se spremi za glavni pretres. Nastavak sudjenja za ubistvo premijera Zorana DJindjica zakazano je za 10. maj.
Portparol Specijalnog suda je rekla da prema Zakonu o organizovanom kriminalu status svedoka saradnika ne moze dobiti osoba koja je bila organizator kriminalne grupe.
"U optuznicama za ubistvo DJindjica i Stambolica, Lukovic je tako oznacen, medjutim specijalni tuzilac moze da menja svoju optuznicu cak i dok se izvode zavrsne reci", dodala je ona.
Kovacevic-Tomic je navela da specijalni tuzilac daje predlog da neko dobije status svedoka saradnika, o cemu kasnije odlucuje sudsko vece.

Advokati jos nisu videli Lukovica Legiju

Advokati Milorada Lukovica Legije jos uvek nisu videli svog klijenta, koji se samoinicijativno predao beogradskoj policiji.
Kako je izjavio advokat Slobodan Milivojevic, da Legija bude izveden pred istraznog sudiju rok je 48 sati posto je protiv njega vec podignuta optuznica, a tom prilikom je obavezno prisustvo branioca.

Politika jos uvek manipulise policijom

Kriminolog Dobrivoje Radovanovic ocenio je da je predaja Milorada Lukovica Legije, prvooptuzenog za ubistvo Zorana DJindjica, pokazala da politika u Srbiji i dalje manipulise policijom.
Direktor Insituta za kriminoloska istrazivanja Dobrivoje Radovanovic je za B92 kazao da postoje vazna pitanja na koja izvrsna vlast i policija moraju da odgovore.
"Teze pitanje od motiva za predaju je kako je moguce da Legija ili provodi vreme u svojoj kuci ili da dodje u svoju kucu, a da ga policija ne opazi i uhapsi", rekao je on.
Prema njegovim recima, covek optuzen za tako tezak zlocin, kao sto je ubistvo premijera, ne bi se predao da za to nema dovoljno snazan razlog.
"Snazniji razlog moze biti promena politike i ljudi na vlasti u Srbiji i, mozda, neko obecanje da ce sudjenje biti fer. U pitanju su mozda i neke nove informacije koje Legija moze da ponudi istraznom sudiji ili tuziocu, koje ce njegovu krivicu otkloniti. U svakom slucaju, mislim da je u pitanju dogovor s politicarima na vlasti", zakljucio je Radovanovic.

Iza predaje skoro sigurno stoji neki dogovor

Analiticar Zoran Dragisic izjavio je da je "gotovo siguran da se Milorad Lukovic Legija nije predao slucajno, vec da iza svega stoji nekakav dogovor".
"Verovatno je od nekoga dobio neke garancije i sve okolnosti ukazuju na to. Na osnovu njegovog iskaza cemo moci da zakljucimo ko iza svega stoji, ali se njegova predaja ne moze posmatrati mimo politickog konteksta", izjavio je Dragisic.
On je dodao da se Lukovicu sa pravne tacke ne moze mnogo ponuditi, jer smatra da prvooptuzeni za ubistvo DJindjica ne moze dobiti status svedoka saradnika.
"Posto je predizborna kampanja u toku, svi ce pokusati da kapitalizuju predaju u predizborne svrhe, a najgore bi bilo da se ceo slucaj potpuno ispolitizuje", naglasio je Dragisic.
On je dodao da bi hapsenje Lukovica moglo da pomogne da se rasvetli priroda politickog rezima u Srbiji u poslednjih 15 godina.

BIOGRAFIJA - Milorad Lukovic (Ulemek) - Legija

Milorad Lukovic (Ulemek) - Legija, rodjen je 1965. godine u Beogradu, u porodici koja potice iz sela Pecka sa Korduna u Hrvatskoj.
Sredinom 1980-ih je pobegao u Francusku i pristupio Legiji stranaca, u kojoj je proveo sedam godina, ratujuci u raznim krajevima sveta - u Cadu, Libiji, Bejrutu, Francuskoj Gvajani, u Persijskom zalivu...
U Srbiju se vratio kada je poceo rat, 1992. i prikljucio se Srpskoj dobrovoljackoj gardi, Arkanovim "Tigrovima" i u njihovoj bazi u Erdutu obucavao dobrovoljce za front. Kao jedan od komandanata, sa Arkanom je ratovao u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Kada je rasformirana Arkanova garda, presao je u Jedinicu za specijalne operacije (JSO) Sluzbe drzavne bezbednosti Srbije (SDB), "crvene beretke", a zapovednik JSO je postao pocetkom 1999. kada je postavljen novi nacelnik SDB Radomir Markovic umesto smenjenog Jovice Stanisica.
Osumnjicen je za saucesnistvo u ubistvu cetiri zvanicnika Srpskog pokreta obnove, 3. oktobra 1999. na Ibarskoj magistrali.
Tokom rata na Kosovu, bio je komandant JSO i ucestvovao u brojnim operacijama.
U aprilu 2001. je smenjen sa mesta komandanta JSO SDB Srbije, a prema pisanju "Vecernjih novosti" krajem juna te godine sa porodicom je otisao u Republiku Srpsku.
Zbog umesanosti u atentat na premijera Srbije Zorana DJindjica, 12. marta 2003, godine, MUP Srbije je za njim raspisao medjunarodnu poternicu.
Ozenjen je i ima troje dece, jedno iz prethodnog braka. Nedavno je uzeo prezime svoje supruge - Lukovic.

Ultra-tajni dosijei o Kosovu u rumunskoj stampi

UN, EU i OEBS-a sa albanskom mafijom ulazili u opasne poslove
Rumunski list "Ziua" (Dan) objavio u svom nedeljnom dodatku "Ultratajni dosijei" tekst o Kosovu i Metohiji koji sadrzi dokumente o pripremi albanskog pogroma nad kosovskim Srbima u martu ove godine.
List se poziva na nedavni izvestaj Medjunarodnog instituta krizne grupe sa sedistem u Briselu, kao i na izvestaje OEBS-a i zonalnih eksperata za odbranu na Kosovu i Metohiji.
U objavljenom dosijeu, list hronoloski prenosi svaki korak i celu strategiju Albanaca u organizovanju akcije protiv Srba. Precizirani su vreme i mesto sastanaka, imena organizatora, njihove veze s medjunarodnim teroristickim organizacijama i albanskom dijasporom.
Naglaseno je, takodje, da je albanska mafija stvorila svoju bazu za trgovinu ljudima, oruzjem i drogom na Kosovu i Metohiji, a da "zvanicnici UN, EU i OEBS-a ne samo da nisu uspeli da je suzbiju, vec su, ne malo puta, ulazili u opasna poslovanja s mafijom".
U dosijeu se istice i potpuni neuspeh medjunarodnih institucija i organizacija na Kosovu i Metohiji.
Rumunski list "Ziua" objavio je u istom broju ekskluzivni intervju o aktuelnim temama u vezi s Kosovom i Metohijom s ambasadorom Srbije i Crne Gore u Bukurestu, Dusanom Francuskim.
List najavljuje da ce u Rumuniji uskoro biti objavljena knjiga, sastavljena na osnovu dokumenata, pod naslovom "Rat kraja Jugoslavije" iz koje prenosi celu stranicu.

Teske optuzbe na racun nemackih vojnika Kfor-a

Zelimo samo da zapalimo manastir...

Nemacki policajci u sastavu policije UNMIK-a na Kosovu izneli su ozbiljne optuzbe vezane za ponasanje nemackih vojnika u sastavu Kfora za vreme martovskih napada ekstremnih Albanaca na kuce, crkve i manastire srpske manjine u pokrajini.
U tekstu pod naslovom "Zecevi sa Kosova" nedeljnik "Spigl", navodi da su "frustrirani nemacki policajci", kojima vojnici Bundesvera iz Prizrena nisu pritekli u pomoc, svoje izvestaje o tim dogadjajima predali upravi UNMIK-a.
Posle krvavih sukoba na Kosovu u martu ove godine, nemacki ministar odbrane Peter Struk pohvalio je nemacke pripadnike Kfora, ocenivsi da su "odmereno reagovali, sprecili eskalaciju (nasilja) i tako zastitili ljudske zivote".
Medjutim, "Spigl" pise da izvestaji ocevidaca pruzaju sasvim drugaciju sliku, kao i da, "ne samo Srbi, vec i sluzbenici UN, vojnici iz drugih nacionalnih kontingenata, albanski aktivisti grupa za ljudska prava i nezavisni novinari prebacuju Budnesveru neuspeh, cak i kukavicluk".
"Oni navode da je u suzbijanju nereda Bundesver odigrao jadnu ulogu, da je to mozda bila najveca blamaza. Navodi se da su nemacki vojnici pobegli, da su se sakrili kao zecevi u kasarne i da su se sa oklopnim vozilima pojavili tek nakon sto se albanska rulja izdivljala i okoncala akciju unistavanja", pise "Spigl".
List citira nemacke policajce, koji kazu da vojnici Bundesvera nisu odgovorili na njihove pozive u pomoc nakon sto su poceli napadi ekstremnih Albanaca.
"Spigl" pise da u tome kako su nemacki vojnici zakazali u Prizrenu u martovskim sukobima "pojedini posmatraci prilika na Balkanu osecaju i dah Srebrenice, gde je nakon pada ovog grada u julu 1995. godine holandski UN oficir Karemans nazdravljao sa generalom Ratkom Mladicem,dok su na hiljade muslimana odvodjeni na pogubljenje".
U tekstu se, izmedju ostalog, navodi da se paljenje manastira Svetog arhangela Mihajla moglo izbeci da su nemacki pripadnici Kfora tenkovima blagovremeno blokirali pristup.
"Oko 200 (albanskih) demonstranata poslalo je delegaciju sa belom zastavom kod Nemaca uz obecanje da im se nece desiti nista lose. Mi zelimo samo da zapalimo manastir, rekli su. Zastitnici iz Kfora su sest monaha i dvoje posetilaca stavili u oklopna vozila i pobegli, vozeci kroz plitku vodu Bistrice. Manastir je zapaljen", pise "Spigl".
"Osetio sam se kao poslednje djubre", navodi list, citirajuci jednog nemackog policajca razocaranog sto mu kolege i zemljaci iz Kfora nisu pritekli u pomoc. U izvestaju njegovog kolege stoji da je "najgore to sto su huligani postigli svoj cilj, jer su vojnici gledali dok je etnicko ciscenje dalje napredovalo", uz zakljucak da je "nasa misija propala".
Ukazujuci da su francuski vojnici i policajci u Kosovskoj Mitrovici uspeli da sprece upad Albanaca u severni deo grada i da je u Caglavici povredjeno 14 svedskih vojnika u nastojanju da zastite tamosnje srpsko stanovnistvo, "Spigl" se pita da li su vojnici iz drugih zemalja u martovskim sukobima radili na svoju ruku ili su jednostavno hrabriji.
Navode se reci nemackog oficira u Prizrenu, koji je novinarima protumacio da "zadatak vojnika nije da povrede neduzne civile, da bi zastitili neku staru crkvu".
Medjutim, ministar odbrane Struk, kako ga citira "Spigl", optuzbe na racun nemackih vojnika u Prizrenu smatra "potpuno apsurdnim" i ukazuje da pripadnici Bundesvera ne smeju da koriste ni gumene metke ni, za razliku od policajaca, suzavac i slicna sredstva.
"Da bi vojnici mogli da budu snabdeveni suzavcem i slicnim nadrazujucim sprejom, moraju da budu promenjeni pravni propisi, izmedju ostalog, Zakon o primeni sporazuma o hemijskom oruzju.
Struk je pismeno zamolio ministra unutrasnjih poslova Ota Silija i sefa diplomatije Josku Fisera za podrsku kako bi bilo obezbedjeno da ubuduce Bundesver u akcijama u inostranstvu moze da reaguje "na odgovarajuci nacin i bez koriscenja vatrenog oruzja", prenosi "Spigl".

Kulturni genocid nad srpskom bastinom na Kosovu

Albanci su delovali po pravilima vojne taktike, presecali su puteve da zastita za pravoslavne objekte ne stigne na lice mesta
Clan misije UNESKO-a, ruski istoricar Aleksej Lidov ocenio je da je na Kosovu 17. i 18. marta izvrsen "kulturni genocid" nad pravoslavnom bastinom.
Lidov, jedan od sestoro clanova UNESKO-ovog tima koji je protekle nedelje boravio na Kosovu, rekao je na konferenciji za novinare u Beogradu da je tim uspeo da obidje vecinu ostecenih pravoslavnih spomenika i da je sakupljen materijal za ekspertski zakljucak sa predlogom mera koje treba preduzeti.
Na kraju visednevne posete Kosovu eksperti UNESKO-a su se u Pristini sastali i sa zamenikom sefa UNMIK-a Carlsom Brejsom.
Lidov je rekao da je Brejsou preneo zabrinutost zbog nedostatka volje vecinskog stanovnistva na Kosovu da cuva istorijsku bastinu, dodajuci da je zvanicnika UNMIK-a otvoreno pitao: "Koji je smisao restauracije spomenika, ako oni ponovo budu sruseni".
Ruski ekspert je naveo da je misija UNESKO-a na Kosovu bila teska i da im je za ulazak u Prizren bilo potrebno sat i po pregovaranja sa tamosnjim vlastima.
U prvoj javnoj analizi onoga sto je na Kosovu video, Aleksej Lidov je rekao da je u martu izveden osmisljen plan unistavanja pravoslavnih spomenika, te da je ekspertima UNESKO-a tu ocenu potvrdio i jedan od nemackih oficira koji obezbedjuju manastir Sveti Arhangeli kod Prizrena.
"Gomilu ljudi su organizovala lica sa vojnim iskustvom. Mase su delovale po pravilima vojne taktike, presecali su puteve da pojacanje u zastiti pravoslavnih objekata ne stigne na lice mesta. Drugi primer je manastir Devic cija je unutrasnjost ispisana nazivom UCK", rekao je Lidov.
Naveo je da su freske u manastiru Devic kod Srbice sistematski unistavane, da je na njima najpre oskrnavljen lik, zatim naziv, a potom su potpisivane sa UCK.
Lidov je rekao da je prilikom rusenja spomenika upotrebljavan i eksploziv.
Ruski ekspert je kazao da ima spomenika koje je moguce restaurirati 95 odsto, a pre svih to se odnosi na Bogorodicu Ljevisku u Prizrenu.
Medjutim, i pored toga, za njenu obnovu ce biti potrebno od tri do pet godina, pod uslovom da uslovi za restauraciju budu idealni, u politickom, ekonomskom i svakom drugom smislu, rekao je Aleksej Lidov.

SCG - UNESKO

Manastir Decani na listi svetske bastine UNESKO-a

Manastir Decani bice prvi kosovski spomenik kulture koji ce biti uvrsten u svetsku bastinu UNESKO-a, rekao je danas generalni direktor te organizacije Koiciro Macura u razgovoru sa predsednikom SCG Svetozarom Marovicem.
U saopstenju kabineta predsednika navodi se da je Macura obavestio Marovica o dosadasnjim rezultatima specijalne komisije UNESKO-a koja utvrdjuje ostecanja na crkvama i manastirima na Kosovu, kao i mere za njihovo saniranje.
Predsednik Marovic je istakao da UNESKO, kao deo sistema Ujedinjenih nacija, ima izuzetno vaznu ulogu u ocuvanju kulturne bastine na Kosovu i zahvalio se sagovorniku na odluci da SCG ove godine bude domacin centralne manifestacije Dana slobode medija.
U saopstenju se dodaje da je Marovic tu odluku ocenio jos jednom potvrdom ubrzanog demokratskog napretka Srbije i Crne Gore.

Svetski dan slobode medija

Centralna proslava Svetskog dana slobode medija pocela je 2. maja u Beogradu medjunarodnom konferencijom o podrsci medijima u oblastima konflikata i zemljama u tranziciji, u organizaciji UNESKO-a i Nacionalne komisije SCG za saradnju sa tom organizacijom UN.
Predstavnici UNESKO-a i drugi strani ucesnici tog skupa naglasili su znacaj slobode medija kako u uslovima rata i drugih vidova nasilja, tako i u postkonfliktnim situacijama i zemljama u kojima je proces demokratizacije jos u toku.
Ministar spoljnih poslova SCG Vuk Draskovic, otvarajuci konferenciju, podsetio je na mnogobrojna ubistva i kaznjavanja novinara sirom sveta i cestitao zatvorenom kubanskom novinaru Raulu Riveri Kastanjedi na nagradi UNESKO-Giljermo Kano, koju ce generalni direktor UNESKO-a Koiciro Macura uruciti u Beogradu njegovom predstavniku.
Draskovic je predlozio da nagrada Giljermo Kano, koja nosi ime kolumbijskog novinara koga je ubila narko-mafija 1987. godine, ubuduce dodeljuje i posthumno i da ce njeni dobitnici biti i ubijeni novinari iz Beograda i Jagodine Slavko Curuvija i Milan Pantic.
Pomocnik generalnog direktora UNESKO-a Abdul Vahid Kan podsetio je da ta organizacija od pocetka 90-ih godina naglasava znacaj slobode medija, a ukazujuci da je i za vreme ratova na prostoru bivse Jugoslavije pomogla nezavisnim medijima da opstanu, izrazio je zadovoljstvo sto su u medjuvremenu postali stabilna glasila.
O znacaju medija u uslovima sukoba i u zemljama u tranziciji govorila je i predsednica organizacije Demokratizacija i ljudska prava Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope Elizabet Ren, koja je posebno istakla ulogu medija u procesu izgradnje mira i pomirenja nakon nasilnih konflikata, posebno u multietnickim drustvima.
Elizabet Ren pohvalila je ulogu medija u Ruandi, koji su posle genocida u toj zemlji rasvetlili mnoga etnicki motivisana ubistva, a izvestavanje medija na Kosovu o nedavnom nasilju navela je kao primer koji "nikako ne pomaze smanjivanju tenzija".