7. maj 2004.

NJUJORK, NJUJORK...

KO JE BIO PRICACE...
... A KO NIJE ZALICE

"Naucio sam...
Kada mi samo jedna osoba kaze "ulepsao si mi dan"
... onda je moj dan sasvim drugaciji.

Naucio sam...
Da je vaznije biti ljubazan nego biti u pravu.

Naucio sam...
Da ti je, bez obzira koliko ozbiljnosti zivot od tebe zahteva,
uvek potreban prijatelj s kojim se mozes glupirati.

Naucio sam...
Da je zivot kao rolna toaletnog papira - sto je blize kraju brze ide.

Naucio sam...
Da mali svakodnevni dogadjaji cine zivot spektakularnijim.

Naucio sam...
Da je ispod svacijeg tvrdog oklopa neko ko zeli da je cenjen i voljen.

Naucio sam
Da sto imam manje vremena, vise stvari mogu napraviti."
Andz Roonez

...kada sam svojevremeno primila e-mail-om ovo pismo od meni drage prijateljice, letimicno sam ga pogledala i pomislila...opet velike misli ucenih ljudi. Umorna od pustih reci, cesto tesko primenljivih u realnom zivotu, gurnula sam ga u jedan od mnogobrojnih fajlova za neka lepsa vremena.

Medjutim, zivot ide nekim svojim cudnim stazama...pa sam vrativsi se iz Njujorka ga se setila, spoznavsi koliko sam bila u zabludi i da sve to gore napisano itekako ima smisla.
Dozivela sam taj osecaj da nekom bar za trenutak ulepsas dan, uverila se da ljubaznost otvara sva vrata, stekla sam nove prijatelje, nasla u haosu svog zivota vremena za jedno novo iskustvo, otkrila da iza raznih maski se kriju divni ljudi nemajuci priliku da pokazu i iskazu ono sto osecaju. Najlepse od svega bila je spoznaja da su i oni sve to isto proziveli i doziveli za samo cetiri dana u gradu koji nikada ne spava.

Sve je pocelo ranom zorom (u 7 sati ujutro) 29. aprila 2004 ispred Hrama Sabora Srpskih Svetitelja. Ovim promotivnim putovanjem lista "Novine Toronto" u organizaciji "Maxima Tours" iz Hamiltona zeleli smo da zapocnemo seriju druzenja koja ce biti par puta godisnje u raznim gradovima sirom ovog kontinenta gde smo se svi mi zatekli usled raznih zivotnih okolnosti.
Ono sto daje posebnu draz putovanjima je mogucnost da osmislimo sami arazmane i izaberemo mesta koja zelimo da posetimo.

Tako je ova sarmantna, vesela i nadasve raznolika grupa krenula luksuznim autobusom u pravcu Njujorka. Nismo stigli ni do Okvila a vec su krenuli sendvici, kiflice, slatkisi i ostale djakonije da se razmenjuju. Za neke je vreme polaska bilo malo sokantno za organizam pa su uz delimicno prisustvo svesti pratili zbivanja oko sebe. (Oni organizovaniji poneli su i mekane jastucice tako da smo ih gledali pomalo zavidno... ali sta da se radi...)
Uz maestralnu voznju dragog nam vozaca Glena, tri stajanja za kafu i rucak, koji nismo preskocili i pored hrane koju smo poneli, 10 sati puta je proteklo a da to nismo ni osetili.
Oko 7 sati uvece stigli smo u nas hotel Holiday Inn u New Jersey. Kao dobrodoslica organizovan nam je koktel i zakuska. Vremena za gubljenje nije bilo, tako da su se neki osvezenje potrazili u bazenu hotela a oni koji nisu poneli kupaci kostim posetili su obliznji restoran da nesto prezalogaje pred sutraslji dan koji je obecavao mnogo uzbudjenja.

Petak 30 april - opet 7 sati ujutro (da ne verujete) skoro svi su bili na vreme u autobusu (sem "taj ci mena" koji se malo vise zaneo vezbanjem i cije ime vam ne mozemo odati). Ushicenje i uzbudjenje je bilo na vrhuncu. Lep suncan dan, 25 stepeni, Njujork u jutarljoj izmaglici, prepoznatljivi obrisi grada...a mi u njemu. U samo jednom treptaju zivota, koji smo imali priliku da dozivimo, zaboravili smo na sve ono sto smo ostavili, prepustajuci se ovom gradu koji definitivno pleni nekim cudnim vibracijama i ljudima koji su u drugacijem fazonu.
Pre podne nam je slobodno. Peta avenija mami svojim izlozima, vreva po ulicama...nismo ni svesni, ali puls pocinje brze da nam radi ..utapamo se u grad i krecemo u akciju.
Pojedine dame upustaju se u vrlo uspesnu trgovinu sa crncima koji u velikim dzakovima prodaju magicne tasne (ne znaju oni da nam je trgovina u krvi). Posmatram sa strane i odusevljavam se igrom koju one vode, tako spontano a vise iz zabave. Muski deo nije bas srecan sto ce morati satima da provede po radnjama, ali za ljubav zena, laganim korakom odlaze smeseci se ...jer u krajnjem slucaju znali su sta ih ceka.
Deo putnika odlazi u setnju i razgledanje grada praveci pauzu u bastama restorana i "kulirajuci" na suncu koga smo svi zeljni.
Tacno u dva po podne okupljamo se se ponovo. Smestaju se mnogobrojne sarene kese, pokazuju lepe i povoljno kupljene stvari.U autobus ulazi vodic - Amerikanka koja je ceo zivot provela u Njujorku.
U cetvorocasovnom obilasku grada razgledamo LINCOLN CENTER, CENTRAL PARK, FIFTH AVENUE, ROCKEFELLER CENTER, ST. PATRICK'S CATHEDRAL, TIMES SQUARE, HERALD SQUARE, EMPIRE STATE BUILDING, GREENWICH VILLAGE, SO HO, LITTLE ITALY, CHINATOWN, SOUTH STR. SEAPORT, NjALL STREET AREA, BATTERY PARK sa pogledom na THE STATUE OF LIBERTY..i jos mnogo toga.
Cinilo mi se da ce 4 sata biti predugo, ali ova nevidjena zena vodi nas kroz prostor i vreme pokazujuci nam pored znamenitosti grada i mesta gde zive poznate filmske zvezde, pricajuci mnoge price koje cine deo zivota ljudi koji su odabrali Njujork za svoje staniste.
Pravimo pauzu u predivnom Centralnom parku koji je zaista impozantan svojom velicinom.
Stajemo i na mestu koje u svima nama izaziva blagu jezu - neobicno prazan prostor u gradu gde je svaki metar nacickan raznim objektima - zgrada kojih vise nema. Njena prica nije pateticna, ona samo pokusava da nam objasni da ima i obicnih normalnih ljudi koji nisu sve to zasluzili. Nemamo zelju ni da se slikamo.
Oko 6 sati popodne zavrsavamo obilazak grada ispunjeni tom vibracijom, svesni svih onih prica koje smo culi a sada smo se i uverili da je Njujork stvarno prica za sebe.
Provodimo jos par sati setajuci gradom, koristeci priliku da kupimo jos po koju sitnicu...i naravno tasnu.
Zalazak sunca i sumrak koji se lagano spusta nad gradom pratimo iz autobusa. Umorni?! Naravno da nismo.

Subota 1. maj - pre podne - Ocekuje nas trocasovno krstarenje brodom. Razgledanje Njujorka iz druge perspektive. Blago zavaljeni na palubi, posmatramo slike koje nam promicu. Opusteni i sada vec u nekom drugom filmu uzivamo u suncu i caskanju.
Sa broda odlazimo na kratku pauzu za rucak u predivnom kvartu Front strita. Nalazimo fenomenalan restorancic sa super klopom u kojoj toliko uzivamo da svesno sada svi kasnimo na autobus. Sva sreca vozac je ukapirao sa kim ima posla pa nas strpljivo ceka i smeska se. Naravno poslednja kupovina tasni...i krecemo u veliki pohod na Empire State Bilding. UFFFF...stotine turista, nepregledan red, klaustrofobicni liftovi do 86. sprata i na vrhu smo sveta. Nevidjen dozivljaj - cekanje se isplatilo.
Teska srca vracamo se u hotel ali nekako ispunjeni novom energijom.

Nedelja 2. maj - Svi smo se uspavali , verovatno namerno da odlozimo bar malo povratak u realnost.
Raspolozenje je na vrhuncu jer smo se dogovorili da se ponovo nadjemo i ponovo posetimo Njujork sa malo drugacijim sadrzajem jer smo mi sada "napredna grupa - stare kuke" i sledeci put idemo u neka nova osvajanja i naravno ludi nocni zivot.
(carinu prolazimo ko od sale, treptuci naivno ocima...huu...sve tasne su prosle)

Mozda cete citajuci ove redove pomisliti da sam malo pristrasna, da je malo preterano sve bilo lepo. Verujte mi da sam i sama bila iznenadjena profesionalnoscu sa kojom je ceo put bio organizovan. Svakako da je bilo stvari koje su mogle biti sadrzajno drugacije, ali nam je to pruzilo nov izazov da sledeci put sami osmislimo celo putovanje. Maxima Tours porucuje " We'll Go the Distance...for you", pa zasto to ne bismo iskoristili.

Neizmerno sam sretna sto sam upoznala divne ljude u jednom sasvim drugom svetlu. Hvala vam u ime Maxima Tours i Novina Toronto sto ste nas podrzali i sto ste bili sa nama.
Uskoro planiramo novo putovanje, jednu novu avanturu o cemu cemo vas na vreme obavestiti.
Ivana Djordjevic

Sta su drugi rekli... - utisci putnika, namernika

"Njujork je bio a u Njujorku... sve sto zivu coveku moze da padne na pamet... i sablje i pistolji i hatovi misirski i ostali i crnci i bijelci i zuti i crveni i sva moguca pista ovoga svijeta... i torbice zenske za hiljadarku u Saksu na Petoj aveniji i te iste torbice nekoliko blokova dalje za stotinak doloresa - americkih, normalno...
Grad dise, pulsira divljom neobuzdanom energijom savremenog Vavilona, zagledan u buducnost i novotarije ovoga svijeta, prepun ideja, ljudi, ludila, znanja, ljepote i straha... Sta ce zivu coeku vise? Sve je tu da iskoristis svoje potencijale o kojima nisi ni sanjao! I da vidis tudje za koje nisi ni znao! Grad mogucnosti, grad snova, prebrzog zivota, mjerenog sekundama, sada - NONj!!! - dise svojim jedinstvenim ritmom i mami i drazi cula, usisava zivotnu energiju, dira najfinije strune postojanja na hiljadu nacina... Volseban! Omamljujuci!
Omamljuje svojom sadasnjoscu, prolaznoscu koja je kratka a tako slatka i zamamna! Zasnovan na sekundama postojanja bilo koga, zagledan u buducnost i potpuno zatravljen sadasnjoscu, docekao nas je umiven suncem aprilskim, spreman da nas usisa u kolovrat koji melje, otima, daje i obuzima...
Vavilon koji mirise na stari Vavilon, ove rede razdijeljen - istim jezikom! Na parcice moguce buducnosti sanjane milionima ljudi diljem ove planete.
Kula dere nebesa siljcima od celika i stakla i penje se daleko i visoko! Konzumira ljudsku energiju kao vodu za neku drukciju buducnost - ako je bude - takve! Nije bio problem nanisaniti neku od tih kula! A nisanilo ih je vise od pola svijeta. Pogotovo od kako su nas uzeli na nisan!
Energija Njujorka je u piku zivljenja i sekundama; energija Londona je u stotinama godina talozenom iskustvu i bogatstvu! Ovdje se sve zgusnulo - vrijeme, prostor, novac, zivot... Sve u nekih sto godina! Tamo u Londonu je sve to isto ali je trajalo jedno sedam stotina! I to se vidi! Zelena boja krvi tece venama ovog Vavilona brze nego ikad u istoriji! I to se osjeca na svakom koraku na Menhetnu!
Tako sam ja dozivio Vavilon modernih vremena na ovom prvom putovanju iz relativno mirnog Toronta sa G-djama zeljnim utisaka sa Pete i ostalih sestih avenija...
Ja sam bio pocastvovan da izigravam (ili da budem!?) gentleman-a i da se nadjem pri ruci ili na ideji divnih dama koje su na svoj nacin osvajale Njujork!
"Maxima Tours" i "Novine Toronto" uradili su pravu stvar organizujuci ovo putovanje!
Oni koji nisu bili, ne mogu znati sta su propustili!
Jeste, nedostajalo je mnogo toga - vecera sa pjevanjem (bez pucanja!!!), odlazak kod gradonacelnika Blumberga ili kako se vec zove, posjeta izlozbi Vizantinske umjetnosti u Metropolitenu, tura helihopterom iznad Menhetna (znate kad se vozite brodom okolo, to je malkice nizi nivo - helikopter je prava stvar!!!)... I tako te sitnice... Nedostajao je i odlazak u Harlem. Organizovano, molicu lijepo! Ja sam siguran da bi nam priredili lijep docek da nas je Ivana najavila i rekla odakle su nam korijeni i sta mislimo o Americkoj politici u poslednjih 15-ak godina!!! A mogli smo i da odemo i u malo pozoristance (ne Duska Radovica vec Klinta Istvuda - na Brodveju!!!)
Molim nase ljubazne organizatore da nam sledeci put prirede to zadovoljstvo da kazemo - Bez veze, bila (bio) sam na Brodveju - nisu im neke predstave... U Begisu imaju bolje. Nisu im losi glumci, ali mislim, da im je rezija malkice podbacila... I zanosno zadize kosu (ko ima, normalno) gledajuci u daljinu ne konstatujuci zavidljive poglede slusalaca koji ne znaju sta se daje na Brodveju...
I sve to za 500 doloresa... Ono jeste da je hotel van Njujorka i da je vozac fenomenalac... A i vodja puta je dobar... Ali, sta mislite o boravku u Njujorkeru... To za sledeci put! Molim, notirajte!
Najvise zalim one momke koji nisu isli a njihove cure su isle!
Pa to je propust zivota... Sa mog stanovista, normalno...
Bile su sjajne, pogadjale se fenomenalno za svaku torbicu koju su kupile u 49 ulici, izmedju Pete i Seste avenije za desetinu cijene u Saksu! Onaj Saks bas sakuje!!! (A ogromni crnac odveze carsaf prepun torbica na cosku i ceka... 30-ak sekundi... Juris na njega je vrlo uspjesan, prepun rafala iz raznih oruzja i on mora da popusti... Posto je olaksan u 5 minuta za nekih petnaestak torbica i tezi za par hiljadarki, on uzurbano veze cvor na carsafu i krece na sledeci cosak! Ko bi rekao! Vjerovatno ista firma organizuje sa dva razlicita menadzmenta operacije u Saksu i na coskovima!)
Uzivale su u paznji fenomenalca konobara na Front stritu (kod Vol srita) sa srebrnim zubom (imamo i slike!) Ne, nije imao zlatan zub iz DJokinih pjesama, ovaj je imao srebrn zub i osmjeh k'o dusa... Sta da vam kazem - nas coek - Meksikanac - NEFTA!!!
Uzivale su nase dame da mijenjaju garderobu i pokazu se na Petoj aveniji i na Sestoj i u Holidej In hotelu gdje smo odsjeli, u setnji Centralnim parkom...!
Sta da vam kazem, pridruzite se sledeci put i idemo sa dva autobusa!
Ivana, ove rede nemoj da preskocis jedan balkoncic na Brodveju za nas, onako uvece oko 8 neki mjuzikl! Fino je gledati Njujork sa Empajer Stejt Bildinga (pazi ovaj speling!!!) ali je staticna slika, impresivno staticna, nema sorke i fatanja kao u mjuziklu nekom!

Dakle, bas je bilo dobro!
Ponavljamo sve jos jednom sa dodacima prepunim slaga!
(Jeo sam japanske kolace od pasulja! Ljudi, pa to je sjajno! Ko voli egzotiku, normalno!)
Za japanske kolace i slicne detalje - javite se meni!
Za informacije o sledecoj turi - javite se Ivani! Nadam se da ce da prezivi!
Vidimo se na Brodveju!
Rade Anicic

"Kroz filmove i knjige, svi smo vec "bili" u Njuci. Ali videti Nenj York uzivo, grad koji je po mnogo cemu centar poznatog svemira naseg doba, je jedno od Obaveznih Zivotnih Iskustava. Freneticne vibracije kojima Manhattan pulsira prozimaju posetioca jos na prilazu tom famoznom ostrvu; ali kad se baci pogled okolo sa 86. sprata Empire State Building, i napravi krug brodom oko ostrva Manhattan, onda se shvati da ovde lupa velicanstveno, aritmicno srce Poslednje Velike Imperije, i da je, sto se velikih svetskih gradova tice (ca je Londra kontra Splitu gradu), to To. Odlicno organizovano i sadrzajno putovanje"
Vladislav Tumir

"Jos mi pred ocima promicu slike Menhetna i osecam dobro raspolozenje naseg drustva. Ta pozitivna energija mi pomaze da prodjem kroz sve sto me sacekalo kad sam se vratila. Bilo je lepo i radujem se sledecem putovanju. Hvala ti na ideji i odvaznosti da se upustis u organizaciju ovog putovanja.
Sve je bilo jako dobro izvedeno. Cak si narucila i dobro vreme! Zaista savrseno".
Mirjana Popova

"Bio sam u Njujorku nekoliko puta, pre vise godina. Taj grad je uvek ostavljao specifican utisak na mene: bio je to grad velicine, previse sveta, automobila, ogromnih zgrada, guzve i galame. Bila je to nekakva organizovana gungula.
Ovoga puta, Njujork mi se prikazao kao sredjen i uredjen grad, neobicno cist, bez neke posebne guzve bilo naroda ili automobila. Cak i saobracaj, koji nije nista manji nego ranije, izgledao mi je kao regulisani haos. Prosto nisam verovao svojim ocima i drugim mojim culima: Njujork mi je izgledao kao pripitomljena metropola..
Njujork, pitom grad?!
Pitam se sad: da li je mene moja starost pripitomila pa tako vidim i sve oko sebe ili je tu nesto drugo u pitanju?"
Pavle Pavlovic

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright © 1996-2004 "NOVINE"