Nezavisne Novine

SVET

17. decembar 2004.

Zamrznuta imovina Srpske demokratske stranke (SDS) u SAD

Devet mera protiv RS

Visoki predstavnik za BiH Pedi Esdaun juce je doneo devet mera protiv osoba i institucija Republike Srpske (RS) zbog nesaradnje sa sudom u Hagu i proslosedmicne objave ministara NATO-a da BiH drugi put ne moze da se pridruzi NATO programu "Partnerstvo za mir".
Esdaun je danas na konferenciji za novinare u Sarajevu rekao da su te mere samo pocetak procesa i da ce ukoliko ne bude ostvarena saradnja sa Haskim tribunalom, proces prouzrokovati posledice po nadleznosti i imovinu Republike Srpske.
On je naveo da je cilj mera "resavanje sistemskih slabosti u institucijama u BiH za sprovodjenje zakona i bezbednosnim institucijama".
On je naglasio da je u poslednje vreme doslo "do nekih pozitivnih desavanja u RS", i podsetio da su vlasti RS, nakon objavljenog izvestaja o desavanjima u Srebrenici 1995. godine uputila izvinjenje porodicama zrtava, uhapsile osam osoba optuzenih za ratne zlocine u BiH koji su prebaceni u Kantonalni sud u Sarajevu.
Ukazao je, medjutim, da "vlasti RS za devet godina nisu uhapsile nijednu osobu koju je direktno tribunal u Hagu optuzio za ratne zlocine".
"Danas smo ovde zbog toga sto je NATO jos jednom rekao 'ne' BiH za clanstvo u 'Partnerstvo za mir' zbog njene uporne nesaradnje sa Hagom. Cinjenica da je Ratko Mladic do 2002. godine bio pripadnik Vojske Republike Srpske (VRS) i da su ga pripadnici VRS skrivali u Han Pijesku tokom juna i jula 2004. godine su sokantni primeri institucionalnog saucesnistva RS u nastojanjima haskih begunaca da izbegnu pravdu", izjavio je Esdaun.
On je rekao da ovim merama smenjuje pojedince koji su ukljuceni u pomaganje osumnjicenim za ratne zlocine i njihovim mrezama, i da ce novim merama resiti sistemske slabosti bezbednosnih institucija RS.
"Ovaj proces ce se odvijati do proleca naredne godine", izjavio je Esdaun i dodao da je jedna od mera smena zvanicnika za koje se veruje da su pomagali osumnjicenim za ratne zlocine i njihovim mrezama.
Smenjeni su nacelnik Centra javne bezbjednosti (CJB) Zvornik Milorad Maric, komandir stanice javne bezbednosti Foca Milomir Malis, zamenik komandira CJB Foca Zoran Ostojic, sluzbenik u CJB Pale Predrag Jovicic, nacelnik CJB Trebinje Mrksa Skocajic, komandir jedinice Drzavne granicne sluzbe Zvornik Petko Pavlovic, predsednik Opstinskog odbora SDS Foca, clan glavnog odbora SDS i poslanik u Domu naroda BiH Nade Radovic, zamenik nacelnika operativne uprave Obavestajno-sigurnosne agencije u Banjaluci Milorad Bilbija i sef Odelenja boracko-invalidske zastite Bileca Cedomir Popovic.
Esdaun je blokirao i bankovne racune osobama za koje sumnja da su pomagali u skrivanju osumnjicenih za ratne zlocine i to Miroslavu Brali, Ljubisi Beari, Vlastimiru DJordjevicu, Sretenu Lukicu, Vladimiru Lazarevicu, Goranu Hadzicu.
Visoki predstavnik je dao uputstvo premijeru RS Draganu Mikerevicu da osnuje grupu, pod nadzorom policijske misije Evropske unije, koja ce analizirati dokumentaciju Komisije za Srebrenicu i identifikovati one zvanicnik cija se imena pojavljuju u vezi sa zlocinima pocinjenim u Srebrenici 1995. godine.
"Ova grupa treba da zavrsi svoj rad do kraja februara 2005. godine kada ce biti doneta odluka o daljim merama, ukljucujuci, po potrebi i krivicno gonjenje i suspenzije", rekao je Esdaun.
On je uputio i zahtev ministru odbrane BiH Nikoli Radovanovicu da istrazi pomoc koju su neki pripadnici Vojske RS pruzali haskim beguncima koji su na slobodi i da predlozi konkretne mere kako bi se sprecile slicne pojave.
Esdaun je naglasio da je nuzno i ubrzati reformu odbrane u BiH, te da se funkcije koje trenutno obavljaju entitetska ministarstva odbrane (RS i Federacije BiH) moraju preneti na ministarstvo odbrane drzave BiH, a entitetska ministarstva odbrane prestati sa radom. Esdaun je kazao da se ovaj proces mora zavrsiti do jeseni naredne godine.
Takodje, naglasio je i potrebu stvaranja jedinstvenog sistema policije umesto dosadasnja dva entitetska.
Visoki predstavnik je doneo i Izmene i dopune zakona o reviziji RS i javnom sektoru RS kako bi se obezbedila mogucnost finansiranja specijalnih revizija kljucnih preduzeca.
Esdaun je kazao da je nuzno hitno izvrsiti reviziju sest preduzec u RS: "Telekom", "Poste", "Elektroprivreda", "Zeljeznice", "Rafinerija nafte Brod" i "Srpske sume".
"Niz revizija, ukljucujuci i najnoviju reviziju u 'Srpskim sumama', pokazale su potpun nedostatak transparentnosti i pravilne procedure, sto otvara vrata kriminalu, korupciji i finansiranju mreza ratnih zlocinaca na sirokoj osnovi. Samo u poslednjih nekoliko meseci pokrenute su 24 krivicne istrage i krivicna postupka u vezi sa 'Srpskim sumama', a mozda ce ih biti jos", rekao je Esdaun.
On je nametnuo i Izmene i dopune krivicnog zakona na nivou drzave i entiteta kojim se od svih clanova porodice, osim supruznika, roditelja i dece optuzenog, zahteva da saradjuju sa policijskim istraziteljima te da pruze dokaze u sudjenjima za pocinjene ratne zlocine.
On je kazao da ce preporuciti NATO-u da u aprilu iduce godine jos jednom razmotri prijem BiH u "Partnerstvo za mir", i da ce, ukoliko BiH treci put bude odbijena, preporuciti princip "tri puta precrtan i ispadas".
"Ili drugim recima, preporucicu NATO-u da vise ne razmatra prijem BiH sve dok ne budu ispunjeni svi uslovi koji se odnose na saradnju sa Haskim tribunalom", izjavio je Esdaun i dodao da u tom slucaju nece oklevati da preduzme mere koje ce direktno i snazno uticati na imovinu i institucije RS i da nijedna opcija mera nije iskljucena ukoliko dodje do toga.
Na zajednickoj konferenciji za novinare u Sarajevu, americki ambasador u BiH Daglas Meklhejni saopstio je odluku SAD o zamrzavanju imovine Srpske demokratske stranke (SDS) u SAD i zabrani bilo kakvih finansijskih transakcija americkih drzavljana sa tom strankom.
Tu odluku on je obrazlozio time sto pojedinci iz vrha SDS aktivno rade protiv ispunjavanja medjunarodnih obaveza BiH.
Meklhejni je, takodje, kazao da ce biti onemogucen ulazak u SAD visokim funkionerima SDS i Partije demokratskog progresa (PDP) ciji je lider sadasnji ministar spoljnih poslova BiH Mladen Ivanic.
Americki ambasador nije zeleo da navede imena osoba kojima ce biti zabranjen ulazak u SAD ali je istakao da SAD ostaju cvrtso opredeljene da osiguraju stabilnost BiH.
Komandant Eufora Dejvid Liki potvrdio je na zajednickoj konferenciji za novinare da je Eufor blokirao vojne tunele kod Han Pijeska. "Imamo dokaze da su ove vojne instalacije u bliskoj proslosti koristili optuzeni za ratne zlocine", rekao je Liki.
On je dodao je da Eufor jos uvek vrsi istragu u tim vojnim objektima, kao i drugim vojnim objektima u celoj BiH. Naglasio je da ce mnogi od njih biti zatvoreni, jer, kako je naveo, nemaju "legitimnu upotrebu".
"Na ovom projektu sa Euforom zajedno radi i ministarstvo odbrane BiH", rekao je Liki.

Esdaunove mere mogu da izazovu konfuzno stanje

Premijer Republike Srpske (RS) Dragan Mikerevic izjavio je da mere koje je obznanio visoki predstavnik u BiH Pedi Esdaun, pre svega najave promena ustava RS i BiH, mogu zemlju da uvedu u "konfuzno stanje".
"Ono sto mora da iznenadi i rezignira ozbiljne i odgovorne ljude jesu olako date ocene i stavovi, sumnje bez argumenata na kojima se planiraju mere u narednoj godini, koje znace najavu izmena Ustava RS i Ustava BiH bez sagledavanja posledica, koje mogu da nas uvedu u konfuzno stanje", rekao je Mikerevic.
Prema njegovim recima, mere koje je doneo Esdaun "ne uvazavaju demokratsku volju naroda, niti nadleznosti demokratskih institucija ove zemlje, nego predstavljaju diktat bez presedana kojim se svi obavezuju na bespogovorno prihvatanje ideja i projekata visokog predstavnika o organizovanju drustva u RS i BiH, bez obzira sto postoje ustavi i BiH i RS".
"Tu pre svega mislim na zahteve za prenos nadleznosti vojske i policije na nivo BiH, a brzo se zaboravilo koliko je trebalo politicke volje i napora da se, postovajuci ustavnu proceduru, obezbedi reforma oruzanih snaga", naglasio je premijer RS.
Pedi Esdaun je smenio nekoliko policijskih zvanicnika u RS nizeg ranga i najavio je da bi zbog neizvrsavanja obaveza RS prema Haskom tribunalu do jeseni naredne godine trebalo da bude ukinuto Ministarstvo odbrane RS.
Mikerevic nije zeleo da komentarise Esdaunovu odluku o smeni devet policijskih zvanicnika, ali je izrazio ocekivanje da ce visoki predstavnik predociti argumente da su ta lica pomagala haskim optuzenicima.
Uz ocenu da Kancelariji visokog predstavnika (OHR) ne trebaju partneri, nego izvrsioci, on je istakao da je Vlada RS i pored svega odlucna da ispunjava svoje zakonske obaveze, pa i one koje se odnose na saradnju sa Haskim tribunalom.
U osvrtu na odluku americke administracije da rukovodstvima Srpske demokratske stranke (SDS) i Partije demokratskog progresa (PDP) zabrani ulazak u SAD, Mikerevic je kazao da je pitanje kako ce nakon takve mere biti moguce da se uspesno ostvaruju nadleznosti organa BiH i RS u kojima ucestvuju i clanovi PDP.
"Sigurno da to nije potreban okvir u kojem clanovi moje partije u organima RS i BiH mogu obavljati svoje funkcije u skladu sa ustavima RS i BiH, zakonima, pa i zahtevima medjunarodne zajednice", naglasio je Mikerevic.

Putin najveci gubitnik u Ukrajini

Nakon ponistavanja predsednickih izbora u Ukrajini i raspisivanja novih, najveci gubitnik nije ni vladin kandidat Viktor Janukovic, ni njegov politicki patron Leonid Kucma, vec predsednik Rusije Vladimir Putin, ocenjuje teksaska agencija za strateska istrazivanja Stratfor.
U opsirnoj analizi "Rusija: Posle Ukrajine" Stratfor ocenjuje da je Moskva ostala jedini ozbiljni "igrac" koji polaze nade u Janukovica.
Ali, ocenjuje Stratfor, Ukrajina nije ni prvi, ni jedini Putinov geopoliticki poraz u protekle cetiri godine.
Putinova zelja da posle napada 11. septembra ne bude na meti besa SAD navela ga je da pristane na jako americko vojno prisustvo u Centralnoj Aziji koje ce tesko ikada nestati.
Napori Moskve da Vasington pocne da zove Cecene teroristima bili su uspesni, ali po cenu da se SAD obavezu da ce se licno pozabaviti tim problemom.
EU i NATO prosirili su se gotovo na citav centralnoevropski deo nekadasnjeg Varsavskog pakta koji je ostao van domasaja Rusije.
Ali, sve je to bledo u poredjenju sa Ukrajinom, navodi Stratfor.
Uz ocenu da nelagodnost zbog gubitka Ukrajine, koja se smatra kolevkom danasnje Rusije, nije samo emocionalne prirode, Stratfor dodaje da bez Ukrajine politicko, ekonomsko i vojno prezivljavanje Rusije dolazi pod znak pitanja.
Sve velike infrastrukturne veze Rusije sa Evropom, izuzev jedne, vode preko Ukrajine, preko te zemlje odvija se tri cetvrtine ruskog izvoza prirodnog gasa, a Rusija iz Ukrajine gotovo svake godine uvozi hranu, navodi Sratfor.
Istocna Ukrajina, dodaje se, geografski je deo ruskog industrijskog sredista, a sa gotovo 50 miliona stanovnika Ukrajina je i jedino trziste u ruskom okruzenju sa kojim se vredi spajati.
Ruska crnomorska flota usidrena je u Sevastopolju, na Krimu, a Moskva i Volgograd udaljeni od ukrajinske granice manje do 300 km, podseca Stratfor.
Agencija ocenjuje da prozapadno orijentisana Ukrajina ne bi zivotno ugrozila Rusiju, ali bi predstavljala stalni izvor problema.
Stratfor navodi da Putin u slucaju Ukrajine nije izgubio samo obraz, vec i poverenje u sire spoljnopoliticke i unutrasnjepoliticke ciljeve koje zastupa.
Posle napada na SAD 11. septembra Putin je nadvladao protivljenja kod kuce i stao uz Vasington, a cena je bila prevlast na Kavkazu i u Centralnoj Aziji. Putin je predvideo i uz gundjanje prihvatio taj gubitak, kako bi dobio vreme i podrsku SAD, navodi se u analizi.
Njemu je, dodaje se, trebalo da skine Amerikance sa vrata po pitanjima kao sto su ljudska prava, sloboda stampe i Cecenija. Nezvanican dogovor je bio jednostavan: Rusija ce pomoci SAD u ratu protiv terorizma, a SAD ce zauzvrat prestati da kritikuju rusku politkku na unutrasnjem planu.
Navodeci da je taj dogovor i dalje na snazi Strtafor dodaje da je Putin veci deo svog prvog mandata posvetio uspostavljanju kontrole.
Dok je Putin pokusavao da ukroti "ruskog medveda" Moksva je zabelezila spoljnopoliticke gubitke u Centralnoj Aziji, na Baltiku, Balkanu i Kavkazu. Uzbekistan, Tadzikistan i Kirgistan su postali saveznici SAD. Srbija je formalno izasla iz ruske uticajne sfere, Gruzija je rasirenih ruku docekala americke trupe a tri balticke republike i veliki deo bivseg Varsvaskog pakta usli su u EU i NATO.
Sada se i Ukrajina sprema na prvi pravi korak udaljavanja od Rusije, Ukratko, Putin je uspeo da konsoliduje kontrolu, ali po cenu gubitka carstva, a posle Ukrajine, i sanse da bi moglo biti obnovljeno, ocenjuje Stratfor.
Uz ocenu da Rusiji predstojei novi porazi i da je malo je reci da je na prekretnici, Stratfor navodi i obrazlaze tri moguca puta.
Prva mogucnost je da Putin mirno prihvati gubitak Ukrajine cime bi, kako navodi Stratfor, prizvao nova uplitanja Zapada u rusku interesnu sferu. To, dodaje se, geopoliticki nije dobar predlog, a na domacem planu mogao bi oznaciti predsednikov kraj.
Drugi izbor za Rusiju bio bi da preispita svoju geopoliticku moc i uzvrati Zapadu. Rusija je mozda mnogo ispod nekadasnjih, sovjetskih visina ali jos raspolaze mnogim sredstvima kojima bi mogla da utice na globalne dogadjaje.
U tom slucaju, navodi Stratfor, Putin bi morao da deluje tako da pokaze Zapadu da Moskva jos ima snage i da je daleko do toga da bude van igre, kao i da to ucini snazno, ocigledno i brzo.
Treci put, po oceni Stratfora, mogao bi da bude oporavak Rusije iznutra i ako se odluci da krene tim putem Rusija mora potpuno sama, unutrasnjim razvojem, da pokrene taj proces.

GRCKA - TERORIZAM

Albanski otmicari optuzeni za pet krivicnih dela

Tuzilastvo u Atini je u cetvrtak saopstilo da su dvojica 24-godisnjih Albanaca koji su juce oteli autobus kod Atine optuzena za pet krivicnih dela.
Njihovom predajom prosle noci je, posle 18 sati, mirno zavrsena otmica tokom koje niko nije povredjen, a svih 23 talaca su oslobodjeni neozledjeni.
Otmicari, Leonard Muratas i Resuzi Daci, koji u Grckoj rade kao moleri, rekli su tuziocu da se kaju i izvinjavaju sto su otmicom hteli da dodju do novca i odu u Albaniju.
Muratas i Daci su tokom otmice zahtevali da im se da milion evra i obezbedi bekstvo iz Grcke.
Na teret im se stavljaju krivicna dela otmice, zatim pokusaja ubistva i nanosenja telesnih povreda, ostecenja tudje imovine pucnjavom u unutrasnjosti autobusa, te ilegalno nosenje i upotreba oruzja.
Bili su naoruzani sa dve lovacke puske-sacmare koje su nedavno kupili i tokom otmice su povremeno pucali u krov autobusa i u pravcu policijskih snaga koje su bile na bezbednoj udaljenosti.
Dok se u sredu tvrdilo da je za miran ishod otmice odlucujuce bilo to sto je autobus bilo nemoguce pokrenuti jer je vozac pobegao i odneo kljuceve, po danasnjim izvestajima medija ispostavilo se da su kljucevi ipak ostali, ali otmicari nisu umeli da pokrenu vozilo.

Albanski teroristi ponovo u Makedoniji

Vodja naoruzane grupe koja vec mesec dana kontrolise selo Kondovo kod Skoplja, najavio je da ce raspustiti svoju formaciju ako dobije garancije SAD da ce njeni pripadnici biti amnestirani, javili su mediji.
U telefonskoj izjavi televiziji "Kanal 5", vodja naoruzane formacije Agim Krasnici naveo je da trazi da SAD garantuju amnestiju, jer ne veruje stranci Demokratska unija za integraciju (DUI) makedonskih Albanaca.
"(Arben) Dzaferijeva DPA (Demokratska partija Albanaca) je u opoziciji i ne moze da nam pomogne", dodao je Krasnici.
Potpredsednik DPA Menduh Taci rekao je da je sa liderom stranke, Dzaferijem, u Kondovu razgovarao o mirnom resenju krize, dodajuci da je stekao utisak da ima prostora za politicko resavanje problema.
U osvrtu na izjavu predsednika Makedonije Branka Crvenskovskog da ce prvi zadatak nove vlade biti policijska operacija u selu Kondovo i da je operativni plan vec sacinjen, Krasnici je rekao da Crvenkovski "zeli se pokaze kao mangup".
"Mi trazimo da nam Amerika garantuje da cemo biti amnestirani", naglasio je on u izjavi tv "Kanal 5".

Amnesti internesnal

Kritika Hrvatskoj zbog ljudskih prava

Nevladina organziacija za odbranu ljudskih prava Amnesti internesnal kritikovala je u izvestaju koji je objavljen nekaznjavanje onih koji su krsili ljudska prava za vreme rata u Hrvatskoj od 1991. do 1995.
"Skoro deset godina po okoncanju sukoba, hrvatske vlasti jos nisu potpuno resile probleme krsenja ljudskih prava za vreme rata i jos nisu privele pravdi pocinioce tih dela", ocenio je Amnesti u izvestaju cije izvode prenosi Frans-pres.
To se, kako se dodaje, odnosi na "ubistva, protivpravna pogubljenja i nestanke" ljudi za vreme rata u Hrvatskoj.
"Oni za koje se sumnja da su pocinili te zlocine i dalje su nekaznjeni, a neki od njih se jos nalaze na polozajima u vlasti na lokalnom nivou, dok zrtve cija su ljudska prava krsena i njihove porodice jos nisu dobile ni pravdu ni odstetu", izjavio je istrazivac Amnestija u Hrvatskoj Omar Fiser.
"Neuspeh hrvatskih vlasti da se nose sa teretom losih rezultata u oblasti ljudskih prava koji su nasledile posle rata ozbiljno ugrozava pravnu drzavu i ostaje ozbiljna prepreka posleratnom pomirenju", ocenio je Amnesti internesnal.
Oko 300.000 Srba je napustilo Hrvatsku za vreme rata, a preko 200.000 ih se jos nije vratilo iz izbeglistva u susednim zemljama, navodi Amnesti.
"Srbi koji su se vratili u Hrvatsku suoceni su sa diskriminacijom pri zaposljavanju, pri dobijanju stana ili pristupu socijalnoj zastiti i ostvarenju ekonomskih prava", stoji u izvestaju.
Evropska unija je, kako podseca Amnesti internesnal, u junu 2004. odobrila Hrvatskoj status zvanicnog kandidata za prijem u Uniju.

HRVATSKA Izborna komisija

13 kandidata za predsednika Hrvatske

Drzavna izborna komisija Hrvatske je i sluzbeno potvrdila da ce na predsednickim izborima, raspisanim za 2. januar 2005. godine, ucestvovati 13 kandidata - pet nezavisnih i osam koje su predlozile stranke.
Prema sluzbenoj listi, kandidati za predsednika drzave su DJurdja Adlesic, Miroslav Blazevic, Ljubo Cesic, Mladen Keser, Jadranka Kosor, Doris Kosta, Anto Kovacevic, Slaven Letica, Stjepan Mesic, Boris Miksic, Ivic Pasalic, Tomislav Petrak i Miroslav Rajh.
Komisija je, takodje, objavila da je u zakonom predvidjenom roku stiglo i devet kandidatura koje uopste nisu imale, ili su imale nedovoljan broj potpisa podrske gradjana, pa su takve kandidature odbacene.
Na sve prispele kandidature zajedno, potpise je stavilo ukupno 505.787 biraca.
Na izborima za predsednika drzave u januaru nadmetace se cetiri kandidata vise nego 2000. godine, kada ih je bilo devet, a cak 10 vise nego 1997. godine, kada su bila samo trojica.
Predsednik Izborne komisije Ivica Crnic danas je, komentarisuci kandidature, izneo licni stav da bi trebalo ozbiljno razmisliti o podizanju cenzusa, odnosno minimalnog broja potpisa podrske potrebnih za kandidaturu, koji sada iznosi 10.000.
Crnic je pritom naveo primer Slovacke, koja ima priblizno slican broj stanovnika kao i Hrvatska, a gde je cenzus 20.000 potpisa.
Kao jednu od mogucnosti, Crnic je spomenuo i uvodjenje obaveze da se uz kandidaturu uplati i odredjenu novcanu garanciju. Taj iznos bi se vracao kandidatu koji bi prikupio dovoljan broj potpisa, a u suprotnom bi se uplacivao u humanitarne svrhe ili ostavljao drzavi.
Tako bi se, smatra Crnic, onemogucilo da neozbiljnim postupcima nekih kandidata predsednicki izbori izgube na svojoj ozbiljnosti.
Crnic navodi da ce, odrzi li se samo jedan krug izbora, drzava na njih potrositi izmedju 50 i 60 miliona kuna (izmedju 6,5 i osam miliona eura), a bude li se predsednik birao u drugom krugu, 16. januara, taj iznos bi se udvostrucio.

CIA i zvanicno u Bugarskoj

Americki ambasador u Bugarskoj Dzejms Perdju otvorio je novu zgradu ambasade u Sofiji cija je gradnja kostala 70 miliona americkih dolara.
Americki ambasador u Bugarskoj Dzejms Perdju otvorio je novu zgradu ambasade u Sofiji cija je gradnja kostala 70 miliona americkih dolara.
Nova zgrada simbolizuje odnose dve zemlje i znacajna je investicija, koja pokazuje poverenje SAD u buducnost Bugarske, rekao je Perdju na svecanosti kojoj su prisustvovali strane diplomate i bugarski zvanicnici.
Perdju je dodao da ce u toj zgradi raditi 400 ljudi, i Amerikanaca i Bugara, a u njoj ce biti smesteno 12 americkih agencija.
Pocetkom godine sofijski dnevnik "24 casa" pisao je da ce u ambasadi koja ima i tri pozdemna nivoa biti smestena i predstavnistva Federalnog biroa za istrazivanje (FBI) kao i Balkanski centar za borbu protiv terorizma pod rukovodstvom CIA.
List je tada jos naveo da americka obavestajna agencija CIA namerava da opremi u Sofiji centar za operativno rukovodjenje borbom protiv terorizma na Balkanu, koji bi trebalo da koordinira aktivnosti sa ispostavom CIA u Beogradu.
Prema izvorima lista moderna tehnika centra u Sofiji, gde ce se prikupljati i analizirati poverljive informacije sa Balkana omogucice da se pokriva ne samo podrucje Balkana vec i Bliski istok.

Ljubljana:

Slovenci sele fabrike

Slovenacka javnost je na kraju godine zasuta informacijama o otpustanju radnika.
Bez posla ne ostaju samo zaposleni u gubitaskoj industriji konfekcije, koja kao i u vecini evropskih drzava ne uspeva da se izbori sa odecom iz azijskih fabrika, vec i u nekada veoma pofitabilnim firmama.
Domaca radna snaga je skupa, a uvoz jeftine radne snage vecinom iz susednih zemalja zapadnog Balkana ogranicen je strogim propisima, koji prednost daju radnicima iz drzava Evropske unije (EU). A medju njima nema mnogo onih koje privlaci rad u Sloveniji.
Za, na primer, slovackog radnika Slovenija je skupa zemlja, plate nisu dovoljno privlacne i ne mogu da pokriju troskove zivota a da jos ostane za izdrzavanje porodice u domovini.
Slovenci, koji su bili veoma ljuti na Engleze, koji su preselili kupljenu ljubljanski fabriku duvana u trecu zemlju, a u Sloveniji ostavili bez posla 250 radnika, sve cesce se odlucuju za seobu pogona, ili gradnju fabrika na jugu ili istoku.
Tako je farmaceutske industrija "Krka" iz Novog Mesta sagradila fabrike u Rusiji i Poljskoj, a sada joj se pridruzuje i "Fruktal", iz Ajdovscine.
"Fruktal" je odlucio da pogon u Duplici kod Kamnika gde je bilo zaposleno 87 radnika preseli u Makedoniju. U Makedoniji ce "Fruktal" proizvoditi vocne sirupe, a u Duplici ce bez posla ostati 50 radnika.
Sta ce biti s njima u "Fruktalu" jos ne znaju. Po svoj prilici ce nekima otkupiti penzioni staz i otpremiti ih u penziju. Sta ce biti sa onima koji nemaju uslove za to jos nije sigurno, ali je sve izvesnije da ce na scenu morati da stupi drzava.
Drzava, medjutim, sve vecu brigu posvecuje onima koji doprinose njenom budzetu.
Tako je nova vlada vec najavila manje oporezivanje vecinskih vlasnickih ucesca, cime zeli da spreci prodaju deonica velikih firmi koje su u rukama bogatih pojedinaca i koji su vec najavili masovnu prodaju svojih deonica.
Time ce biti smanjen prilv novca u penzione i socijalne fondove sto nikako ne ide u prilog najugrozenijem, siromasnom delu stanovnistva.