Nezavisne Novine

Kanada

19. novembar 2004.

Visoka funkcija za kanadskog generala

Rej Eno novi sef Vojnog komiteta NATO

Rej Eno postavljen na najvisu vojnu savetodavnu funkciju u NATO
Na osnovu glasanja vojnih predstavnika 26 zemalja clanica NATO, na najvisu vojnu savetodavnu funkciju postavljen je kanadski general avijacije Rej Eno. On je dobio prednost nad drugim kandidatom, danskim generalom Jesperom Helsom zbog, kako je navedeno, bogatijeg vojnog iskustva.
General Eno je izjavio da ce se pozabaviti modernizacijom u NATO i nastavljanjem ucesca van tradicionalnih sfera odgovornosti.
Eno ce u naredne tri godine predsedavati vojnim komitetom NATO alijanse, kome je podredjen i vrhovni operativni komandant, trenutno americki general Dzejms Dzons. Komitet savetuje vodece politicare NATO u vezi sa vojnim operacijama.
Vrhovna komanda u Alijansi je uvek poverena americkim generalima, dok se na celu komiteta jos od sezdesetih godina proslog veka tradicionalno nalaze Evropljani ili Kanadjani.
Eno je drugi Kanadjanin koji je postavljen na ovu visoku funkciju. On se nalazi na celu nacionalnog staba odbrane od 2001. godine i, iako njegov mandat istice aprila sledece godine, vec se trazi pogodna licnost koja bi ga mogla zameniti.
Premijer Pol Martin izjavio je da se Enoov izbor moze smatrati za znak visokog poverenja ukazanog Kanadi i njenim vojnim liderima.

Pocela strozija kontrola na granici sa Amerikom

Obavezno uzimanje otisaka i fotografisanje

Od ponedeljka 15. novembra pocelo je uzimanje otisaka prstiju i fotografisanje za sve kanadske gradjane sa dozvolom boravka koji zele da predju americku granicu kod Blu Voter Bridza u Sarniji, Ontario. Ovo ce se odnositi i na sve kojima je potrebna viza za odlazak u Ameriku, bez obzira da li odlaze tamo poslovno ili su vereni za americke drzavljane.
Kanadski drzavljani nece morati da prolaze kroz ovu proveru.
Kontrola je deo deo antiteroristickog programa pod nazivom US-VISIT i primenjuje se na svim vazdusnim i pomorskim granicnim ulazima u zemlju. Do kraja godine program ce se prosiriti na jos 17 kopnenih granicnih prelaza sa Kanadom, da bi do kraja 2005. bio primenjivan na svim prelazima.
Robert Mokni, iz americkog Ministarstva za drzavnu bezbednost, kaze da oni zele ko im kuca na vrata, jer ce se tako vise obradovati gostu.
Neki aktivisti za prava useljenika ovaj program vec su ocenili kao rasisticki, jer stavlja u neravnopravan polozaj ljude razlicitog porekla.
Pet Kejs, predsednik Fondacije za rasne odnose kaze da ce neproporcionalno veliki broj ljudi sa drugacijom bojom koze biti zaustavljan na granici, ali americki zvanicnici to pobijaju. Oni cak naglasavaju da ovaj program ne diskriminise, vec da prema svima ima isti tretman.

Obavezna vakcinacija protiv gripa za sve gradjane

Nacionalna radna grupa za preventivnu zdravstvenu zastitu, sastavljena od epidemiologa, naucnika i klinickih lekara, preporucuje da se za citavu zemlju uvede obavezna vakcinacija protiv gripa. Oni navode podatak da se vakcinacijom moze spreciti smrt oko pet hiljada starijih lica, koliko ih godisnje umre od posledica gripa, ali i da se mogu doneti na stotine miliona dolara ustede privredi. Zastita od bolesti, naime, koja stiti u preko devedeset odsto sluajeva, automatski znaci manji broj odsustvovanja sa posla i iz skole i manje troskova za lecenje.
Protiv gripa mogu da se vakcinise sva lica, ukljucujuci i decu stariju od sest meseci. U izuzetke spadaju osobe alergicne na jaja ili timerosal, konzervans na bazi zive koji se koristi u vakcini, i oni kod kojih je zabelezena burna reakcija pri prethodnoj zastiti od gripa.
Program vakcinacije protiv gripa je univerzalan jedino u Ontariju i Jukonu, sto znaci da tu svako zainteresovano lice moze dobiti besplatnu zastitu. U ostalim provincijama vakcina se daje osobama iz rizicnih grupa, u koje spadaju deca do dve godine starosti (sem onih do sest meseci), starija lica i osobe koje boluju od hronicnih srcanih i respiratornih bolesti.
Glavni zaduzen za zdravstvo Dejvid Batler-Dzons kaze da je ideja o zastiti svih gradjana jako dobra, ali smatra da u ovom trenutku ne spada u prioritete. On ne veruje da bi provincije i teritorije bile spremne da svoja ogranicena sredstva za zdravstvo utrose za opstu imunizaciju, vec istice da bi mnogo vise koristi bilo od usmeravanja novca ka prevenciji hronicnih bolesti.

Statistika o (ne)zaposlenosti

Posao trazi nesto vise od 1,2 miliona Kanadjana

Statisticki podaci za oktobar ne pokazuju promene broja nezaposlenih u Kanadi. Iako je proteklog meseca posao dobilo 34 hiljade ljudi, stopa nezaposlenosti ostala je nepromenjena u odnosu na septembar i iznosi 7,1 odsto, zato sto je uvecan broj radnika u potrazi za poslom.
Posao trazi nesto vise od 1,2 miliona Kanadjana.
Od pocetka ove godine stalan posao dobilo je 190 hiljada ljudi, uglavnom u trgovini na malo i veliko, gradjevinarstvu, finansijama, osiguranju, nekretninama, nauci i tehnici. Za razliku od ovih delatnosti, u poljoprivredi, hotelijerstvu i ugostiteljstvu smanjio se broj zaposlenih.
Najveci broj stalnih poslova je zabelezeno u Britanskoj Kolumbiji i Saskacuanu, dok je u Kvebeku porastao broj nezaposlenih. U Ontariju je zaposleno oko 33 hiljade ljudi, ali uglavnom se radi o privremenim poslovima.

Meteorolozi najavljuju dolazak El Ninja

Blaza zima, posebno u zapadnom delu zemlje

Kanadski meteorolozi najavljuju da nas ocekuje blaza zima, sa temperaturama iznad prosecnih. Za takvo vreme bice ponovo zasluzan El Ninjo, ali ovog puta slabiji od onog pre sedam godina.
El Ninjo je prirodni fenomen koji se povremeno javlja, u razmacima od dve do sedam godina, i traje godinu do godinu i po. On dovodi do zagrevanja vode u Pacifickom okeanu, sto nadalje utice na promenu uobicajenih vremenski prilika tokom zime.
Naucnici od letos primecuju blago stvaranje El Ninja, kroz rast temperature u Pacifiku.
Oni predvidjaju da ce ovaj talas toplog vazduha najvise osetiti u zapadnom delu zemlje, dok ce u ostalom delu Kanade temperature biti malo vise od prosecnih - za jedan do tri stepena. Napominju, ipak, da je jos uvek prerano davati prognoze o jacini El Ninja, ali da se mozemo nadati da ce se osetiti njegov uticaj.
Pored svih nedaca koje osetimo, posredno ili neposredno zbog blaze zime, treba podsetiti da racun za grejanje moze biti manji.
Neki strucnjaci kazu da usteda moze ici i do 200 dolara.

Bus uskoro u Kanadi

Americki predsednik Dzordz Bus posetice Kanadu od 30. novembra do 1. decembra. To ce ujedno biti prva zvanicna drzavna poseta prvog coveka SAD-a od 1995. godine, kada je ovde boravio Bil Klinton.
Predsednik Bus je u Kanadi bio dva puta, ali su kod oba povod bile medjunarodne konferencije, u Kvebek Sitiju i Kananaskisu.
U americkim krugovima se saznaje da Bus nema prevelike zahteve u odnosu na ovu posetu. Nagovestava se da ce poseta pre svega biti napor ka popravljanje odnosa izmedju dve zemlje, posle zahladjenja nastalog oko razlike u misljenjima po pitanju ucesca u napadu na Irak. Ocekuje se da ce Bus insistirati na razgovorima o bezbednosti na kontinentu, ali i na dodatnom kanadskom vojnom angazovanju u Avganistanu i pomoci oko obnove Iraka.
Kod kanadskih zvanicnika postoji nada da ce se razgovori na najvisem nivou baviti i izuzetno vaznim trgovinskim pitanjima, spornom drvnom gradjom i zabranom izvoza kanadskog juneceg mesa posle pojave bolesti ludih krava. Jasno je ipak, da su ova pitanja u najvecem delu van predsednikovih ingerencija, zbog interesa koje ima Kongres.