18. jun 2004.

Tadic i Nikolic u drugom krugu

ZVANICNI PODACI REPUBLICKE IZBORNE KOMISIJE

Favoriti u drugom krugu

Boris Tadic i Tomislav Nikolic osvojili najveci broj glasova. - Tezak poraz Dragana Marsicanina doveo u opasnost
vladu Srbije. - Iznenadjujuce dobar rezultat za Bogoljuba Karica
Prema podacima Republicke izborne komisije, za predsednickog kandidata Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolica na izborima za predsednika Srbije glasalo je 30,43 odsto izaslih biraca.
Kako je Beti receno u centru za obradu podataka RIK-a, za drugoplasiranog, predsednickog kandidata Demokratske stranke Borisa Tadica glasalo je 27,62 odsto izaslih biraca, za kandidata grupe gradjana Bogoljuba Karica 18,18 odsto, a za kandidata vladajuce koalicije Dragana Marsicanina 13,28 odsto glasova.
Na petom mestu je kandidat Socijalisticke partije Srbije Ivica Dacic, za koga je glasalo 4,02 izaslih biraca, a na sestom je kandidat grupe gradjana Jelisaveta Karadjordjevic, za koju je glasalo 2,03 odsto izaslih biraca.
Ostali predsednicki kandidati osvojili su manje od jedan odsto glasova biraca koji su izasli na glasanje.
Kako je receno, obradjeni su podaci sa 8.220 glasackih mesta, sto je 95,74 odsto njihovog broja u Srbiji.
Broj upisanih biraca na mestima koja su obradjena je 6.392.762, a broj biraca koji su izasli na izbore je 3.045.181, ili 47,63 odsto od obradjenog broja, a broj biraca koji su glasali je 3.044.483, ili 47,62 odsto.
Nevazecih glasackih listica bilo je 37.217 ili 1,22 odsto. Vazecih je bilo 3.007.266 ili 98,78.
Pregled po kandidatima, sa brojem osvojenih glasova:
1. Kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolic 926.456 glasova (30,43 odsto biraca koji su glasali)
2. Kandidat Demokratske stranke Boris Tadic 840.812 (27,62 odsto)
3. Kandidat grupe gradjana Bogoljub Karic 553.632 (18,18 odsto)
4. Kandidat vladajuce koalicije Dragan Marsicanin 404.199 (13,28 odsto)
5. Kandidat Socijalisticke partije Srbije Ivica Dacic 122.242 (4,02 odsto)
6. Kandidat inicijative za lepsu Srbiju Jelisaveta Karadjordjevic 61.665 (2,03 odsto)
7. Kandidat Preporoda Srbije Milovan Drecun 16.561 (0,54 odsto)
8. Kandidat Demohriscanske stranke Srbije Vladan Batic 16.490 (0,54 odsto)
9. Kandidat Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelevic 13.683 (0,45 odsto)
10. Kandidat Socijalisticke narodne stranke Branislav Ivkovic 13.674 (0,45 odsto)
11. Kandidat Jedinstvene Srbije LJiljana Arandjelovic 11.556 (0,38 odsto)
12. Kandidat Narodne seljacke stranke Marijan Risticevic 10.046 (0,33 odsto)
13. Kandidat Stranke drzavljana Srbije Dragan DJordjevic 5.633 (0,19 odsto)
14. Kandidat Narodne radikalne stranke i Dijaspore-Evropskog bloka Mirko Jovic 5.401 (0,18 odsto)
15. Kandidat Patriotske stranke dijaspore Zoran Milinkovic 5.216 (0,17 odsto)

Slab odziv biraca u dijaspori

KAKO JE GLASALA DIJASPORA?

Tadic najbolji u Cikagu, Berlinu, Trstu, Moskvi, Hagu i Torontu

Predsednicki kandidat Demokratske stranke Boris Tadic je, prema dosadasnjim podacima, osvojio najvise glasova dijaspore u Cikagu, Vasingtonu i NJujorku, zatim u Berlinu, Trstu i Moskvi, kao i u Holandiji, Belgiji i Ceskoj.
Kandidat grupe gradjana Bogoljub Karic osvojio je najvise glasova u Becu i Salcburgu.
U Cikagu, gde su glasali Srbi iz 26 saveznih drzava SAD, na izbore je izaslo 89 od 186 upisanih biraca, a najvise glasova dobio je Boris Tadic - 50.
Prema recima vlasnika i urednika srpskog "Ozon plus" radija Predraga Vasica, u Cikagu je Marsicanin dobio 11, a Nikolic 7 glasova. U NJojorku je glasalo 85 od 129 upisanih biraca, a u Vasingtonu 105 od 137. I na ta dva mesta pobedio je Tadic, kazao je Vasic.
Boris Tadic je osvojio najvise glasova gradjana Srbije koji su glasali u ambasadi Srbije i Crne Gore u Berlinu. Od 238 prijavljenih gradjana, glasalo ih je 213. Tadic je dobio 72 glasa, kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolic 45, Bogoljub Karic 39, a kandidat vladajuce koalicije Dragan Marsicanin - 30 glasova.
U citavoj Nemackoj za glasanje se, od 568.240 gradjana Srbije i Crne Gore, prijavilo se samo 1.710 ljudi.
Boris Tadic osvojio je najvise glasova drzavljana Srbije i Crne Gore koji su glasali u konzulatu u Torontu. Od prijavljenih 264 na biraliste je izaslo 136. Za Borisa Tadica glasalo je 77, za Marsicanina 24 a za Nikolica 20.
U Belgiji je od ukupno 96 srpskih gradjana koji su glasali, najvise glasova, 57, dobio Boris Tadic. Dragan Marsicanin dobio je 12 glasova, Bogoljub Karic devet, a Tomislav Nikolic pet, receno je agenciji Beta receno u izbornoj komisiji glasackog mesta u ambasadi SCG u Briselu. Ukupno je za izbore za predsednika Srbije u Belgiji bilo prijavljeno 112 glasaca.
Bogoljub Karic dobio je najvise glasova drzavljana Srbije koji su glasali u austrijskim gradovima Becu i Salcburgu. U konzularnom odeljenju ambasade Srbije i Crne Gore u Becu, jednom od tri izborna mesta u Austriji, glasalo je 444 od 641 registrovanog biraca, odnosno 69,2 odsto.
Na drugom mestu sa 124 glasova bio je Boris Tadic, a na trecem Tomislav Nikolic sa 69 glasova. Dragan Marsicanin dobio je 62 glasa, a kandidat Socijalisticke partije Srbije Ivica Dacic 19 glasova.
U Salcburgu, od 208 prijavljenih biraca, glasalo je 133 drzavljana Srbije (46 iodsto), a Karic je dobio 57 glasova. Na drugom mestu sa 31 glasom bio je Boris Tadic, na trecem Tomislav Nikolic sa 21 glasom, a cetvrti je Dragan Marsicanin sa 11 glasova.
Pored Salcburga i Beca, drzavljani Srbije su u Austriji mogli da glasaju i u generalnom konzulatu u Gracu, gde je bilo prijavljeno 107 drzavljana SCG.
Najvise glasova drzavljana Srbije u Ceskoj dobio je Boris Tadic, receno je agenciji Beta u ambasadi Srbije i Crne Gore u Pragu, gde je bilo jedino mesto za glasanje srpske dijaspore.
Za izbore su bila prijavljena 123 drzavljana Srbije i Crne Gore, a glasalo je njih 94 odsto. Tadic je prvi sa 64 odsto glasova, drugi je Dragan Marsicanin sa 14 odsto, a treci Bogoljub Karic sa sedam procenata glasova.
Boris Tadic je dobio najvise glasova i u Moskvi, gde je od ukupno 790 upisanih biraca glasalo 328, odnosno 41,5 odsto.
Tadic je dobio 131 glas, kandidat Demokratske stranke Srbije Dragan Marsicanin 59, kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolic 54, Bogoljub Karic 42 i Jelisaveta Karadjordjevic 11 glasova. Ostali kandidati dobili su manje od 10 glasova.
Najvise glasova u Holandiji dobio je Boris Tadic, pokazuju nezvanicni podaci sa birackog mesta u Ambasadi SCG u Hagu. Tadicu je pripalo 37 glasova, dok je za Tomislava Nikolica glasalo 19 biraca. Za Bogoljuba Karica je glasalo 15 gradjana, a za Dragana Marsicanina njih 10.
Od 117 prijavljenih, na izbore su izasla 92 biraca. Iako se za glasanje prijavilo 13 drzavljana Srbije, optuzenih za ratne zlocine, koji su u pritvoru Haskog tribunala u Seveningenu, niko od njih nije doveden u Ambasadu SCG na glasanje.
Na izborima za predsednika Srbije u Konzulatu Srbije i Crne Gore u Atini, jedinom glasackom mestu u Grckoj, glasalo je 90 od prijavljenih 125 drzavljana Srbije, ili 72 odsto. Vecina glasaca bila je iz Atine, a samo desetak je doslo iz drugih gradova Grcke. Rezultat glasanja nije saopsten.

SUDJENJE ZA UBISTVO ZORANA DJINDJICA

Legija optuzuje politicare

Milorad Ulemek tvrdi da mu je nekadasnji nacelnik RDB Zoran Mijatovic dao odobrenje za prodaju droge.
- U trgovinu umesani i Cedomir Jovanovic, Vladimir Popovic i Dragoljub Markovic. - Spasojevic radio za DB

Milorad Ulemek izjavio je danas pred Specijalnim sudom da je Dusan Spasojevic, koga je poslednji put video desetak dana pre ubistva premijera Zorana DJindjica, krajem, februara 2003. godine, i sam strahovao od likvidacije.
Ulemek je rekao da je Spasojevic na poslednji susret sa njim dosao neispavan, neobrijan i neuredan, te da je "poceo da divlja" i vice: "Gotov sam, likvidirace me. Ako uhapse mene, uhapsice i sebe".
Ulemek je rekao da mu je predlozio da se povuce na nekoliko meseci iz zemlje, dok se ne smiri situacija, ali mu je on odgovorio da ne moze, jer "mora da zavrsi jedan posao".
Navodeci da mu je Spasojevic rekao: "Oni su me ispalili za posao u Holandiji oko broda koji je trebalo da stigne u Crnu Goru", Ulemek je dodao da je tada shvatio da je Spasojevic aludirao na Cedomira Jovanovica, Vladimira Popovica i Dragoljuba Markovica, kao i da bi trebalo da stigne brod sa narkoticima.
Prema recima Ulemeka, prvooptuzenog za ubistvo DJindjica, Spasojevic je radio kao saradnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije i davao "validne podatke za kriminal na teritoriji Beograda", a "veza mu je bio inspektor Slobodan Pazin".
Ulemek je rekao i da nema saznanja da je Spasojevic imao kontakte sa nekom stranom obavestajnom sluzbom.
Istovremeno, rekao je da je Dragoljub Markovic pokusao njega da zavrbuje da radi za englesku obavestajnu sluzbu, ali je on to odbio.
Ulemek je rekao da je za navodnu prodaju droge, pronadjenu u trezoru Resora drzavne bezbednosti (RDB) u Komercijalnoj banci, dobio odobrenje tadasnjeg zamenika nacelnika RDB Zorana Mijatovica.
Ulemek je rekao da je o prodaji te droge obavestio Mijatovica posle vecere u Surcinu u aprilu 2001. godine, na kojoj su mu pojedini funkcioneri bivse vlasti navodno ponudili da ucestvuje u preprodaji 700 kilograma heroina.
"Bilo mi je neprijatno kako da mu kazem za taj posao, a kada sam mu rekao o cemu se radi, on mi je odgovorio: 'Komandante, radi - samo nemoj da obrukas sluzbu'", rekao je Ulemek.
Ulemek je ranije rekao da mu je prodaja droge, kao "drzavni posao", ponudjena na veceri u kuci biznismena Dragoljuba Markovica, na kojoj su bili i Cedomir Jovanovic i bivsi sef vladinog Biroa za komunikacije Vladimir Popovic.
Oni su u medjuvremenu demantovali te tvrdnje, a specijalno tuzilastvo pokrenulo je istragu o tim navodima.
Ulemek, koji je danas odgovarao na pitanja sudije Marka Kljajevica, pricao je i o susretu sa bivsim nacelnikom vojne obevestajne sluzbe generalom Acom Tomicem i Borislavom Mikelicem.
"Spasojevic se utrpao da ide samnom na taj susret. Ja sam se kod Tomica interesovao da li pripadnici JSO mogu da vrse obuku sa specijanim vojnim jedinicama Kobrama", prepricao je Ulemek taj dogadjaj.
On je kazao da je Tomic rekao da je voljan da to prihvati, ali da to mora da prodje kroz hijerarhijsku strukturu.
"U jednom trenutku Mikelic je rekao 'generale da vas upoznam sa jednim momkom', nakon cega je uveo Spasojevica", naveo je Ulemek.
"Spasojevic je usao i poceo da hvali generala, nakon cega mu je poklonio mobilni telefon", dodao je Ulemek.
Bivsi komandant "crvenih beretki" je govoreci o odnosu Dusana Spasojevica u LJubise Buhe, naglasio da su njih dvojica bili u dobrim odnosima, i da ga je Spasojevic zvao "Baco".
NJihovi odnosi su se pokvarili sredinom 2002. godine kada se Buha nije pojavio na zurci koju je organizovao Spasojevic u ime njihovog pomirenja.
Ulemek je rekao da su Spasojevic i Buha "inscenirali paljenje xipa" Cedomira Jovanovica da bi on dobio obezbedjenje JSO.
On je naveo da su pripadnici JSO obezbedjivali i biznismena Miroslava Miskovica, posle otmice, kao i bivse funkcionere Drzavne bezbednosti Radomira Markovica i Franka Simatovica.
Spasojevic je kupio tri do cetiri stana za pripadnike JSO, koji su i njega obezbedjivali, po nalogu Cedomira Jovanovica, rekao je danas Ulemek.
On je istakao da nema saznanja o izvoru prihoda Spasojevica, ali da je pretpostavljao da se bavi kriminalnim poslovima.
Ulemek je u danasnjem iskazu pred sudom opisao i hapsenje Slobodana Milosevica. On je rekao da su u napadu na vilu "Mir" ucestvovali pripadnici JSO, ali da nije istina da su tu bili Spasojevic i Lukovic.

 

Robijasi za Tomu

Prema podacima Republicke izborne komisije (RIK), na osnovu 100 odsto obradjenih birackih mesta po zatvorima, za predsednickog kandidata Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolica na izborima za predsednika Srbije glasalo je 58,4 odsto izaslih biraca.
Kako je Beti receno u centru za obradu podataka RIK-a, drugoplasirani, predsednicki kandidat vladajuce koalicije Dragan Marsicanin osvojio je 11,89 odsto glasova izaslih biraca, kandidat grupe gradjana Bogoljub Karic 11,82 odsto, a kandidat Demokratske stranke Boris Tadic - 7,89 odsto.
Na petom mestu je kandidat inicijative za lepsu Srbiju Jelisaveta Karadjordjevic sa 3,95 odsto glasova izaslih biraca, a na sestom je kandidat Socijalisticke partije Srbije Ivica Dacic, sa 1,04 odsto.
Ostali predsednicki kandidati osvojili su manje od jedan odsto glasova biraca koji su izasli na glasanje.
Kako je receno Beti, obradjeni su podaci sa svih 15 glasackih mesta u zatvorima. Broj upisanih biraca je 5.360, izaslo ih je i glasalo 3.851, to jest 71,85 odsto od ukupnog broja. Nevazecih je bilo 87 glasckih listica, odnosno 2,26 odsto od ukupnog broja.

 

SVETSKE AGENCIJE O IZBORIMA U SRBIJI

Strah od nacionalizma

Svetske agencija javljaju veceras da je na predsednickim izborima u Srbiji najvise glasova osvojio "ultranacionalista", kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolic i da ce mu protivkandidat u drugom krugu biti predsednik Demokratske stranke Boris Tadic.
U drugom krugu, zakazanom za 27. jun, mogao bi da pobedi Boris Tadic u slucaju da ga podrze bar neki od preostalih 13 kandidata iz prvog kruga izbora, ocenjuje Asosijeted pres, sto bi Srbiji pomoglo da ostvari proklamovani cilj - prikljucenje Evropskoj uniji.

Agencija Rojters ocenjuje da ce prvi nezvanicni rezultati, ukoliko se pokazu kao tacni, predstavljati veliki udarac za "konzervativnog premijera Vojislava Kostunicu, ciji je saradnik Dragan Marsicanin cevrti po broju osvojenih glasova, iza biznismena Bogoljuba Karica".
Uporedo sa izborima za Evropski parlament, na kojima su glasali i gradjani iz bivsih komunistickih zemalja u istocnoj Evropi, izbori u Srbiji mogli bi da uticu i na njene izglede da uhvati prikljucak i pristupi evropskom bloku, navodi Rojters.
Diplomate su upozoravale, dodaje agencija, da bi pobeda Nikolica mogla da odvrati strane investitore, koje su neophodni srpskoj privredi, uprkos tome sto je kandidat radikala znacajno ublazio retoriku i sto su ingerencije predsednika ogranicene.
Agencija Frans pres ukazuje da ce drugi krug izbora staviti glasace pred kljucni izbor za buducnost te rebulike bivse Jugoslavije, koja je tokom 90-tih prosla kroz tezak period, tokom vladavine Slobodana Milosevica.
Svetske agencije ukazuju jos da su ostali kandidati, medju njima i predstavnik socijalista Ivica Dacic, saradnik Slobodana Milosevica, ostvarili mnogo slabije rezultate.
Primecuje se, takodje, da je Karicev pristup ekonomskim temama i odlucan nastup na predizbornim mitinzima privukao mnoge glasace koji kao glavni problem osecaju veliku stopu nezaposlenosti i niska primanja od prosecno 250 evra.
Srbija nema predsednika od januara 2003, kada je istakao mandat funkcioneru Socijalisticke parije Srbije Milanu Milutinovicu, koji je kasnije izrucen Haskom tribunalu.

 

CELNICI EGZITA NA SLOBODI

Show must go on...

Celnici muzickog festivala "Egzit" Dusan Kovacevic i Bojan Boskovic, koji su juce pusteni iz pritvora, izrazili su danas zahvalnost svima koji su podrzavali Egzit i najavili da ce ovogodisnji festival biti "najbolji do sada".
Direktor Egzit tima Dusan Kovacevic rekao je na konferenciji za novinare da se u "teskim danima" dok su on i Boskovic bili u pritvoru organizacija "pokazala jos vise jedinstvenom" i najavio da borba za Egzit i njegove vrednosti "tek pocinje".
"Zatvorski trenuci su bili teski za ceo Egzit tim i zahvaljujem se svima koji su ucestvovali u borbi za nase oslobadjanje. Pokazali smo da smo najjaci i da mozemo odoleti i najtezim politickim pritiscima", rekao je generalni menaxer Egzita Bojan Boskovic.
Advokat Slobodan Beljanski rekao je da se sud u ovom procesu nije pokazao neutralnost, jer je juce predstavio javnosti i neke podatke iz istrage, kao sto je statut organizacije i resenje o preduzecu "Egzit medija", koji bi "trebali da budu tajni".
"Slutimo da se radi o nagovestaju za prosirenje istrage", ocenio je Beljanski i dodao da ce biti upucen prigovor predsedniku suda povodom toga, kao sto je to bio slucaj i sa drugim nepravilnostima u toku istraznog postupka.
Boskovic je rekao da je odnos cuvara i zatvorenika, prema njima bio "fer i korektan" i dodao da su zatvorenici trazili da im dostave majice sa natpisom "Ne dam Egzit".
"U pritvoru sam imao mnogo vremena i neminovno sam poceo da se preispitujem gde sam i sta zgresio. Shvatio sam da ne zalim nijedan sekund proveden u Egzit timu", kazao je Boskovic.
Kovacevic i Boskovic pusteni su juce oko 15.30 iz pritvora koji je trajao osam dana, a na kapiji Okruznog zatvora u Novom Sadu docekalo ih je 15 ljudi, medju kojima su bili njihovi roditelji i prijatelji.
Resenje o pustanju iz pritvora donela je istrazni sudija Okruznog suda u Novom Sadu Zlata Rodic-Knezevic, posle ispitivanja nekoliko svedoka u okviru istrage protiv celnika organizacije "Egzit", koji su osumnjiceni za finansijske malverzacije.
Kovacevicu (26) i Boskovicu (26) bio je odredjen pritvor kako ne bi "uticali na svedoke".
NJih dvojica su osumnjiceni za zloupotrebu sluzbenog polozaja i falsifikovanje sluzbene isprave, odnosno za finansijske malverzacije sa ulaznicama za proslogodisnji "Egzit", cime su navodno ostetili organizaciju za oko 12 miliona dinara.
Za pomaganje u izvrsenju tih krivicnih dela osumnjicene su i Ivana Gligoric i Deana Gligoric, koje se brane sa slobode.
"Egzit" tvrdi da je rec o "montiranom politickom procesu, sa ciljem da se festival unisti".
Novi Sad je oblepljen plakatima "Ne dam Exit", a veliki broj mladih u tom gradu nosi majice sa istim natpisom i motivima "Egzita".
Ovogodisnji "Egzit" bice odrzan od 1. do 4. jula na Petrovarainskoj tvrdjavi u Novom Sadu, uz ucesce brojnih muzickih zvezda, medju kojima su Igi Pop , Mesiv atak , Sajpres hil i Nene Ceri .

 

CRNA GORA

Pronadjen gas

Predsednik Vlade Crne Gore Milo DJukanovic izjavio je danas da u juznom delu crnogorskog podmorja "gotovo izvesno" postoje nalazista gasa, ocenjujuci da je to "dobra vest za crnogorsku ekonomiju i drustvo".
DJukanovic je podgorickom radiju "Antena M" rekao da crnogorska vlada "intezivno razgovara" sa stranom kompanijom, koja je istrazivala nalazista nafte i gasa kod Ulcinja i poluostrva Prevlaka, o ugovoru o "busenju istrazne busotine".
Crnogorski premijer je podsetio da je prethodna vlada Filipa Vujanovica dala koncesiono pravo na istrazivanje nafte i gasa dvema stranim kompanijama u juznom i severenom delu crnogorskog podmorja, kao i da po odredbama tih ugovora tece realizacija istrazivanja.
DJukanovic, medjutim nije precizirao na koji su rok date te koncesije, kao ni pod kojim uslovima.
"U juznom delu crnogorskog podmorja doslo se do odredjenih rezultata koji upucjuju da bi bilo opravdano krenuti sa busenjem istrazne busotine", rekao je DJukanovic, i istakao da je "izvesno da ce se pocetkom sledece godine doci do gasa".
Britanska naftna kompanija "Remko" i grcki kompanija "Helenik Petroleum", koji je pre dve godine kupio kotorski "Jugopetrol", osnovali su 2003. godine zajednicko preduezece za istrazivanje i eksploataciju nafte i gasa u crnogorskom podmorju.
Predstavnici te dve kompanije ranije su saopstili da busenje ne moze da pocne dok Skupstina Crne Gore ne usvoji zakone o nafti.
Izvrsni direktor britanskog "Remka" Stiv Remp je u martu rekao da je "skoro izvesno da u crnogorskom podmorju ima gasa i nafte", ali da je Crna Gora prodajom "Jugopetrola" odustala od svog interesa u tom poslu, a da ce njen interes biti "zastupljen u formi poreza i procenata od prozivodnje".
DJukanovic je rekao da su crnogorski interesi u tom poslu "pod budnim naxorom vlade", i dodao da ce vlada "upoznati javnost" sa sadrzinom ugovora.
Nevladina organizacija Grupa za promene optuzila je vlast da je prodajom kotorskog "Jugopetrola" grckom "Helenik Petroleumu" besplatno poklonila i koncesije za istrazivanje gasa i nafte u crnogorskom podmorju

SUSRET MINISTRA ODBRANE SA CELNICIMA NATO

Begrad odlucuje o Kosovu

Generalni sekretar NATO Jap de Hop Sefer ocenio je da se pitanje Kosova ne moze resiti bez Srbije i pozvao na nastavak dosadasnje "konstruktivne saradnje" vlasti u Beogradu i Atlantskog saveza, izjavio je ministar odbrane SCG Prvoslav Davinic.
Davinic je, posle susreta s celnicima NATO u Briselu rekao da je Atlantski savez odao priznanje za "odgovoran stav" i saradnju vlasti SCG u odnosu na tragicne dogadjaje u martu, "kada je doslo do pokusaja etnickog ciscenja od strane teroristickih elemenata na Kosovu".
Savet NATO i generalni sekretar Shefer, su istakli da je potrebno da se ta saradnja nastavi, rekao je Davinic i dodao da je na sastanku bilo reci i o konkretnim formama te saradnje, kako bi se takvi dogadjaji ubuduce predupredili zajednickim naporima Kfora i snaga SCG.
Prema njegovim recima ta saradnja je prihvacena i u NATO je konstatovano, da je "SCG vec sastavni deo tog bezbednosnog mehanizma u Evropi, iako nije i formalno primljena u Partnerstvo za mir".
Davinic je rekao da je na sastanku zakljuceno i da stabilnosti i mira na Balkanu, ne moze da bude bez aktivne saradnje i doprinosa SCG.
Upitan da prokomentarise izjavu Sefera u kojoj je on ocenio da je za resavanje problema Kosova potrebna Srbija i zajednicka strategija Evropske unije i NATO, koje jos nema, Davinic je rekao da je Sefer to danas potvrdio, dodajuci, da NATO ne moze sam da resi kosovsko pitanje.
Davinic je rekao i da je na sastanku s celnicima NATO izneseno i nekoliko konkretnih primera kako bi ta saradnja mogla da se odvija. "Jedan od zahteva je da se preostali Srbi na Kosovu ukljuce u dijalog i razgovore. To mi u nacelu podrzavamo", objasnio je ministar SCG, rekavsi da je sagovornicima u NATO rekao da "to u velikoj meri zavisi od toga da li Srbi uzivaju minimum licne bezbednosti".
"Vrlo je tesko da nasa vlada i drzava uticu na Srbe da ucestvuju u tim procesima dijaloga i lokalne samouprave, ako njihov zivot nije garantovan i ako su izlozeni neopravdanim napadima i teroristickim aktima", ocenio je Davinic.

Davinic je istakao da su i ambasadori u Savetu NATO i generalni sekretar Sefer "pokazali razumevanje i potpuno prihvatili da se mora obezbediti minimum licne bezbednosti Srbima", kako bi se oni ukljucili u te procese. "S paznjom je primljeno i to da je vlada Srbije podnela predlog za decentralizaciju i resavanje problema Kosova mirnim putem".
"Istakli smo da to nije plan za konacno resenje Kosova, vec preduslov za uspostavljanje normalnih uslova u kojima bi mogli da se povedu razgovori i o tom konacnom statusu. A konacni status, po nasem misljenju, ne moze da se resava dok se ne obezbedi minimum samouprave i bezbednosti za srpsko stanovnistvo i nealbanske grupe", istakao je Davinic.

HEROINSKA AFERA

Karleusa demantuje Legiju

Bivsi nacelnik Uprave kriminalisticke policije MUP-a Srbije Dragan Karleusa izjavio je veceras da je dao iskaz u policiji po zahtevu Specijalnog tuzioca, u vezi sa heroinom koji je pronadjen u trezoru Komercijalne banke u Beogradu.
Karleusa je Televiziji B92 rekao da je droga u prisustvu novinara unistena 9. marta 2001. godine, posto su predstavnici Instituta bezbednosti utvrdili da se radi o heroinu, koji se nalazio u sefu Drzavne bezbednosti Srbije u Komercijalnoj banci.
On je dodao da "nije bilo cak ni tehnickih mogucnosti da se droga zameni, jer je sve vreme bila pod kontrolom policije i novinara", koji su vodjeni da gledaju spaljivanje droge.
Povodom zamerki da spaljivanju droge nije prisustvovao niko od predstavnika Okruznog suda u Beogradu, Karleusa je rekao da to nije bilo u nadleznosti tog suda, vec suda u Pirotu, koji je i doneo presudu u predmetu u kome je zaplenjena droga.
Prvooptuzeni za ubistvo premijera Srbije Zorana DJindjica, Milorad Ulemek Legija u svom iskazu pred sudom, optuzio je neke funkcionere bivse vlasti u Srbiji da su od njega zatrazili da drogu prebaci na trziste Zapadne Evrope.

 

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pisite nam |

Copyright © 1996-2004 "NOVINE"