1.april 2005.
Kanada, Meksiko i SAD
Partnerstvo za bezbednosti prosperitet
Na nedavnom trojnom samitu u mestu Vako, Teksas, lideri Meksika, SAD-a i
Kanade su se saglasili o
sporazumu o saradnji, nazvanim Partnerstvo za bezbednost i prosperitet.
Predsednik Meksika Vinsent Foks, americki predsednik Dzordz
Bus i kanadski premijer Pol Martin svojim
potpisom su se zalozili za uvodjenje sveobuhvatnog plana za dejstvo u
kriznim situacijama i sprecavanju
organizovanog kriminala, nelegalnog prelaska granica i krijumcarenja
droge. Tri zemlje ce zajednickim
naporima sprecavati, otkrivati i boriti se protiv situacija koje mogu
predstavljati opasnost po zdravlje
stanovnistva, hranu ili poljoprivrdu. U ovom delu veoma je vazna
saglasnost o zajednickim kriterijumima
prema bolesti ludih krava, u skladu sa smernicama Svetske zdravstvene
organizacije. To ce znaciti da je u
najskorijoj buducnosti otvaranje prvo americke, a potom i meksicke
granice za kanadsku junetinu.
Takodje, planirano je uspostavljanje zajednicke strategije za energiju,
kojom bi se prevazisle razlike u
propisima, koje su veoma skupe po biznis.
Premijer Martin je ovaj sporazum nazvao putokazom sa prakticnim nacinima
za ostvarivanje zdravijeg,
bezbednijeg i prosperitetnijeg zivota zitelja citavog kontinenta.
Kanadski papiri za sto hiljada dolara
Priobalne provincije stvorile su nekoliko programa kojima zele da na
istocnu obalu privuku vise imigranata, posebno biznismena i
kvalifikovanih radnika.
Po jednom od njih, svako ko je voljan da ulozi preko sto hiljada dolara
garantovano dobija pravo da se useli, uz uslov da je zdrav i da ne
predstavlja rizik po opstu bezbednost. Ovde ne vazi federalni bodovni
sistem i imigranti mogu da dobiju dozvolu boravka za manje od godinu
dana, sto je vise nego trostruko
krace od regularne procedure. Uz to, ostali kriterijumi, poput
obrazovanja, rodbinskih veza i ostalog, nisu kljucni.
Veruje se da ce ovi programi pospesiti biznis i ekonomiju priobalnih
provincija i da ce u pozitivnom smislu uticati na njihovu sveukupnu
buducnost, jer se planira da se do kraja ove dekade makar udvostruci
broj imigranata koji svake godine dolaze na ove prostore. Oni ce dati
novu notu razvoju provincija, kroz unosenje svoje kulturne
raznolikosti i ekonomske vitalnosti.
U Nju Brunsviku i na Ostrvu princa Edvarda razvice provincijske
sponzorske programe, a na Ostrvu princa
Edvarda razmisljaju i o uvodjenju poreskih olaksica. Ove mere imaju za
cilj da osiguraju ostanak imigranata u provincijama, buduci da
sada vise od polovine novodoslih posle nekog vremena ipak odluci da
se preseli u velike centre.
Kanada i Evropska unija uvode trgovinske sankcije prema SAD
Federalna vlada najavila je uvodjenje sankcija za odredjenu robu iz
Amerike, kao meru pritiska prema
Vasingtonu. Slican potez najavila je i Evropska unija, protestujuci
protiv takozvanog Birdovog amandmana,
koji je Svetska trgovinska organizacija proglasila za protivzakonit.
Federalni ministar za trgovinu Dzim Piterson je rekao da su Kanada i
neke druge zemlje u poslednje cetiri
godine stalno trazile da se sporni amandman ukine. On je istakao da je,
iako to nikako nije najsrecnije resenje, moralo da dodje do dodje
do ove protivmere kojom se insistira na postovanju medjunarodnih
trgovinskih propisa.
Ove sankcije ce Kanada i zemlje Evropske unije poceti da primenjuju od
1. maja. Vlada je odlucila da na
cigarete, ostrige, neke vrste riba i svinje uvede dodatni porez od 15 %.
Ovo ce na godisnjem nivou iznositi svega 14 miliona dolara, sto je
neznatno u poredjenju sa cetiri milijarde koliko je SAD prikupio na ime
zastitnog poreza na uvoz drvne gradje iz Kanade. Taj novac odlazi
americkim proizvodjacima po spornom Birdovom amandmanu.
Evropska unija ce takodje sa 15 odsto dodatnog poreza sankcionisati uvoz
papira, tekstila, masina i
poljoprivrednih proizvoda iz SAD-a. Kako isticu clanice Unije, ovaj
potez je preduzet u svetlu stalnog
odbijanja Amerike da uskladi svoje propise sa medjunarodnim.
Meksiko, Japan, Indija, Brazil, Cile i Severna Koreja takodje se protive
americkim trgovinskim propisima.
Kanada cini velike napore u borbi protiv terorizma
Generalni sekretar Interpola Ronald Nobl je, tokom svoje prve posete
Kanadi, istakao da se ovde cine
veliki napori u borbi protiv terorizma, iako vecina njegovih sunarodnika,
Amerikanaca ima drugaciji stav.
On je naglasio da, uz duzno postovanje prema svojoj zemlji, mora da se
usprotivi ovom uvrezenom misljenju koje ne odgovara cinjenicnom
stanju.
Nobl se na funkciji prvog coveka Interpola nalazi cetiri godine. On je
rekao da Interpol radi na unapredjivanju komunikacije izmedju
policijskih snaga zemalja clanica i promovise razmenu informacija, u
cemu Kanada ima veoma znacajnu ulogu.
Istakavsi da je saradnja najbolji vid odbrane i da Kanada moze posluziti
kao primer za to, Nobl je rekao
da su prioriteti Interpola borba protiv terorizma, finansijskog i
haj-teh kriminala, trgovine ljudima i seksualne ekploatacije zena
i dece, kao i protiv trgovine narkoticima i organizovanog kriminala.
On veruje da svaka zemlja ima odgovornost da ucini sve sto je u njenoj
moci da osigura bezbednost svojih
gradjana, zemalja u okruzenju i citave svetske zajednice.
Kanada se, po njegovim recima, svakako nalazi u grupi zemalja koje
pruzaju najvecu podrsku i uzimaju
najvece ucesce u svemu sto Interpol radi.
Dzon Tori dobio mesto u ontarijskom Parlamentu
Ubedljivom i ocekivanom pobedom na naknadnim izborima lider
provincijskih konzervativaca Dzon Tori
izborio se za svoje mesto u ontarijskom Parlamentu. On je dosao na mesto
upraznjeno nakon povlacenja
bivseg premijera i lidera Ernija Ivza.
Zakletvu je polozio prvog radnog dana posle praznika.
Tori je tom prilikom istakao zelju da da svoj konstruktivan doprinos kao
lider opozicije, kroz podrzavanje svih pozitivnih inicijativa vlade, ali
i kritikovanje i prispitivanje svega sto nadje za potrebno. Naglasio je
da nema nameru da pretera ni u kom pogledu, pre svega zato sto to nije u
skladu sa njegovom prirodom, ali i zato sto ne veruje da je to pravi
nacin za postizanje najboljih mogucih rezultata.
Svoj prvi nastup u Parlamentu, Tori je iskoristio za zustar napad na
liberalnu vladu po pitanju budzeta.
On ih je optuzio da su u provincijskoj kasi napravili jos veci deficit
nego sto je bio pre godinu dana, kada su bacali drvlje i kamenje na
prethodni, konzervativni kabinet.
Alternativno lecenje sve popularnije
Iz godine u godinu, sve veci broj Kanadjana koristi alternativne nacine
lecenja. Po najnovijim obradjenim
podacima, prikupljenim pre dve godine, vidi se da je oko 5,4 miliona
ljudi zatrazilo pomoc od osoba koje
se bave tradicionalnom medicinom. Najtrazenija je kiropraktika, za njom
slede masaza i akupunktura, a
homeopatija i naturopatija su mnogo slabije zastupljene.
Statisticari kazu da se zene mnogo cesce nego muskarci obracaju ovim
strucnjacima. Uglavnom se radi o
pacijentima koji su srednjih godina, sa pristojnim primanjima i
obrazovanjem. Stanovnici zapadnog dela
zemlje zainteresovaniji su od sunarodnika iz ostalih delova Kanade za
alternativu, bilo da to osnovni ili
dodatni vid terapije.
Sve cesce kradje gradjevinske opreme
Ovih dana je na farmi u Minto Taunsipu pronadjena ukradena gradjevinska
oprema vredna oko 400 hiljada
dolara. Tu su se nasli rovokopac, valjak, pikapovi koji su nestali sa
gradilista u oblastima Voterlu i Pert. Po recima policije, to je samo
delic onoga sto u poslednje vreme sve cesce nestaje sa gradilista.
Gradjevinci, naime, ne sklanjaju opremu i velike masine sa gradilista i
to ostaje bez nadzora tokom noci,
pa su kriminalci dobili ideju da pocnu i time da se bave.
Policija kaze da postoje dve vrste lopova - jedni ih kradu jer su im
potrebne za njihove sopstvene,
novoosnovane gradjevinske firme a ne zele da trose novac za nabavku
skupe opreme, dok je drugima to
'biznis'. Ta grupa najcesce prepodaje masine u inostranstvu i od toga
imaju vise koristi nego od kradje
automobila.
Kao sto se gradjevinski radovi obavljaju sezonski, tako je i ovaj vid
kriminala u porastu sa pocetkom
gradjevinske sezone.
Policija sugerise da se vodi vise racuna o cuvanju vredne opreme, a uz
to, naglasava da je potrebno imati
i podatke neophodne za identifikaciju, kao sto su marka proizvodjaca,
model i serijski broj, sto pomaze
kod vracanja vlasniku.
Cokolada visestruko korisna
Odavno vec se cokolada preporucuje za popravljanje raspolozenja, ali
naucnici stalno iznalaze jos neke,
dodatne razloge za uzivanje u ovoj poslastici kojoj tesko ko moze
odoleti. Ovog puta, oni preporucuju
konzumiranje tamne cokolade kao visestruko korisne, iz vise razloga.
Panel naucnika bavio se efektima koje cokolada ima po zdravlje coveka.
Ustanovljeno je da flavonoidi iz
cokolade deluju na snizavanje krvnog pritiska, a potom, posredno i za
preventivu od srcanog ili mozdanog
udara.
Flavonoidi se nalaze u zrncima kakaoa, a sa povecanjem sadrzaja kakaoa u
cokoladi, povecava se i ovaj
pozitivan efekat. Dakle, preporuka je - tamnija cokolada.
Naucnici su takodje ustanovili povezanost cokolade sa libidom. Jos
devedesetih godina proslog veka je
cikaski naucnik Alan Hirs naveo da miris cokolade dovodi do blagog
povecanja dotoka krvi u polni organ
muskaraca. I tu vazi isti, vec pomenuti, odnos - sto vise flavonida,
odnosno sto tamnija cokolada, to je
efekat bolji.
Jos jedna dobra strana tamnije cokolade, koju svakako treba naglasiti je
da ona u sebi ima manje kalorija
od obicne, mlecne.
