Nezavisne Novine

Srbija i Grna Gora

19. novembar 2004.

Tadic krece u diplomatsku akciju povodom Haradinaja

Predsednik Srbije Boris Tadic izjavio je da je Ramus Haradinaj "apsolutno neprihvatljiv" za predsednika privremene kosovske vlade i najavio da vec sutra krece u diplomatsku akciju kako bi argumentovao taj stav.
Gostujuci na BK Televiziji, Tadic je ostro osudio podrsku sefa UNMIK-a Sorena Jesen-Petersena dogovoru albanskih politickih stranaka da podrze Haradinaja za predsednika vlade, sto je ocenio i kao pritisak na Haski tribunal, ciji su istrazitelji nedavno ispitali Haradinaja u vezi sa ratnim zlocinima na Kosovu.
"Pitanje je da li ce Haski tribunal izdrzati taj pritisak, jer mu je upucena poruka: 'Ajde sada pokusajte da uhapsite nekoga ko je predsednik vlade'", rekao je Tadic i dodao da je sada prilika da Tribunal pokaze da li je principijelan kada tvrdi da je bez znacaja da li je neko, ko je optuzen za ratni zlocin, na drzavnoj funkciji.
On je ocenio i da dogovor o izboru Haradinaja ne bi bio moguc da su Srbi ucestvovali na nedavnim kosovskim izborima.
"Da su (Srbi) izasli vecim delom, dobili bismo tridesetak poslanika i Haradinaj nikada ne bi mogao da postane premijer", rekao je Tadic, ocenjujuci da na malu izlaznost nije uticao nejedinstven stav njega i vlade o tom pitanju, vec je to pre svega posledica "uzasno teskog polozaja i zivota na Kosovu i veoma snaznog uticaja Srpske pravoslavne crkve". "Ja to postujem", dodao je Tadic.
Ocenjujuci da je Haradinaj "veliki problem i za neke albanske politicare", on je rekao da je medjunarodna zajednica odgovorna za dalji razvoj dogadjaja, zbog cega ce, kako je naveo, vec sutra "krenuti u novu diplomatsku ofanzivu" i pozvati predstavnike SAD, Rusije i drugih clanica Kontakt grupe.
"Jedino nam ostaje da i u Vasingtonu i u Briselu i u Moskvi i Kontakt grupi neprekidno vrsimo pritisak i argumentujemo sta mora da se uradi na Kosovu... da kucamo na sva vrata, da ih ubedjujemo, podnosimo zahteve, argumentaciju...", rekao je Tadic.
On je rekao da Srbija "na Kosovu vise nema nijedan instrument drzave, sem Koordinacionog centra", ali da i u tom pogledu ima problema, jer "Vlada Srbije nije obezbedjivala neophodna sredstva".
"Albanci su maltene vec nezavisni od Beograda u faktickom zivotu. Ne zelimo da dopustimo da Srbi na Kosovu takodje budu nezavisni od Beograda, ali da bismo se borili, imamo samo instrumente koji su nam ponudjeni. Ne mozemo da posaljemo vojsku, jer onda imamo rat protiv NATO-a", rekao je Tadic.
Haradinaja su prosle sedmice saslusali istrazitelji Haskog tribunala za ratne zlocine koji su se interesovali za njegovu ulogu u ratu na Kosovu 1998. i 1999. godine.
Eventualna haska optuznica protiv Haradinaja bi, medjutim, zapretila da odmah izazove krizu vlade.
Izvesno je da ce predsednik Kosova, koji se bira u parlamentu, ponovo biti Ibrahim Rugova. Kao kandidat za potpredsednika vlade pominje se Nedzat Daci (DSK), a za predsednika Skupstine Kosova - Fatmir Sejdiu iz iste partije.
Demokratski savez Kosova osvojio je 47 poslanickih mesta na drugim parlamentarnim izborima na Kosovu od dolaska medjunarodnih misija, odrzanim 23. oktobra, a Alijansa za buducnost Kosova - devet mandata.
U Skupstini Kosova ce u novom sazivu postojati i snazna opozicija, posto ce Demokratska partija Kosova, ciji je lider Hasim Taci, koja je ostala van vladajuce koalicije, imati 30 poslanika.
U opoziciji ce biti i nova politicka grupacija, gradjanska inicijativa "Ora", koju predvodi Veton Suroi, koja je osvojila sedam poslanickih mandata, kao i deset poslanika sa srpskih lista, ukoliko odluce da udju u parlament i ucestvuju u kosovskim institucijama.

PRIVATIZACIJA U SRBIJI

Knjaz Milo ponudjen Danonu i Divcu

Agencija za privatizaciju i Akcijski fond doneli su odluku da drzavni paket akcija preduzeca "Knjaz Milos" deponuju na racun "Apurne", zajednickog preduzeca francuske kompanije "Danon" i kosarkasa Vlade Divca.
"Ta odluka je doneta na osnovu procene da je za 'Knjaz Milos' od znacaja da za vecinskog vlasnika ima strateskog partnera kao sto je 'Danon'", saopstio je novinarima direktor Agencije za privatizaciju Miodrag DJordjevic.
Agencija za privatizaciju i Akcijski fond ce, ukoliko ponuda "Danona" i Divca uspe, "pratiti dalji razvoj 'Knjaza Milosa' i javno reagovati u slucaju neispunjavanja preuzetih obaveza na osnovu investicionog programa", naveo je DJordjevic.
Agencija i Akcijski fond su, kako je rekao DJordjevic, pri odlucivanju o najprihvaljivijoj ponudi imali u vidu da su "Danon" i Divac prihatili obavezu da ce u prvoj godini investirati u "Knjaz Milosa" 20 miliona evra i da u naredne tri godine nece otpustati radnike.
Agencija za privatizaciju i Akcijski fond Srbije ponudili su na prodaju paket od 71,88 odsto akcija "Knjaza Milosa" u kojem su drzavnom paketu od 41,7 odsto akcija tog preduzeca pridruzene i akcije malih akcionara. Za prodaju tog paketa, u ponudi je bila navedena cena od najmanje 20.000 dinara po akciji.
Komisija za hartije od vrednosti odobrila je tri konacne ponude za preuzimanje akcija preduzeca "Knjaz Milos" iz Arandjelovca, koje su pored "Danona" i Divca podneli "Pivovarna Lasko" i investicioni fond FPP Balkan limitid.
Nijedna od te tri ponude nije uspunila sve uslove iz zajednicke ponude Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda.
"Danon" i Divac su za otkup najmanje 50,01, a najvise 71,87 odsto akcija "Knajza Milosa" ponudili cenu od 17.500 dinara za jednu akciju.
Slovenacka kompanija "Pivovarna Lasko" je ponudila 19.000 dinara za jednu akciju, a zainteresovana je za otkup 50 odsto akcija.
FPP Balkan limitid, koji je ranije otkupio 25 odsto akcija "Knjaza Milosa" po ceni od 17.500 dinara za jednu akciju, u novoj konacnoj ponudi je pocetnu cenu od 22.000 dinara za jednu akciju povecao na 23.000 dinara, a uvecan je i iznos akcija koje je spreman da otkupi sa 10 na 33,69 odsto.
Da bi ponuda "Danona" i Divca bila uspesna potrebno je da se drzavnom paketu pridruzi nesto vise od osam odsto malih akcionara za koje je, zbog ponudjene cene, najprihvaljivija ponuda FPP Balkan limitida.
Ukoliko se vise od 25 odsto od oko 2.700 malih akcionara "Knjaz Milosa" opredele za ponudu FPP Balkan litida taj fond ce postati vecinski vlasnik tog preduzeca.