14. maj 2004.
MIROSLAVLjEVO JEVANDJELjE - FOTOTIPSKO IZDANjEIzdavacki poduhvat stoleca konacno u Kanadi
Prvi pravi i potpuni faksimil najstarije srpske cirilicne knjige.- Izuzetan projekat rezultat je sedmogodisnjeg truda internacionalnih eksperata. -Na pocasnom mestu Kongresne biblioteke u Vasingtonu, Britanske nacionalne biblioteke i Geteovog instituta.
Vekovima sakriven od ociju javnosti, Miroslavljevo jevandjelje, najstariji sacuvani srpski cirilicni rukopis pre cetiri godine doziveo je svoje fototipsko izdanje i tako, bez obzira na mali i ograniceni tiraz, postao dostupan i siroj publici. Ljudi iz izdavacke kuce "Dosije" uspeli su da, nakon visegodisnjeg rada, na prolece 2.000. godine zavrse ovaj projekat i javnosti predstave prvi pravi i potpuni faksimil ovog dela od neprocenjive vrednosti.
Kroz bitisanje Miroslavljevog jevandjelja preplice se osmovekovna srpska istorija, nasi usponi i padovi, ratovi i stradanja, borbe za vlast, pohlepa i ljudska priroda... Pisano je u poslednjoj cetvrtini DzII veka za humskog kneza Miroslava, koji je vladao teritorijom koja obuhvata oblast danasnje Hercegovine. Miroslav je bio stariji brat Simeona Nemanje, stric Svetog Save i zet Kulina Bana. U izradi Miroslavljevog jevandjelja ukrsteni su pravoslavni i katolicki uticaji, a format, velicina inicijala i bogata pozlata podsecaju na zapadne uzore. Po lepoti izrade, Miroslavljevo jevandjelje smatra se jednom od najlepsih rukopisnih knjiga sveta. Pretpostavlja se da je dospelo na Svetu Goru, najverovatnije, po osnivanju manastira Hilandara, 1198. godine. Tu je cuvano bez imena, ali kao jedna od najvrednijih relikvija.
U zimu 1845. godine, tokom boravka u Hilandaru, ruski arhimandrit Porfirije Uspenski nozem iseca jedan list (folio 166, str. 330-331 fototipskog izdanja) i odnosi ga u Petrograd, gde se i danas cuva. Zahvaljujuci toj 'pozajmici' citav pravoslavni svet zainteresovao se za tajnu ovog jedinstvenog rukopisa. Godine 1896, u znak zahvalnosti sto je platio dugove Hilandara i tako sprecio da manastir padne u bugarske ruke, monasi su poklonili Aleksandru Obrenovicu svoje dve najvrednije relikvije: Miroslavljevo jevadjelje i Hilandarsku povelju Simeona Nemanje. Sledece godine u Becu, pod nadzorom Ljubomira Stojanovica, a o trosku kralja Aleksandra Obrenovica, dovrsava se izrada prvog fototipskog izdanja Miroslavljevog jevandjelja. Nazalost, sredstva su bila dovoljna samo da se 40 stranica uradi u punom formatu i u punom koloru, a preostalih 320 stranica su upola smanjene i stampane u dve boje: crvenoj i crnoj. Bez obzira na to, izdanje je predstavljalo vrhunac stamparskih dometa onog vremena.
Po ubistvu kralja Aleksandra Obrenovica, ministar prosvete, Ljubomir Stojanovic, donosi odluku da se Miroslavljevo jevandjelje i Hilandarska povelja premeste iz dvorskog sefa u Narodnu biblioteku. Povelja je preneta, ali Jevandjelje nije pronadjeno. Usledila je zucna polemika u stampi, vise puta je to pitanje pokrenuto i u Skupstini, ali bez rezultata. Tek 1915, tokom povlacenja srpske vojske, ispostavilo se da je Miroslavljevo jevandjelje bilo u jednom od sanduka kralja Petra. Jevandjelje je tada povereno na cuvanje sefu Glavne drzavne blagajne, Avramu Levicu. Ovaj ga je zapakovao u poseban sanduk i predao dvojici vojnika: Vladimiru Stevcicu i Vasi Stankovicu, uz napomenu da 'sanduk cuvaju kao oci u glavi'. Ne znajuci sta se u njemu nalazi, ova dva vojnika su, uz veliko pozrtvovanje, prenela Miroslavljevo jevandjelje preko Albanije, putovali s njim u Brindizi i potom na Krf. U medjuvremenu, vekovni sadrug Miroslavljevog jevandjelja, Hilandarska povelja Simeona Nemanje, nestala je kada su Bugari presekli prugu kojom su najvrednije srpske knjige putovale za Solun.
Po zavrsetku Prvog svetskog rata, Jevandjelje ostaje u posedu Karadjordjevica, a tek 1935, odnosno posle pogibije kralja Aleksandra Karadjordjevica, namesnik Pavle poklanja Miroslavljevo jevandjelje novoosnovanom muzeju kneza Pavla. Godine 1940, za svaki slucaj, Jevandjelje se tajno prenosi iz Beograda u Uzice, a pred pad Uzica, predaje se na cuvanje Platonu Milivojevicu, igumanu manastira Raca na Drini. Godine 1943, ponovo tajno, prenosi se u sef Narodne banke u Beogradu i tako uspeva da izbegne brojne nemacke potrage. Posle Drugog svetskog rata cuva se u Narodnom muzeju u Beogradu. Od 1966. vise se ne izlaze jer su uocena brojna ostecenja koja su nastala zbog neprilagodjene temperature i vlaznosti. Tokom sledece tri decenije osnivani su brojni komiteti, komisije, odbori i fondovi sa ciljem da se Jevandjelje konzervira i da se objavi fototipsko izdanje u punom koloru. Tek krajem juna 1998. godine izvrsena je konzervacija u Narodnoj biblioteci Srbije. U isto vreme, posle pet godina napornog rada, Dosije i JP Sluzbeni list su u Johanesburgu dovrsili stampu prvog fototipskog izdanja u punom koloru.
Po misljenju strucnjaka rec je o jednom od najuspelijih izdavackih poduhvata u istoriji naseg izdavastva. Projekat je blagoslovio patrijarh Pavle, a prof. dr. Dimso Peric, predstavljajuci ovo izdanje u listu "Pravoslavlje",izneo misljenje da je rec o izdavackom poduhvatu stoleca. Najzad, 29. februara 2000. godine, odrzana je i velika promocija u svecanoj sali SANU. Akademici Dejan Medakovic, Miroslav Pantic i Predrag Palavestra, koji su ucestvovali u izradi ovog izdanja, kao i akademik Niksa Stipcevic, u ime biblioteke SANU, istakli su jedinstven znacaj ovog faksimila za srpsku kulturu.
Neka tehnicka resenja, koja su prvi put primenjena u izradi ovog izdanja, privukla su veliku paznju inostranih izdavaca specijalizovanih za izradu fototipskih izdanja starih rukopisa. Posebnu zanimljivost, u postupku pripreme za stampu, predstavljao je nacin rekonstrukcije stranica, koje su, posle nestrucnog povezivanja u Becu, 1897. godine, cesto duboko ulazile u povez.Priredjivaci su posvetili su punih 11 meseci resavanju ovog problema. U pomenutom periodu, iza vrata studija Lasernjolf Design u Johanesburgu radilo se 24 sata dnevno samo na osvajanju tih resenja. Rezultat je da je svaka stranica u potpunosti verno reprodukovana, sto je omogucilo izradu faksimilnog izdanja ( bez belih margina oko ivica strana), a postupak, nacin i tehnika, ostaju patent priredjivaca.
Ovakva tehnicka resenja do sada nisu bila poznata u svetskom izdavastvu, pa je fototipsko izdanje Miroslavljevog jevandjelja i zbog toga izazvalo zanimanje najznacajnijih svetskih biblioteka.
Najpoznatije biblioteke sveta otkupile su ovo izdanje i uvrstile ga u specijalne kolekcije:Library of Congress, Njashington, British National Library. Bibliteke univerziteta: Harvard, Princeton, Yale, Cambridge, Odzford, Dumbarton Oaks, Ohio State University, Hilandar Research Library...
Nebojsa Milosavljevic
Oprema
Fototipsko izdanje Miroslavljevog jevandjelja predstavlja najverniju mogucu kopiju originala, sa verno reprodukovanim pergamentom, rukopisom, inicijalima i zastavicama, ali i svim ostecenjima nastalim za vreme 800 godina zivota ove knjige. Sadrzi 360 stranica identicnih originalu ukljucujuci i 'Petrogradski list'. Povezano je drvenim daskama debljine 10 mm koje su presvucene kozom u koji je utisnut suvi zig. Korice su ukrasene rucno izradjenim metalnim ekserima, ukrasima i kopcama. Knjiga je zapakovana u luksuznu kutiju presvucenu plisom sa utisnutom reprodukcijom prvog srpskog cirilicnog pecata i zastitnom pregradom koja odvaja faksimil od pratecih knjiga Istorijat i Komentari.
Faksimil Miroslavljevog jevandjelja uradjen je u tirazu od 299 primeraka. Uz svaki primerak dobija se i Povelja o vlasnistvu, na kojoj se potpisima priredjivaca potvrdjuje autenticnost i redni broj primerka.
Cena fotipskog izdanja je 4.480 US$ ili 3.500 EU. Troskovi transporta nisu uracunati u cenu.
Kontakt
Zahvaljujuci gospodji Suzani Sudar koja je saradjivala na projektu izrade fototipskog izdanja Miroslavljevog jevandjelja, ovo izuzetno vredno delo od sada se moze nabaviti i na severno-americkom kontinentu. Suzana Sudar ima eksluzivno pravo za prezentaciju i prodaju ovog izdanja u Kanadi i Americi, a svi zaintersovani mogu je kontaktirati na tel. 416-441-9907 ili e-mailom:
susudarZrogers.com.
Trazi se donator
Jedna od retkih velikih svetskih biblioteka koja ne poseduje fototipsko izdanje Miroslavljevog jevandjelja je bibliteka univerziteta u Torontu. Gospodja Mary Stevens rukovodilac odeljenja za centralnu i istocnu Evropu ove ustanove irekla je da je zadivljena kvalitetom i izgledom ovog izdanja.
- Imam veliku zelju da ovo izdanje vidim na nasim policama. Nazalost, prilicno siromasni fond za otkup knjiga nam ne dozvoljava da tu zelju realizujemo. Bilo bi mi drago kada bi se medju pripadnicima srpske zajednice u Kanadi nasao donator koji bi nam omogucio da dodjemo u posed ovog izuzetnog dela. Takvu vrstu saradnje vec smo ostvarili sa gospodinom Dzonom Zdunicem koji nam je poklonio nekoliko vrednih knjiga hrvatskih izdavaca, pa se nadam da ce se i medju Srbima naci neko ko ce omoguciti da se faksimil Miroslavljevog jevadjelja nadje u kolekciji nase biblioteke-rekla je Mary Stevens.
Pevac Bono podrzava kanadske programe za borbu protiv side
Kanada ce udvostruciti svoj doprinos Globalnom fondu za borbu protiv side time sto ce, kako je receno danas na konferenciji za novinare, uplatiti dodatnih 100 miliona dolara i usvojiti zakon kojim se odobrava proizvodnja jeftinijih lekova za borbu protiv te bolesti.
Zajednicku konferenciju za novinare u Otavi su odrzali kanadski premijer Pol Martin i pevac irske rok grupe "Ju tu" i humanitarni aktivista Bono, koji u kanadskoj prestonici boravi da bi izrazio podrsku akcijama kanadske vlade koje bi, kako je rekao "druge zemlje trebalo da slede".
Njemu je to druga poseta Kanadi u poslednjih sest meseci. U novembru prosle godine Bono je prisustvovao izbornoj konvenciji vladajuce Liberalne stranke na kojoj je za lidera izabran sadasnji premijer Pol Martin. Tada je apelovao na aktivnije ukljucenje Kanade na humanitarnom planu.
Premijer Martin je u ponedeljak u Montrealu najavio da ce njegova zemlja do kraja iduce godine vanredno uplatiti 100 miliona dolara za realizaciju nove inicijative Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Ta inicijativa treba da doprinese lecenju tri miliona obolelih od side, tuberkuloze i malarije. Tom sumom Kanada je postala najveci sponzor novog programa koji ukljucuje obuku lekara, medicinskih sestara i drugog osoblja u nerazvijenim zemljama.
Od pojave side, pocetkom osamdesetih godina, umrlo je vise od 20 miliona ljudi, od cega tri miliona samo u prosloj godini.
Podatak je deo godisnjeg izvestaja SZO, objavljenog u utorak u Zenevi. U izvestaju se takodje navodi da je sida vodeci uzrok smrtnosti u svetu medju radno sposobnim stanovnistvom od 15 do 59 godina.
Prema procenama SZO, sidom je zarazeno izmedju 36 i 46 miliona ljudi, od kojih dve trecine zivi u Africi. Svaki dvanaesti stanovnik "crnog kontinenta" je HIV pozitivan.
Besplatna pravna pomoc krunskih advokata
Ontarijski tuzilac Majkl Brajant je najavio neke mere koje bi trebalo da unesu vecu ravnopravnost gradjana pred zakonom.
Prvi korak u tome je stvaranje 'radne grupe pro bono', koja ce imati zadatak da iznadje nacine za pruzanje besplatne pravne pomoci ljudima koji nemaju dovoljno sredstava da plate advokata, a sa druge strane ne spadaju u kategoriju kojoj je obezbedjena pravna pomoc. On smatra neophodnim da ontarijski pravni sistem u sebi ima i taj aspekt svog delovanja.
Njegova ideja odnosi se na pravnu pomoc od strane krunskih advokata, koji su drzavni cinovnici, te stoga moraju da postoje ogranicenja u tipovima pravnih usluga koje mogu da pruzaju. Brajant predlaze da oni, recimo, odlaze u naselja i upucuju gradjane u osnovne stvari koje im trebaju, poput pisanja testamenta, postupaka pri neosnovanom otpustanju sa posla i slicno.
Brajant poziva i pravne firme da ne kaznjavaju svoje zaposlene koji daju besplatne pravne usluge, vec da to tretiraju kao rad koji se moze naplatiti.
Predlaze i da se na godisnjem nivou odredi vreme dobrovoljnog rada, pa da recimo pet odsto radnog vremena odlazi na to. Razmatra i mogucnost ukidanja sudskih taksi za advokate koji besplatno preuzimaju slucajeve.
Zbog povoljnih kamatnih stopa
Vise stanova za iznajmljivanje
Nedavno istrazivanje pokazalo je da na trzistu u Torontu ima dosta slobodnih stanova za iznajmljivanje. Vlasnici zgrada isticu da je osnovni razlog za to sve vece interesovanje gradjana za kupovinu zbog povoljnih uslova i niskih kamatnih stopa.
Broj slobodnih stanova jos uvek nije na zabrinjavajuce visokom nivou, ali se primecuje da iz godine u godinu raste. Procenat varira od jednog do drugog dela grada, i u proseku iznosi skoro sedam odsto.
Glavna briga vlasnika stanova je da ponude dovoljno primamljive uslove za potencijalne stanare, posto je dobro poznato da je najskuplji stan upravo onaj u kojem niko ne stanuje. Pojedini su se dosetili pa daju od jednog do tri meseca neplacanja kirije, ili kuponi za pice i bezalkoholno pice koje stoji spremno u frizideru za stanare koji su se upravo doselili. Kako objasnjavaju, namera im je da poput dobrih domacina docekaju novog stanara i njegove prijatelje koji su pomagali pri preseljenju.
Drugi se, pak, angazuju oko unutrasnjeg uredjenja ili smisljaju nove sadrzaje koje imaju u ponudi za zgradu. Tu se pominju saune, sale za fitnes i slicno, a neretko se razmislja i o smanjivanju kirije. Naglasava se da treba ramisljati na trzisni nacin i uzimati u obzir potraznju kod formiranja cene ponude.
Premijer Pol Martin
Globalni terorizam u porastu
Premijer Pol Martin je, govoreci pred predstavnicima akademskih, poslovnih i politickih krugova u Montrealu na temu spoljne politike, izjavio da je globalni terorizam u porastu, a ne u opadanju, nakon akcije koalicionih snaga u Iraku.
Obrazlazuci svoje misljenje, on je rekao da je u stvaranju problema terorizma veliki udeo imao Sadam Husein, a da je u poslednje dve, tri godine problem postaje sve ozbiljniji.
Posebnu opasnost po zapadni svet predstavljaju propale drzave i sve veca proizvodnja nuklearnog naoruzanja. On je skrenuo paznju i na mogucnost da teroristi dodju u posed oruzja, sto otvara dalekoseznu opasnost.
Posto je kod prisutnih doslo do nedoumice na sta je Martin mislio kada je pominjao nuklearno naoruzanje i ono koje je imao Sadam Husein, ljudi iz njegovog tima su razjasnili da on nikako ne podrazumeva da je iracki vodja posedovao najopasnije oruzje koje sada moze pasti u ruke terorista.
Martin je izneo svoje uverenje da za sadasnje generacije terorizam predstavlja ono sto je za ranije bio hladni rat. Izlaz iz toga on vidi u boljoj saradnji medju zemljama. To u odredjenoj meri vec i postoji medju razvijenim zemljama, ali ne u onolikoj kolika bi bila potrebna, delimicno i zato sto neki ne zele da dele ono sto imaju. U neskladu izmedju globalnog industrijskog razvoja i nemogucnosti da se ucestvuje u njemu, on vidi korene mrznje koji vode ka pojavi terorizma.
Ovom prilikom, Martin je objavio da je Kanada spremna da prilozi 100 miliona dolara u medjunarodni program Svetske zdravstvene organizacije za lecenje tri miliona ljudi iz zemalja u razvoju od AIDS-a. Ovaj prilog cini da je Kanada postala jedan od vodecih donatora.
Stiven Luis, specijalni izaslanik UN za AIDS/HIV Afrika, istakao je da se u dugotrajnoj borbi protiv ove pandemije ovaj prilog moze smatrati kao jedan od kljucnih.
Stopirana javna istraga o sponzorskom skandalu
Protiv Caka Guitoa i Zana Broa RCMP je podigla optuznicu po ukupno dvanaest osnova za prevaru. Izmedju ostalog, pominje se pet laznih ili naduvanih ugovora, ukupne vrednosti dva miliona dolara, koje je Guite dao Brou.
Guite je, inace, u periodu od 1996. do 1999. godine, vodio sponzorski program vredan 50 miliona dolara. U istrazi se culo da je on novac distribuirao uz konsultovanje sa kancelarijama bivseg premijera Zana Kretjena i bivseg ministra za javne sluzbe Alfonsa Galjijana.
Maksimalna kazna za to mogla bi biti sezdeset godina zatvora.
Obojica tvrde da nisu krivi. Pusteni uz kauciju od 20 hiljada dolara.
Istovremeno, liberali su prestali sa saslusanjem svedoka u vezi sa sponzorskim skandalom i otpoceli sa radom na izvestaju o onome sto je do sada uradjeno. Premijer Pol Martin insistira da zvanicni izvestaj bude pripremljen do federalnih izbora. Clanovi Liberalne stranke u parlamentarnom komitetu zaduzenom za istragu, iskoristili su svoje vecinsko prisustvo da suspenduju dalje iznosenje detalja o umesanosti u sporni sponzorski program. Oni veruju da ce do kraja nedelje uspeti da donesu zakljucke i preporuke za dalje poteze.
Opozicija to komentarise kao jasan pokusaj da se zataska citava stvar i time sprece mnogo vece posledice koje bi skandal mogao imati na predstojece federalne izbore. Veruju da se zeli izbegavanje iznosenja novih kompromitujucih detalja, koji bi se mogli cuti pri saslusanju novih svedoka i ucesnika.
Oni smatraju da je Guite samo pion koji je ostvarivao zamisli svojih politickih sefova tako sto je davao prednost pri sklapanju ugovora firmama poput Grupeksn, koje su davale velike donacije Liberalnoj stranki. Dzon Vilijems, parlamentarni predstavnik Konzervativne stranke, kaze da i dalje ostaje otvoreno pitanje ko su bili bili nalogodavci i sta su oni radili.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
Copyright © 1996-2004 "NOVINE"