8.april 2005.
Kanada
Kanadjani samo sa pasosem u Ameriku
SAD su najavile nove propise o prelasku granice i pasoskoj kontroli.
Novina je da ce i americki drzavljani biti u obavezi da pokazu svoju
putnu ispravu na ulasku u svoju zemlju.
Upuceni kazu da ce ovo predstavljati pravi udar na turizam. Posebno ce
biti pogodjeni obicni gradjani, koji granicu prelaze tek povremeno, ili
pak spontano pozele da neki slobodan trenutak provedu van granica svoje
zemlje. Cak i medju kongresmenima ima protivnika ove sporne odluke, cije
posledice kao da nisu u potpunosti sagledane.
Izmenjeni
propisi bice uvodjeni postupno u par narednih godina, da bi se na kraju
potpuno izbacila dosadasnja praksa tek letimicnog pogleda na vozacku
dozvolu ili izvod iz maticne knjige rodjenih na granicnom prelazu.
Krajem ove godine, Kanadjanima ce vec trebati pasos ili neki drugi 'siguran'
dokument ukoliko brodom ili avionom odlaze put Kariba, Bermuda,
Centralne ili Juzne Amerike, sa zadrzavanjem u SAD-u.
Do kraja naredne godine, pasos ce biti obavezan za sve odlaske u Ameriku
pomorskim ili vazdusnim puteM, a za drumski saobracaj obaveza se uvodi
od kraja 2007. godine.
Sve zemlje su vec postavile programe kojima se licima koja cesto prelaze
granicu, poslovnim ljudima i ostalima, odobrava dokument kojim se
obezbedjuje brzi prolazak kroz granicnu kontrolu. Svo ostali ce morati
da pokazu pasos.
Americki drzavni sekretar Kondoliza Rajs je izjavila da su ove mere
posledica teroristickih napada i da drzava to radi da bi se osigurala od
ljudi koji zele da dodju da bi povredili americke gradjane.
Kanadska strana je, povodom ove odluke, najavila mogucim uvodjenjem
reciprocnih mera. Ministarka za javnu bezbednost Eni MkLilan je rekla da
bi, u dogovoru sa Vasingtonom, moglo od americkih gradjana da se zahteva
da pokazu svoj pasos na ulasku u Kanadu, mada nije precizirano od kada
bi to pocelo da se primenjuje.
Nema potrebe zuriti sa vadjenjem pasosa
Povodom najave da ce za kanadske drzavljane biti potreban pasos pri
ulasku u SAD, oglasili su se zvanicnici. Oni naglasavaju da nema potrebe
zuriti sa nabavkom putnih isprava, tim pre sto ministarka za javnu
bezbednost Eni MkLilan veruje da ce identifikciona kartica koju poseduju
gradjani sa dozvolom stalnog boravka moci da zadovolji americke zahteve.
Ona naglasava da ce se tek voditi razgovori sa americkim sekretarom za
unutrasnju bezbednost Majklom Certofom bas na temu koji bi dokument,
pored pasosa, mogao da odgovori zahtevima.
Slicno je rekao i portparol Ministarstva za spoljne poslove Rodni Mur.
On je naglasio da ce odgovarajuca alternativa za kanadski pasos biti tek
definisana.
Litar benzina ce biti vise od jednog dolara
Od utorka se cena benzina na pumpama drasticno priblizila jednom dolaru,
tako da je prosecan iznos 92,9 centi za litar. Najvisa cena je Vajthorsu
1,049 dolara, a iznad dolara benzin je jos i u Jelounaifu, Frederiktonu,
Sidniju, Nova Skotija, i Genderu, Njufaundlend. U Halifaksu je prosecna
cena tek za cent ispod dolara, dok je najniza u St. Katarins, Ontario,
84,8 centi. Objasnjava se da je ovaj skok posledica brojnih razlicitih
faktora, medju kojima se istice oni globalni, poput vece potraznje u
SAD-u i Kini, slabi kurs americkog dolara i drugo.
Takodje, ne treba zanemariti ni porast cene sirove nafte - cena za barel
je skoro za dvadeset dolara visa od proslogodisnje.
Prognoze govore da bi se sa pocetkom turisticke sezone mogao ocekivati
prelazak magicne granice od jednog dolara.
Ima, medjutim, i drugacijih misljenja. Analiticar Majkl Ervin veruje da
ce ovogodisnji rast cena biti ublazen cinjenicom da je zima bila blaga i
da su rafinerije napravile zalihe.
Sto se tice dugorocnijih predvidjanja, veruje se da ce do 2010. godine
barel sirove nafte kostati citavih stotinu dolara.
Izvestaj Sile Frejzer
Krizne situacije u krizi
U najnovijem izvestaju generalnog inspektora Sile Frejzer stoji da i
dalje postoje Veliki nedostaci u planiranju delovanja u kriznim
situacijama i bezbednosti avio-saobracaja, na koje je ona i ranije
ukazivala. Ona insistira da je prosle godine naglasila da su se nasa
shvatanja bezbednosti izmenila posle 11. septembra 2001. godine, a da
vlada jos uvek nije na pravi nacin odgovorila na njih i, sto je jos
vaznije, nije uspostavljen pravi kontrolni lanac.
Izmedju ostalog, Frejzer je ustanovila da nije izrsena odgovarajuca
priprema policijskog, vatrogasnog i medicinskog osoblja za reagovanje u
slucaju hemijskog, bioloskog i nuklearnog dejstva. Umesto planiranih
sest hiljada ljudi, tek je dve stotine proslo obuku.
Ozbiljne kritike su, zatim, upucene Ministarstvu za saobracaj. Po recima
inspektorke Frejzer, nadlezni iz Ministarstva sprovode nenajavljene i
anonimne kontrole bezbednosnog sistema na aerodromima, gde se proverava
da li bombe, nozevi i oruzje mogu neopazeno da prodju kontrolu, ali su
rezultati strogo poverljivi i zabranjuje se njihovo objavljivanje. Ona,
ipak, istice da se pojedini programi dobro sprovode, poput onog za
pronalazenje eksploziva u putnim torbama na aerodromima i radio sistem
za pracenje teretnih brodova.
Inspektorka Frejzer zamera vladi da nema sacinjen plan za slucaj da se
ponovo desi krah elektroenergetskog sistema, kakav je bio pre dve godine.
Pasoskoj sluzbi je zamereno sto nema potrebne linkove za proveru
podataka u policijskim i imigracionim dosijeima, koji bi omogucili
odbijanje putne isprave nepodobnim podnosiocima zahteva, kao sto su lica
osudjena za ozbiljne zlocine i ona koja se nalaze na uslovnoj slobodi.
Provera dostavljene dokumentacije bi mogla biti bolja ukoliko bi
sluzbenici imali lupe, a dovodi se u pitanje i opravdanost takse od 85
dolara, koliko se naplacuje izdavanje pasosa.
Zamerke su upucene i na adresu Ministarstva za prirodna bogatstva, koje
i dalje bazira svoje delovanje u slucaju nesreca na planu napravljenom
pre deset godina.
Inspektorka Frejzer je preporucila vladi oformi parlamentarni sistem
nadzora, kojim bi se omogucilo da clanovi Parlamenta i senatori,
obavezani na cuvanje tajnosti, prate strogo poverljive operacije. Buduci
da je vlada u ponedeljak najavila stvaranje jednog takvog zajednickog
komiteta, Frejzer je pozdravila taj potez.
Bil Bler sef policije u Torontu
Policija u Torontu dobila je novog sefa.
Na tu funkciju naimenovan je Bil Bler, policajac sa 28 godina iskustva u
sluzbi, koji je vazio za glavnog kandidata umesto doskorasnjeg sefa
Dzulijana Fantina.
Pem MkKonel, predsedavajuca Saveta torontske policijske sluzbe, istakla
je da je pred Savetom bila veoma vazna i teska odluka, ali da veruje da
je nacinjen pravi izbor i da je bezbednost grada u sigurnim rukama.
U saopstenju koje je dao po saznanju da je postavljen na ovu visoku i
odgovornu duznost, Bler je istakao svoju veru da Toronto moze biti
najbezbedniji grad na svetu. Obecao je da ce dati sve od sebe da ne
izneveri ocekivanja gradjana, podrazumevajuci pod tim da ce policijska
sluzba morati da nastavi da deluje hrabro i posteno, bez obzira na
moguce izazove i teskoce. U prvom komentaru medijima, rekao je da ne
veruje u navode da u sluzbi postoji rasna diskriminacija, i da tako
nesto ne sme da postoji u organizaciji.
Majklu Bojdu, koji je privremeno obavljao funkciju sefa policije,
upucena je zahvalnost za profesionalni i neumoran rad. On je pokazivao
odredjene pretenzije da ostane na tom mestu, ali je izrazio zadovoljstvo
sto izabran sjajan covek koji ce biti sjajan sef policije.
Organizam prilagodi za jedan dan na pomeranje casovnika
Ova nedelja je za mnoge bila problematicna jer je u njoj sat pomeren na
letnje racunanje vremena. Narocito su prvi radni dani bili teski - svi
smo , manje ili vise, osecali posledice ranijeg budjenjA. Strucnjaci
kazu da je to normalno, i da ce nam suncana svetlost, ali i vise fizicke
aktivnosti, najbolje pomoci da se prilagodimo.
Oni, ako im je verovati, takodje insistiraju da uskladjivanje telesnog i
stvarnog casovnika traje svega jedan dan, mada se mnogi nece bas u
potpunosti sloziti sa tim. Ima osoba kod kojih prilagodjavanje traje
duze, pa ih kriza sustigne sa nekoliko dana zakasnjenja.
Za sve one koji se pitaju zasto se uopste casovnik pomera za jedan sat,
objasnjenje stize iz Ministarstva za prirodna bogatstva. Oni kazu da na
osvetljenje i belu tehniku otpada oko jedne sestine utroska struje u
prosecnom domacinstvu, pa samim tim vece iskoriscavanje dnevne svetlosti
predstavlja ustedu. Mozda nam se na nivou kucnog budzeta ta usteda ne
cini primetnom ili znacajnom, ali upuceni tvrde da nikako nije
zanemarljiva kada se preracuna ukupna usteda na drzavnom nivou.
Interesatno je da je ova praksa prvi put pocela da se primenjuje u nekim
zemljama jos za vreme Prvog svetskog rata.
Ova promena vremena i dalje se ne odnosi na zitelje Saskacuana, ostrva
Sautempton u Nanavutu, nekih opstina u severozapadnom Ontariju i nekih
delova Britanske Kolumbije.
Smrt Jovana Pavla II
Mnogi nece moci u Vatikan
Mnogi
katolici i ostali vernici rekli su da ih tesi vera da je crkva dobila
novog sveca, a ne samo izgubila Papu. Mnogima je on blizi sada kada je
on sa njima u mislima, nego sto je bio ranije. Istice se sve sta je
uradio za vernike, ali ne samo za njih, nego i za istoriju citavog
covecanstva, i kao da se tek saznaju brojni detalji koji ga zaista
stavljaju u prvi plan kao jednu od vodecih i najharizmaticnijih licnosti
veka koji je za nama. Veliki broj postovalaca Pape Jovana Pavla II,
medjutim, nazalost nece biti u prilici da otputuju na sahranu i odaju mu
licnu zadnju postu jer su cene avionskih karata koje se kupuju u
poslednjem trenutku vrlo visoke.
Dodatne probleme stvara cinjenica da su mogucnosti odgovarajuceg
smestaja relativno ogranicene. U turistickim agencijama napominju da
mnogi zainteresovani odustaju kada preracunaju koliko novca im je
potrebno. Oni naglasavaju da to nikako ne treba shvatiti kao nedostatak
zelje ili postovanja, nego kao logisticki problem, pa veruju da ce
poslednjem ispracaju Jovana Pavla II prisustvovati uglavnom oni koji se
vec nalaze u Evropi.
Kanadska delegacija na sahrani Pape
Drzavna delegacija koja ce prisustvovati sahrani pape Jovana Pavla II
bice sastavljena od 21 politicara. Pored premijera Pola Martina i
njegove supruge Sile, posebna mesta na ceremoniji imace premijer Kvebeka
Zan Sarest i lider Konzervativne stranke Stiven Harper.
Pored Martina, federalnu vladu ce predstavljati jos deset clanova
Parlamenta, senator Mari-Pol Polin i Fil Fontejn, vrhovni poglavica
Skupstine prvih naroda. Oni nemaju posebno rezervisana mesta, vec ce
biti u masi zajedno sa milionima hodocasnika koji dolaze da odaju
poslednju pocast preminulom Papi.
Svaka stranka ce imati svoje predstavnike, tako da ce u ime liberala to
biti Masimo Paceti, u ime konzervativaca Dzejson Kenedi, dok ce NDP
predstavljati Toni Martin.
Sarest, koji ce otputovati redovnom linijom do Rima, predvodice zvanicnu
kvebecku delegaciju, u kojoj ce biti i nekoliko predstavnika religijskih
zajednica.
Ontarijski premijer Dalton MkGvinti i njegov kolega iz Britanske
Kolumbije Gordon Kembel, nece prisustvovati sahrani, kao ni lider Parti
Kvebekva Bernar Londri.
U Vatikanu se vec nalaze tri kanadska kardinala koji ce uzeti ucesce u
procesu biranja novog Pape. Postupak pocinje 18. aprila.
