NOVINE - Toronto

SVET

11. maj 2004.

Mi smo najbogatiji i najbolje zivimo

Norveska ima jednu od najjacih valuta u svetu i nikome nista ne duguje - pa ipak je van Evropske unije. Norvezani su dva puta odbili priliku da postanu clanovi EU.
"Mi nemamo potrebu da se ukljucimo u EU," izjavio je londonskom "Telegrafu" Bard Sohjel, 31-godisnji sekretar Norveske socijalisticke partije. "Cesi i Litvanci imaju. Da sam Turcin sigurno bih bio za uclanjenje - ali mi, u ekonomskom smislu, ne bismo nista dobili."
"Najzad, u poslednjih cetiri - pet godina imamo budzetski visak od oko 15 milijardi dolara, a ima nas samo 4,5 miliona ljudi," kaze Sohjel.
Norveska je drzava snazne socijalne zastite zasnovane na visokim porezima. "Da smo u EU, nasli bi se pod mocnim pritiskom da ove poreze smanjimo. Sa druge strane, Norveska je vekovima bila pod vlascu drugih drzava, pa je ideju da se nama upravlja iz Brisla vrlo tesko ovde prodati," dodaje on.
"Pogledajte", kaze Per Edgar Kokovold, generalni sekretar Norveskog saveza novinara, "mi imamo vise para i bolji zivot nego iko drugi u Evropi. Imamo ogroman budzetski visak svake godine - sedam odsto ili tu negde - u vreme kada Francuska i Nemacka nisu u stanju da se odrze iznad tri procenta deficita, sto je dno dna u EU. Sta tamo onda ima za nas?"
Lako je videti zasto su Norvezani zadovoljni sobom. Oni se jednostavno valjaju u novcu. Nema mnogo zemalja gde ce se poznati novinar, kao sto je Per Egil Hege, urednik "Afrenpostena", pozaliti da je "suvise novca naokolo."
Zapravo toliko novca da je Kare Viloc, bivsi konzervativni premijer, primetio da su Norvezani zlovoljni "ako su samo dva puta u godini boravili na Sredozemlju."
Razlog za ovo lezi u norveskim bezmerno velikim rezervama nafte i gasa. "Mi smo treci najveci neto izvoznik nafte na svetu," kaze Jan Matlari, profesor madjunarodnog prava na univerzitetu u Oslu. "Gotovo dve trecine naseg izvoza je vezano za petrolej a Evropu snabdevamo gotovo cetvrtnom njoj potrebnog prirodnog gasa. Po glavi smo, verovatno, najbogatija zemlja na svetu."
Uz to Norvesko bogatstvo nece biti kratkorocno cudo. "Mi imamo ogromne kolicine nafte za 50, 60, pa cak 70 godina," ocenio je Trigve Hegnar, medijski mogul koji je istovremeno glavni urednik najtiraznijeg norveskog privrednog nedeljnika. "Ljudi cesto kazu da ce nam nafta usahnuti, ali zaprvo, stalno nalazimo nove izvore."
A koliko misli da ce EU nastaviti da postoji? "Sigurno narednih 20 godina," kaze on. "Ali nisam siguran za 50."
Kada je rec o prirodnom gasu, norveske rezerve su cak i vece. Strucnjaci predvidjaju ce Norvezani izvoziti gas i kroz 150 godina.
Iz ovog roga izobilja Norveska je, u proteklih 13 godina, izdvajala gotovinu u Petrolejski fond koji je delom stvoren da pokrije troskove sve vecih penzija i zdravstvene zastite sve starijeg stanovnistva. U poslednjem brojanju, u fondu nije bilo manje od 105 milijardi dolara.
I kao da sve ovo nije dovoljno, Norveska ima ogromno bogatstvo ribe u svojim 200 milja sirokim teritorijalnim vodama. "Da je EU imala kontrolu nad nasom ribarskom zonom ovo bogatstvo bi vec bilo unisteno," kaze Orjan Olsvik, predsednik komapanije Tromso koja se bavi ribarstvom, a i pivarstvom. "Spanska armada bi odnela sve."
Olsvik, kao i njegovi sunarodnici, vrlo dobro zna kako je desetkovana britanska ribarska industija.
Stoga je savrseno jasno da je Briselu mnogo vise stalo da u svoju mrezu uhvati Norvesku nego, na primer, Rumuniju. Do sada su jedino uspeli da oprezne Norvezane privole da postanu pridruzeni clan kluba.
Norvezani su, 1992. godine, potpisali sporazum koji im daje prilaz evropskom jedinstvenom trzistu i koji im nalaze da se podvrgavaju prilicno velikom broju direktiva EU. Ali, Norvezani su zadrzali slobodu da samostalno upravljaju svojom poljoprivredom, ribarstvom i pravnim sistemom.
Finansijska cena koju su platili je skromna. Norvezani daju svake godine prilog Strukturalnom fondu EU, koji je nedavno povecan na nekih 400 miliona evra.
To je bilo" poluskuvano" resenje tadasnje laburisticke vlade koja se nadala da ce Norvezani kazati "da" Evropskoj uniji na referendumu 1994. godine. Ali, odbijanje je bilo glatko, kao sto je bilo i na prvom referendumu 1972.

U eksploziji poginuo cecenski predsednik

Cecenski predsednik Ahmad Kadirov i predsednik Drzavnog saveta Republike Husein Isajev poginuli su u eksploziji tokom svecanog obelezavanja 9. maja na stadionu u Groznom.
Televizija Rusija navela je da su se lekari borili za zivot Kadirova, ali da je on umro ne dolazeci svesti.
U teroristickom napadu je povredjeno vise od 50 ljudi, a 14 je poginulih. Medju ranjenima je i komandant Zdruzenih snaga Severnog Kavkaza Valerij Baranov. Njemu je u eksploziji bila tesko povredjena noga, koju su lekari kasnije amutirali.
Ministar za nacionalnu politiku Cecenije Taus Dzabrialov rekao je agenciji RIA "Novosti" da su u napadu osim Kadirova i Isajeva poginuli novinar Adlan Hasanov i osmogodisnja devojcica. On je dodao da je prema poslendjim podacima ranjeno 56 osoba.
Eksplozija se dogodila ispod same tribine za pocasne goste. Eksperti cecenskog ministarstva unutrasnjih poslova saopstili su da je eksploziv bio ugradjen u betonsku tribinu stadiona, koji je rekonstruisan poslednja tri meseca.
Cecenska policija je saopstila da je na stadionu pronadjena jos jedna eksplozivna naprava, koja je neutralisana.
Televizija Rusija navela je da je uhapseno pet osoba pod sumnjom da su organizovali teroristicki napad, a u Ceceniju su, radi sprovodjenja istrage, doputovali zamenik drzavnog tuzioca Rusije Sergej Fridinski i predstavnik predsednika Rusije u Juznom federalnom orkugu Vladimir Jakovljev.
Putin je u razgovoru sa sinom Ahmada Kadirova, Ramzanom, koji je bio i sef njegovog obezbedjenja, kazao da je Kadirov umro 9. maja, na Dan pobede, ali da "nije umro pobedjen".
Kremlj je saopstio da je sef cecenske vlade Sergej Abramov imenovan za vrsioca duznosti predsednika drzave.
Prema Ustavu Cecenije, usvojenom u martu prosle godine, vanredni izbori za predsednika Cecenije treba da budu odrzani najkasnije cetiri meseca od prestanka funkcije predsednika, odnosno, do 9. septembra.
Cecenska administracija je saopstila da ce "tragedija okupiti cecenski narod u borbi protiv terorizma" i da su "takozvani separatisti u Ceceniji, najobicniji teroristi".
Pojedini ruski politicari su se nakon danasnjeg napada zalozili za uvodjenje ostrijih mera u toj republici, ukljucujuci i uvodjenje direktne predsednicke uprave.

Sahranjen cecenski predsednik Ahmad Kadirov

Predsednik Cecenije Ahmad Kadirov, koji je poginuo u teroristickom napadu u Goznom, sahranjen je juce u svom rodnom selu Centoroj u Ceceniji.
Sahrani je prisustvovalo nekoliko hiljada ljudi, medju kojima vise zvanicnika i vodecih politicara, koji su oprastajuci se od Kadirova rekli da je bio hrabar covek, koji je u najtezem periodu odlucio da otvoreno istupi protiv armije paravojnih formacija i da se sa njima bori, prenosi Interfaks.
Receno je da je Kadirov u kratkom periodu uspeo da u Ceceniji ucini ono sto nije bilo ucinjeno vekovima i da je zahvaljuci njegovoj aktivnoj ulozi narod Cecenije na referendumu glasao za Ustav republike i time priznao Ceceniju kao subjekat Federacije.

Protesti protiv Busove posete Italiji

Yankee go home!

Vise italijanskih opozicionih partija najavilo je proteste zbog posete americkog predsednika Dzordza Busa Rimu 4. juna. povodom 60. godisnjice oslobodjenja italijanske prestonice od fasizma.
Brojni opozicioni lideri zatrazili su da Busovo ucesce na toj proslavi bude otkazano.
Dolazak predsednika SAD najavio je ministar spoljnih poslova Franko Fratini .
"Italijanskoj vladi bi bilo bolje da otkaze sastanak sa Busom zakazan za 4. jun, da ne bi sva paznja na proslavi bila posvecena aferi oko mucenja" zarobljenika u Iraku, izjavio je vodja Zelenih Alfonso Pekoraro Skanio .
"Poseta predsednika Busa Italiji nije prikladna i treba da bude otkazana zbog rizika da dodje do nasilja", ocenio je lider Narodne alijanse, partije centra.
Komunisticke stranke - Zeleni i pokreti antiglobalista - zakazali su proteste pod parolom "Jenki, idi kuci", najavio je jedan od lidera italijanskih komunista Renato Rizo.
"Moramo mirno pokazati svoju averziju prema onome ko je glavni krivac za rat u Iraku", rekao je nacionalni sekretar partije Rifondacione komunista (nereformisana komunisticka partija), Fausto Bertinoti, koji predsedava novom partijom evropske levice.
Sef koalicije levog centra Francesko Ruteli i predsednik Demokrata levice Masimo d'Alema, koji je clan te koalicije, pozvali su Italijane da na prozorima okace zastave sa duginim bojama, koje su simbol antiglobalista koriscen na svim skupovima protiv rata u Iraku u Italiji.
Partije koalicije koju predvodi premijer Silvio Berluskoni (Berlusconi) kritikovali su pozive na proteste, mada afera sa mucenjem irackih zarobljenika smeta pojedinim partnerima u italijanskoj vladi.
"Epizode sa mucenjem bacaju senku na misiju u Iraku i zvanicnici koalicije treba brzo i ispravno da reaguju, jer bi u suprotnom to moglo staviti pod hipoteku misiju koalicionih snaga u Iraku", izjavio je predsednik grupe centra u donjem domu parlamenta, Pjer Fernando Kazini (Pier, Casini).
Italija ima 3.000 vojnika u Iraku, gde je jos uvek zarobljeno troje italijanskih civila.

Makedonija trazi od Hrvatske da isporuci Boskovskog

Ministar pravde Makedonije Idjet Memeti rekao da ce Makedonija traziti od Hrvatskih vlasti da isporuce odbeglog bivseg ministra policije Ljubeta Boskovskog, optuzenog za ubistvo sedam emigranata.
Boskovski je optuzen za ubistvo sestoro Pakistanaca i jednog Indijca u skopskom predgradju Rastanska lozja u martu 2002. Tada je Boskovski tvrdio da su to teriroristi ali je makedonski MUP saopstilo da je istraga pokazala da se radi o ekonomskim emigrantima.
"To sto govori portparol MUP-a Hrvatske da je Boskovski hrvatski drzavljanin i da ga Hrvatska nece izrucivati vec da ce mu suditi tamo, ukoliko im Makedonija dostavi optuznicu, nije tacno. Hrvatska je potpisnica medjunarodnih povelja i oni su obavezni da isporuce Boskovskog Makedoniji, kako bi on izasao spred lice pravde tamo gde je to uradio", rekao je ministar Memeti.

Tvorac virusa saser iz severnonemackog sela

Tvorac kompjuterskog virusa "saser" (Sasser) koji je krajem aprila i pocetkom maja onesposobio milione racunara sirom sveta i pogodjenim firmama naneo milionske stete je 18-godisnji djak iz sela Vafenzen u nemackoj saveznoj pokrajini Donja Saksonija.
Kako prenose nemacki mediji, policiji je informaciju o tvorcu virusa dao predastavnik "Majkrosofta" za Nemacku, covek koji se bavi zastitom podataka i kome su se, prema sopstvenim navodima, javile osobe koje su poznavale mladog "hakera".
Njemu su za petama, kako navode mediji, bili ne samo nemacki istrazni organi, vec i americke sluzbe FBI i CIA, a prvobitno se tvrdilo da tragovi vode u Rusiju. Virus razvijen u ravnicarskom Vafenzenu na severu Nemacke ozbiljno je ostetio kompjuterske sisteme mnostva velikih firmi i institucija, medju njima i Nemacke poste, americke avio-kompanije Delta Erlajns i Obalske straze Velike Britanije.
Uprava "Majkrosofta" u americkom gradu Sijetlu je saopstila da ce osobe koje su omogucile pronalazenje tvorca virusa "saser" dobiti nagradu od 250.000 dolara, ali tek nakon sto sud bude izrekao odgovarajucu kaznu.
Kako se sada ispostavilo nakon zaplene njegovog racunara, isti mladic, ucenik Srednje strucne skole za informatiku ciji roditelji poseduju malu kompjutersku firmu, vec je u februaru razvio virus "netskaj" koji je takodje pricinio ogromnu stetu i cijih 28 verzija do danas kruzi svetom.
U firmi "Majkrosoft" potvrdjuju da je "saser", koji se aktivira pukim prikljucenjem racunara na internet, mogao tako brzo da se prosiri zahvaljujuci "bezbednosnom vakuumu" u sistemima vindouz NT i vindouz 2000, koji je u medjuvremenu otklonjen. Istovremeno se navodi da uhvaceni nemacki mladic "nikako nije neki posebno genijalan haker".
Mladicu, kod koga policija nakon zaplene racunara koji je sam napravio nije videla razloga za lisavanje slobode, preti kazna zbog kompjuterske sabotaze u trajanju do pet godina zatvora, ali i obaveza nadoknade stete. Olaksavajuca okolnost je sto je tek pre nekoliko dana napunio 18 godina. Prema sopstvenim recima, nameravao je najpre da razvije program za zastitu od virusa, a potom nije bio svestan da njegov virus moze da nanese tako veliku stetu.

Predstavnici Crvenog krsta videli maltretiranje Iracana

Zvanicnici Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) licno su videli kako americki vojnici maltretiraju iracke pritvorenike, pise u izvestaju te humanitarne organizacije koji je objavljen.
Prema to poverljivom izvestaju na 24 stranice, redigovanom u februaru, predstavnici MKCK su tokom posete zatvoru Abu Graib, u oktobru 2003, direktno bili svedoci maltretiranja pritvorenika.
"Oni su konstatovali praksu da se zatvorenici potpuno nagi ostavljaju u potpuno praznim i mracnim celijama, i to, kako izgleda, nekoliko dana zaredom", pise u tom izvestaju koji je objavljen na internet sajtu americkog dnevnika "Vol strit dzornala".
MKCK je, kada je to konstatovao, prekinuo posete zatvoru i zatrazio objasnjenje od koalicionih vlasti koje su objasnile da je rec o "delu procesa" ispitivanja.
U izvestaju se navodi niz metoda maltretiranja zatvorenika i objasnjava da su one "sistematski" koriscene kako bi se od osumnjicenih dobilo priznanje.
U dokumentu se istice i da je MKCK od pocetka anglo-americke intervencije u Iraku, u martu 2003, upozorio koalicione vlasti na maltretiranje zatvorenika. "Izgleda da pribegavanje maltretiranju zatvorenika nije bio izuzetak, vec da bi to moglo biti smatrano praksom koju su koalicione snage tolerisale", pise u izvestaju.
MKCK je potvrdio autenticnost tog izvestaja i izrazio zaljenje zbog njegovog objavljivanja, posto ga je ta organizacija dostavila samo SAD i Velikoj Britaniji kako bi se garantovao pristup zatvorenicima.

Hrvatska

Granic i Baga primaju mito

Hrvatska policija ima tonski zapis i fotografije Mate Granica i Darinka Bage kako ucestvuju u primanju mita, odnosno pomazu u tome, pise splitska "Slobodna Dalmacija".
Bivsi hrvatski ministar spoljnih poslova Granic i predsednik uprave koncerna "Koncar" Bago juce su u vezi sa tim bili na informativnom razgovoru u centru zagrebacke Kriminalisticke policije, a zatim su, uz krivicnu prijavu, privedeni u Istrazni centar Zupanijskog suda u Zagrebu.
"Kako smo nezvanicno culi, policija ima tonski zapis i fotografije Granica i Bage tokom pocinjenja krivicnog dela. Naime, spomenuti deonicar od kojeg je Bago trazio mito navodno je imao uredjaje za snimanje i fotografisanje, cime ga je opremila policija", pise splitski dnevnik.
Policija je osim toga, prema nesluzbenim informacijama, pratila i prisluskivala osumnjicene, navodi "Slobodna Dalmacija".
Granic i Bago su, inace, u rodbinskim odnosima, jer je Granic suprug Bagove sestre.
"Slobodna Dalmacija" jos pise da je 22. aprila u zagrebackom hotelu "Opera" odrzana osnivacka skupstina udruzenja Hrvatskih izvoznika, ciji je Bago predsednik i u koju se uclanilo 1.200 firmi.
List navodi da su medju zvanicama na svecanosti bili clanovi hrvatske vlade na celu s premijerom Ivom Sanaderom, koji je bio i pokrovitelj skupa.

Predsednistvo BiH

Reakcije na odluku o slanju vojnika u Irak

Odluka Predsednistva Bosne i Hercegovine o slanju vojne jedinice iz BiH u Irak, prema oceni politicara iz BiH, zahteva hitno preispitivanje, a u krajnjem slucaju cak i njeno povlacenje.
Predsednik Bosanske stranke Mirnes Ajanovic samtra da "Predsednistvo BiH direktno ucestvuje u agresiji na Irak, nakon donosenja jednostrane odluke o slanju vojne jedinice u Irak, jer se prema stanju u Iraku jos nije izjasnio ni Savet bezbednosti UN".
"Cinjenica da koalicione snage svakim danom gube svoje clanice posebno ukazuje na pogubnost odluke Predsednistva BiH. Ono sto je zabrinjavajuce je da su moguce revansisticke teroristicke akcije, sto bi imalo daleko teze posledice, jer bi se i to smatralo navodnim bosanskim islamskim fundametalizmom", izjavio je Ajanovic za danasnji sarajevski "Dnevni avaz".
Potpredsednik Stranke demokratske akcije (SDA) BiH Elmir Jahic veruje da se prilikom donosenja odluke Predsednistvo rukovodilo namerom da pomogne narodu Iraka i da je zato odluka bila usmerena samo na humanitarne aktivnosti deminiranja.
"Imajuci u vidu krvavi razvoj dogadjaja u Iraku, sasvim je logicno i verovatno da ce Predsednistvo BiH preispitati odluku i verovatno je korigovati", izjavio je Jahic.
Predsednik Stranke za BiH Safet Halilovic rekao je da Bosna i Hercegovina "najpre treba da pospremi stvari u kuci", jer ima ozbiljne teskoce u reformama odbrane, pa tek onda da donosi odluku o slanju vojnika iz BiH u Irak.
Halilovic smatra da bi bila katastrofalna greska slati vojnike u krizno podrucje gde se vode globalni obracuni i u vreme kada o Iraku ne postoji zvanican stav Saveta bezbednosti UN.
Predsedavajuci Predsednistva BiH Sulejman Tihic izjavio je da je Predsednistvo BiH donelo odluku o slanju deminerske jedinice u Irak, te da je prvenstveni cilj takve odluke - pomoc narodu Iraka u uklanjanju mina.
Tihic je izrazio nadu da ce do odlaska prve jedinice u Irak, biti uspostavljen mandat UN, uz odgovarajucu rezoluciju o Iraku.

SARAJEVO

Pocelo sudjenje sestorici Bosnjaka za ratne zlocine
Sudjenje sedmorici Bosnjaka iz Konjica koji su optuzeni za ratne zlocine nad srpskim civilima u Konjicu 1992. godine, pocelo je u kantonalnom sudu u Mostaru.
Predsednik suda Mladen Juricic izjavio je da je to sudjenje odobrio Haski tribunal, koji smatra da se u ovom slucaju radilo o "tezem krsenju normi humanitarnog prava".
Jurcic je izrazio uverenje da ce tokom ove godine u sudu hercegovacko-neretvanskog kantona, biti zavrseno 15 sudskih predmeta optuzenih za ratne zlocine.

MOSTAR

Islamski simboli na kapiji pravoslavnog groblja

Kapija pravoslavnog groblja u Mostaru osvanula je iscrtana simbolima islamske religije - na njoj su iscrtani mesec i zvezda, Alah i Muslim.
Paroh mostarski, svestenik Strahinja Janjic rekao je da ce od policije zatraziti 24-casovnu zastitu crkvenog prostora.
Janjic je rekao da ne zna ko stoji iza takvih provokacija i ocenio da je "verovatno rec o adolescentima koji na taj nacin izrazavaju netrpeljivost prema pravoslavnim vernicima".
"Siguran sam da se i vecina postenih ljudi, nasih suseda Bosnjaka, takodje zgrazava zbog ovakvih stvari", ocenio je Janjic.

REPUBLIKA SRPSKA

Sudija u Banjaluci izvrsila samoubistvo

Sudija Mirjana Trobojevic (50) izvrsila je samoubistvo aktiviranjem rucne bombe na ulaznim vratima svog stana u banjaluckom naselju Obilicevo, saopstila je banjalucka policija.
Policija je saopstila da je nakon dojave da se u zgradi u ulici Marka Kraljevica 14, preksinoc u 21.15 dogodila eksplozija, na stubistu ispred ulaznih vrata stana zateceno bezivotno telo sudije Mirjane Trbojevic.
Policija je navela da je uvidjajem na licu mesta, i na osnovu sudsko-medicinskog vestacenja i drugih mera utvrdjeno da je Mirjana Trbojevic izvrsila samoubistvo aktiviranjem rucne bombe.
Sudija Mirjana Trbojevic od 1996. godine radila je kao sudija krivicar, a nedavno je ponovo izabrana na istu funkciju.

Sudjenje vojniku SAD za zlostavljanje Iracana

Jedan pripadnik vojne policije SAD pojavice se naredne nedelje pred vojnim sudom u Bagdadu kao prvi od sedmoro americkih vojnika optuzenih za zlostavljanje irackih zatvorenika, rekao je portparol vojske SAD u Iraku.
Pod pritiskom reagovanja na fotografije ponizavanja Iracana koje su dodatno podstakle gnev arapskog sveta prema Sjedinjenim Drzavama, americka vojska je najavila da ce mediji imati otvoren pristup sudjenju Dzeremiju Sivitsu (24) koje pocinje 19. maja, prenosi Rojters.
U ovom trenutku nije, medjutim, poznato da li ce biti obezbedjen televijski prenos.
"Nemamo nameru da nesto sakrijemo", izjavio je general Mark Kimit na konferenciji za novinare, naglasivsi da to nece biti samo predstava za javnost.
Pored Sivitsa, koji je okrivljen po tri tacke optuznice, medju kojima i za zlostavljanje zatvorenika, jos sest pripadnika vojne policije optuzeno je za maltretiranje zatocenika u zatvoru Abu Graib, u blizini Bagdada.
Ceo slucaj pokrenut je jos u januaru, ali je tek pre desetak dana prerastao u skandal svetskih razmera kada je jedna americka televizija prikazala fotografije nasmejanih vojnika u Abu Graibu koji obnazene Iracane, sa kapuljacama na glavama, primoravaju na seksualno ponizavajuce poze.
Mnoge od tih fotografija snimio je upravo Sivits, navode vojni izvori agencije Rojters.
"Vasington post" prenosi izjavu zvanicnika Pentagona da bi uskoro mogle da se pojave i sokantnije slike, ukljucujuci i video-snimke "zlostavljanja uzivo".
Objavljene su i fotografije na kojima se vide psi koji se huskaju na nage zatvorenike.
Mada je americki predsednik Dzordz Bus nastojao da prikaze zlostavljanje zatvorenika kao "zlodelo nekolicine", sve je vise dokaza koji upucuju da je ono bilo siroko rasprostranjeno, sto je opet izazvalo ostre osude u Iraku.
Portparol jedne iracke organizacija za zastitu ljudskih prava rekla je da slucajevi torture nad irackim zatvorenicima nisu izolovani incidenti, da nisu ograniceni samo na zatvor Abu Graib, ni samo na vojnu policiju.

Vecina Britanaca za povlacenje britanskih trupa iz Iraka

Vecina Britanaca smatra da britanske trupe treba da se povuku iz Iraka do kraja juna, pokazuju rezultati ankete, koje je objavio londonski "Independent".
Prema anketi uradjenoj za "Independent", 55 odsto ispitanika je reklo da zeli da se britanske trupe povuku iz Iraka, posto se obavi predaja vlasti Iracanima.
Oko 28 odsto anketiranih je suprotnog misljenja, a 17 odsto je neopredeljeno.
Anketa je od 30. aprila do 2, maja, sprovedena na oko 1.000 punoletnih osoba.