17. septembar 2004.
Tijana Arnautovic Miss Kanade 2004
Osamnaestogodisnja Kanadjanka srpskog porekla Tijana Arnautovic iz Otave izabrana je za ovogodisnju Mis Kanade na zavrsnoj nacionalnoj priredbi odrzanoj u Torontu. Ona ce u decembru zastupati tu zemlju na izboru za Mis Sveta u Kini.
Njena prethodnica, proslogodisnja kanadska lepotica Nazanin Afshin-Jam bila je na tom takmicenju prva pratilja. Tijana Arnautovic bila je lepsa od konkurentkinja iz Montreala, istocnog Ontarija, prerijske provincije Saskacevan, atlantskog poluostrva Labrador i drugih delova Kanade ukljucujuci i polarnu teritoriju Nunavut.
Medju 12 kandidatkinja u uzem izboru bila je i predstavnica zapadnog Ontarija, Veronika Zivcic, takodje poreklom iz bivse Jugoslavije.
Na finalnu priredbu Arnautoviceva se plasirala kao jedna od tri "kraljice" iz prestonicke regije proglasene na nadmetanju u Kanadskom muzeju civilizacije u Gatinou, gradu na kvebeskoj strani reke Otave. U toj trojci bila je i njena sugradjanka Ivana Mastilo, takodje kcerka srpskih iseljenika.
"Danas sam najsrecnije bice na svetu", izjavila je nova Mis Kanade odmah posle "krunisanja". "Ipak, sve smo mi ovde zajedno, nema pobednika i gubitnika", dodala je ona.
Tijana Arnautovic se na izbor za Mis Kanade ukljucila posto su je na najvecoj otavskoj recnoj plazi otkrili predstavnici jedne agencije.
Nedavno je upisala prvu godinu studija medjunarodnog prava na otavskom Univerzitetu Karlton. Osim srpskog, govori francuski i engleski jezik. Tijana Arnautovic rodjena je u Bosni i Hercegovini odakle se sa porodicom doselila u Otavu pre vise od jedne decenije.
U maju je sa vrlo visokim prosekom zavrsila srednju skolu tokom koje je svake godine bila medju najboljim ucenicima.
Zahvaljujuci takvim rezultatima nedavno je upisala prvu godinu studija medjunarodnog prava na otavskom univerzitetu Carleton. Za te studije dobila je punu stipendiju.
Vec deceniju igra u srpskoj folklornoj grupi "Beli andjeo" i volontira u srpskoj iseljenickoj zajednici u kanadskoj prestonici.
Pozelimo je srecu na predstojecim izborima za Miss Sveta.
Pasoska sluzba
Kompjuterski program za utvrdjivanje identiteta
Federalna pasoska sluzba nedavno je testirala kompjuterski program za proveru slika na putnim ispravama. Ovaj pilot projekat se pokazao kao dovoljno efikasan i pouzdan, pa bi se moglo desiti da bude primenjen. Njime je rukovodila Dzoslin Franker, ombudsman Sluzbe, a sacinjen je uz pomoc Katedre za matematiku i statistiku Univerziteta u Otavi.
Za potrebe testa korisceno je oko sest hiljada digitalizovanih fotografija koje su uporedjivane sa 143 hiljade slika iz baze podataka lica sa pasosem. Program je bio uspesan od 75, pa cak i do devedeset odsto, u zavisnosti od kvaliteta fotografije, sto ga cini veoma pouzdanim. Zasniva se na uporedjivanju dvadeset karakteristika na licu i kosi, uz obavezno uzimanje u obzir faktora promenljivosti zbog starenja.
Gospodja Franker je rekla da se dalja provera sprovodi u slucaju da su fotografije sa poternica sa teroristima i podnosioca zahteva za pasos slicne.
Pasoska sluzba je zatrazila misljenje federalnog komesara za privatnost i morace da dobije saglasnost pre nego sto uvede savremenu tehnologiju za proveru fotografija, zato sto su se vec javile dileme da li se zadire u privatnost i gradjanske slobode. Ono sto se takodje javlja kao problem su podaci o licima sa poternica o teroristima koji se prikupljaju sa raznih strana i koje je tesko proveriti. Roh Tase, iz Medjunarodne grupe za pracenje gradjanskih sloboda, kaze da niko ne preuzima odgovornost za te liste i da ne postoje mehanizmi da se sa nje skine ime koje je tamo greskom dospelo.
IMIGRACIJA
Skupljanje podataka o svakom ko udje u Kanadu
Ministarstvo za drzavljanstvo i imigraciju razmatra mogucnost da prikuplja biometricke podatke o milion ljudi godisnje, pocevsi od turista koji ovde dolaze, pa do izbeglica, osoba sa dozvolom boravka i novih drzavljana. To bi podrazumevalo da bi na vizama za turiste, radnike i studente, na dokumentima za ostale pomenute grupe, morali pored fotografija da budu i otisci prstiju.
Dzenet Denc, izvrsni direktor Kanadskog saveta za izbeglice, smatra da je dobro sto ce svaki izbeglica imati dokument za dokazivanje svog identiteta, ali stavlja primedbu da obaveza davanja otiska prsta samo doprinosi stvaranju predrasuda prema novodoslima. Ona istice da se time potencira razlika izmedju kanadskih drzavljana i onih koji to tek treba da postanu. Gospodja Denc takodje, veruje da je ovo samo korak ka stvaranju nadzora nad svim gradjanima u drustvu, s tim da se polazi od onih prema kojima vec postoji odredjena doza nepoverenja.
Po vazecim propisima, osobe koje traze izbeglicki status u obavezi su od 1993. godine da priloze fotografiju i otisak prsta, ali ne poseduju licni dokument. Oni koji imaju stalnu dozvolu boravka, pak, mogu imati licnu kartu, za koju nije potrebno uzimanje otiska.
U izvestaju Ministarstva stoji da biometricki podaci nikako ne mogu biti resenje za sve probleme, vec samo jedno veoma korisno sredstvo za povecanje bezbednosti, u skladu sa borbom protiv terorizma.
Veruje se da bi licna identifikacija u ovakvom obliku mogla vremenom da se primeni na sve gradjane Kanade. To znaci da se ponovo ozivljava ideja o nacionalnoj licnoj karti, sto vlada nije prihvatila sa previse entuzijazma prosle godine. Sa druge strane, vlada je potvrdila da ce od iduce godine izdavati pasose sa ugradjenim kompjuterskim cipom, na kome su fotografija vlasnika i osnovni podaci o njemu.
Spor sa ontarijskom vladom
Samohrane majke i socijalna pomoc
Dugogodisnji spor izmedju samohranih majki koje primaju socijalnu pomoc i ontarijske vlade kao da je na pragu razresenja. Problem je nastao kada je prethodna konzervativna vlada uvela odredbu po kojoj samohrane majke gube pomoc kada nadju novog partnera. Smatralo se, naime, da one u tom slucaju imaju nekoga ko ih izdrzava, pa samim tim nije neophodno da budu na drzavnoj grbaci.
Medjutim, pre dve godine je ontarijski Apelacioni sud usvojio prigovor da odredba zadire u dostojanstvo samohranih majki kada ih tera da izaberu izmedju finansijske samostalnosti i nove veze. Ontarijska vlada je ulozila zalbu na ovo resenje i trebalo je da se rasprava po ovom predmetu vodi sredinom decembra. Ovih dana zalba je povucena, jer od 2002. godine vazi nova odredba koja omogucava da korisnici socijalne pomoci nju dobijaju jos tri meseca posle zasnivanja nove zajednice, pa se tek potom vrsi novo preispitivanje da li osoba moze i dalje da ostvaruje pravo na pomoc.
Advokat Radz Anand, koji zastupa cetiri samohrane majke koje su pocele ovaj proces, smatra da je i ova odredba neustavna.
Sastanak premijera provincija
Sporazum vodi ka boljoj zdravstvenoj zastiti gradjana
Premijeri provincija sacinili su sporazum sa premijerom Polom Martinom o vecim sredstvima iz federalnog budzeta za zdravstvo u narednih deset godina. Njime se planira da se u tom periodu izdvoji 41,2 milijarde dolara, uz stavku da da se moze uvecavati za povecanje troskova zdravstvene zastite.
Medjutim, valja primetiti da je pocetkom nedelje federalna vlada nudila svega 12,2 milijarde, za sest godina, a da su tada provincije zatrazile vise od 90 milijardi za isti period. Kasnije je zahtev smanjen za vrednost sveobuhvatnog nacionalnog programa za nabavku lekova, i umesto toga bice oformljena radna grupa koja ce stvoriti nacionalnu strategiju za lekove do sredine 2006. godine.
Premijer Martin je rekao da ce desetogodisnji plan voditi ka boljoj zdravstvenoj zastiti svih gradjana. "Postojala je spremnost da se obezbedi dugorocan dogovor i najzad prekinu sporovi do kojih je dolazilo svake godine i da se napokon krene ka obnovi", naglasio je Martin.
Neki premijeri smatraju da se ovaj dogovor moze nazvati dobrom polaznom osnovom. Premijer Alberte Ralf Klajn kaze da se 600 miliona dolara, koliko je dobijeno za njegovu provinciju na godisnjem nivou, moze shvatiti samo kao gest koji moze biti od pomoci, ali nikako kao resenje za sve probleme koji postoje u zdravstvu. On je naveo da bi najbolje bilo da Otava prepusti da svako resava pitanje reformisanja zdravstva kako zna i ume, ali nije pojasnio sta pod tim podrazumeva.
Provincije su postigle saglasnost o zajednickom postavljanju kriterijuma za prihvatljivo vreme cekanja na nivou citave zemlje do kraja 2005. godine. Taj zadatak bi trebalo da odrade nezavisni medicinski strucnjaci. Takodje, provincije ce moci same da postave svoje ciljeve i vreme njihovog ispunjavanja.
Ontarijski premijer Dalton MkGvinti je najavio da ce se pregovori nastaviti kako bi se doslo do necega sto ce biti u interesu svih gradjana Kanade. On veruje da ce i pre isteka desetogodisnjeg perioda ponovo biti neophodno traziti jos novca, jer se ne moze sagledati sve sto moze predstavljati izazov.
Najvise problema nastalo je kada se trebalo dogovoriti koliko svezeg novca je potrebno u sledecih sest godina. Otava je nudila 14,8 milijardi, dok su premijeri trazili 20, 8 milijardi. Premijer Martin je tada zatrazio da se prvo sacini plan i na osnovu tog plana da se dodje do konacne cifre, ali su pregovori otisli na drugu stranu - svako se trudio da pokaze ko ce biti krivac ukoliko se ne postigne dogovor. Federalni zvanicnici su insistirali da se sakupe podaci o prosecnom vremenu cekanja, koji bi trebalo da pokazu kako provincijske vlade obavljaju svoj deo posla, dok su provincije problem videle u odbijanju federalne vlade da podigne finansiranje na zadovoljavajuci nivo. Provincije kazu da ce biti tesko objaviti naucno validne podatke o prosecnom vremenu cekanja, posto njih kontrolisu zdravstveni radnici a ne vlade.
Premijer Kvebeka Zan Sarest je iskazao oprez da nacionalisti u njegovoj provinciji mogu nacionalni program videti kao mesanje u jurisdikciju provincije. Sporazumom je zato predvidjeno da Kvebek moze samostalno da sacini plan redukcije listi cekanja, u skladu sa svojim standardima i ciljevima. Medjutim, i ova provincija ce zajedno sa ostalima saradjivati na sacinjavanju godisnjeg izvestaja o ovom gorucem problemu.
Roj Romanov, covek koji je pre dve godine bio na celu komisije za sagledavanje stanja u zdravstvu, smatra da je sporazum dobar i pozitivan korak ka reformama. Iako kaze da nije .
Ontarijski premijer zadovoljan sporazumom
Upravo postignut sporazum o finansiranju zdravstvene zastite donece Ontariju dodatne 1,2 milijarde za tu oblast na godisnjem nivou. Premijer Dalton MkGvinti je rekao da je zadovoljan saradnjom izmedju provincija, ali i onim sto je federalna vlada bila voljna da ucini za dobrobit gradjana.
Po zavrsenom sastanku, premijeri provincija su se pohvalno izrazili u vezi sa stavom MkGvintija tokom pregovora. Objasnili su da je on u nekoliko navrata pomogao da se strasti smire i da se sve povoljno zavrsi, jer je prakticno bio posrednik izmedju premijera Martina i predstavnika provincija.
Nova sredstva ce doprineti da se nastave pregovori sa Ontarijskom medicinskom asocijacijom, ali i da se uradi nesto po pitanju pretnje 159 bolnica u provinciji da ce prestati sa nekim terapijama.
MkGvintijeva vlada nije dobila najpovoljnije ocene
Od pocetka septembra u Ontariju su sprovedene dve ankete da bi se utvrdilo raspolozenje gradjana prema politickim strankama.
Po prvoj, koju je sprovela Liberalna stranka, gradjani su se otprilike u istom broju izjasnili za poverenje premijeru Daltonu MkGvintiju i njegovoj vladi kao na opstim izborima protekle godine. Liberali su za svoj dosadasnji rad dobili nesto preko dve petine pozitivnih ocena. Ipak, razocaravajuce deluje podatak da je malo iznad polovine, tacnije 52 odsto anketiranih gradjana, dalo slabu ili dovoljnu ocenu sadasnjoj MkGvintijevoj vladi.
Druga anketa pokazuje da su konzervativci po popularnosti ispred liberala - 35 odsto gradjana daje prednost konzervativcima, dok se za liberale izjasnilo 32 odsto gradjana. Strucnjaci objasnjavaju da uzrok lezi u cinjenici da je MkGvinti prekrsio svoje obecanje iz predizborne kampanje da nece povecavati poreze. On je ipak uveo premiju za zdravstvenu zastitu i citav prethodni mesec je posvetio obilazenju provincije da bi gradjanima razjasnio zasto je do toga moralo da dodje.
U citavom svetu isti uzrocnici infarkta
Dr Salim Jusuf, direktor Instituta za zdravlje stanovnistva, pri Univerzitetu MkMaster, bio je sef medjunarodnog istrazivackog tima koji se bavio faktorima rizika kod srcanih oboljenja. Tim je prezentovao svoje rezultate na nedavno odrzanom kongresu Evropskog udruzenja za kardiologiju u Minhenu, Nemacka.
Medjunarodni tim je tokom pet godina ispitao skoro 30 hiljada ljudi iz 52 zemlje, od kojih su polovina bili srcani bolesnici, a polovina su bili u kontrolnoj grupi.
Dr Jusuf kaze da ustanovljeno postojanje devet glavnih faktora rizika koji se javljaju kod devet od deset obolelih. To su holesterol, pusenje, dijabetes, visoki krvni pritisak, stres, gojaznost, neaktivnost, premalo voca i povrca u ishrani i potpuno uzdrzavanje od alkohola.
Ono sto se istice je da su faktori rizika isti u citavom svetu i da pojednako deluju, bez obzira na region, nacionalnost, zanimanje, pol ili starost. Medjutim, posto je jasno sta direktno utice na pojavu infarkta, to isto tako znaci da je u najvecem broju slucajeva moguce spreciti njihovo prerano javljanje ako sami preuzmemo odgovornost za svoje zdravlje i povedemo racuna o nacinu zivota.
Prvi na listi je poviseni holesterol. On povecava rizik za pedeset odsto, a u kombinaciji sa pusenjem odgovoran je za dve trecine svih infarkta u svetu. Pusaci koji puse paklu ili dve dnevno, doprinose da je rizik jos veci. Napominje se da su tri cigarete dovoljne da poniste pozitivno dejstvo koje na nase srce ima jedna tableta aspirina, koji mnogi uzimaju bas u preventivne svrhe.
Stres je sve vise prisutan kao velika opasnost kod srcanih oboljenja, posebno ukoliko je dugotrajan. Tada se njegov nepovoljan uticaj moze cak i udvostruciti.
Posebno u razvijenim zemljama, sve manje aktivnosti i nezdrava ishrana imaju veliku ulogu u slabljenju rada srca. Veruje se da ce za desetak godina takav nacin zivota da se prosiri i na ostale zemlje i da dovede, narocito u Aziji, do prave epidemije obolelih od kardiovaskularnih bolesti.
Sa druge strane, umerene kolicine alkohola imaju zastitnu ulogu.
Tri do pet pica nedeljno deluju pozitivno na rad srca, smanjujuci rizik od bolesti, a narocito infarkta.
Istorija se pise u Ontariju
Prvi razvod supruznika istog pola
Ontario ponovo ulazi u istoriju po pitanju brakova supruznika istog pola. Godinu dana posle legalizovanja prava za sklapanje ovakvih brakova, doslo je i do prvog razvoda. Neki, a medju njima i sudija Rut Mesbur kojoj je dopao zadatak da ga obavi, kazu da je to verovatno i prvi takav razvod u svetu.
Dakle, prvi brak koji je razveden bio je izmedju dve zene, M.M. i J.H. Jedan od njih je rekla da je odmah posle vencanja bilo jasno da ta veza ne moze da funkcionise, ali su morale da cekaju dok i pravno nije bilo moguce raskinuti je.
Problem je bio u definiciji supruznika, 'zene ili muskarca koji su vencani jedno za drugo'. Tu definiciju je sudija Mesbur okarakterisala kao neustavnu, neoperativnu, bez snage i dejstva. Umesto toga, predlaze se da stoji 'dve osobe' ili 'dvoje pojedinaca', ali izmena teksta se tek ocekuje.
To treba da se usvoji u Parlamentu, koji ima ovlascenja da menja zakone.
Dvojica Kanadjana poginula u IrakuMedju zrtvama bombaskih napada koji su poslednjih dana bili u Bagdadu, nalaze se i dvojica Kanadjana. Munir Toma i Endru Smakov poginuli su kada je eksplodirao automobil-bomba u blizini policijske stance. Tada je stradalo bar 47 osoba i povredjeno 114.
Televizijski reporteri su javili da su Smakov i Toma boravili poslovno u Iraku, medjutim za sada nema potvrda o tome iz Ministarstva za inostrane poslove.
Otkako je poceo rat u Iraku, u prolece prosle godine, tamo je zivote izgubilo bar jos sest kanadskih drzavljana.
I dalje vazi preporuka da u Irak ne treba putovati.
Oslobodjen Kanadjanin u Iraku
Skot Tejlor, veteran medju ratnim izvestacima, kolumnista Halifaks Kronikl Heralda, koga su iracki teroristi kidnapovali, oslobodjen je u nedelju, posle pet dana boravka u zatocenistvu. On je, pod optuzbom da je izraelski spijun danima, bio tucen, uvezan lancima, sa povezom preko ociju i lisicama na rukama i pretili su da ce mu odrubiti glavu. Otmicari, teroristi Turkmeni iz al-Kaide, bili su maskirani.
Po oslobodjenju, Tejlor je presao tursku granicu, gde je odmah stupio u kontakt sa kanadskim diplomatama koji su mu pruzili neophodnu konzularnu i medicinsku pomoc. On je objasnio da mu je mnogo teze palo psihicko od fizickog maltretiranja. Tokom tih pet dana pakla, kako je rekao, otmicari su mu sest puta pretili da ce biti pogubljen.
Turski zvanicnici su izjavili da je on jedini zapadnjak koga je oslobodila grupa al-Kaida, i da nemaju objasnjenje kako je do toga doslo.
Tejlor je u Tursku dosao da bi jednom tamosnjem izdavacu predao rukopis svoje knjige o Turkmenima, jednoj od etnickih i religioznih frakcija u Iraku. On je u Iraku boravio u vise navrata od avgusta 2000. godine. Prosle srede je sa jednom turskom reporterkom otisao u zapadni Irak i tada je zapoceo kosmar.
Portparol Ministarstva za inostrane poslove Kimberli Filips rekla je da je vlada znala za incident i da zvanicnici i dalje cine sve da pruze svu potrebnu pomoc i Tejloru i njegovoj porodici.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
Copyright © 1996-2004 "NOVINE"