17. decembar 2004.

Teske reci u raspravi o partizanima i cetnicima

Politicke i ideoloske podele i upotreba teskih reci obelezile su raspravu u Skupstini Srbije o predlogu zakona o izjednacavanju prava partizana i cetnika, iako je taj zakon obrazlozen potrebom nacionalnog pomirenja.
Zucnu raspravu otvorio je poslanik Demokratske stranke Srbije (DSS) Dragoljub Kojcic koji je zahtevao "skidanje montirane krivice sa ravnogoraca".
Navodeci da su cetnici bili patriote, Kojcic je, izmedju ostalog, jednom poslaniku "koji je dosao iz Crne Gore" porucio da se vrati tamo "da spaja podeljenu Crnu Goru i pravoslavnu crkvu, a ne da zavadja Srbiju koja mu je pruzila utociste i gostoprimstvo".
Kojcicevo izlaganje izazvalo je brojne replike i izvinjenje predsednika parlamenta Predraga Markovica, a poslanik socijalista Zarko Obradovic rekao je da se prepoznao u tim recima i da su one za srpski parlament "sramota", kakva se nije desila u poslednjih 14 godina.
Navodeci da 34 poslanika nije rodjeno u Srbiji, od kojih njih 11 pripada poslanickom klubu DSS, Obradovic je rekao da se veoma lose oseca zbog takvih tonova koji su "vrhunski primer nekulture".
"Zao mi je zbog svih zrtava, mi za to nismo krivi, ali ovaj zakonski predlog je pokusaj licnog namirenja tako sto ce izvrsiti reviziju istorije", kazao je Obradovic.
Sef poslanicke grupe DSS Milos Aligrudic, nakon sto je procitao stenogram Kojcicevog izlaganja, rekao je da on ne moze da tumaci njegove reci, ali da se "zbog svega izvinjava svima koji su time povredjeni".
Poslanici Srpske radikalne stranke (SRS) napustili su zasedanje zbog svadja, teskih reci i novih podela, ali su najavili da ce se vratiti na glasanje o Predlogu izmena Zakona pravima boraca, vojnih invalida i clanova njihovih porodica.
Tomislav Nikolic je rekao da ce radikali ucestvovati u raspravi samo ako je njen cilj pomirenje i naveo da nece slusati drugacije tonove.
Socijalisti koji su trazili izvinjenje DSS zbog Kojcicevih reci, a posebno su protestovali zbog aplauza koji je Kojcic dobio od svojih partijskih kolega. Da bi se smirile strasti, predsedavajuci je u jednom trenutku odredio i pauzu od deset minuta.
Ivica Dacic je rekao da socijalisti ne zele da politizuju raspravu, niti da govore o tome ko je nosio petokraku, a ko kokardu, vec ko je saradjivao sa fasistima. Dodao je da ovakvim zakonom i pristalice generala Milana Nedica mogu da budu proglaseni antifasistima.
Poslanik Socijaldemokratske partije Meho Omerovic takodje je zatrazio da se istorija ne falsifikuje i da se kolabracionisti ne proglasavaju antifasistima.
"Srbija i njen narod imaju casnu i slavnu istoriju, nemojmo je falsifikovati", porucio je Omerovic i ocenio da srpski politicari danas nisu u stanju da postignu konsenzus ni oko cega, i da se onda ne moze ocekivati da se za sva dana rasprave uspostavi istorijsko pomirenje.
Sve poslanicke grupe, osim socijalista i SDP, najavile su ranije da ce podrzati predlog zakon koji su podneli poslanici SPO.

Medjunarodni sud pravde nenadlezan po tuzbi SRJ protiv NATO

Medjunarodni sud pravde u Hagu se oglasio nenadleznim za tuzbu koju je SR Jugoslavija podnela protiv osam zemalja NATO zbog genocida i nelegalne upotrebe sile tokom bombardovanja 1999.
Tom odlukom, postupak po tuzbi SRJ automatski je skinut sa spiska predmeta koji se vode pred sudom.
U presudi, koju je u haskoj Palati mira saopstio predsednik suda Si Jiujong iz Kine, 15 sudija je jednoglasno zakljucilo da SRJ u trenutku podnosenja tuzbe 24. aprila 1999. nije bila clanica UN, Konvencije o genocidu, niti statuta Medjunarodnog suda pravde sto su nuzni uslovi za nadleznost suda.
"Sud je stoga jednoglasno zakljucio da nema nadleznosti da razmatra tuzbu SRJ protiv osam zemalja NATO", rekao je sudija Jiujong, dodajuci da se sud nije bavio tvrdnjama koje cine sustinu optuzbi.
Pravni status SRJ u UN koji je od 1992. do 2000. godine bio "protivrecan" i "neodredjen" - zato sto zemlja nije bila iskljucena, ali joj nije bilo ni dozvoljeno da automatski nasledi status nestale SFRJ kao punopravne clanice - resen je 1. novembra 2000. kada je zemlja primljena u UN kao nova clanica, utvrdio je sud.
"Sud zakljucuje da u vreme podnosenja tuzbi, 24. aprila 1999, SRJ nije bila clanica UN, ni, na osnovu toga, clanica Statuta Medjunarodnog suda pravde i da, sledstveno tome, nije imala pristup sudu", rekao je sudija Jiujong.
SRJ nije ispunila ni pravne uslove za vanredan pristup Medjunarodnom sudu pravde drzava koje nisu clanice UN i sudskog statuta, navodi se u odluci.
Beograd je tuzio Medjunarodnom sudu pravde zemlje NATO tvrdeci da su one pocinile genocid i nelegalno upotrebile oruzanu silu tokom bombardovanja SRJ 1999. Tuzba je podneta protiv SAD, Spanije, Velike Britanije, Francuske, Belgije, Nemacke, Holandije, Portugala, Italije i Kanade.
Iz proceduralnih razloga, najvisi sud Ujedinjenih nacija ranije se proglasio nenadleznim za tuzbe SRJ protiv SAD i Spanije.
Na raspravi odrzanoj sredinom aprila u Hagu, osam preostalih zemalja NATO je trazilo da se Medjunarodni sud pravde oglasi nenadleznim i za tuzbe protiv njih, uz obrazlozenje da SRJ u vreme kada ih je podnela nije bila clanica UN.
Priznajuci da je SRJ primljena u clanstvo UN 2000. godine, tim zastupnika Srbije i Crne Gore, predvodjen profesorom Tiborom Varadijem, tvrdio je, nasuprot tome, ne samo da je haski sud nadlezan za tuzbe, vec i da je njihova sustina o pocinjenom genocidu pravno utemeljena.
Pred Medjunarodnim sudom pravde u toku su procesi po tuzbama BiH i Hrvatske protiv Srbije i Crne Gore zbog genocida i agresije tokom ratova u tim republikama.
SCG je prosle godine osporavala nadleznost suda uz obrazlozenje da u vreme kada je BiH podnela optuznicu 1993. nije bila clanica UN, ali je Medjunarodni sud pravde taj prigovor odbio. Rasprava o sustini spora zakazana je za 27. februar 2006.

Vecina govori srpski u Crnoj Gori

U Crnoj Gori vise od 74 odsto stanovnistva je pravoslavne vere, saopsteno je na konferenciji za novinare "Monstata", bivseg Republickog zavoda za statistiku te Republike.
Muslimana, na osnovu popisa iz novembra 2003.godine, ima vise od 110.000, ili 17,74 odsto, dok je katolika 3,54 odsto.
Kao protestanti izjasnila su se 383 gradjanina Crne Gore.
Predstavnici "Monstata" saopstili su, takodje, konacne rezultate popisa koji se odnose na izjasnjavanje o maternjem jeziku i na prosecnu starost stanovnistva.
Najvise gradjana Crne Gore, oko 393.000, ili 63,49 odsto navelo je da govori srpskim jezikom.
Za crnogorski jezik, kao maternji, izjasnilo se vise od 136.000, ili gotovo 22 odsto.
Albanskim jezikom u Crnoj Gori govori 5,26 odsto, bosnjackim 3,21 odsto, bosanskim 2,28 odsto, a hrvatskim 0,45 odsto.
Prema podacima o prosecnoj starosti crnogorskog stanovnistva, prema nacionalnoj i etnickoj pripadnosti, najstarije stanovnistvo u ovoj Republici je hrvatsko, a najmladje romsko.
Hrvati u Crnoj Gori su prosecno stari 45 godina, a Romi 21,5 godinu. Crnogorci su prosecno stari 36, a Srbi nesto vise od 37 godina.
Objavljivanjem konacnih rezultata o veroispovijesti, maternjem jeziku i prosecnoj starosti, "Monstat" je zavrsio sa prezentacijom svih podataka o popisu stanovnistva u Crnoj Gori, odrzanom u novembru 2003.godine.
Vise od 60 odsto gradjana glasalo bi za nezavisnost Crne Gore, rezultat je predstavljenog istrazivanja nevladine organizacije "Gradjanska alternativa".
Tako su odgovorili oni koji su se u anketi izjasnili da bi izasli na referendum, receno je na konferenciji za novinare "Gradjanske alternative".
Anketa je obuhvatila 1.200 ispitanika u 17 crnogorskih opstina, a sprovedena je u drugoj polovini novembra i na pocetku decembra.
Prema toj anketi, za priznanje crnogorskog jezika izjasnilo se nesto vise od 45 odsto, a protiv nesto manje od tog procenta.
Vise od 63 odsto anketiranih je odgovorilo da nije zadovoljno radom vlade, a oko 58 odsto radom Skupstine Crne Gore.
Skoro 52 odsto anketiranih u Podgorici je odgovorilo da je zadovoljno radom predsednika Skupstine opstine, a 36 odsto je negativno odgovorilo.
Oko 83 odsto ispitanih je odgovorilo da ne podrzava izgradnju hidrocentrale "Buk Bijela" i zbog toga potapanje dela kanjona reke Tare.

Nastavljen rat srpskih i hrvatskih hakera

Rat srpskih i hrvatskih hakera na internetu nastavljen je sinoc, kada su hakeri iz Hrvatske nakratko napali jedan od navijackih sajtova sportskog drustva Partizan (www.partizan.net).
Na sajtu partizan.net, gde grupa navijaca svakodnevno postavlja vesti o svim klubovima Sportskog drustva Partizan, je objavljena slika hrvatske skijasice Janice Kostelic, uz poruku "Janice, hrvatski hakeri su uz tebe".
Srpski hakeri su pre dva dana blokirali sajt Janice Kostelic i postavili slike Draze Mihailovica, a juce je bio blokiran i sajt omladine Hrvatske demokratske zajednice.
Odgovor hrvatskih kompjuterasa stigao je veceras kada su nakratko blokirali sajt partizan.net, ali su administratori tog sajta ubrzo otklonili smetnje.
Uz sliku Janice Kostelic, hrvatski hakeri objavili su i tekst u kojem se porucuje da je rec "o osveti ne samo zato sto je oskrnavljen sajt jedne od najboljih hrvatskih sportiskinja, nego i za bilo koji hrvatski internet sajt".
"Znate kako stvari stoje, civilizovan svet ne voli da gleda u proslost, ne zato jer se sramoti, nego zato sto zeli da ide dalje, zeli da sazna i iskusiti nesto novo. Mi pokusavamo da budemo civilizovani, ali neke stvari su nepremostive", poruka je hrvatskih hakera.
Oni su takodje porucili srpskim hakerima i da slike Draze Mihailovica, koga nazivaju "vodjom najvecih gerilskih kukavica na ovim prostorima", lepe po Srbiji.
"Imajte po kucama slike istog. Ali molimo vas, nemojte izazivati haos i sramotiti svoju drzavu u drugim, civilizovanim drzavama noseci sliku i obelezja istog. Pokusajte i vi od danas gledati napred. Gledajte da napredujete u nekim segmentima. Gledajte da svojoj drzavi osvetlite obraz sada kada joj je najteze", porucili su hrvatski hakeri.

(3) Haradinajevi teroristi su Srbe kidnapovali, dovodili na obalu kanala izmedju Bistrice i ostrva Radonjic, ubijali ih i tela bacali u kanal

Obracun siptarskih klanova na Kosovu

Zemaj je u svojoj knjizi osim optuzbi na racun Haradinaja direktno optuzio Hasima Tacija za ubistvo Ahmeta Krasnicija, prvog Rugovinog i Bukosijevog coveka zaduzenog za stvaranje albanskih "oruzanih snaga za Kosovo" (FARK).
U knjizi Zemaj se priseca Tacijevih pretnji Krasniciju telefonom iz Papracana, kada Krasnici nije hteo da ga smeni sa mesta "komandanta" "operativne zone Dukadjini" - da ce sa njim "uskoro zavrsiti misiju" navodeci i indikativnu cinjenicu da se Taci vece pre nego sto je ubijen Krasnici, u Tirani sastao sa Ibrahimom Keljmendijem, poznatim po prljavim likvidacijama.
Zemaj je tri puta bio meta atentata i po pristinskim medijima je javno optuzivao Hasima Tacija i Ramusa Haradinaja, da su njihovi organizatori.

 

Tahir Zemaj haski svedok

U intervjuima datom pristinskom dnevniku "Koha ditore", Tahir Zemaj je izjavljivao da je kontaktirao sa zvanicnicima Haskog suda. Izvori iz Haskog suda kazu da je Zemaj njihovim istraziteljima ispricao svoja saznanja o zlocinima vezanim za 6 masovnih grobnica kod Radonjickog jezera. Grobnice su se nalazile u kanalu izmedju Bistrice i ostrva Radonjic, u Radonjickom jezeru i u neposrednoj blizini kanala.
Iz njih je 08.09.1998.godine, izvadjeno 37 leseva oba pola, cak i ostaci jednog deteta koje je jos pilo mleko na cuclu. Po svedocenju Zemaja, Haradinajevi teroristi su Srbe kidnapovali, dovodili na obalu kanala izmedju Bistrice i ostrva Radonjic, ubijali ih i tela bacali u kanal, samo jezero ili u rake koji su kidnapovani morali sami da iskopaju.
Navodi Zemaja se u potpunosti slazu sa dokazima koje MUP Srbije, povodom ovog zlocina poseduje, a koji takodje optuzuju Ramusa Haradinaja, kaze izvor iz haskog tribunala. Sve dokaze o ovom i drugim zlocinima siptarskih terorista MUP Srbije je predao haskom tribunalu, medjutim do sada ni jedan optuznica nije podignuta.
Zemaj je haskim istraziteljima takodje dao iskaz o tome kako su mu Ramus Haradinaj i Hasim Taci u toku 1998.godine likvidirali nekoliko ljudi, pominjuci pri tom ime zloglasnog "porucnika" Trogera poznatog po likvidacijama i mucenjima Srba i Siptara. Haske istrazitelje su posebno zanimala Zemajeva saznanja o tome ko je likvidirao Ahmeta Krasnicija. Izvor iz Haskog tribunala navodi da je Zemaj za ovo ubistvo direkno okrivio kao organizatore Hasima Tacija, Azema Sulju ujaka Hasima Tacija, poznatog pod nadimkom "Veliki ujak" i Kadri Veselija a kao ubicu Ibrahima Keljmendija.
Motiv saradnje Tahira Zemaja sa haskim tribunalom je bio osveta, izmirenje starih politickih dugova i pokusaj da se optuzivanjem Tacija i Haradinaja, podizanjem optuznice protiv njih od strane haskog tribunala, razbije struktura njihove politicke moci cime bi Rugovin DSK dobio mogucnost da nesmetano vlada pokrajinom, i samostalno u skladu sa svojom koncepcijom pokusa da ostvari svoje separatisticke ideje.

 

Svedocenje protiv grupe "Dukadjini"

Svedocenjem pred istraziocima haskog tribunala i na sudjenju protiv grupe "Dukadjini" koja je bila u sastavu teroristicke OVK, terorista Tahir Zemaj poceo da ispunjava obecanje da ce obelodaniti dokaze o zlocinima teroriste Ramusa Haradinaja i njemu odanih terorista koji su se borili u okviru OVK Medju teroristima iz grupe "Dukadjin" nalazio se i brat Ramusa Haradinaja, Daut Haradinaj.
Sudjenje teroristickoj grupi poznatoj pod imenom "Dukandjin", jedno je od najvecih i najzanimljivijih od dolaska KFOR-a i UNMIK-a na KiM. Ovim sudjenjem je na posredan nacin pocelo da se dokazuje, da teroristi iz OVK nisu bili nikakvi romanticni borci za slobodu kakvim su ih predstavljali zapadni mediji, vec najobicnije ubice koje su ubijale i "svoju bracu po oruzju i ideji" zbog koncepcijskih razlika i licnih sujeta. Takodje, pocelo je da izlazi na videlo da je i frakcija separatistickog pokreta na cijem je celu bio Ibrahim Rugova imala "svoje" teroriste - FARK!
Sudskim vecem predsedavao je medjunarodni sudija Moris de Tevanari, a tuzbu je zastupao medjunarodni tuzilac. Optuzeni Idriz Balaj, Bekim Zekaj, Ahmet Elsani i Ramus Ahmetaj uhapseni su 18.juna ove godine, a Daut Haradinaj se sam predao dan kasnije. Na sudjenju se pojavilo 48 svedoka a medju njima i Tahir Zemaj, Ilir Selimaj...
Optuznicu je na pocetku sudjenja procitao medjunarodni javni tuzilac Antonia Astula. On je naveo da je sve pocelo konfliktom izmedju rivalskih pripadnika OVK (izbegao je da kaze da je sve pocelo konfliktom izmedju rivalskih teroristickih grupa i da nisi svi sacinjavali OVK). Jednu grupu su cinili pripadnici OVK zone Dukandjin, dok su drugu predstavljali pripadnici brigade u egzilu, koju je vodio Tahir Zemaj. Zemajeva formacija je bila bliska Demokratskom savezu Kosova (DSK) Ibrahima Rugove, i nazivana je Oslobodilacka armija Republike Kosovo (FARK).
Tuzilac je naveo da su optuzeni, 23. juna 1999. godine, ispred robne kuce u Peci, oteli Baskima Balaja, Sinana Musaja, Rezu Osaja, Rama Idriz Peju i Vesela Muricija, sve sa podrucja opstine Decani. Optuzeni su tu petoricu Siptara prebacili u stab OVK u Peci, a potom ih, po nalogu Ethema Cekua, brata Agima Cekua, odveli u selo Ratiste kod Decana, kako bi se sastali sa jednim od komandanata OVK - Ramusom Haradinajem. Tu petoricu su, prema navodima tuzilastva, do nesvesti pretukli prvooptuzeni Idriz Balaj, potom Daut Haradinaj i Bekim Zekaj.
Oteti su istog dana ponovo pretuceni, nakon cega su odvedeni u jednu kucu iz koje su se potom culi pucnji. Prema navodima optuznice, cetvorica otetih Siptara su ubijena, dok je Vesel Murici uspeo da pobegne i na sudjenju pojavio kao jedan od svedoka optuzbe.
Teroriste iz grupe "Dukadjin" je sudsko vece u Okruznog suda u Pristini zbog otmice, zlostavljanja i ubistva cetvorice, terorista iz organizacije FARK, 13. decembra osudilo na ukupno 31 godinu zatvora. Odbrana optuzenih je najavila zalbu Vrhovnom sudu Kosova.

 

Zasto Hag ne podize optuznice

Svedocenje protiv pripadnika teroristicke grupe Dukadjin bila je kap koja je prelila casu Tahir Zemaj je morao da umre. Besan zbog zatvorske kazne na koju je osudjen njegov brat, Ramus Haradinaj je izdao nalog za likvidaciju Zemaja kako bi ga zauvek ucutkao.
Medjutim dokaza Haradinajevih zlocina je toliko mnogo da ih nista ne moze obrisati pa makar likvidirao pola sveta. Te dokaze je drzava Srbija predala Haskom tribunalu medjutim ovaj sud jos uvek nije podigao optuznicu protiv Haradinaja pa se s pravom postavlja pitanje sta je jos potrebno da Haradinaj najzad bude optuzen?
S. Nikolic
Artel

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pisite nam |

Copyright © 1996-2004 "NOVINE"