Nezavisne Novine

Kanada

18. jun 2004.

Preporuka za strance

Kanadski gradovi i dalje relativno jeftini

Agencija Mercer Human Resource Consulting dva puta godisnje analizira troskove zivota i boravka u gradovima sirom sveta. Za osnovu se uzima NJujork, sa sto indeksnih poena, pa se ostali gradovi rangiraju. Istrazivanje je zasnovano na preko 200 razlicitih roba i usluga u 144 grada sirom sveta, po standardima vezanim za medjunarodni kvalitet. Porede se cene stanovanja, ishrane, pica i cigarete, odece i obuca, kucnih potrepstina, izdvajanje za zdravlje i negu, kao i za saobracaj i zabavu. Osnovna ideja agencije je da obezbedi multinacionalnim kompanijama dovoljno informacija kako bi im pomogla u odredjivanju naknada za svoje radnike u drugim zemljama.
Istice se da se ovde radi o vecim iznosima od onih koji su lokalnom stanovnistvu dovoljni za zivot zato sto se insistira na recimo, stanovima u centru (koji su najskuplji), inostranim casopisima, skolovanju u posebnim ustanovama i slicnim 'sitnicama'.
Sadasnja lista zasnovana je na podacima prikupljenim marta meseca ove godine.
Najskuplji grad na svetu, po Merseru, je Tokio, sa indeksom 130, a za njim sledi London (119).
Poredjenja radi, najjeftiniji na listi, paragvajski grad Asunsion ima 42,7 indeksnih poena.
Glavni britanski grad je u odnosu na proslu godinu 'napredovao' za pet mesta, kako se objasnjava ponajvise zbog visokih cena stanova. Moskva se nalazi na trecem mestu.
Generalno gledano, u odnosu na proslu godinu troskovi zivota u evropskim gradovima porasli su za desetak indeksnih poena, ali strucnjaci objasnjavaju da je to zbog razlike u jacini izmedju evra i dolara, mada naglasavaju da su u poslednje dve godine, objektivno i cene porasle sto je dovelo do 'boljeg plasmana evropskih gradova', cak i do tridesetak mesta.
Sa druge strane, valja primetiti da u najjeftinije evropske gradove spadaju oni iz zemalja koje su nedavno primljene u Evropsku uniju. Bukurest se nalazi na 129 mestu, dok je Limasol, Kipar, na 95 mestu, ali se napominje da ce u skoroj buducnosti to biti promenjeno zbog vecih ulaganja u komercijalni razvoj i automatski porast zivotnog standarda.
Za razliku od evropskih gradova koji su, uz australijske i novozelandske, nacinili najvece skokove unapred na listi, azijski su zabelezili pad.
Azija je tradicionalno skupa. Sem Tokija, u grupi prvih deset najskupljih gradova sveta nalaze se i Osaka, Hongkong i Seul, ali su kineski gradovi, iako i dalje skupi, slabije rangirani nego prosle godine. Razlog lezi u u tome sto je njihova valuta povezana sa americkim dolarom, pa je samim tim i izlozena slicnoj depresijaciji.
Juznoamericki gradovi su u donjem delu liste, zbog tamosnjih inflatornih kretanja i teske ekonomske situacije. Najskuplji grad je Lima, glavni grad Perua, koja se nalazi na 118. mestu.
Sto se tice kanadskih gradova, situacija je izmenjena u odnosu na proslogodisnju. Napominje se da za kanadske gradove i dalje vazi da spadaju u relativno jeftine, ali je jacanje domace valute u odnosu na americku doprinelo da Kanada skoci na listi. Toronto je najskuplji kanadski grad i nalazi se na 89. mestu (104. prosle godine), dok je Otava sada kao najeftiniji kanadski grad na 124. mestu. Na listi se jos nalaze Vankuver, 96, Montreal i odmah za njim Kalgari, na 113. i 114. mestu.
Inace, treba podsetiti da je ista agencija marta sacinila listu najbezbednijih i najkvalitetnijih gradova za zivot i time se zaista valja podiciti. Vankuver se tu nalazi na izvanrednom drugom mestu, Toronto je dvanaesti, Otava dvadeseta, Montreal 23. a Kalgari 26., od ukupno 215 svetskih gradova. Naglasava se da je to zbog niske stope kriminala i sprovodjenja i postovanja zakona u kanadskim gradovima.

Iz ankete o zdravlju

Sporan broj deklarisanih homoseksualaca

Prvi objavljeni podaci o seksualnoj opredeljenosti zitelja Kanade iznenadili su homoseksualce, koji tvrde da nikako ne mogu da se sloze sa tako malim brojevima. Po onome sto su pribavi-li statisticari na u okviru istrazivanja o stanju zdravlja, svega se jedan odsto stanovnika izjasnio da naginje istom polu, a 0,7 odsto u biseksualnoj grupi, sto je daleko ispod uobicajenih i prihvacenih procena koje se krecu negde izmedju pet i deset odsto.
Strucnjaci objasnjavaju da se razlika pojavila nejverovatnije zbog formulacije pitanja. U anketi je, naime, pitanje bilo 'da li sebe smatrate heteroseksualcem, homoseksualcem ili biseksualcem', i da su samim tim i odgovori u skladu sa tim. Napominje se da bi rezultati bili drugaciji da se trazilo izjasnjavanje o seksualnim navikama, mada se ne moze garantovati da bi odgovori bili u iskreniji. U fazi sastavljanja pitanja primeceno je da se ljudi u najvecem broju nevoljno izjasnjavaju o ovom osetljivom pitanju.
Po provincijama, u Kvebeku najvise homoseksualaca i biseksualaca, a slede Britanska Kolumbija, NJu Brunsvik i Ontario, dok ih najmanje ima u Novoj Skotskoj. Nisu objavljeni podaci za Ostrvo princa Edvarda, zbog malog broja ucesnika u anketi.
Interesantno je da najvise homoseksualaca i biseksualaca ima u starosnoj grupi 18-34 godine, dva odsto, nesto manje ih je u medju onima do 44 godine, a gotovo upola manje u grupi starosti 45-59 godina.
Lori Aron, iz grupe Egal koja se zalaze za prava homoseksualaca, kaze da drugacije rezultate nije ni trebalo ocekivati, buduci da je ovo prvo koje je ikada uradjeno za potrebe statistike. Naglasava se da ce svaki sledeci put ljudi mnogo otvorenije iznositi podatke o sebi, jer ce u medjuvremenu shvatati da nemaju cega da se stide.

Opasan Leoni

Moguce da je svoje partnerke zarazio HIV virusom

Vindzorska policija izdala je prosle nedelje upozorenje svima koji su imali seksualne kontakte sa dvadeset-osmogodisnjim Kalom Leonijem, da se obavezno testiraju na HIV virus. Za sada se zna da je zarazio dve zene, ali se napominje da je on verovatno imao veliki broj partnerki u raznim mestima u svetu, u kojima je boravio poslednjih deset godina. Takodje, kontaktirao je sa mnogim i putem cetovanja, ali se njima predstavljao pod drugim imenom.
Stoga je policija dala i njegov opis, kako bi ga osobe sa kojima je bio lakse prepoznale. Visok je pet stopa i cetiri inca, tezak sedamdesetak kilograma, sa istetoviranim bodljama na desnoj nadlaktici i oziljkom od operacije na stomaku.
Leoni je potpredsednik porodicnog Leoni Mjuzik Vorlda i u poslednjih deset godina putovao je u Detroit, jugoistocni Micigen, Kubu, Dominikansku Republiku, Meksiko i Evropu.
Do sada se policiji javilo pedesetak osoba koje su bile u nekakvim kontaktima sa Leonijem, i sve su one testirane na HIV virus, ali nije saopsteno koliko ih je i inficirano.

Prognoze ne moraju uvek biti tacne

Harperu porasla podrska u vreme raspravljanja o pravu na abortus

U vreme predizbornih kampanja i gotovo svakodnevnih analiza raspolozenja javnog mnjenja, nije tesko setiti se konstatacije jednog strucnjaka iz te oblasti koji kaze da se biracima daju ciljani izvestaji, odnosno onakvi kakve oni treba da cuju.
Takodje, primecuje se da analiticari mogu da imaju pogresne procene. Kada je u prvoj nedelji juna medijska i sva ostala paznja bila okrenuta ka, kako se smatra-lo, gotovo presudnom pravu na pobacaj i kada se ocekivala negativna reakcija posebno zenskog dela birackog tela povodom stava konzervativaca, ispalo je upravo obrnuto - bas tada je podrska Stivenu Harperu i njegovoj stranki porasla.
Dakle, u prvoj nedelji juna u zenskom delu populacije sa definisanim stavom za koga ce glasati, za Harpera se izjasnilo dva odsto vise praipadnica lepseg pola. Naravno, ovo je na nacionalnom nivou, ali treba pomenuti da su tada u Britanskoj Kolumbiji i Ontariju zene u vecem broju okretale liberalima. Strucnjaci naglasavaju da objasnjenje treba traziti u obrazovanju, tradiciji i okruzenju u kome zene zive.
Liberali, isto kao i NDP, u citavoj zemlji su u istom tom periodu imali za jedan odsto manju popularnost nego na prethodnom 'merenju'.
Medju anketiranim muskarcima, ako se uzmu u obzir podaci iz citave zemlje, za konzervativce se izjasnjavalo 33 odsto (prethodno 36), dok su liberali ostali i dalje na svojih 31 odsto.
Da ni biraci nisu bas nacisto sa tim sta je to sto zaista zele, moze se primetiti i u zakljucku jedne od anketa. Po njoj, naime, ispada da Kanadjani zele nesto izmedju - konzervativnu vladu koja bi zadrzala stil svojstven liberalima!

Anketa o imigrantima

Pozitivna slika odraz etnicke raznolikosti Toronta

Strucnjaci iz Environiksa smatraju da bi politicari morali da imaju sluha za ono sto im gradjani Toronta i okoline porucuju kroz najnoviju anketu o imigrantima.
Anketa je telefonski sprovedena u aprilu na uzorku od hiljadu ljudi za potrebe Saveta za zaposljavanje imigranata u regionu Toronto i, po mnogo cemu, rezultati su iznenadjujuce pozitivni. Naime, skoro cetiri petine anketiranih kaze da je potrebno primati ljude iz drugih zemalja, kako bi privreda regiona nastavila svoj rast. Cak 86 odsto smatra da mnogo grese poslodavci koji ne priznaju strucnu osposobljenost imigranata.
Anketa je pokazala i da su gradjani u potpunosti svesni koliko je tesko imigrantima da nadju posao u svojoj struci, i naglasavaju da Kanadjani imaju odgovornost da im, kada dodju, obezbede sansu. U Savetu kazu da se prikupljeni pokazatelji daju pozitivnu sliku etnicke raznolikosti Toronta, ali i jasnu poruku u vreme predizborne kampanje da postoji izrazena potreba da za priznavanjem kvalifikacija koje su novodosli stekli u svojim domovinama.

Interesantna novina

U Ontariju ce se donositi vino u restoran

Redovniji posetioci boljih restorana u velikom broju pozdravljaju nameru provincijskih vlasti da se gostu odobri da uz veceru popije svoje vino. Po svemu sudeci, ova ideja ce dobiti zeleno svetlo pre raspustanja Parlamenta i vazice na citavoj teritoriji provincije. Ministar za potrosnju i usluge Xim Votson insistira da ovo bude prioritet koji bi trebalo da omoguci da i u Ontariju, poput Alberte, Britanske Kolu-m-bije, Kvebeka i NJu Brunsvika gost moze u restoran da donese svoje vino.
Naglasava se da se propis nece odobravati donosenje zestokih pica, ali ni domacih vina. Vino mora biti kupovno, iz neke od vinarija ili od poznatog uvoznika. Takodje, nije obavezno da gost donese svoju bocu, ali ukoliko je ima, on je na ula-zu daje konobarima.
'Kada je vecera dobra, onda je treba zaliti posebnim vinom, onim koje nam prija ili koje za nas ima neko specijalno znacenje. Moze se desiti da ga nema na vinskoj karti i bas za takve slucajeve ovo je izvanredno resenje' rekao je jedan ljubitelj i poznavalac vina.
Najveci broj ljudi, pak, smatra da ce ovim dobiti sansu da cesce svrati u neki od poznatijih i boljih restorana. Samim tim sto cemo vino kupiti u ra-dnji, umesto u restoranu, cini-ce da nam racun na kraju bude prihvatljiviji. Normalno je da ce restorateri zaracunavati uslugu posluzivanja vina i ona ce o varirati od mesta do mesta, u zavisnosti od renomea restorana.
Neki vec strahuju da ce vlasnici restorana podici cene za ostale usluge kako bi nadoknadili prihod koji su inace dobijali od pica.
U Ontarijskom udruzenju restorana, hotela i motela smatraju da je vlada ovaj propis donela bez konsultacija sa njima. Teri Mandel, predsednik Udruzenja, naglasava da nije cak ni postojala izrazena zelja musterija za do-nosenjem svog sopstvenog pica u restoran. On takodje kaze da je ova mera jos jedan udar na ionako smanjene prihode u ugostiteljstvu i veruje da ce se nepovoljno odraziti i na provincijsku kasu.
Na svu srecu, ne misle svi tako. Oni sa vecom dozom optimizma kazu da ce verovatno tek jedna petina gostiju iskoristiti ovo pravo, i da turisti nikako nece biti u toj grupi.

Mladi i glasanje

Eksperiment "Glasanje sa upoznavanjem"

Da li se ljudi zaista sve manje interesuju za politiku, ili se takva slika dobija samo zbog nezainteresovanosti mladih ljudi? U zemljama u kojima je do pre svega petnaestak, dvadeset godina procenat izaslih glasaca bio blizu broja upisanih, sada se izlaznost smanjuje iz izbora u izbore. U Srbiji je, recimo, protekle nedelje za predsednika glasalo svega 47 odsto biraca, nezamislivo malo u poredjenju sa vremenom kada je postojala bivsa SFRJ.
Svoje pravo da ispuni gradjansku duznost ipak najmanje koriste mladi. To nikako ne znaci da su oni zadovoljni okruzenjem, ili nezainteresovani za desavanja u drustvu. Ako je verovati Sanxivu Lingvajahu, jednim od osnivaca londonske organizacije Anti-Apatija, oni jednostavno ne vide da je izlazak na biraliste nacin da se nesto promeni. NJih zbunjuje politicki sistem kao takav pa ih, po njegovim recima, pre svega treba uputiti u njegove osnove i funkcionisanje.
Gospodin Lingvajah se ovih dana nalazi u Torontu gde izvodi svoj eksperiment 'Glasanje sa upoznavanjem'. Grupa mladih osoba ce u poslednjoj nedelji pred izbore aktivno ucestvovati na lokalnim debatama i pratiti izvestavanje medija. Uz to, oni ce biti u obavezi da vode veb-dnevnik o tome sta su i koliko naucili i na koji nacin to utice na njihovu zelju da izadju na glasanje.

Svetski kongres proizvodjaca mesa

Najvaznija pitanja sigurnost i kvalitet mesa

Ove nedelje Kanada ce po prvi put biti domacin Svetskog kongresa proizvodjaca mesa. Prisustvovace preko pet stotina delegata iz citavog sveta, koji ce se baviti proizvodnjom i preradom razlicitih vrsta mesa, ali i savremenom poljoprivrednom proizvodnjom, zasnovanom na naucnim dostignucima, koja je usko povezana sa stocarstvom.
Tema ovogodisnjeg Kongresa je Prekretnica u svetskoj mesopreradjivackoj industriji. Medjutim, najvaznija pitanja o kojima ce se raspravljati svakako se ticu sigurnosti i kvaliteta mesa.
Ocekuje se da ce na skupu, izmedju ostalih, govoriti i federalni ministar poljoprivrede Bob Speler, glavni veterinarski inspektor Brajan Evans, komesar za poljoprivredu u Evropskoj uniji Franc Fisler, americKi sekretar za poljoprivredu En Veneman i mnogi drugi istaknute licnosti iz ove oblasti.