18. februar 2005.
Djovani di Stefano brani Sadama HuseinaBranicemo ga imunitetom suverena
Britanski mediji o Djovanu di Stefanu pisu kao o "djavoljem advokatu", koji poslednjih godina brani najvece engleske kriminalce, mafijase i bogatase u nevolji. Njegovo poznanstvo sa Sadamom Huseinom datira od 1998. godine, kada su se sreli u Bagdadu.
Sudjenje bivsem irackom predsedniku Sadamu Huseinu pocinje 2006. godine. Njegov advokat Djovani di Stefano kaze:
Jos nisam posetio mog klijenta Sadama Huseina, iako to od mene trazi njegova porodica, jer iracka vlast tvrdi da za to u ovom trenutku nema potrebe i nema svrhe. Naime, Sadam Husein se nalazi u losem zdravstvenom stanju i nije u mogucnosti da studiozno procita optuznicu i pravi dogovore oko svoje odbrane.
Nedavno je helikopterima "crni soko" prebacen u americku vojnu bolnicu u Bagdadu, gde je podvrgnut lekarskom pregledu zbog uvecane prostate - rekao nam je britanski advokat i srpski zet Djovani di Stefano iz Londona, kada smo ga upitali kako teku pripreme za sudjenje bivsem irackom predsedniku, ciji je on jedan od sedam branilaca.
- Moj klijent je zarobljen u decembru 2003. godine i od tada se godinu dana nalazio u pritvoru americkog vojnog zatvora Kroper u blizini aerodroma u Bagdadu. Nalazi se u grupi od 11 Iracana koji su optuzeni kao i on za ratne zlocine i pretnje masovnim unistenjem ljudi.
Husein ima 67 godina i nalazi se pod jurizdikcijom irackog Suda za ratne zlocine. Zatvorske dane trenutno provodi u zatvorskoj celiji tri sa cetiri koja se nalazi u jednoj od njegovih palata u predgradju Bagdada, gde je pre dva meseca prebacen.
Nosi plasticne sandale, arapsku odecu, jede obroke koji mu pripremaju americki vojnici. Gaji cvece, cita Kuran i knjige o Bagdadu pre 1.000 godina, kada je iracka prestonica bila centar islamskog sveta. Dnevno ima dozvolu da u pratnji marinaca SAD tri sata napusti celiju i seta.
- Kako kontaktirate sa Sadamom Huseinom?
Mene i tim advokata Sadama Huseina, koji zaseda u Kuvajtu, redovno obavestava gospodin Salem Calabi, iracki sudija zaduzen za ratne zlocine. Imam dosta zivu korespodenciju sa sudijom Calabijem, koji nama braniocima dostavlja poruke Sadama Huseina, ali i koji me savetuje da sudjenje gospodinu Huseinu ne bi trebalo da bude repriza procesa protiv Slobodana Milosevica, kog sam, takodje, zastupao, jer je proces pred Tribunalom u Hagu bivsi jugoslovenski predsednik iskoristio kao platformu za napade na Zapad. U Iraku postoji bojazan da bi Sadam Husein mogao da iskoristi medije za svoju politicku promociju kao zrtve americkog imeprijalizma i evropskog globalizma - rekao nam je DJovani di Stefano.
Branicemo ga imunitetom suverena
- Kakva ce biti liniju odbrane koju ce da zastupaju brojni Sadamovi advokati, medju kojima ste i vi?
Odbrane Sadama Huseina ce insistirati pred irackim sudom na pitanju njegovog imuniteta kao suverena, koji moj klijent i danas uziva. Prema irackim zakonima predsednik drzave ima pravo na dozivotni politicki i sudski imunitet, koji ga stiti od progona svih vrsta zbog vrsenja svoje drzavnicke i patriotske duznosti suverena.
Ako uspemo da dokazemo da je taj imunitet legalan i da prema irackim zakonima Sadam Husein ne moze biti optuzen kao suveren za zlocine koje su pocinili pojedinci, onda sudjenja nece ni biti.
A ako sudjenja, ipak, bude, insistiracemo na Sadamovoj nevinosti. Vrlo lako je moguce da mi branioci negiramo Sadamovo licno ucesce ili uticaj na zlocine, koji su pocinjeni u Iraku, jer su oni bili deo preduzetih mera protiv pobune. A to moze da znaci i da bivsi predsednik Iraka nije imao stvarnu kontrolu nad potcinjenima.
Sadamu Huseinu je lane vec jednom sudjeno u Iraku. Sta je bilo sa tim procesom?
Moj klijent se u medjuvremenu samo jednom pojavio na Centralnom kriminalnom sudu Bagdada, kod sudije Redu Juhija, ali taj sud vise ne postoji, tako da je taj proces protiv Sadama Huseina vec obustavljen. Sada se postavlja pitanje kako ce se moj klijent Sadam Husein iz nepostojeceg Centralnog kriminalnog suda u Bagdadu prebaciti u Sud za ratne zlocine, kada tuzilastvo Iraka nije u stanju da pravno pokrije i opravda takav cin. Mi branaioci Sadama Huseina zbog toga koristimo nastalu situaciju i zagovaramo ideju o suverenovom imunitetu i odlaganju procesa protiv bivseg irackog predsednika - tvrdi Djovani di Stefano.
- Amerika i Irak su uporni u nastojanju da se Sadamu Huseinu sudi. Kada bi taj proces mogao da pocne?
- Da bi se nasao novi sud i nadleznost za sudjenje Sadamu Huseinu prebacila u taj sud potrebno je najmanje godinu dana. Sudjenje bivsem irackom predsedniku Sadamu Huseinu ce poceti tek 2006. godine.
Pored problema sa sudom irak ima probleme i sa dokumentacijom za optuznicu protiv Sadama Huseina.
Naime, u Bagdadu u tuzilastvu postoji posebna grupa pravnih eksperata koja pregleda i utvrdjuje orginalnost dokumenata, koje ce tuzilastvo koristiti protiv Sadama Huseina. Mi branioci insistiramo da nam se odgovori na pitanja kako se doslo do tih dokumenata, zasto americki FBI brine o tim dokumentima i zasto advokatska kancelarija zaduzena za odbranu Sadama Huseina jos nije ta dokumenta dobila na uvid.
Ja kao Sadamov advokat, tako ne znam sa kakvim podacima, tvrdnjama i dokumentima ce tuzilac da tereti mog klijenta i kako ja od tih optuzbi da branim Sadama Huseina? Koliko je meni poznato u toj dokumentaciji tuzilastva Iraka ima vec 56.000 raznih dokumenata, koja kada bi se poredjala jedan pored drugog mogu da cine traku dugu cak 20 kilometara.
Sadam kao Slobodan
- Da li cete zastupati tezu da je sudjenje Sadamu Huseinu politicki proces, s obzirom da SAD imaju jako veliki uticaj na sud u Iraku?
- Ne, jer mi mozemo lako da dokazemo da je intervencija SAD bila montirana i da sam Vasington priznaje da Sadam Husein i Irak nisu posedovali oruzje za masovno unistenje i prema tome nema politickih razloga za progon bivseg predsednika. I nema razloga da se SAD dalje mesaju u proces protiv Sadama Huseina. A ako se mesanje SAD nastavi, onda je sasvim jasno da su i tuzilastvo i tuzioci Iraka samo americke marionete. I da ce ovo sudjenje biti najveci politicki proces na svetu u 21. veku.
- Da li na svetu postoji ijedna drzava koja zeli da pomogne Sadamu Huseinu i da ga odbrani od americkih optuzbi za ratne zlocine nad covecanstvom?
- Izrael ce, uveren sam pomoci Sadamu Huseinu, jer je on kao predsednik Iraka 1991. godine spasao Izraelce od arapskog ustanka i arapskih fanatika. Pomoc mu pruza i Kuvajt, u kome se mi advokati sastajemo i dogovaramo oko odbrane Sadama Huseina.
Kada smo se poslednji put sastali dogovorili smo se da kad sudjenje pocne zatrazimo izuzece Iraka i Bagdada, jer smatramo da zbog politickih pritisaka proces nece biti vodjen objektivno i profesionalno.
Odbrana Sadama Huseina ce predloziti da se sudjenje bivsem predsedniku Iraka obavi u Hagu, u Tribunalu za ratne zlocine. Ja licno smatram da Sadam Husein treba da izuci odbranu Slobodana Milosevica i ako se dogodi da mu se sudi u Hagu, nastupi pred sudijama i tuziocem onako kako to radi bivsi jugoslovenski predsednik - rekao nam je na kraju advokat DJovani di Stefano iz Londona.
D. I.
DA LI JE MITO IZABRALO NOVU VLADU RS
Mitom u Vladu
Poslanicki klub centra u Narodnoj skupstini Republike Srpske (RS) zatrazio je da se sprovede istraga o tvrdnjama pojedinih opozicionih poslanika da su vladajuce stranke nudile mito za podrsku novoj Vladi RS.
Poslanik poslanickog kluba centra Radivoje Trbic rekao je novinarima da je "zbog digniteta Narodne skupstine RS ovaj postupak potrebno dovesti do kraja i javnosti reci - da li je bilo trgovine i ako jeste, ko je nudio, a ko primio mito".
Poslanik opozicionog Demokratskog narodnog saveza Drago Kalabic izjavio je da mu je Srpska demokratska stranka pred poslednje skupstinsko zasedanje, preko posrednika nudila 100.000 konvertibilnih maraka da u parlamentu podrzi izbor nove Vlade RS.
Kalabic je povodom te tvrdnje saslusan u Okruznom javnom tuzilastvu u Banjaluci, ali posle saslusanja nije zeleo da otkrije sta je rekao tuziocima, niti da li je naveo imena navodnih posrednika koji su mu nudili novac.
"Pokusaj podmicivanja je tesko dokaziv", rekao je Kalabic i naveo da zbog dalje istrage ne moze da govori o detaljima saslusanja.
U istragu o ovom slucaju na zahtev Tuzilastva ukljucila se i banjalucka policija.
Nakon skupstinskog zasedanja na kojem je izabrana nova vlada RS pojavile su se informacije da je mito za podrsku kabinetu novog premijera Pere Bukejlovica dobila i poslanica Stranke za BiH Miloslava Jakovljevic, koja je, za razliku od ostalih poslanika te stranke, podrzala izbor nove Vlade RS.
Sef poslanickog kluba Stranke za BiH Dzevad Osmancevic rekao je novinarima da mu nije poznato da li je Jakovljevicevoj nudjeno 100.000 KM za podrsku novoj Vladi i da li je ona taj novac uzela, ali je najavio da ce stranka razmotriti mogucnost da iskljuci Jakovljevicevu iz Stranke za BiH.
Miloslava Jakovljevic, medjutim, negira da joj je bilo ko nudio novac i da je primila mito, tvrdeci da su to "nebuloze Drage Kalabica i onih koji znaju kako se novac prima".
"Meni je, za razliku od njih, to potpuno nepoznato", kazala je Jakovljeviceva, dodajuci da je novu Vladu RS podrzala jer smatra da je to bilo razumno resenje.
Nova Vlada RS i zvanicno preuzela duznost
Nova Vlada Republike Srpske (RS) sa premijerom Perom Bukejlovicem na celu je i zvanicno preuzela duznost.
Primopredaja duznosti bivse entitetske vlade novoj vladi izvrsena je danas u zgradi Vlade RS u Banjaluci, a prisustvovali su joj bivsi i sadasnji premijer i svi clanovi njihovih kabineta.
Bivsi premijer Dragan Mikerevic izjavio je novinarima da je njegova vlada novim ministrima ukazala "sta bi mogao da bude problem, ukoliko nova vlada vec danas ne pocne da deluje".
Mikerevic je novoj Vladi RS pozeleo srecu, dodajuci da "sama mudrost cesto nije dovoljna".
Premijer RS Pero Bukejlovic rekao je da nova Vlada RS mora da nastavi reforme koje je zapocela prethodna entitetska vlada, kao i realizaciju ekonomske politike koju je utvrdio Mikerevicev kabinet.
"To ne znaci da necemo u odredjenoj meri menjati tu politiku da bismo pronasli bolja resenja", naglasio je on.
Bukejlovic je ponovio da ce prioriteti nove Vlade biti ekonomske i socijalne reforme, kao i saradnja sa Haskim tribunalom.
"To je zadatak na ciju se realizaciju nece cekati", naveo je premijer RS.
SASTAV NOVE VLADE REPUBLIKE SRPSKE
Narodna skupstina Republike Srpske (RS) podrzala je izbor Pere Bukejlovica za novog premijera RS, kao i sastav njegovog kabineta. Podrsku Bukejlovicu dalo je 46 narodnih poslanika, dok su 32 narodna poslanika glasala protiv njegovog izbora za novog predsednika Vlade RS.
Bukejlovic je clan Srpske demokratske stranke (SDS), tako da je RS nakon sedam godina ponovo dobila Vladu na cijem je celu predstavnik ove stranke.
Za predlozene ministre u novoj Vladi RS takodje je glasalo 46 poslanika, dok su se 33 poslanika izjasnila protiv sastava Bukejlovicevog kabineta.
U novoj Vladi RS nalaze se i cetiri ministra iz prethodne vlade - ministar unutrasnjih poslova Darko Matijasevic, ministar odbrane Milovan Stankovic, ministar za izbeglice i raseljena lica Jasmin Samardzic i ministar trgovine i turizma Boris Gasprar.
Novi ministar finansija RS je Svetlana Cenic, dok je novi ministar uprave i loklane samouprave Zdenka Abazagic, a RS po prvi put od svog postanka ima dve zene ministra.
Novi ministar prosvete i obrazovanja je Milovan Pecelj iz Istocnog Sarajeva, dok je za novog ministra pravde izabran Dzerard Selman iz Kotor Varosi.
Novi ministar energetike i razvoja RS je Miladin Gligoric iz Zvornika, saobracaja i veza Dragoje Lajic iz Prijedora, dok je novi ministar prostornog uredjenja, gradjevinarstva i ekologije Muhamed Lisic iz Brckog.
Za novog ministra rada i boracko-invalidske zastite izabran je Miodrag Deretic iz Prijedora, a novi ministar zdravlja je Ivo Komljenovic iz Banjaluke.
Novi ministar nauke i tehnologije je Fuad Turalic iz Banjaluke, novi ministar poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede je Goran perkovic iz Bijeljine, dok je za ministra za ekonomske odnose i koordinaciju izabran Jasmin Seferovic iz Mrkonjic Grada.
Izbor nove Vlade RS podrzale su Srpska demokratska stranka (SDS), Partija demokratskog progresa (PDP), Srpka radikalna stranka RS (SRS RS), Poslanicki klub centra koji cini nekoliko manjih srpskih politickih partija, kao i po jedan poslanik iz Demokratskog narodnog saveza (DNS) i Stranke za BiH (SBiH).
Protiv izbora nove Vlade RS, sa Bukejlovicem na celu, glasali su Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Socijalisticka partija RS (SP RS), Srpska radikalna stranka "dr Vojislav Seselj", Stranka demokratske akcije (SDA), Stranka za BiH, Socijaldemokratska partija BiH (SDP BiH) i Nova hrvatska inicijativa (NHI).
SDS u novoj Vladi RS ima cetiri ministra, radikali i Poslanicki klub centra po jednog, dok su ostali ministri nestranacke licnosti.
Prethodna Vlada RS sa Draganom Mikerevicem na celu podnela je ostavku u decembru prosle godine nakon sto je visoki predstavnik u BiH Pedi Esdaun najavio nove mere koje zadiru u ustavnu poziciju RS u okviru BiH i posto je americka vlada odlucila da najvisim zvanicnicima SDS-a i PDP-a zabrani ulazak u Sjedinjene Americke Drzave (SAD).
BiH zavejanaZbog jakih sneznih padavina veliki broj naselja u BiH ostao je bez elektricne energije i vode, a neka sela su zavejana i odsecena od gradova, dok je u pojedinim skolama obustavljena nastava.
Vanredno stanje proglaseno je u Knezevu, Cajnicu i Gorazdu.
Nastava u svim skolama obustavljena je od utorka u Sarajevskom i Bosansko-podrinjskom kantonu i u Konjicu.
Bez elektricne energije su ostali i stanovnici Ljubinja, Nevesinja i Mrkonjic Grada.
Zbog snega i velikih sneznih nanosa, saobracaj je juce obustavljen na putnim pravcima Livno-Suica, preko prevoja Borova glava, Glamoc-Mrkonjic Grad, preko prevoja Mlinista i Tjentiste-Gacko, Visina snega na ovim putnim pravcima je oko 50 santimetara.
Iz Meteoroloskog zavoda Federacije BiH saopsteno je da ce sneg u BiH padati i naredna tri dana i da je juce zabelezena rekordna visina snega u Sarajevu od preko 60 santimetara.
Prema podacima Federalnog MUP-a, na podrucju Federacije BiH jedan muskarac iz Gorazda umro je od posledica smrzavanja.
Bez izrucenja Gotovine nema pregovora sa EUDel Ponte ponovila ultimatum Hrvatskoj
Glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte i sef poljske diplomatije Adam Danijel Rotfeld ponovili su u Varsavi kategoricni ultimatum Hrvatskoj da bez izrucenja generala Ante Gotovine nema pocetka pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.
"Ukoliko se do 17. marta general Ante Gotovina ne nadje pred Tribunalom u Hagu, Evropska unija nece zapoceti pristupne pregovore sa Hrvatskom", kazao je Rotfeld na konferenciji za novinare nakon susreta sa Karlom del Ponte.
Sef poljske diplomatije i glavni tuzilac Haskog tribunala razgovarali su danas o radu tog suda, a pre svega o problemima koje donosi nespremenost nekih zemalja da saradjuju sa Tribunalom.
Karla del Ponte upozorila je ponovo medjunarodnu zajednicu da je njena duznost da preduzme korake da se pred sud dovedu i druga dvojica optuzenih za zlocine - Radovan Karadzic i Ratko Mladic.
"To bi trebalo da se uradi jos u toku 2005. godine u kojoj se obelezava 10. godisnjica masakra u Srebrenici", rekla je Karla del Ponte.
Ona je novinarima takodje potvrdila da su tacni navodi iz njenog pisma EU koje su u sredu prenele agencije, ali je naglasila da je to pismo upuceno ministru inostranih poslova Luksemburga, a ne EU i trebalo je da bude poverljivo.
Karlu del Ponte primio je na pocetku dvodnevne posete Varsavi i poljski predsednik Aleksandar Kvasnjevski, a posetu ce zavrsiti u petak obilaskom nacistickog logora Ausvic.
Sporazum Hrvatske i SCG o zastiti manjina poslat SaboruHrvatska vlada poslala je Saboru na potvrdu Sporazum Hrvatske i Srbije i Crne Gore o zastiti prava hrvatske manjine u SCG i srpske i crnogorske manjine u Hrvatskoj.
Taj sporazum potpisan je 15. novembra prosle godine.
"Manjine ne mogu biti tacka razdora, vec povezivanja u hrvatsko-srpskim odnosima, one mogu doprineti punoj normalizaciji odnosa", rekao je premijer Ivo Sanader na sednici vlade.
Kako je prenela Hina, Sanader je dodao da je uveren da dve drzave dele zajednicku viziju u zajednickoj Europi i izrazio spremnost Hrvatske da podeli svoje iskustvo u tom procesu.
Sanader je rekao da je Sporazum vazan jer ce hrvatska manjina u SCG biti "jos vise afirmisana kao manjina".
Srpska manjina u Hrvatskoj, kao i sve druge manjine, kroz Ustavni zakon o zastiti nacionalnih manjina, dobila je status koji se moze meriti s najnaprednijim drzavama EU, dodao je.
Na osnovu Sporazuma koji ceka potvrdu Sabora, Hrvatska i SCG ce pripadnicima manjina osigurati pravo na izrazavanje, ocuvanje i razvijanje nacionalnog, kulturnog, jezickog i verskog identiteta.
Manjinama se garantuje i pravo na odrzavanje i razvijanje manjinskog skolstva, odnosno obrazovanja i medija, kao i upotrebu znamenja i simbola nacionalne manjine.
Sporazum predvidja i osnivanje Mesovite komisije koja ce pratiti njegovo sprovodjenje a sastajace se najmanje jednom godisnje.
Hrvatska vlada zatrazila je od parlamenta da sporazum potvrdi po hitnom postupku.
BRATISLAVABelo "X" simbol protesta protiv Busa i Putina
Bele trake u obliku slova "X" bice simbol protesta zbog samita predsednika SAD Dzordza Busa i Rusije Vladimira Putina 24. februara u Bratislavi, najavila je slovacka incijativa "Ni Putin ni Bus" (niPUTINniBUS).
"Zelimo da izrazimo svoje misljenje da njih dvojica nisu simboli svojih zemalja. Simbol su toga da nose glavnu odgovornost za diskreditovanje pojmova slobode i demokratije", kazao je na konferenciji za novinare Eduard Hmelar iz inicijative protiv samita.
Inicijativa "Ni Putin ni Bus" najavila je mirne demonstracije na tri trga u centru Bratislave, ali ne ocekuje da ce im se pridruziti aktivisti srodnih inicijativa i antiglobalisti iz inostranstva.
Susret predsednika SAD i Rusije proteci ce po svemu sudeci bez vecih protesta, izmedju ostalog i zbog nevidjenih mera bezbednosti. Samit ce obezbedjivati 5.500 policajaca i 400 vojnika.
Do sada je najavljeno svega osam protesta, a stroge kontrole koje su vec pocele na slovackim granicama treba da sprece da samit pokvare poznata lica sa demonstracija u inostranstvu.
Medjunarodna organizacija za ljudska prava Amnesti internesenel sprema se da sirom Slovacke barem prikaze dokumentarne filmove koji govore o krsenju ljudskih prava, kako u Rusiji, tako i u SAD, a otvorice i izlozbu fotografija zrtava trke u naoruzavanju i svetskog biznisa.
Belih traka u obliku slova "X" najverovatnije nece biti mnogo, jer vecina Slovaka, prema poslednjim anketama, na samit dvojice svetskih mocnika gleda kao na dobru priliku da se Slovacka predstavi svetu, koji je stalno mesa sa Slovenijom.
Preko 58 procenata Slovaka veruje da je dobro sto je za mesto samita odabrana njihova zemlja, dok je 28 procenata protiv, pokazalo je istrazivanje slovacke agencije FOKUS.
BRISEL
Evropa od Busa ocekuje razgovor o globalnom zagrevanju
Evropski lideri ocekuju da ce americki predsednik Dzordz Bus, tokom posete Evropi, razgovarati o problemu globalnog zagrevanja iako se protivi sporazumu iz Kjota, rekao je ambasador SAD u EU Dzon Bruton.
Bruton je novinarima rekao i da ce Sirija biti jedna od glavnih tema razgovora posle ubistva libanskog lidera koji se protivio uticaju Sirije u Libanu.
SAD su opozvale svog ambasadora u Siriji zbog sumnje da je Sirija povezana sa ubistvom bivseg premijera Rafika Haririja, dok je francuski predsednik Zak Sirak pozvao na medjunarodnu istragu.
Bruton je rekao da je Hariri poginuo u bombaskom napadu toliko sofisticiranom da bi samo mali broj organizacija mogao da ga organizuje.
"Mislim da je ovo oblast u kojoj Evropa i Amerika mogu mnogo da ucine zajedno", rekao je on.
Bus ce u nedelju otputovati u Brisel gde ce se sastati sa zvanicnicima NATO i EU. On ce u ponedeljak vecerati sa Sirakom. U sredu ce otputovati u Nemacku gde ce se sastati sa kancelarom Gerhardom Srederom, dok ce se u cetvrtak u Slovackoj Bus sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Obe strane na Busov put gledaju kao na zajednici napor u poboljsanju odnosa posle americke invazije na Irak koja je bila veoma nepopularna u Evropi.
Bruton je rekao da evropski lideri ne ocekuju da ce Bus najaviti velike politicke promene, vec da ce signalizirati da je zainteresovan da saslusa njihova misljenja.
"Ono cemu se oni nadaju je povecanje nivoa poverenja", rekao je on, "Mislim da prolazimo kroz fazu intenzivnog priblizavanja" i da lideri sa obe strane Atlantika pokusavaju da "rekonstruisu veze".
Evropljani su veoma zabrinuti zbog Busovog protivljenja sporazumu iz Kjota koji je u sredu stupio na snagu. I dok se 35 industrijskih zemalja obavezalo na smanjenje karbon dioksida, metana, i drugih stetnih gasova na nivo iz 1990. godine, SAD su najveci izvor gasova.
Bruton je rekao da ce se Bus tokom posete osvrnuti na sporazum iz Kjota, ali je dodao da ne zna o cemu ce tacno biti reci.
PEKINGKina u potrosnji prestize SAD
Decenijama, dok je Kina bila zatvorena za zapadne trgovce, americke kompanije su pohlepno zudele za trzistem koje tako velika zemlja moze da ponudi jednog dana.
Taj dan je dosao: Kina je, kao zemlja, prestigla SAD u potrosnji svih osnovnih prehrambenih proizvoda, enegrije i industrijske robe. U svemu, sem u trosenju nafte.
Kinezi danas imaju vise frizidera od Amerikanaca, 50 odsto vise televizora i 66 proceneta vise mobilnih telefona. Zaostaju samo u broju automibila - jedva da imaju jedno vozilo na deset u SAD. Otud manja potosnja nafte.
Izvestaj koji je danas objavio vasingtonski ekoloski Institu za globalnu politku ukazuje, naravno, da je potrosnja po coveku u Kini i dalje daleko manja od one u SAD.
U Kini je 1,3 milijarda ljudi prosle godine pojela 64 miliona tona mesa, dok je 297 miliona Amerikanaca pojelo 38 miliona tona. To je 49 kilograma mesa - uglavnom svinjetine, u Kini koja gaji polovinu svih svinja na svetu - po Kinezu, a 127 kilograma govedine, virsli i piletine na svakog Amerikanca.
Kina je prosle godine potrosila dvostuko vise djubriva na svojim njivama od SAD. Obe zemlje zauzumaju gotovo istu povsinu od oko 9,4 miliona kvadratnih kilometera.
Celik je proizvod cija je potrosnja odraz razvoja zemlje, a Kina od 2003. godine trosi vise nego dvostruko vece kolicine celika od SAD. "Potrosnja celika se popela na nivo koji nije vidjen u bilo kojoj drugoj zemlji," kaze izvestaj.
Amerikanci dominiraju u automobilma - 226 miliona naspram 24 miliona - i to je razlog zasto SAD trose tri puta vise nafte od Kine. U kineskoj potrosnji energije, ugalj zauzima dve trecine pa se u kineskim kucama i fabrikama sagori 40 odsto vise uglja nego u SAD.
Izvestaj je objavljen jedan dan nakon sto je stupio na snagu protokol iz Kjota o smanjenju emisije stretnih gasova koji nastaju sagoravenjam fosilinih goriva.
Sporazum, medjutim, nece imati ucinak na produkciju gasova ni u Kini ni u SAD. Na Kinu sporazum iz Kjota gleda kao na zemlju u razvoju koja ne treba da postavlja ogranicenja, dok su se SAD povukle iz protokola pre cetiri godine.
UJEDINJENE NACIJADo 2007. polovina svetske populacije zivece u gradovima
Polovina svetske populacije ce za dve godine ziveti u gradovima, sto ce biti veliki skok sa 30 odsto koliko je 1950. godine zivelo u gradovima, navodi se u izvestaju UN.
Oko 3,2 milijarde ljudi zivi u gradovima, a do 2030. broj ce porasti na pet milijardi - sto je 61 odsto svetske populacije od 6,5 milijardi ljudi, navodi se u izvestaju Komisije UN za populaciju i razvoj.
U izvestaju se navodi i da broj velikih gradskih oblasti takodje raste. Dvadeset gradova sada ima 10 miliona stanovnika, u predjenju sa cetiri 1975. godine - Tokio, Njujork-Njuark, Sangaj i Meksiko Siti, i dva 1950. godine - Njujork-Njuark i Tokio.
Pet gradova sa najvecim brojem stanovnika danas su Tokio sa 35,3 miliona ljudi, Meksiko siti sa 19,2 miliona, Njujork-Njuark sa 18,5, i Bombaj i Sao Paolo sa po 18,3 miliona stanovnika.
Do 2015. godine pet najvecih gradova bice Tokio sa 36,2 miliona stanovnika, Bombaj sa 22,6 miliona, Delhi sa 20,9 miliona, Meksiko Siti sa 20,6 miliona i Sao Paolo sa 20 miliona stanovnika.
Feljton: Srpska mafija u svetu
Pise: Marko Lopusina
Na listi svih kriminalaca sveta u Interpolu nalazi se 350 drzavljanina SCG, koji aktivno deluju u Svedskoj, Holandiji, Svajcarskoj, Nemackoj, Italiji, Ceskoj, Australiji, SAD, Velikoj Britaniji i cak Japanu. Londonski advokat DJovani di Stefano, koji brani britanske mafijase i holandske dilere drogom tvrdi da su Srbi i Albanci su danas najopasniji kriminalci u zemljama Zapadne Evrope.
Dusan Simic, drzavljanin SCG, star 34 godine, uhapsen je pre desetak dana u gradicu Meze, u Italiji, dok je pokusavao da opljacka tri kuce. Zajedno sa njim uhvacen je i jedan kriminalac iz Moldavije. Simic je poreklom iz Beograda i ilegalno je nastaljen u Milanu. U njegovom automobilu italijanski karabinjeri su pronasli kompletnu opremu za obijanje stanova.
- Italija je zemlja u kojoj radi srpska lopovska mafija. Njeno sediste je u Milanu, ali njene ekipe prosjaka, dzeparosa, lopova i razbojnika deluju sirom Apeninskog kontinenta. Karabinjeri pretpostavljaju da u srpskoj lopovskoj mafiji ima oko 2.500 ljudi iz SCG - rekao nam je Milan Saric, sudski tumac iz
Milana.
Slicna situacija je, ako je verovati statistici, i u drugim evropskim drzavama, gde hara srpska mafija. U Austriji je, na primer, za sedam meseci ove godine zabelezeno je 39.121 osoba koji su pocinili krivicna dela u toj zemlji, a medju njima je i dalje najvise gradjana iz Srbije i Crne Gore - 5.111. Slede zatim drzavljani Nemacke (4.256), Turske (4.187) i Bosne i Hercegovine (3.021). Dok je u samoj Svajcarskoj registrovani cak 7.000 ljudi sa naseg podrucja, kao pocinioci krivicnih dela.
Kako se u zapadnim zemljama kriminalci ne vode po nacionalnom poreklu, to se vrlo cesto desava da se drzavljani SCG i delinkventi iz nekadasnjih republika, u policijskoj i sudskoj evridenciji vode kao Jugosloveni.
- U Evropi se danas javno govori o "krajnje nepredvidivoj jugo-mafiji" kao "jednoj od najnasilnijih kriminalnih organizacija". Nju cine, pre svega, Albanci sa Kosmeta i sa juga Srbije, potom Srbi dezerteri i delinkventi, Romi izbeglice iz SCG, a zatim Muslimani iz Sandzaka - izjavio je nedavno holandski kriminolog Evart Holderberg.
UDRUZENI SA ALBANCIMA
Niko ne zna precizno koliko drzavljana SCG je u svetu registrovano kao delinkventi. Takve podatke nismo zvanicno uspeli da dobijemo ni od MUP-a Srbije, kao ni od Ministarstva inostranih poslova SCG, cije se abmasade i konzulati bave pravnom zastitom nasih gradjana koji u inostranstvu dolaze pod udar policije i pravosudja.
U Svedskoj su poslednjih godina, na primer, u obracunima u podzemlju likvidirani Dragan Joksovic, zvani Joksa i Ratko DJokic, tast najtrazenijeg svedskog begunca Milana Seva. Nekoliko nasih ljudi sumnjive biografije likvidirano je i u Nemackoj, Spaniji, Holandiji.
- Najopasniji kriminalci poslednjih godina nama dolaze sa Balkana - tvrdi - Peter Tjeder, sef kriminalisticke policije u Svedskoj - Vise ubistava koja su se zbila zadnjih godina mogu se povezati sa obracunima "jugoslovenske mafije". To su ljudi kojima totalno nedostaje respekt za zivot i zdravlje. Sta ih dovodi ovde, da li je to nasilnicka proslost ili nesto drugo, ja ne znam da odgovorim.
Kako smo, medjutim, nezvanicno saznali u Interpolu, u svetu danas ima oko 3 miliona poternica za licima sumnjive kriminalne biografije. Medju njima ima oko 350 drzavljana SCG, koji kao kriminalci aktivno deluju u Svedskoj, Holandiji, Svajcarskoj, Nemackoj, Italiji, Ceskoj, Australiji, SAD, Velikoj Britaniji i cak Japanu. Dok se broj gradjana SCG, koji su prekrsajno i krivcno gonjeni u svetu krece oko 32.000.
Uspeli smo zahvaljujuci nasoj policiji da utvrdimo da Srbi kao organizovani kriminalci samostalno deluju u Italiji, Holandiji, Nemackoj, Austriji, Australiji, SAD i delimicno u Svedskoj, dok su u Svajcarskoj, Ceskoj, Velikoj Britaniji i Svedskoj kriminalci srpskog porekla vrlo cesto clanovi albanske narko mafije.
Naime, najvise kriminalaca sa prostora SCG skoncentrisana je oko balkanskog puta droge i njegovih kanala u Evropi. Jedan od tih kanala vodi u skandinavske zemlje, drugi do Nemacke, treci u Veliku Britaniju, cetvrti na teritoriju Svajcarske i peti u Italiju. Zato u tim drzavama ima najvise kriminalaca iz Srbije, Crne Gore i sa Kosmeta.
- Evropol i Interpole su poslednjih meseci vodili nekoliko tajnih operacija protiv srpske i albanske mafije poreklom iz SCG i bivse Jugoslavije.
Operacija "Buldog 2", koja je izvedena zbog pracenje kretanja i kontrole posiljki duvana na teritoriji zemalja Jugoistocne Evrope vodjena je prosle jeseni. Tajna akcija "Stricek" izvedena je u Nemackoj, Ceskoj i Poljskoj. Najopseznija potraga za "jugoslovenskim" mafijasima izvedena je u operaciji "Viking", u kojoj su ucestvovali Ceska Republika, Norveska, Danska i Svedska. U policijskoj akciji "Kanal" ucestvovali su Nemci i Britanci, a u operaciji "Titanium", saradjivali su italijanski i ceski policajci.
Kroz te operacije mi smo poceli da plenimo velike kolicine droge i da hapsimo ljude iz vrhova narko-klanova. Na taj nacin smo im presekli kanal kojim su dobijali novac za placanje droge. Utvrdjeno je da su zajedno sa Turcima i Albancima u ovoj narko-mafiji bili i Srbi, Crnogorci i Makedonci - napisao je nedavno u svom izvestaju policijski pukovnik Jirzi Komorous iz Praga.
--------------------------------------------------------
INTELIGENTNI LOPOVI
Pred sudom u Pragu nastavlja se sudjenje bandi provalnika s prostora bivse Jugoslavije za provale u 150 luksuznih vila, izmedju ostalih i drzavnu vilu predsednika donjeg doma ceskog Parlamenta Vaclava Klausa.
Sudjenje sedmorici clanova ove bande, koji tvrde da su drzavljani SCG, izazvalo je veliku medijsku paznju, s obzirom na neverovatnu drskost da bez obzira na sve alarme i zvanicne telohranitelje upadnu u vilu treceg po rangu najviseg ceskog drzavnika.
Zrtva ove bande je prema navodima istrage i optuznice bio i decenijama najpopularniji ceski pevac Karel Got. Ukupna steta se ceni na oko 30 miliona evra u preracunu, a optuznica ih tereti za ilegalno posedovanje oruzja, provale, kradje, falsifikovanje dokumenata, s obzirom da su u Cesku usli s laznim pasosima.
Grcka policija je saopstila da je uhapsila naseg drzavljanina Srdjana Janica (24), za kojim je tragala zbog kradje robe vrednosti vece od 500 miliona drahmi (2,9 miliona maraka), iz radnji i stanova u Atini.
Janic je uhapsen je u svom stanu, u atinskoj primorskoj bogataskoj cetvrti Vula. Policija je saopstila da je on osumnjicen zbog provale u 20 radnji i 10 stanova. Janic je prilikom saslusanja izjavio da su on i jos dva jugoslovenska drzavljanina Bojan Markovic i Zoran Nikolic, za kojima policija traga od marta 1999. godine, cinili bandu koja je krala odecu i elektroniku iz prodavnica i stanova.
Nemacka policija je, na primer, nedavno rasturila jednu medjunarodnu bandu od 35 clanova koja se bavila ilegalnim transportom ljudi iz zemalja bivse Jugoslavije u Nemacku. Kolovodje ove bande bili su Mirjana S. 45-godisnja drzavljanka Srbije i Crne Gore i 33-godisnji Nemac. Oni su uhapseni u Nemackoj, dok su jos dva vazna clana ove bande pobegla u Srbiju.
Jedan romski izbeglica iz bivse SFRJ vec godinama rukovodi "operacijom dzeparenja" po podzemnoj zeleznici u Londonu, angazujuci na tim "poslovima" 30 clanova svoje brojne porodice, ukljujuci i sedmogodisnje devojcice, javio je nedavno londonski "Tajms". Britanska policija je kao vodju ovog "dzeparoskog lanca" identifikovala Vasketa Besica (34), koji je u iz bivse Jugoslavije u Britaniju, dosao preko Dovera u jesen 1999. s laznim hrvatskim pasosem.
U Kelnu je uhapseno 20 "Jugoslovena", pripadnika bande koja je pljackala prodavnice u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija. Prema policijskim navodima, grupa drzavljan SCG je samo u protekla dva meseca iz juvelirskih i krznarskih radnji u vise od 35 provala opljackala robu vrednu najmanje 15 miliona maraka.
Policija u Stutgartu uspela je da razbije lanac preprodavaca ukradenih i otetih skupocenih limuzina koje su potom zavrsavale u Bosni. Bandu su cinili kriminalci sa prostora SCG i bivse Jugoslavije, a prve procene pokazuju da su samo tokom prosle godine ovakvim biznisom "obrnuli" oko 400.000 maraka.
- To su inteligentni lopovi - kaze policijski funkcioner Volfgang Neher, objasnjavajuci da oni nisu posezali za nasiljem, vec su razvili "briljantnu strategiju oduzimanja automobila" na moderan nacin.
Dvojica uhapsenih preprodavaca, za koje se samo kaze da su "Jugosloveni" stari 25 i 29 godina, angazovali su jednog 20 - godisnjeg Nemca da za njih otima nove automobile iz salona za prodaju, posto bi prethodno od prodavaca zatrazio da ih isproba. Trik je gotovo uvek uspevao i desetine skupih "mercedesa" i "audija" otislo je na Balkan.
Nastavlja se...