NOVINE - Toronto

Srbija i Grna Gora

16. jul 2004.

Novi simboli Crne Gore

Neka pravda, Cojstvo i junastvo opet bude osnovni zakon u Crnoj Gori
Nova crnogorska zastava je, uz intoniranje nove himne "Oj, svijetla majska zoro" i u prisustvu mnogobrojnih crnogorskih zvanicnika i narodnih poslanika, svecano podignuta iznad zgrade Skupstine Crne Gore u Podgorici.
Predsednik Parlamenta Crne Gore Ranko Krivokapic rekao je da ta znamenja imaju zadatak da ponovo ujedine narod.
"Neka pravda, cojstvo i junastvo opet bude osnovni zakon u Crnoj Gori, neka nam bude srecno osvajanje slobode, neka se ova zastava zavijori na Ist riveru (ispred sedista UN)", kazao je Krivokapic.
On je naglasio da je nova zastava odbrana multietnicke Crne Gore, odbrana mira, stabilnosti i Crne Gore 21. veka.
Nova himna je "stupila na snagu" posto je Skupstina Crne Gore u utorak, 13. jula, mada bez prisustva opozicije, usvojila Zakon o drzavnim simbolima i Danu drzavnosti.
Ova pesma je, medjutim, kao himna nezvanicno svirana i na proslavi 60. godisnjice Trinaestojulskog ustanka u Crnoj Gori 2001. godine, u prisustvu tadasnjeg predsjednika Republike Mila DJukanovica.
Pesma je za drzavnu himnu predlagana i 1992. godine tokom rasprave o donosenju novog ustava Cren Gore. Medjutim, tada nije usvojena zbog politickih razlika oko tog pitanja.
Te razlike postoje i danas. Opoziciona Narodna stranka je i ranije predlagala da crnogorska himna bude pesma kralja Nikole Petrovica "Onamo, 'namo".
Crna Gora je svoju prvu drzavnu himnu dobila 1870. godine. Bila je to pesma "Ubavoj nam Crnoj Gori," za koju je tekst napisao Jovan Sundecic, a muziku komponovao Ceh Anton Sulc.
Ta himna je pevana i svirana sve do 1918. godine, kada je Crna Gora usla u sastav nove juznoslovenske drzave.
Nova himna "Oj, svijetla majska zoro", usvojena je na predlog Socijaldemokratske partije Crne Gore (SDP), koalicionog partnera u vlasti sa Demokratskom partijom socijalista.
Ta pesma se cesto peva i na porodicnim svetkovinama. Ta cinjenica je, prema nekim ranijim obrazlozenjima, preporucuje za himnu, ali neki strucnjaci su tvrdili da bi je trebalo doraditi da bi bila himna.
Ipak se smatra da upravo pesma "Oj, svijetla majska zoro" kod Crnogoraca izaziva osjecanja koja se ocekuju od himne. Medjutim, vrijeme ce pokazati da li ce biti i opsteprihvacena i dugog veka, jer su neke opozicione stranke, Srpska narodna stranka, pre svih, najavile da ce promeniti drzavne simbole Crne Gore, kada dodje na vlast.
Za novu himnu i druge drzavne simbole u crnogorskom parlamentu glasalo je 38 poslanika vladajuce koalicije, sto je minimum. Skupstina Crne Gore ima 75 poslanika.
Stoga ce kao mrlja na novom Zakonu o drzavnim simbolima ostati cinjenica da u donosenju nije ucestvovala opozicija, iako je politicki konsenzus neophodan upravo o ovim pitanjima.
Opozicioni Liberalni savez, koji, takodje, bojkotuje rad parlamenta, saopstio je prosle sedmice da nije sporan novi Zakon o drzavnim simbolima.
Protiv Zakona o drzavnim simbolima, prilikom glasanja, bili su poslanik SDP-a Dzavid Sabovic i poslanik Demokratske unije Albanaca Ferhat Dinosa. Poslanik Demokratskog saveza (Albanaca) u Crnoj Gori Mehmed Bardhi bio je uzdrzan.
Sabovic je ostao pri stavu da iz novog drzavnog grba Crne Gore treba izbaciti "verske oznake," dok je Dinosa trazio da se u himni rijeci "majko nasa" zamijene drugim rijecimna", na primjer, "kuco nasa". Bardhi je rekao da su novi drzavni simboli usvojili Crnogorci, a da Albanci imaju svoje.
Ilija Despotovic

Neispravni IzveStaji o utroSenom novcu

Izvestaji kandidata uvreda za zdrav razum

Skoro svi izvestaji predsednickih kandidata o prikupljenom i utrosenom novcu za kampanju su formalno neispravni, a neki od njih su uvreda za zdrav razum, izjavio je Nemanja Nenadic iz Transparentnosti Srbija.
Republicka izborna komisija je predstavila izvestaje 15 kandidata za predsednika o poreklu, visni i strukturi prikupljenih i utrosenih sredstava za izbornu kampanju.
Prema Nenadicevim recima, izvestaji pokazuju "koliko je Srbija nisko pala u postovanju zakona i institucija".
Samo nekoliko predlagaca kandidata je ispostovalo cak i jednostavnu formu izvestaja o prikupljenim sredstvima, dok mnogi od izvestaja ukazuju na to da nisu postovane odredbe zakona o finansiranju, bilo prilikom prikupljanja, bilo trosenja sredstava, rekao je izvrsni direktor Transparentnosti Srbija.
RIK ima na raspolaganju mogucnost da u narednih 90 dana anagzuje ovlascene revizore i da proveri dokumentaciju na osnovu koje su izvestaji podneti.
Nenadic je ocenio da se na osnovu jednostavnog uvida moze sa sigurnoscu reci da su mnogi predlagaci prekrsili vise odredaba zakona
Prema Zakonu o finansiranju stranaka, predlagac koji ne podnose izvestaj u skladu sa odredbama, a to je slucaj sa vecinom izvestaja, kaznjava se novcanom kaznom od 200.000 do milion dinara, a odgovorno lice 10.000 do 50.000 dinara.
Moguce je, kazao je Nenadic, da postoji odgovornost za krsenje i nekih drugih odredaba, sto je novi prekrsaj, ali ce se vise znati nakon sto se obavi provera podatka na osnovu kojih su sastavljeni.
U RIK-u jereceno da ce naknadno odluciti da li ce angazovati revizore ili ce komisija razmatrati izvestaje.
Od 15 izvestaja, samo u pet se poklapa iznos prikupljenih i potrosenih sredstava.
Prema Nenadicevim recima, formalno ispravni su samo izvestaji o troskovima kampanje Ivice Dacica, Branislava Ivkovica i Tomislava Nikolica.
Izvestaj SPS-a formalno u redu, ali su izuzetno zanimljive visoke donacije od fizickih lica (6,8 miliona), znatno vece nego kod drugih kandidata, dok nema prihoda iz nekih drugih izvora.
Izvestaj SRS je izbalansiran, a osim prihoda iz budzeta navedeni su samo prihodi od imovine stranke. Kao i kod SPS-a, neobicno je da se predlagac opredelio samo za jedan izvor finansiranja, ocenio je Nenadic.
U izvestaju Demokratske stranke, u kojem su izbalansirani prihodi i rashodi, navodi se da je prihod iz budzeta 36,6 miliona dinara, a Tadic sredstva iz budzeta nije mogao da potrosi i dobije dok ne podnese izvestaj, rekao je Nenadic.
Ako mu je neko dao pre nego sto je podneo izvestaj, prekrsio ja zakon taj koji mu je dao sredstva, jer se novac isplacuje samo za stvarne troskove, kazao je on.
Svi kandidati dobili su nakon prvog kruga po 607.000, nakon sto je Ministarstvo finansija protumacilo da ce se svima podeliti ukupno 45,6 miliona - po 607.000 svima i ostatak od 36,6 miliona pobedniku.
Izvestaj Branislava Ivkovica je formalno ispravan i, kako je ocenio Nenadic, deluje realnije od ostalih, jer ima nekoliko izvora finansiranja - od clanarine i priloga pravnih lica.
Formalni nedostatak izbalansiranog izvestaja o troskovima kamapnje Dragana Marsicanina je sto se na njemu nalazi samo pecat DSS, a predlagaci su bili i G17 plus, SPO i NS.
Sam izvestaj je slican izvestajima SRS i SPS, jer vecina sredstava nije iz samo jednog izvora.
Grupa gradjana, predlagac kandidata Bogoljuba Karica, bavila se, prema Nenadicevim recima, inoviranjem obrasca na kome se podnosi izvestaj i prosirili su rubriku prihodi od imovine politickih stranke, dodavsi "i kandidata".
Izvestaj je i formalno neispravan, jer su prihodi od imovine kandidata prikazani u rashodima, pa su ukupni prihodi devet, a rashodi 51 milion.
Najzanimljivija je cinjenica da je prijavljeno da je ukupno potroseno vise od 51 milion dinara, dok je prema racunici do koje smo mi (Transaprensi) dosli, ukupno dozvoljen iznos troskova kampanje bio oko 48 miliona, rekao je Nenadic i dodao da je "ovakav izvestaj samooptuzivanje".
On je, medjutim, dodao da se u kaznenim odredbama Zakona o finansiranju stranaka, kao nosioci odgovornosti pominju stranke a ne, kao u ostalom delu zakona, predlagaci kandidata i podnosioci lista.
Moze se desiti da tumacenje bude da se i sankcije odnose samo na prekrsioce koji su stranke, a ne i na predlagace koji su grupe gradjana, sto je lose sa stanovista pravne sigurnosti i jednakosti pred zakonom, rekao je on.
Ostali izvestaji su, kako je ocenio, "katastrofalni" i rashodi su veci od prihoda.
DHSS je menjala obrazac da bi prikazala dugove, SSJ je navela nesto sto zakon nije trazio - na sta je novac utrosen, a nije prikazala prihode, isto kao ni Preporod Srbije.
"Razumem da postoji spor izmedju kandidata i Ministarstva finansija o tome koliko treba da dobiju iz budzeta i mislim da su kandidati osteceni, ali njihova obaveza na osnovu zakona je bila da prikazu prihode", rekao je Nenadic.
Svi kandidati ocekivali su po tri miliona dinara iz budzeta, ali je vlada naknadno odlucila da isplati po 607.000.
Ako neko duguje novac, moze da prikaze taj iznos koji nije placen kao donaciju lica kojima su ostali duzni, jer zakon tera kandidate da uspostave balans izmedju prihoda i rashoda do momenta podnosenja izvestaja, smatra Nenadic.
On je medjutim ukazao da kod nekih kandidata iznos dugovanja premasuje razliku izmedju ocekivane i dobijene sume iz budzeta.
Prema Nenadicevim recima, neispravni su i izvestaji Mirka Jovica i Jelisavete Karadjordjevic, gde je navedeno da je potroseno ono sto nije dobijeno, kao i Marijana Risticevica, Zorana Milinkovica, Borislava Pelevica i Dragana DJordjevica.

Srpska Mata Hari

Vera Pesic u vrtlogu spijunaze

Srpska i balkanska spijunka iz Leskovca Vera Pesic, koja je pre i za vreme Drugog svetskog rata bila cetvorostruki agent i koju su savremenici uporedjivali s Matom Hari, postala je glavni lik u nedavno objavljenoj knjizi Nikole P. Ilica iz Leskovca.
Prateci kratak zivot i buran spijunski rad vrhunskog agenta, pisac pripovedacko-dokumentaristckim stilom uvodi citaoca u tajne zaracenih svetskih spijunskih agentura koje su delovale na podrucju Kraljevine Jugoslavije i Balkana.
Obrazovanu, inteligentnu i lepu Veru Pesic u 20. godini vrbovala je kontra-obavestajna sluzba Vojske Kraljevine Jugoslavije i osposobila je za spijunski i kontraspijunski rad.
S poznavanjem sest evropskih jezika, radila je jos i za nemacku, britansku i francusku obavestajnu sluzbu.
Bila je omiljena na diplomatskim zabavama. Zbog nje su padali ministri, tresle se vlade. Preko nje je plasirana i najava pakta Hitlera i Staljina i napad na Poljsku.
Za maticnu sluzbu postala je neupotrebljiva kada se zaljubila u sefa obavestajnog biroa Nemacke za Jugoslaviju i Balkan, Karla Lotara Krausa jer je usla u otvorenu kolaboraciju.
Cetnici su je uhapsili septembra 1943. godine i na zahtev Britanaca osudili na smrt. Presuda je povucena, posto je noc pred streljanje s njom proveo komandant Gorskog staba 110, major Radoslav DJuric. Postala je njegova ljubavnica.
Sledecih sedam meseci radila je za cetnike i saradjivala s partizanima. Zbog sve vece dominacije ljubavnika, grupa cetnika se pobunila. DJurica je uhapsila, a Veru, zajedno s majkom Andjom, streljala 18. maja 1944. godine u blizini njihove vile u Sijarinskoj banji.
Knjiga je u Leskovcu izazvala veliko interesovanje, a Ilic je kazao da postoji mogucnost ekranizacije price o srpskoj Mata Hari.
"Na ovoj knjizi radio sam, prakticno, od zavrsetka Drugog svetskog rata. Svi podaci su autenticni. Nije mi bilo tesko da dodjem do njih jer sam jedno vreme radio u UDBI. Ovo je moje zivotno delo, ali nisam ocekivao ovoliko interesovanje", iskren je Nikola P. Ilic koji iza sebe ima jos dvadesetak knjiga, uglavnom, s partizanskom tematikom.

Vera Pesic je rodjena 1919. godine su Leskovcu gde zavrsava osnovnu skolu i pohadja gimnaziju. Mlada se udaje, nakon dve godine brak propada. Odlazi u Beograd i zaposljava se u trgovinskom preduzecu.
Iskusni kontraobavestajac Generalstaba vojske major Slavko Radovic je upoznao i stekao utisak da je "rodjena" za obavestajca: jako inteligentna i lepa. Primljena je da radi u kontraobavestajnom odeljenju i strucno je skolovana.
Uoci Drugog svetskog rata, vesto vodjenu prihvataju je obavestajne sluzbe Nemacke, Britanije i Francuske. Kao cetvorostruki agent pretezno radi za Generalstab i Sesto odeljenje Uprave bezbednosti Nemacke.