KULTURA - ZANIMLJIVOSTI

21. maj 2004.


Izlozba remek-dela iz Narodnog muzeja u Hagu

Izlozba remek-dela iz Narodnog muzeja u Beogradu sa oko 200 slika, grafika i skulptura svetskih, jugoslovenskih i srpskih umetnika otvorena je u sredu u Gradskom muzeju u Hagu.
U jednom od najuglednijih holandskih muzeja izlozena su dela iz kolekcije Narodnog muzeja, autora Monea, Pikasa, Renoara, Gogena, Kandinskog, Van Goga, ali i Sumanovica, Nadezde Petrovic, Dobrovica, Mestrovica i pokreta Zenit.
Pred vise stotina zvanica na svecanom otvaranju izlozbe "Beograd-Pariz", ambasadorka Srbije i Crne Gore u Holandiji Maja Mitrovic pozelela je da ovaj dogadjaj postane "novi pocetak jednog starog prijateljstva".
"Bila bih srecna ako bi ova izlozba moju zemlju ukljucila u glavne tokove evropske tradicije, gde joj je i mesto", kazala je ambasadorka Mitrovic.
Direktor Gradskog muzeja u Hagu Vim van Krimpen (Njim) podsetio je da je deo slika koje su izlozene u Hagu, ukljucujuci i dela slavnog holandskog autora Pita Mondrijana (Mondrian), Holandija poklonila Narodnom muzeju tridesetih godina proslog veka.
Pozdravljajuci zvanice, direktorka Narodnog muzeja Tatjana Cvjeticanin je rekla da je izlozba u Hagu "jedan od najznacajnijih projekata u 160-godisnjoj istoriji" te nacionalne institucije.
"Izlozba predstavlja mali deo nase kolekcije, ali na najbolji nacin prikazuje bogatstvo, raznovrsnost i vrednost dela koje imamo", naglasila je Cvjeticanin.
Kustos Gradskog muzeja u Hagu i autor izlozbe Dzon Sileris nazvao je "velicanstvenom" kolekciju Narodnog muzeja.
Ideja izlozbe je, po recima Silerisa, da pokaze podudarnost umetnickog izraza svetskih i jugoslovenskih majstora koji su pocetkom 20. veka ziveli i radili u Parizu, ali i u Beogradu.
"Nas muzej ima snazan osecaj solidarnosti sa Narodnim muzejom u Beogradu koji je uspeo da sacuva svoju divnu kolekciju uprkos svim teskocama koje su donele prethodne godine. Vrlo je vazno naglasili da je Narodni muzej deo evropskog kulturnog nasledja", rekao je kustos haskog muzeja.
Na otvaranju, haskoj publici su se predstavili i violinistkinja Julija Hartig i oboista Borislav Cicovacki iz Novog Sada koji su izveli dela Bele Bartoka, Isidore Zebeljan i Dejana Despica.
Izlozba "Beograd-Pariz" u Gradskom muzeju u Hagu trajace do 22. avgusta.
Obelezen Dan Narodnog muzeja Srbije u Beograd
Kulturno nasledje na jednom mestu
Narodni muzej Srbije osnovan je pre 160 godina, ukazom ministra prosvete Jovana Sterije Popovica
"Sacuvajmo kulturno nasledje, sakupimo ga na jedno mesto - u muzej", rekao je Jovan Sterija Popovic jos davne 1843. godine, a njegovim ukazom tada kao ministra prosvete, 10. maja 1844. godine osnovan je (danasnji) Narodni muzej Srbije, pod imenom Muzej serbski. Iako se muzej i njegov sadrzaj uveliko promenio od osnivanja, svrha i uloga su ostale konstantne: posvecen je zastiti, interpretaciji i promociji slojevitog kulturnog nasledja Srbije i njenog okruzenja.
Od samog pocetka rad ove ustanove nije bio obelezen samo sistematskom brigom o pokretnoj ili nepokretnoj kulturnoj bastini, nego i stalnim traganjem, pokusajima da se osamostali, zakonski odredi, obrazuje kadrove, okuci i publici na pravi nacin predstave drevnosti i umetnicka dela koja Srbija bastini.
Uprkos nezavidnim uslovima, selidbama, stradanju u Prvom svetskom ratu, Muzej se ubrzano razvija, uvecavaju se zbirke, povecava se strucni personal, razgranava se delatnost Muzeja - sa jasnim konceptom prikupljanja istorijsko umetnicke gradje.
Bogatstvo pocetnog fonda posluzilo je osnivanju drugih znacajnih muzeja u Srbiji. Vremenom on postaje i izvor dragocenih informacija ne samo o vrednosti i znacaju nacionalne, nego i svetske kulturne bastine. Organizuju se studijske izlozbe, prva gostovanja u inostranstvu, priredjuju se izlozbe drugih muzeja, intenzivira se izdavacka delatnost. Muzej, vodi racuna i o posebnim aktivnostima za decu, skolsku omladinu, lica ogranicenih sposobnosti.
Paralelno se modernizuju i njegove osnovne delatnosti, posebno konzervacija, koja je danas krunisana primenom preventivne zastite kao osnovnog principa. Istrazivanja se stalno sprovode, narocito arheoloska iskopavanja u kojima posebno mesto ima projekat DJerdap.
Narodni muzej raste i zahvaljujuci muzejima u sastavu:1973. godine pridruzena mu je Galerija fresaka, 1975. Muzej Vuka i Dositeja i Spomen muzej Nadezde i Rastka Petrovica, 1978. Muzej Lepenski Vir, a 1996. Arheoloski muzej DJerdapa. Ukupno, vise od 1.400 izlozbi i petstotinak publikacija, najvecim delom realizovani od 1952. godine. Rezultat: 160 godina neprekidne aktivnosti.
Povodom svog jubileja, ova ustanova priredila je nekoliko zanimljivih izlozbi, predavanja kao i edukativni program za najmladju publiku. U okviru izlozbe "Dosije Paja Jovanovic", do 31. maja bice predstavljene slike koje su ukradene u martu 2001. godine iz Muzeja u Arandjelovcu, a koje su nakon sto su nadjene i vracene Narodnom muzeju, brizljivo restauirane, i sada spremne za novi susret sa publikom.
Takodje je ekskluzivno predstavljena izlozba "Miroslavljevo Jevandjelje", na koju se nadovezuje jos jedna izlozba - "Novi vizuelni identitet Narodnog Muzeja - Novi zivot Miroslavljevog Jevandjelja", koja ce prezentovati novi vizuelni identitet ove ustanove, za koji se pobrinuo kreativni tim Nju Momenta. Jubilej ce, takodje, biti obelezen predavanjima i strucnim vodjenjem kroz izlozbe.


Olah Vince o cudnoj sudbini sastava Earth-Wheel-Sky

Poznati napolju, anonimni kod kuce

Savremeno "citanje" muzike Roma. Objavljuju za "Asfalt tango" iz Berlina, nastupaju sirom Evrope, za domace medije ne postoje

Duhovna pogubljenost ove nase sredine ogleda se, izmedju ostalog, u klanjanju petparackim opsenarima i potpunoj nesposobnosti prepoznavanja autenticnih vrednosti. Muzika tu nije najstrasniji primer, ali je svakako dobra ilustracija.
Paradoksalno je, naime, da domaci mediji na sva zvona promovisu najogoljenije plagijate azerbejdzanske, turske ili grcke muzike, dajuci tako svoj doprinos stvaranju jednog sizofreno-mutiranog nacionalnog identiteta (koji sa istinskom kulturnom bastinom nema apsolutno nista), a da od stranaca treba da saznajemo sta je to ovde autenticno i vredno paznje. Prica o sastavu Earth-Wheel-Sky, jednom od prvih autorskih projekata romskih muzicara u Vojvodini, uklapa se u tu matricu.
Okupivsi oko sebe grupu vrsnih muzicara (od kojih su neki visegodisnji saradnici Lajka Feliksa), vodja sastava Olah Vince je, polazeci od iskustva dzeza, roka i romskog folklora, dao svoje "citanje" muzike Roma na razmedju dva milenijuma. O recepciji na koju je to naislo govore cinjenice da Earth-Wheel-Sky objavljuje za berlinsku izdavacku kucu "Asfalt tango" (poslednji album "Njaltz Romano" izasao je krajem prosle godine), da je poslednjih godina odrzao turneje po vecini evropskih zemalja, da su Vince i njegova ekipa stigli cak do dalekog Japana, gde su svirali sa najeminentnijim tamosnjim etno muzicarima...
U Srbiji, medjutim, malo ko da je za sve to uopste cuo. (Vaznije je, valjda, ko je nampumpavao i ispumpavao sise.) Earth-Wheel-Sky je, doduse, bio zastupljen na kompilacijama "Srbija: Sounds Global" i "Romano suno", nastupio je na Ring Ring festivalu 2002. godine (pre rumuskog sastava Fanfare cokarlija), ali nije bio u prilici da dodje do sire publike. Iz reci Olaha Vincea dalo bi se zakljuciti da je lakse naci zajednicki jezik sa Japancima, nego sa predstavnicima domacih izdavackih kuca i medija.
- Glupo je da nas znaju ljudi u Tokiju, Milanu ili Berlinu, a da smo u Novom Sadu i Beogradu maltene anonimni. Zelja mi je samo da ljudi postanu svesni da i tako nesto postoji, i da, ukoliko to nekog interesuje, postoji potpuna otvorenost za komunikaciju, kaze Vince u razgovoru za "Glas".
Mada ce svoju muziku nazvati vojvodjanskom, tvrdi kako su mu uzori svi Cigani sveta - od Indije do Norveske.
- To je autorski rad, nije preradjevina. Koristimo instrumente koji nisu svakidasnji. Duvaca ima koliko hoces, cimbalista nema. Cimbal sviraju samo Cigani. Vezuju se za njega, pa je cibal tako i postao nacionalni instrument. Slicno je sa violinom i gitarom, a perkusije su prirodno srasle uz taj ritam...
Kao najvecu vrlinu ciganske muzike Vince vidi njenu otvorenost prema razlicitim uticajima, sto je, opet, i mac sa dva ostrice posto je cesto cini lakom metom zloupotreba. Kada se izjasnjava na tu temu, Olah Vince govori kao covek koji je svoj zivot posvetio kulturnoj, socijalnoj i politickoj emancipaciji Roma.
- Postoje dva paralelna fronta borbe. Prvi - izboriti se sa samim Romima da postanu svesniji i kulturniji i drugi, da se radi na tome da i ostali to prihvate. Ako romsku kulturu treba da predstavljaju Luis, Bregovic ili Odjila, onda je sve to fals, kaze Vince. Fals, medjutim, nisu Boban Markovic, Fanfare cokarlija, Taraf de hajduks...
- Svirati sa takvom energijom kao Taraf de hajduks je fantasticno... Ali, mene je uvek plenio flamenko. Jer, sve je tu - epska lirika, muzika i ples. Cak i improvizacija. Flamenko je najkompletnije dostignuce romske muzike.
Earth-Wheel-Sky nedavno se vratio sa turneje po Nemackoj, Austriji i Madjarskoj, a vec na leto ponovo krecu na put. Obici ce Italiju, Portugal, Francusku, svirace na Pepsi sigetu u Budimpesti, pozvani su na Berlinski dzez festival i niz evropskih etno festivala. Na pitanje kada ce krenuti na turneju po Srbiji Vince klima glavom. Nikome normalnom ovde nista nije jasno.
P. Dragosavac


| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright 1996-2004 "NOVINE"