Nezavisne Novine

SVET

17. septembar 2004.

Mikerevic smenio ministra Sehagica

Premijer Republike Srpske (RS) Dragan Mikerevic izjavio je da je smenio dosadasnjeg ministra gradjevinarstva urbanizma i ekologije iz Stranke demokratske akcije (SDA) Mensuda Sehagica i na njegovo mesto imenovao Hrustu Tupekovica.
Mikerevic nakon sednice Vlade nije zeleo otkriti da li ce i kada smeniti i ostale ministre iz SDA, nakon sto je to od njega pre nekoliko meseci zatrzila Partija demokratskog progresa (PDP) tvrdeci da SDA radi suprotno interesima RS.
Hrusto Tupekovic rodjen je 1972. godine u Zvorniku. Dugo godina radio je u fabrici glinice Birac, a od 1992. do 2003. godine ziveo je u Italiji. Trenutno je nastanjen u Sarajevu.
Premijer Mikerevic je za novog ministra unutrasnjih poslova imenovao Darka Matijasevica, dosadasnjeg vojnog atasea BiH pri NATO-u u Briselu.
Matijasevic je prethodno prosao proveru Kancelarije visokog predstavnika (OHR), sto je uobicajna procedura prilikom imenovanja visokih entitetskih i drzavnih funkcionere.
"Od novog ministra unutrasnjih poslova ocekujem da odrzi kontinuitet politike Vlade RS u ovom resoru, ali i da prihvati neke krupne izazove", rekao je premijer Mikerevic novinarima.

Premijer je istakao da od novog ministra policije ocekuje da u skladu sa Zakonom o saradnji RS sa Haskim tribunalom izvrsi sve potrebne organizacione, kadrovske i druge promene u MUP-u kako bi se policija RS osposobila da uspesno izvrsi naloge nadleznih tuzilaca o podignutim optuznicama za ratne zlocine.
Matijasevic je imenovan na mesto ministra policije RS vise od dva meseca nakon sto je Visoki predstavnik medjunarodne zajednice u BiH sa te funkcije smenio Zorana DJerica, zbog nesaradnje RS sa Haskim tribunalom.

Za Sehagica cemo traziti smenu Dokica

Potpredsednik Republike Srpske (RS) i visoki funkcioner Stranke demokratske akcije (SDA) Adil Osmanovic pozvao je predsedavajuceg Saveta ministara BiH Adnana Terzica da smeni drzavnog ministra za saobracaj i komunikacije Branka Dokica.
Ovaj poziv je usledio nakon sto je premijer RS Dragan Mikerevic smenio ministra za prostorno uredjenje, gradjevinarstvo i ekologiju u Vladi RS Mensura Sehagica, clana SDA, i na tu funkciju imenovao Hrustu Tupekovica.
Osmanovic je na konferenciji za novinare u Banjaluci ocenio da je Mikerevic smenjivanjem Sehagica pokazao da je "puki izvrsilac naloga Mladena Ivanica i da nije spreman stati u zastitu svojih ministara iako oni rade u skladu sa zakonom i Ustavom".
Premijer Mikerevic clan je Partije demokratskog progresa, ciji je predsednik Mladen Ivanic, aktuleni ministar inostranih poslova BiH.
PDP je pre nekoliko meseci zatrazila smenjivanje ministara iz SDA, tvrdeci da ta stranka radi protiv RS.

REPUBLIKA SRPSKA

Dostavljene odluke koje krse ljudska prava

Predsednik Republike Srpske Dragan Cavic obavestio je monitoring tim Saveta Evrope da je ovoj instituciji uputio 74 odluke Visokog predstavnika u BiH koje prema njegovom misljenju predstavljaju krsenje ljudskih prava.
On je nakon sastanka u Banjaluci sa clanovima monitoring tima Saveta Evrope takodje izjavio da RS mora da ispuni svoje obaveze prema Haskom tribunalu.
"Za BiH postoje dva puta prema evropskoj zajednici naroda - i jedan i drugi vodi preko Haga, i prema Briselu i prema Strazburu", kazao je Cavic novinarima, dodajuci da svi oni koji u RS obavljaju odgovorene funkcije moraju da rade na tom planu, kako bi taj entitet medjunarodnoj javnosti pokazao da je sposoban da ispunjava svoje medjunarodne obaveze.
Predsednik RS je izrazio uverenje da ce nakon imenovanja novog ministra unutrasnjih poslova RS Darka Matijasevica ispunjavanje obaveza prema Hagu biti prioritet policije RS.
Prema njegovim recima, RS poslednjih godina ispunjava svoje medjunarodne obaveze, a entitetske institucije rade kako bi otklonile poslednju smetnju koja se odnosi na losu saradnju sa sudom u Hagu.

BIH

Pogresna interpretacija izjave o Boki Kotorskoj

Savetnik predsednika Predsednistva BiH Edin Bilberovic izjavio je da je "pogresno interpretirana" izjava Sulejmana Tihica da ce ta zemlja mozda traziti Boku Kotorsku prilikom resavanja medjudrzvanog spora oko granice sa Srbijom i Crnom Gorom.
"Sto se tice nekakvih teritorijalnih pretenzija prema Boki Kotorskoj, ili bilo kom drugom susedu, radi se o krivoj interpretaciji. BiH nikada u istoriji nije imala teritorijalnih pretenzija, a pogotovo ne sada i prema svojom susedima", kazao je Bi lberovic Televiziji Crne Gore.
Podgoricki mediji su preneli da je Tihic saopstio da ce u resavanju spora oko granice sa SCG "insistirati da se prvo potpisu medjudrzavni sporazumi o postojecim granicama, pa da se tek onda razgovara o eventualnoj razmeni teritorija".
"Tek onda cemo videti sta oni traze, i da li ce uopste pristati na razmenu granica, donosno da li cemo mi, mozda traziti Boku", kazao je Tihic sarajevskom "Oslobodjenju".
Crnogorski predsednik Filip Vujanovic saopstio je da "ne moze da veruje" da je predsedavajuci Predsednistva BiH Sulejman Tihic saopstio da ce njegova zemlja "mozda traziti" Boku prilikom resavanja medjudrzavnog spora oko granice sa Srbijom i Crnom Gorom.
"Ako je ta izjava autenticna, onda je krajnje nedgovorna i neozbiljna i prosto ne mogu da verujem da je to Tihic rekao, jer to nije blisko nekome ko je pazljiv u svojim izjava i ko vodi racuna o dobrosusedskim odnosima", kazao je Vujanovic novinarima.

NjUJORK

Kontakt grupa 22. septembra o Kosovu

Ministri inostranih poslova zemalja Kontakt grupe za Kosovo sastace se 22. septembra u Njujorku kako bi razmotrili najnoviji razvoj situacije u pokrajini, pred oktobarske parlamentarne izbore.
Kako agejncija Beta saznaje u obavestenim krugovima, moglo bi se ocekivati da Kontakt grupa zauzme stav o primeni nekih resenja iz Plana vlade Srbije za decentralizaciju vlasti na Kosovu u Okvir za reformu lokalne samouprave koji su izradili UNMIK i kosovska vlada.
Betini izvori su naveli da su u toku konsultacije i razgovori sta bi moglo biti preuzeto iz Plana vlade Srbije, dodajuci da nema nikakvih ogranicavajucih rokova i da je "lopta" sada kod Kontakt grupe.
Vlada Srbije je preporucila kosovskim Srbima bojkot oktobarskih izbora sve dok medjunarodna zajednica ozbiljnije ne prihvati odrednice vlasti u Beogradu za institucionalnu zastitu Srba na Kosovu.
Predizborna kampanja na Kosovu pocinje 23. septembra, mesec dana pre odrzavanja izbora.
EU je pre dve nedelje pozvala kosovske Srbe da ucestvuju na izborima za poslanike kosovske Skupstine, istakavsi da bi delovi plana Beograda o decentralizaciji trebalo da budu uvrsteni u UNMIK-ov dokument.
Sastanku Kontakt grupe u Njujorku prisustvovace i sef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen.
U to vreme u Njujorku ce, na zasedanju Generalne skupstine UN, boraviti i predsednik SCG Svetozar Marovic, sef diplomatije SCG Vuk Draskovic i ministar spoljnih poslova Crne Gore Miodrag Vlahovic.

Mito oborilo ruske avione

Dve teroristkinje - samoubice, koje su raznele ruske avione u vazduhu, usle su u letelice zahvaljujuci podmicivanju.

Dve teroristkinje - samoubice, koje su raznele ruske avione u vazduhu, usle su u letelice zahvaljujuci podmicivanju, proizlazi iz zakljucaka drzavne komisije koja je utvrdila da je uzrok pada dva aviona teroristicki napad.
Po rezultatima istrage, kljucnu ulogu u tome imao je dezurni predstavnik aviokompanije "Sibir", na moskovskom aerodromu "Seremetjevo", sto ta kompanija odbacuje.
Tuzilastvo, medjutim, ne objasnjava, kako su teroristkinje uspele da prodju kontrolu aerodromskih organa nadleznih za borbu protiv terorizma.
"Istraga je ustanovila da je u eksplozijama Tu-154 i TU 134, u kojima je poginulo 90 osoba, saradnik aviokompanije 'Sibir', u cije obaveze ulazi kontrola za registraciju i bording, smestio u avion teroristkinju, uz krsenje svih pravila, uz mito od 1.000 rubalja", saopstio je drzavni tuzilac Vladimir Ustinov.
Ustinov je rekao da su stanovnice Groznog, Cecenke Aminat Nagajeva i Sacita Dzerbihanova stigle na moskovski aerodrom Domodedovo u 19.45 iz Mahackale, zajedno sa jos dva muskarca iste veceri kada se dogodio napad, 24. avgusta.
Muskarci su ih pratili, posto do tada nikada nisu letele avionom i bilo je potrebno da se upoznaju sa aerodromskom procedurom.
Doletevsi u Moskvu, trebalo je da kupe karte za letove "Sibira" - Dzebirhanova za Soci, a Nagajeva za Volgograd. Prodaja karata je vec bila zavrsena, pa su se, po recima tuzioca, obratile spekulantu Armenu Aratjunjanu, koji im je za te usluge uzeo 2.000 (oko 70 dolara), odnosno, 3.000 rubalja (oko 100 dolara).
"Dva minuta do zavrsetka registracije, Aratjunjan je dao saradniku aviokompanije 'Sibir' 1.000 rubalja, koji je na kartu Dzerbihanove napisao "primiti na let 1047 24. avgusta 2004", saopstio je tuzilac, navodeci da su obojica vec uhapsena.
Dnevnik "Komersant" navodi da je rec o nacelniku dezurne smene "Sibira" na aerodromu Nikolaju Korenkovu.
Nakon toga je teroristkinja mirno usla u avion.
List pise da spekulant i Korenjkov nisu uspeli da ponove istu proceduru sa Nagajevom, koja je "pocela da vice da mora hitno da "Sibirom" odleti ako ne u Volgograd, onda makar u Sankt Peterburg.
Sitiuaciju je smirio Aratjunjan, koji je dosao do karte za drugi let do Volgograda, ali kopmanijom "Volga-Avioekspres".
Aviokompanija "Sibir" saopstila je, medjutim, da teroristkinja nije usla u njen TU-154, zahvaljujuci mitu, navodeci da je rec o redovnoj proceduri i optuzila aerodromsku sluzbu bezbednosti za propust.
"Glavna funkcija predstavnika aviokompanije na aerodromu je pruzanje pomoci putnicima u preregistraciji karata. Ulazak u avion organizuje sluzba avio bezbednosti, koju aviokompanija placa, u skladu sa federalnim pravilima", navodi se u saopstenju.
Neimenovani izvor te kompanije rekao je da je na kartama svih putnika tog leta bila naznaka da su prosli specijalnu kontrolu. I takva oznaka bila je i na karti Dzebirhanove.
Osim toga, kako tvrde u kompaniji naznaka "primiti na let" ne predstavlja krsenje instrukcije sa strane zaposlenih u kompaniji.
Ustinov je, medjutim, rekao da je teroristkinje, u pratnji muskaraca, jos po dolasku na aerodrom, zaustavila aerodromska policija.
"Njima su oduzeti pasosi i poslati su coveku zaduzenom za borbu protiv terorizma, kapetanu policije, kako bi pregledao njihove stvari i mogucnost povezanosti sa teroristickim napadom".
"Ali, kapetan ih je pustio bez ikakve provere i oni su krenuli da na brzinu dodju do karata", kazao je Ustinov, ne dajuci dodatna objasnjenja.
"Komersant" pise da je to ustanovljeno video kamerama. Kapetan nije uhapsen, ali se proverava. List navodi da je milicioner tvrdio da je postupio u skladu sa propisima: navodno nije imao "zakonskih prava da zadrzava i pretresa te gradjane".
Gradjani Rusije uglavnom negativno (po raznim istrazivanjima vise od 60 odsto) ocenjuju rad policije, smatrajuci da je njen glavni problem korupcija.
Izvori u istarznim organima danas su izjavili da je za sada preuranjeno govoriti da li je i kapetan policije primio mito. "Neophodno je docekati konacne zakljucke istrage", rekao je taj izvor.
Zorana Bojic
Moskva

Anan ocekuje vazne odluke za Kosovo

Generalni sekretar UN Kofi Anan ocekuje vazne odluke u vezi sa Kosovom uzimajuci u obzir preporuke njegovog specijalnog izvestilaca za Kosovo norveskog diplomate Kai Aide, preneli su pristinski mediji na albanskom jeziku.
Anan je tim povodom sledece nedelje u Njujorku zakazao odvojene sastanke sa visokim zvanicnicima Kontakt grupe i predstavnicima Evropske unije, NATO-a i OEBS-a.
Aide je u izvestaju - analizi martovskog nasilja na Kosovu, prema navodima strane stampe, Kofi Ananu savetovao pripremu razgovora o buducem statusu pokrajine.
Pre izvesnog vremena becki Kurir preneo je delove ove analize.
"Razloge za rastuce nezadovoljstvo i frustraciju medju albanskim vecinskim stanovnistvom Aide ne vidi u etnickim tenzijama, vec u nedovoljnim ekonomskim mogucnostima i nedostatku jasne politicke perspektive. Obe moraju sto pre biti ponudjene", javio je Kurir.
"Preporucuju se pripreme razgovora o buducem statusu pokrajine, koji su do sada u UN bili tabu tema. Nikada nece biti idealnog momenta za pocetak takvih priprema, cak ni dobrog trenutka", glase upozorenja za prekid iscekivanja, dodaje dnevnik.
U svom izvestaju Aide zahteva i poboljsanje stanja bezbednosti za pripadnike manjina.
Takodje, kako dalje tvrdi "Kurir", kosovskim politicarima, prema Aideu, trebalo bi dati veca ovlascenja, jer oni moraju nauciti da vode zemlju.
Istovremeno, smatra Aide, UN moraju "vise pokazati zube" i brze i snaznije delovati kada se dogode "greske" na Kosovu.

Bugarski predsednik urucio odlikovanja gradjanima SCG

Bugarski predsednik Georgi Parvanov urucio je drzavna odlikovanja zvanicnicima i drzavljanima SCG koji su ucestvovali u spasavanju bugarske dece, ciji je autobus u aprilu pao u reku Lim.
Orden "Madarski konjanik" prvog reda urucen je ministru u vladi SCG Suadu Numanovicu, gradonacelniku Bijelog Polja Tarzanu Milosevicu i gradonacelniku Prijepolja, Stevanu Puricu.
Orden "Madarski konjanik" drugog reda urucen je Esadu Kostrebu iz Brodareva, Milu Vukovicu iz Bijelog Polja, Izudinu Pusiji iz Brodareva, Zeljku Bozovicu iz Bijelog Polja, Zuhdiji Ahmetovicu i Zaimu Ahmetovicu iz Gostuna, Safetu Nisicu iz Bjelog Polja, Safetu Balicevcu iz Brodareva.
Ceremoniji urucivanja prisustvovala su deca i roditelji, kao i gradonacelnik iz Svistvova.
Autobus je u trenutku nesrece bio na putu za Svistov, iz Crne Gore i Hrvatske, gde su deca bila ne ekskuziji. U nesreci je nastradalo 12 dece.

Uragan udario na Kubu i Kajmanska ostrva, nastavlja ka SAD

Uragan "Ivan" nastavlja ka Floridi, posto je stigao do slabo naseljenog zapadnog dela Kube i Kajmanskih ostrva, prenose agencije.
"Ivan", jedan od najjacih uragana zabelezenih u Karibima, usmrtio je najmanje 68 osoba i preti novim zrtvama ukoliko zahvati i Floridu.
Ranije je javljeno da se ocekuje da "Ivan" udari na jug Floride, tako da su vlasti SAD naredile evakuaciju 160-kilometarskog niza ostrva na jugu Floride, koji su poznati kao Florida Kiz.
Prema izvestajima meteorologa, "Ivan" bi trebalo da mimoidje tu americku drzavu. Ukoliko stigne do obala Floride, bio bi treci uragan u mesec dana u tom delu SAD.
Jaki vetrovi brzine vece od 200 kilometara na sat, uzasna oluja i kise paralelno su zahvatili ostrvo Veliki Kajman, gde su morski talasi dostigli visinu i do sest metara kod luke Dzordztaun, i polja u zapadnom delu Kube.
Hose Rubiera iz Kubanskog meteorloskog instituta rekao je da je uragan "zakacio" jednim svojim delom zapadni vrh ostrva, rt San Antonio, oko 18:45, po lokalnom vremenu.
Kubanski predsednik Fidel Kastro izjavio je da Kuba nece primiti novcanu pomoc od Sjedinjenih Americkih Drzava, ukoliko je ponude zbog stete koju je naneo "Ivan".
"Prosli put su ponudili beznacajnu sumu...50.000 dolara. Cak i kada bi ponudili odgovarajucu sumu, a to je 100, 200 miliona dolara, mi ne bismo prihvatili", porucio je Kastro.
Vise od milion Kubanaca evakuisano je iz zapadnih delova ostrva, koja se jos oporavljaju od prethodnog udara uragana Carli.
Svi madjunarodni aerodromi na Kubi bice zatvoreni do sutra.