NOVINE - Toronto

Srbija i Grna Gora

21. januar 2005.

Zasto Solana nece u Beograd

Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana ce doci na razgovore sa celnicima u Beogradu kad se o kljucnim pitanjima odnosa EU-SCG postigne takav napredak da bude moguce "preduzeti bitne inicijative", izjavila je Solanin portparol Kristina Galjak.
Galjak je tako objasnila Solaninu odluku da odlozi za petak planiranu posetu Beogradu i ponovila da je to odluceno zato sto nisu sazreli uslovi da se dobiju povoljni rezultati u razgovorima o jednom broju tema koje je on hteo da razmotri sa rukovodstvom Srbije, Crne Gore i drzavne zajednice.
Kako je naglasila, "sada je cilj visokog predstavnika Unije da licno, i preko svojih diplomatskih savetnika, nastavi rad sa vodjstvom u Beogradu i Podgorici kako bi se obezbedio napredak, tako da, kada dodje do posete, mogu da budu preduzete bitne inicijative".
Po njenim recima, tim Solaninih savetnika nastavlja u Beogradu da na tome radi sa predstavnicima vlasti.
Na pitanje da li odlaganja Solanine posete Beogradu govori i o izvesnom pogorsanju odnosa Evropske unije sa Srbijom i Crnom Gorom, Kristina Galjak je uzvratila da se to ne bi moglo reci i dodala da postoji vise pitanja u kojima je apsolutno nuzno da lokalni vodji svojim angazmanom obezbede napredak.
"Prema tome, mi smatramo da je Evropska unija apsolutno spremna da pruzi podrsku Srbiji i Crnoj Gori na vise podrucja. Ali, postoje polja na kojima sami domaci vodji moraju ostvariti pomak".
A, kako je predocila, "postoje stvari koje su od sustinskog znacaja za nase odnose, kao sto je saradnja sa Haskim sudom, sprovodjenje ustavnih odredbi kako bi se obezbedilo dobro funkcionisanje drzavne zajednice, jacanje drzavne zajednice, druga pitanja od velikog znacaja, kao sto je situacija na Kosovu".
Portparol visokog predstavnika EU je posebno istakla da je "podrska Evropske unije Srbiji i Crnoj Gori apsolutno jasna. Mi smo reseni da studiju izvodljivosti za sporazum o pridruzivanju SCG Uniji pripremimo na vreme, okvir za to je vec unapred utanacen, neki poslovi u tehnickoj ravni jos treba da budu obavljeni, ali je najvaznije da je glavnina priprema za to vec izvrsena".
Zamoljena da kaze da li je ponuda o "dvojakom koloseku" u ekonomskom priblizavanju Srbije i Crne Gore Uniji data sa ciljem da se ubrza ceo proces pridruzivanja nase zemlje evropskoj dvadesetpetorici, Kristina Galjak je odgovorila da "za to nema nikakve sumnje".
Dodala je da je to ucinjeno "s namerom da se olaksa zakljucenje jednog veoma teskog poglavlja i da se sasvim utre put za odnose Beograda i Podgorice sa Briselom".
"Veliki deo posla na tome je obavljen. Ali mi vidimo da na drugim podrucjima ta dinamika nije iste snage. Mi zelimo da obezbedimo da i dalje radimo zajedno i da u Beogradu i Podgorici stvari budu odradjene tako da se napredak ostvari na svim frontovima, tako da onda zaista mozemo reci da smo Srbiju i Crnu Goru na tracnice za ulazak u Evropku uniju", istakla je Kristina Galjak.
Na pitanje moze li se reci da iza ovog odlaganja Solanine posete Beogradu "nema nikakve politicke pozadine", ona je primetila da "su sva ova pitanja politicka. Politika trazi napredak i to je moguce jedino ako vodjstva udruze svoje umove i rade usaglaseno. Oko toga nema sumnje".
"Istovremeno, EU, a posebno visoki predstavnik Solana, su potpuno spremni da nastave da rade kako bi se ostvario san da se Srbija i Crna Gora pridruze EU", zakljucila je Kristina Galjak.
Kako su uoci ove odlozene posete stavili do znanja njegovi saradnici, Solana je s celnicima u Beogradu nameravao da razmotri sveukupne odnose EU i Srbije i Crne Gore, ukljucujuci pitanja Kosova, Haskog suda, izrade studije o izvodljivosti za sporazum o pridruzivanju nase zemlje Uniji.
Solana je, takodje, nameravao da pomogne i u nalazenju resenja za spor oko nacina izbora za parlament drzavne zajednice.

REAGOVANjA

ZORAN LONCAR

Solana ne dolazi zbog crnogorskih vlasti

Vlada Srbije obavestena je da je visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana otkazao najavljenu posetu Beogradu, zbog toga sto Crna Gora ne postuje Ustavnu povelju, izjavio je ministar za drzavnu upravu Zoran Loncar.
On je na konferenciji za novinare rekao da je kljucni razlog otkazivanja posete Solane, nepostojanje volje kod crnogorskih vlasti da se ispostuje odredba povelje o odrzavanju neposrednih izbora za Skupstinu Srbije i Crne Gore.
Upitan da li je vlada iz Brisela dobila zvanican dokument o razlozima nedolaska visokog predstavnika EU, Loncar je rekao da je izneo svoje "konkretno misljenje" na osnovu onoga sto je receno na danasnjoj sednici vlade.
Povodom najava u medijima predaje Haskom tribunalu policijskog generala Sretena Lukica, Loncar je potvrdio da je u tom pravcu "ucinjen konkretan korak" i da se uskoro ocekuje dolazak u Beograd strucnog lekarskog tima iz Haga, kako bi se utvrdilo zdravstveno stanje Lukica.
"Po drugi put smo dostavili tribunalu dokumente o zdravstvenom stanju Lukica, koje su potpisali nasi eminentni lekari. Ocekujemo iz Haga komisiju koja ce da pregleda Lukica i utvrdi u kakvom je trenutno zdravstvenom stanju", rekao je Loncar.
On je naglasio da Vladi Srbije nisu postaljeni nikakvi rokovi za predaju Lukica, kao ni generala vojske Nebojse Pavkovica i Vladimira Lazarevica.
O njihovoj eventualnoj predaji vlada nije raspravljala, a Loncar je naglasio da ce vlada ispuniti svoje obaveze prema Tribunalu imajuci u vidu interese i stabilnost drzave.
Vlada Srbije je danas pozvala predsednika SCG Svetozara Marovica da se obrati generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Kofiju Ananu, kako bi se sprecila dalja iskljucivanja struje srpskim selima na Kosovu i Metohiji.
"Marovic mora odmah da obavesti Anana o neodrzivom stanju u srpskim selima i licno da se angazuje na zastiti Srba. Iskljucivanjem struje vrsi se pritisak za njihovo novo iseljavanje", rekao je Loncar.
Vlada nije razmatrala mogucnost obustave saradnje sa Kosovskom elektrodistribucijom, ali Loncar nije iskljucio tu mogucnost ubuduce, naglasivsi da je "to tehnicki izvodivo".

MILO DJUKANOVIC

Solana ne dolazi jer nema kompromisa u SCG

Crnogorski premijer Milo DJukanovic ocenio je da je do odlaganja posete visokog predstavnika Eevropske unije Havijera Solane Beogradu doslo zbog saznanja Brisela da nema kompromisa clanica Drzavne zajednice oko odrzavanja neposrednih izbora za Skupstinu SCG.
DJukanovic je rekao novinarima u Podgorici da odlaganje sastanka potvrdjuje da drzave clanice imaju razlicite ciljeve i jos jednom optuzio premijera Srbije Vojislava Kostunicu da insistiranjem na neposrednim izborima u stvari zeli da osujeti crnogorski referendum.
"Namera Kostunice je da zakomplikuje zivot u Crnoj Gori i da osujeti njenu nezavisnost. U tu svrhu govori se o izborima, a misli na referendum o drzavnoj nezavisnosti Crne Gore", ocenio je DJukanovic.
Premijer Crne Gore je rekao da ce, "bez obzira na te destruktivne napore", referendum o drzavnoj nezavisnosti biti odrzan najkasnije u februaru 2006. godine.
"Vecini ljudi cilj je politicka stabilnost u odnosima clanica zajednice, da se u ovoj godini obezbedi izrada studije izvodljivosti i pocetak pregovora sa Evropskom unijom o procesu stabilizacije i asocijacije. Postoji ocigledno i drugi interes i ne treba da upirem prst na nosioca tog interesa", rekao je DJukanovic.

VUK DRASKOVIC

Solanin nedolazak opomena

Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Draskovic izjavio je da je otkazivanje posete visokog predstavnika Evropske Unije Havijera Solane Beogradu opomena drzavama clanicama da svoje sporove moraju da rese same.
"Otkazivanje posete Havijera Solane me ne iznenadjuje i to je jos jedna opomena nama da ima nekih stvari koje moramo da zavrsimo sami i da ih ne mogu zavrsavati drugi umesto nas", rekao je Draskovic agenciji Beta.
Specijalni savetnik visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Stefan Lene obavestio je Vladu Srbije da je visoki predstavnik EU Havijer Solana odlozio sutrasnju posetu Beogradu, jer se za to nisu stekli odgovarajuci uslovi.

SUDJENJU SLOBODANU MILOSEVICU PRED HASKIM TRIBUNALOM

Olbrajt pretila Kosovom ako ne potpisemo ultimatum

Svedok odbrane Ratko Markovic izjavio je na sudjenju Slobodanu Milosevicu pred Haskim tribunalom da je americki drzavni sekretar Madlen Olbrajt na pregovorima u Rambujeu 1999. upozorila Srbiju da ce izgubiti Kosovo ako ne prihvati ponudjeni sporazum.
Nazivajuci Olbrajtovu "sivom eminencijom, piscem scenarija i reziserom" konferencije u Rambujeu, Markovic, koji je bio sef delegacije Srbije i SRJ, opisao je njen stav u razgovoru 14. februara 1999. kao "mesavinu sentimentalne patetike i despotske osionosti".
"Prvo nam je govorila o detinjstvu provedenom u Srbiji, ocu srbofilu koji ju je uspavljivao srpskim uspavankama i pricao da bi, da nije Ceh, voleo da je Srbin...Onda je naglo promenila ton i kazala da cemo, ako ne potpisemo sporazum, ostati bez Kosova, da ce NATO bombardovati Srbiju i da ce njena teritorija biti smanjena za Kosovo", posvedocio je Markovic.
Po njegovim recima, Olbrajtova je srpskoj delegaciji obecala da ce, ukoliko prihvati ponudjeni dogovor, "Kosovo ostati u Srbiji, a OVK biti razoruzana", kao i da ce uslediti razvoj srpske privrede, a "srpski duh ce procvetati".
Markovic je naznacio da direktnih pregovora dve strane u Rambujeu uopste nije ni bilo i da se delegacije kosovskih Albanaca i Srbije nikada nisu zvanicno i neposredno srele. Sve pozive delegacije Srbije na direktan susret za pregovaracim stolom, Albanci su, dodao je on, odbijali.
"To je bila neka vrsta samopregovaranja. Posrednici Kristofer Hil, Volfgang Petric i Boris Majorski su nam donosili delove sporazuma i davali ih na razmatranje...Ispalo je da oni nisu medijatori, nego strana u pregovorima", rekao je svedok.
Na Milosevicevu sugestiju, Markovic je naglasio i da je srpska strana prihvatila neopoziva nacela Kontakt-grupe za pregovore, koja je albanska delegacija odbila zato sto su garantovala teritorijalni integritet SR Jugoslavije.
"Oni su zeleli nezavisno Kosovo, a odbijanjem nacela su blokirali pregovaracki proces", kazao je on.
Markovic je podvukao da je delegacija Srbije bila visenacionalna, a da se suprotna strana predstavljala kao pregovaracki tim Kosova, iako su u njemu bili samo Albanci.
Precizirao je da predstavnici Albanaca, Turaka, Goranaca, Askalija, Roma poput Faika Jasarija, Sokolja Cuse, Guljbehara Sabovica, Zejnel-Abedina Kurejsa, Ibre Vajta i Cerima Abazija "nisu bili eksponirane politicke licnosti, vec obicni ljudi, sto je bila prednost jer su znali zivotne probleme na Kosovu".
Izrazavajuci neslaganje s tom Markovicevom ocenom, Milosevic je pitao "da li su to bile eksponirane politicke licnosti u njihovim nacionalnim zajednicama ili ste ih pokupili s ulice?".
"Upravo tako - bili su vrlo eksponirani u svojim zajednicama, ali je u delu nase javnosti vladao elitisticki pogled da se na pregovore salje samo politicki vrh", odgovorio je svedok.
Na pitanje sudije Ijana Bonomija, Markovic je potvrdio da su u delegaciji Srbije bili lideri malih albanskih partija ciji su stavovi bili suprotni vecinskom mnjenju kosovskih Albanaca.

Srpski politicari pasivni prema sankcijama SAD

Gradjani Srbije smatraju da politicari nisu ucinili dovoljno da sprece uvodjenje novih americkih sankcija i ne cine dovoljno da one budu ukinute, ali javnost zbog toga nije zabrinuta, pokazalo je istrazivanje javnog mnjenja agencije "Marten bord".
Istrazivanje sprovedeno od 15. do 19. januara obuhvatilo je 1.200 ispitanika iz Srbije, bez Kosova.
Vecina ispitanih, cak 63 odsto americke mere protiv Srbije vidi kao kaznu, ali je tek oko 30 odsto zbog toga zabrinuto.
Vecina gradjana, 55,5 odsto je protiv toga da drzavljani Srbije budu izruceni Haskom tribunalu, a priblizno isti procenat smatra da americke mere protiv Srbije nisu uvedene zbog toga sto vlasti nisu ispunile obeveze prema tom sudu.
Politicki analiticar Dejan Vuk Stankovic kazao je da je procenat onih koji su za hapsenje i predaju optuzenih Haskom tribunalu 2,7 odsto veci u odnosu na istrazivanje u novembru.
Oko 37 odsto gradjana ocenjuje da Srbija ne bi u potpunosi promenila imidzi i poziciju u svetu ako bi ispunila obeveze prema Haskom tribunalu, dok 33 odsto smatra da bi taj polozaj i imidz bili "delimicno promenjeni".
Najveci broj ispitanika oko 37,5 odsto, zauzima se za to da problem Kosova bude resen tako sto ce ono biti proglaseno pokrajinom u sastavu Srbije, ali je znatan broj, oko 30 odsto, onih koji su za podelu izmedju Srba i Albanaca.
Oko 42,4 odsto ispitanika smatra da Srbija ne treba da se prikljuci NATO-u, dok je tri cetvrtine je za ulazak u EU i Partnerstvo za mir.
Najveci broj ispitanika nije navelo ni jednu politicku partiju koja bi mogla da pruzi najveci doprinos u pregovorima oko Kosova, ali vise od 21 odsto smatra da bi Demokratska stranka i Boris Tadic mogli biti odlucujuci faktori u tim pregovorima.
Tek 11,3 odsto gradjana vidi premijera Vojislava Kostunicu kao odlucujuci faktor za resenje kosovskog problema a 10 odsto ispitanika u tom pogledu veruje predsedniku Pokreta snaga Srbije, Bogoljubu Karicu.
Za zamenika predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolic kao osobu koja bi mogla uticati na kosovski problem izjasnilo se 7,7 odsto, za Nebojsu Covica 6,1 odsto, dok se za Vuka Draskovica i Miroljuba Labusa opredelilo tek 1,9 odsto.

Vasington nije uveo sankcije Srbiji

Odlukom da vladi Srbije uskrate pomoc zbog nesaradnje sa Haskim sudom, SAD Beogradu nisu uvele sankcije, vec su postupile u skladu sa svojim interesima i svojim zakonima, objasnio je americki ambasador u SCG Majkl Polt.
Zeleli smo da posaljemo poruku da zbog nesaradnje sa Haskim tribunalom nismo zadovoljni. Ali to nisu sankcije. Jednostavno, SAD imaju pravo da odluce pod kojim ce uslovima nekome dati pomoc, objasnio je Polt.
Americki zakon o finansiranju operacija u inostranstvu predvidja da vladi Srbije nece biti odobrena pomoc posle 31. maja 2005. ukoliko drzavni sekretar ne potvrdi da je vlada preuduzela korake u saradnji sa Haskim sudom, "ukljucujuci pristup istraziteljima, obezbedjivanje dokumenata i predaju i transfer optuzenih, ili pmoc u njihovom hapsenju, ukljucuuci i sve moguce napore za hapsenje i izrucenje Ratka Mladica".

Stjuardese i stjuarti Jata ne odustaju od strajka

Predsednik Strajkackog odbora Strukovnog sindikata stjuardesa i stjuarta Srbije Lazar Radosavljevic izjavio je da kabinsko-letacko osoblje Jat ervejza nece odustati od strajka koji je najavljen za 25. januar.
"Male su sanse da odustanemo od strajka s obzirom na to kako trenutno stoje stvari oko resavanja nasih zahteva upucenih poslovodstvu Jata i Vladi Srbije", rekao je on .
Istovemeno Medija centar Jata je saopstio da je drugi sindikat stjuardesa i stjuarta - Sindikat letacko kabinskog osoblja Jata - raspustio Strajkacki odbor i odlucio da sporna pitanja oko ponistavanja novog Kolektivnog ugovora i isplati zaostalih zarada iz 2004. godine resava unutar kompanije.
Oba sindikata kabinskog osoblja u Jatu tvrde da su vecinski, a Radosavljevic navodi da njegovi sindikat okuplja 330, od ukupno 380 stjuarta i stjuardesa u Srbiji.
I u Medija centru Jata navode da Sindikat letacko-kabinskog osoblja Jata, cije su saopstenje prosledili medijima, okuplja vecinu stjuarta i stjuardesa u srpskoj aviokompaniji i isticuci da je taj sindikat clan Jedinstvene sindikalne organizacije Jat ervejza.
Radosavljevic je naglasio da je minimalan uslov koji Strukovni sindikat stjuardesa i strjuarta Srbije trazi za odlaganje strajka to da Vlada Srbije ne prizna novi Pojedinacni kolektivni ugovor (PKU) u Jatu i da se isplate zarade za novembar i decembar prosle godine.
Prema recima Radosavljevica, PKU koji je krajem decembra 2004. godine generalni direktor Jata Aleksandar Milutinovic potpisao sa vecinskim sindikatima u kompaniji nije zakonit.
"Rukovodstvo Jata deli plate na osnovu novog PKU koji nije zakonit jer ga nisu potpisali ni clanovi Upravnog odbora ni Vlada Srbije", naglasio je on.
Stjuardese i stjuarti Jata zahtevaju ponistavanje PKU i potpisivanje posebnog ugovora sa Sindikatom stujuardesa i stjuarata koji se zbog specificnosti profesije odnosi samo na kabinsko-letacko osoblje.
Strajkaci traze i da im zarade budu 35 odsto od plate pilota kapetana, restrukturiranje Jata, smenu Upravnog odbora i poslovodstva kompanije i otvaranje medjunarodnog konkursa za generalnog direktora Jata.