18. februar 2005.

 

Ontario trazi pet milijardi od federalnog suficita

I Ontario, pored Saskacuana, Manitobe i Nju Brunsvika, trazi od federalne vlade da se prema svim provincijama odnosi podjednako kada se radi o raspodeli prihoda.
To je reakcija na sporazum koji je premijer Pol Martin upravo potpisao sa Njufaundlendom i Novom Skotskom, kojim se ovim provincijama dozvoljava da zadrze sve prihode od ofsor nafte i gasa.
Kako istice ontarijski premijer Dalton MkGvinti, pri podeli viska iz federalnog budzeta, pet milijardi dolara bilo bi dobra polazna osnova sto se Ontarija tice. On naglasava da Ontario, koji je kanadski 'privredni pokretac', ne bi zapostavio svoje obaveze prema Otavi, ali primecuje da provincija daje federalnoj vladi 23 milijarde vise nego sto dobija nazad u vidu transfera, pa bi pet milijardi makar delimicno ublazilo tu razliku. Po MkGvintijevim recima, Ontario ima tradiciju u izdvajanju sredstava kojima se obezbedjuje da svim gradjanima sirom Kanade budu dostupne kvalitetne javne sluzbe i obecava da ce i nadalje biti tako.
Premijer MkGvinti i ministar finansija Greg Sorbara zele da premijer Martin sagleda cinjenicu da Ontario, zbog postojeceg deficita od sest milijardi u provincijskom budzetu, ne moze mnogo da ucini u resavanju problema u prioritetnim oblastima, poput zdravstvene zastite i obrazovanja. Ministar Sorbara kaze da federalna vlada treba da bude svesna vaznosti kljucnog investiranja u Ontario u ovom trenutku. Po podacima koje poseduje provincijska vlada, Otava daje manje novca po glavi stanovnika u Ontariju, nego u bilo kojoj drugoj provinciji, svega 4,678 dolara, u poredjenju sa, recimo, 8.707 po svakom stanovniku Kvebeka, ili cak 21.093 dolara kada su u pitanju stanovnici severnog dela zemlje.
MkGvinti, takodje, smatra da nikako nije u redu da federalna vlada izdvaja 330 miliona vise za potrebe prilagodjavanja imigranata u Kvebeku nego sto daje za iste svrhe u Ontariju, iako je dobro poznato da se u Ontariju svake godine naseli preko polovine svih pridoslica u Kanadu.
MkGvinti tvrdi da njegove zamerke federalnoj vladi nikako ne treba shvatiti kao ponavljanje onoga sto su trazili njegovi prethodnici i da sredstva nece biti iskoriscena za uvodjenje poreskih olaksica. On je istakao da je spreman da na duge staze pregovara sa federalnom vladom, sve dok ne postigne zacrtani cilj, koji je bitan ne samo za stanovnike Ontarija, vec citave Kanade.


U avionima u Kanadi putnici ce dobijati jastuke

Povodom najave Ameriken Ervejza da od ove nedelje na domacim linijama putnici vise nece imati jastuke, kako u ekonomskoj, tako ni u prvoj klasi, oglasili su se i predstavnici kanadskih avioprevoznika.Portparol Er Kanade Izabel Artur istice da najveci kanadski avioprevoznik nema nameru da ista menja sto se tice komfora putnika, i da se to odnosi na sve letove. Slicno se culo i od predstavnika KanDzetErlajnza, koji smatraju da putnici znaju da cene sve one male pogodnosti koje im se pruzaju tokom leta.
Za razliku od njih, VestDzetErlajnz i Dzetsgou su od samog pocetka insistirali na svemu sto je moglo da umanji troskove putovanja, tako da oni nikada nisu ni imali jastuke, sve u cilju stednje.
U Ameriken Erlajnzu naglasavaju da ce ova mera doneti ustedu od nekoliko stotina hiljada dolara. Kako se istice, to ce smanjiti troskove ciscenja i ubrzati citav postupak pripreme aviona za novi let. Putnici na domacim linijama moci ce da dobiju cebad umesto jastuka.
Na medjunarodnim linijama i onima prema Havajima putnicima ce biti i dalje pruzan uobicajen komfor.


Nazire se kraj embarga na izvoz govedine u SAD

Sudeci po najavama sa druge strane granice, americka strana nece odustati od obnavljanja uvoza kanadske govedine od 7. marta. Po sadasnjem planu, SAD ce dozvoliti uvoz stoke mladje od 30 meseci, i mesa stoke te starosti, ali ce i dalje insistirati na zabrani uvoza starije zive stoke iz Kanade.
Ovo je objavljeno posle razgovora kanadskog ministra za poljoprivredu Endija Micela sa njegovim americkim kolegom Majkom Dzohansom. U saopstenju je naglaseno da ce biti potrebna dodatna naucna ispitivanja pre nego sto se dozvoli uvoz mesa starije stoke, sto je pre svega u cilju zastite zdravlja stanovnistva i tamosnjeg stocnog fonda.
Ovu najavu je pozdravio premijer Alberte Ralf Klajn, ali je Ted Hejni, predsednik kanadske Federacije za izvoz govedine, izneo sumnju da ovo delimicno, umesto potpunog obnavljanja trgovine ima veze sa zastitom trzista.


Alberta najavljuje povecanje najnize cene rada

Premijer Alberte Ralf Klajn najavio je da bi uskoro moglo doci do povecanja minimalne cene rada u toj provinciji.
Govoreci pred predstavnicima Privredne komore u Edmontonu, Klajn je rekao da vlada planira da poveca najnizu cenu rada na 7 dolara. Pre nego sto se ova odluka sprovede u delo, tokom sledeceg meseca planirane su konsultacije sa poslodavcima, kako bi se utvrdilo da li je potrebno da povecanje ide u fazama ili odjednom. On smatra da se povisica nece nepovoljno odraziti na budzet.
U ovom trenutku, u Alberti je najniza cena rada 5,90 dolara, sto je daleko ispod 8,50 dolara, koliko dobijaju u Nanavutu.


Pocelo zvanicno sprovodjenje odredbi protokola iz Kjota

Kako je najavio premijer Pol Martin, Kanada ce u decembru ove godine biti domacin velikog skupa eksperata za klimu i predstavnika vlada zemalja iz citavog sveta, koji ce se baviti procenom nacina na koji se sprovode odredbe protokola iz Kjota. Ocekuje se da ce na konferenciji u Montrealu biti izmedju cetiri i pet hiljada klimatologa iz vise od 180 zemalja.
Premijer Martin je da je u nacionalnom interesu da, organizovanjem ove medjunarodne konferencije, Kanada postane lider u borbi za ocuvanje zivotne sredine.
Ovo ce biti jedanaesta po redu konferencija ovog tipa, koje se odrzavaju svake godine pocevsi od 1992. od kada se radi na sporazumu u Ujedinjenim nacijama o klimatskim promenama, koji je i doveo do protokola o gasovima za stvaranje efekta staklene baste. Posto je protokol iz Kjota poceo zvanicno da se primenjuje u svetu od 16. februara, ovaj skup ce biti prvi od pocetka njegovog stupanja na snagu. Do sada je ovaj protokol ratifikovalo 140 zemalja (Amerika nije medju zemljama potpisnicima), a po njemu, Kanada i 35 najrazvijenijih zemalja sveta su se saglasile da u petogodisnjem periodu od 2008-2012. godine smanje emisiju ugljen dioksida i jos pet gasova koji su glavni krivci za stvaranje efekta staklene baste, za pet odsto ispod nivoa koji je postojao 1990. godine.
Kanada je treca zemlja u svetu, iza SAD i Australije, po kolicini emitovanog gasa koji stvara efekat staklene baste. Otprilike polovina te kolicine otpada na postrojenja za preradu nafte, termoelektrane, fabrike cementa, celicane i rudnike.
Federalni plan je da se emisija gasova smanji za sest odsto. Strategije pomocu kojih ce se stici do ovog cilja bice predstavljene u federalnom budzetu, 23. februara. Ministar finansija Ralf Gudejl je izjavio da ce Kanada gotovo sigurno placati siromasnijim zemljama kako bi federalna vlada mogla da ostvari zacrtane ciljeve o emisiji gasova. Po internim vladinim dokumentima vidi se da bi to moglo zemlju da kosta milijardu dolara.
Federalni ministar za zivotnu sredinu Stefan Dion je izneo da kanadski plan za redukciju stetnih gasova jos uvek nije u potpunosti razradjen, ali da ce biti poznat za nekoliko nedelja.


Skaj Dom preimenovan u Rodzers centar

Nedavno je cuveni torontski stadion Skaj Dom preimenovan u Rodzers centar, a ta prilika je iskoriscena i da kompanija Rodzers Komjunikesns najavi planove za veliko renoviranje i dogradjivanje ovog objekta, sagradjenog pre 16 godina.
Izmedju ostalih inovacija, po obodu stadiona izmedju donjih i gornjih tribina bice postavljena takozvana trakasta tabla za reklame, novi videobord (saradnja Sonija i Daktroniksa), a pomenuta je i zamena podloge novom, koju su napravili ljudi iz montrealskog FieldTurf-a. Istini za volju, jos uvek nije stigla zvanicna potvrda da je sklopljen ugovor sa ovom firmom, ali se vec nagovestava da bi njihova podloga
mogla znacajno da se odrazi na kvalitet igre.
Kompanija Rodzers je vlasnik i tima Toronto Blu Dzejz, pa je objavljeno da ce i tu biti nekih promena. Znacajno ce biti povecan fond za isplatu igraca, tako da ce iznositi 210 miliona kumulativno za sledece tri godine.

Dzeraldton ostaje bez ijednog lekara

Svih sestoro lekara iz Dzeraldtona, ontarijskog gradica sa oko tri hiljade zitelja, u sredu je najavilo da ce dati otkaze u maju, iz licnih ili profesionalnih razloga. To ce prakticno znaciti zatvaranje lokalne bolnice.
Lekari vec sada ne primaju nove pacijente i nece raditi rutinske kontrolne preglede.


Prvi put u istoriji otkazana hokejaska sezona

Posle pet meseci mukotrpnih pregovora izmedju zainteresovanih strana, komesar NHL Geri Betmen je u Njujorku objavio da je ovogodisnja hokejaska sezona otkazana, a samo nekoliko sati potom, slicnu izjavu dao je u Torontu i Bob Gudenov, izvrsni direktor Asocijacije igraca u NHL.
Osnovni uzrok nesporazuma je sto predstavnici lige i sindikata igraca nisu uspeli da postignu sporazum oko novca. Cak i kada bi se sada iznaslo neko resenje, naglaseno je da nema dovoljno vremena da se utakmice u ligi odigraju ni po skracenom rasporedu.
Gudenov je rekao da za izgubljenu sezonu i ogromnu potencijalnu stetu ligi treba okriviti vlasnike klubova jer, po njegovim recima, igraci nisu trazili da budu placeni preko svoje prave vrednosti. On je istakao da su oni iskreno trazili fer dogovor i za to se zalagali sve vreme, ali je problem bio sto nisu imali pravog partnera u pregovorima.
Ovo je prvi profesionalni sport u kome je otkazana citava sezona. Hokejaska liga, se inace, igra od 1919. godine.