S  R P S K A    Z A J E D N I C A

8. april 2005.

April 1.,2., i 3. 2005, Toronto
 

Predstava “Blize”
Jugoslovenskog dramskog pozorista


Predstava “Blize” koja je u Torontu gostovala 1. 2. i 3. aprila 2005 napunivsi dvorane tokom svih pet prikazivanja odusevila je vecinu gledaoca koji su imali priliku da nadju karte koje su bile rasprodate nekoliko dana pre samog dogadjaja.

Branislav Lecic, Vladica Milosavljevic, Nebojsa Glogovac i Radmila Tomovic odlicno su odglumili sudbinu cetvoro ljudi koji su spletom okolnosti spajaju i time celu pricu dovode do neverovatnih obrtaja.

Provokativna i dinamicna prica na momente sokantna skoro dva ipo sata je “klizila” kroz svakodnevnicu isprepletanu ljubavlju i strascu.

U razgovoru koji smo vodili sa Branislavom Lecicem medju ostalom on nam je rekao:

“Odusevljen sam prijemom publike u Torontu. Smatram da je predstava veoma intresantna zato sto se igra po engleskom tekstu, desava se u Njujorku a izvode je srpski glumci. Ona je vec 6 godina na repertoaru JDP i sve je veci hit i svakim danom je sa sve vecim odusevljenjem gledaju nasi sugradjani.


Zato mi je veoma drago sto smo i u Torontu tako lepo primljeni. Veoma je lepo videti ljude koji se interesuju za pozoriste i jos lepse sto smo uspeli, u jednom gradu izvan Srbije, da napunimo 5 predstava. To je zaista nesto fantasticno.

Mislim da su ljudi koji su zainteresovani za to da pokrenu nesto novo, kao sto je Zoram Moro (System Entertainment) inace glavni organizator ovog dogadjaja, covek koji je zasluzan da je sve proteklo na profesionalnom nivou, veoma znacajni kako za vas tako i za nas tamo jer su jedna pokretacka snaga koja moze da podstakne da se naprave jos mnogo drugih projekata.”


I.DJ.


 

April 08 -2005 Toronto

BRANKO MIOKOVIC

NEMA ZIVOTA BEZ STRASTI


Razgovoru je, kao i obicno, pristupio vedra lika, kakav deluje da je uvek - nasmejan i kada se ne smeje. Na pitanje o mestu rodjenja dao je slikarski odgovor: "Sad cu da ti pokazem gde sam rodjen. "Vratio se sa crno-belom fotografijom zdanja koje deluje kao dvorac, a u stvari je zapustena, zarusena u travu zarasla vila, gradjena u duhu kasne renesanse, u sred vojvodjanske ravnice, nedaleko od Sombora. "Kersner salas, tako se to zove. To je gde sam rodjen. "Da nije, cak i na crno-belom fotosu prelepo, u naznakama lepote kojom se nekada krasilo, bilo bi mozda vredno i manje reci.

Otuda, zaputio se na studije arhitekture, u Beograd. I ako je hteo da izucava slikarstvo, i ako se pripremao i duhovno i uvezbavanjem ruke, za neizvesni i nejasni poziv slikara, po nagovoru brata od tetke, Aleksandra Cvijanovica, sa kojim se sreo u Svajcarskoj 1963. godine i koji je bio najblizi saradnik direktora Bauhausa, velikog arhitekte Valtera Gropijusa, Branko se ipak upisao na arhitekturu. I tu je nadvladala zudnja za slobodnim iskazom.

Anegdotski se seca prvog casa slobodorucnog crtanja, kada je zadatak bilo slikanje arheoloskog artefakta, glave skulpture Afrodite. Sin veterinara u malom mestu, bez velikog iskustva u razlicitim vrstama papira, dobio je od oca, za uz put, jedan formular koji je sluzio da se na poljoprivrednom dobru, radi drzavne evidencije, popuni podacima kada se oprasi krmaca. List je bio u dimenzijama veci od uobicajenih, a pozadina je bila cista, bela, "rodjena" za crtez. Na toj pozadini, islikao je trazeno takvom vestinom da je asistent, koji je vodio cas, zastao nad radom, uzeo ga u ruke, zagledao a potom okrenuo i sa zanimanjem poceo da cita o podacima koji se zahtevaju pri svakom prasenju krmace, a da o tome pojma nije imao.

Kada je zavrsen cas i sabrani radovi, prica Branko: "Za mene, koji sam ocekivao kritiku zbog nepodobnog papira, dogodilo se iznenadjenje. Asistent je objavio: "Drage kolege ovako treba da izgleda svaki vas rad", tom prilikom podigao je u vis moj crtez. Tu mi je kao studentu, bilo jasno da je moj odnos prema hartiji odredjen samo silinom strasti koja mi je u ruci, bez da je pod kontrolom ma kakvog lenjira."
Diplomirao je 1972. godine, kao pravi iz tih godina, poneo je sa Beogradskog univerziteta i jos jednu, boemsku, diplomu igraca preferansa. Poput mnogih ovde, dane u Kanadi broji vojnicki, i posle toliko godina: 16. aprila, bice tacno 30 godina od kako je Kanada njegova druga domovina. "Kao arhitekta, proveo sam 8 godina u Kuvajtu, ali nisam prestajao da slikam. Izlagao sam sa udruzenjem likovnih umetnika Kuvajta, odakle jos pamtim jednu anegdoticnu zgodu. Naime, pred otvaranje izlozbe, ucinilo mi se da sam odredio isuvise visoke cene za svoje slike, pa sam zatrazio da se ove smanje. Organizatori ne samo da su to odbili, nego su prodali uspesno sve moje radove po cetiri puta vecoj ceni od trazene."

Iz Kuvajta se vratio 1986. godine, a vec naredne 1987. g. na uglu Dandas avenije i ulice Kvebek, u Torontu, otvorio je prvu svoju galeriju, "Sveti Luka". Galerija je nestala u porodicnom nemiru. Ali, samopouzdanje i upornost su nastavili da traju. Novembra 1995. godine, otvorio je novu galeriju Praxis na adresi 3065 Bloor St. W. Za ime je uzeo starogrcku rec, da kako kaze: "oznacim mesto na kome ce se nesto desavati".

Novembra 2002. godine, galerija se preselila na adresu 1614 Queen St. W. Do sada u galeriji pod ovim nazivom, odrzano je preko 130 izlozbi, na kojima je izlagalo vise stotina likovnih umetnika.

"Moj prvi slikarski period obelezen je zakasnelim romantizmom, koji je na mene preneo moj ucitelj, akademski slikar, cika Brana Joler. I bilo je tako do susreta sa knjigom Rudolfa Arnhajma "Umetnost i vizualno opazanje. "To me je presudno opredelilo da se upustim u razgradnju forme i potrazim sopstvena likovna sredstva, da bih iskazao licni svet."
Sagalovo slikarstvo, silinom slobode u sebi, primamljivo je delovalo za njegove nakane, ali je Branko nastojao da sopstveni poetski prostor odredi licnim izborom kolorita i nezavisnom formom. Elementi srpske srednjevekovne koloristike i slobodne linije, koje tek naznacavaju formu, vise u maniru rane romanike, daleko su dominantniji u ovim platnima kao nezavisni i autohtono Brankovi, nevezano za Sagala, i ako ce podsecanje ostati neporecivo i zbog zajednickog iskustva u pravoslavnoj vizuelnoj tradiciji. / "Halejeva kometa", "Moj san."

O slicnosti upotrebljavanih simbola, u svom delu sa simbolima kod Sagala, sam kaze: "koliko je meni poznata Sagalova simbolika, znacenja su razlicita." Za primer rado navodi Sagalovu kozu, koja je u Brankovim platnima postala jarac. "Sagal je tezio da iskaze snagu odrzanja, kod mene, jarac predstavlja plodnost."

Od oslobodjene figuracije nije trebalo mnogo da se figuracija u opste, dozivi kao suvisna. "Pre nekih 12 godina, osetio sam da sam skucen, da mi je u dusi nekako tesno. Istovremeno, imao sam strahovit poriv da svoje slikarstvo podignem, na visi stepen, intelektualni, da ga tako nazovem. Kao rezultat toga, figuracija u slici je pocela da mi smeta".

Tako je Brankova platna preplavila boja. Boja je postala sila koja govori svojim tonovima, nijansama, igrom komplementarnih i suceljenih odnosa, valerima. Na pitanje: "Boja ?", odgovara: "Pretezno tamna. Seta. Tuzne pesme sam voleo oduvek. Voleo sam uvek zeleno more, vojvodjansko. Nisam voleo ono plavo, vodeno. Violine, Cigane. Stare gradske, tuzne, koje ja zovem madjarske. List. Franc List. Mnogo sam naslikao slusajuci Lista. Taso , Mazepa...pustim muziku i tako radim. Ali to me je mnogo umaralo".

U citavoj jednoj seriji slika, platna su prekrivena crvenom i tek su po neki detalji naznaceni geometrizovanim elementima apstrakcije, trouglom ili pravougaonikom./"Tajna vecera", "Dvanaest", "Bog vas blagoslovio", "IS HS" / Crvena nadvladava crnu i tamne tonove. Strast je ocita u svome trijumfu. "Nema zivota bez strasti", kaze i odlazi po jedno od poslednjih dela.

Negde 1997. uradio je sliku na dasci, zvala se "Rat".
Bila je uoblicena tako da nedvosmisleno podseca na ikonu, na kojoj se tek razaznaje po neka naznaka figuracije. Tu je, kao i u ranijim delima "prisutna lirska krivina koja kod mene potice od zenskog tela, ali je ovde razorena".

Povrsinom dominira, tek u naznakama, iz osnove izmesten krst, dok je sam prostor usplamtela masa jare u kojoj sve sagoreva. Komentarise: "Neobuzdane strasti. Mene je tema zainteresovala zbog svega sto se desava tamo, kod nas". Nije ni slutio koliko je svojom slikom, pretpostavio uzas apsolutnog rata i besmisleno razaranje i unistavanje, samo dve godine kasnije.

Kako je posmatrao decu, koja odrastaju, cetvoro ih je, pokusavao je da na svoj nacin, preko njihovih crta lica, zabelezi ljudske karaktere. U seriji slika "Svitanje", pojavljuju se cetiri oblacica. Kasnije ce ovi biti zamenjeni sa cetiri jablana. U ovaj simbol, slikar je projektovao svoja vidjenja dece. Nastojao je da obelezi svojim slikarskim znakom privid prolaznosti, a potom i novootkriveni smisao trajanja, kroz pokolenja roda.

"Za mene slikarsko znanje je kao i svako drugo. Slika je ekspresija, jedno ogledalo stanja, promena mog unutrasnjeg sveta. Odnos, slika - posmatrac, veoma je slozen. Da posmatrac putem slike udje u moj um, u moja shvatanja, to je jako tesko. Da pronikne u dubinu slike, morao bi mene licno da poznaje. Mozda bi nekome ko je vican umetnickoj kritici, bilo lakse da do toga dodje, ali nikada ne moze doci do kraja, do onoga sto sam ja tom slikom hteo. Smatram da sam ja u potpunoj kontroli slike i ne mogu da prihvatim sto neki kazu da im se, ovo ili ono platno slucajno desilo, dok su slikali. Ako se slikaru nesto ne svidja mogao je to da popravi, da prepravi, da izbrise, da ponovo uradi.

U svakoj slici mnogo je toga sto je licno, njegova simbolika i to je ono drugo. Zato mislim da bez poznavanja licnosti toga umetnika tumacenje nije potpuno. Za posmatraca, po meni je najvaznije da sam zna da li mu se slika svidja ili ne."

Razgovarali smo u umetnikovoj dnevnoj sobi, okruzeni zidovima prepunih slika drugih slikara, prijatelja, znanaca pa i umetnika sa kojima se tek jednom sreo. Svega par slika na zidovimas su Brankovi radovi. "Ja vise volim da moje slike borave na tudjim zidovima."

Jedna od slika, koje su bile prelomne u fazama njegovog rada, je platno impozantnih razmera, na kojem tonove tamne osvetljava snazno crvena u sredistu platna, gde se nalazi pravougaonik kroz ciji kolorit se stice dozivljaj neba. Ispod pravougaonika naznacena su slova : IS HS.

O slici kaze: "To je zatvorski zid. Sliku zovem: Jutro pre poslednjeg. Mnogo sam razmisljao o ocu, koji je robijao politicki. Moj otac se izmedju 1946. i 1953. godine selio 12 puta. Po kazni! I o drugim ljudima sam razmisljao, kako su proveli besmislene dane, pre nego sto su ih na kraju streljali. Kako je to besmisleno. To ogromno bacanje ljudske energije. I zasto ? I za sto, za cega? "

Komentarisem da sve na slici deluje kao pravi prozor u zidu, u stvari simbol u slovima, koja oznacavaju Spasitelja. Dobijam odgovor: "Za mnoge stvari vera je jedini izlaz." I nastavlja: "Poslednjih godina okupirala me je tema Zastave, i to sam nastojao da iskazem svojim platnima. Zaokupljala me je ta nasa tragedija. I sve sto se desava sa nama i tamo i ovde, po svetu u opste. A ostavilo je na mene utisak i upoznavanje sa krstaskim pohodima.


Sve se to nekako slozilo u meni. Uvideo sam da smo i dalje deo velikog projekta Drang nac Osten i da oni koji su ga sebi zacrtali nece odustati od njega. Tako smo opet postali zrtve, samo sada modernog, krstaskog rata. Tako su se u meni rodile Zastave. Pokusao sam da predstavim sve te nase zastave svih nasih pobeda i poraza, mislim vise poraza, te da tako ispricam tu neku nasu pricu. Onako kako se to u meni iskazalo, kako je to na mene ostavilo svoje utiske."

Komentarisem da zastave nastavljaju neobicnu vizuelnu logiku slike " Jutro pre poslednjeg", prizor zatvorskog zida. Kaze: "Ima tu istih simbola. Ima u slovima. To je ista nada, i na zidu i na zastavama. Ali, to je i ono zbog cega su nas zapale sve te muke, sva stradanja koja prete potpunim unistenjem. "

I ako sa nostalgijom istice da mu je najdrazi period u radu i zivotu u Kanadi bio u godinama izmedju 1986. i 89." Kada sam otvorio galeriuju Sveti Luka. Tada sam imao mali atelje u pozadini galerije i tu sam radio svoje slike. Jos sam bio pod uticajem Sagala, ali sam imao svoju simboliku. Nasao sam bio, cinilo se, neki svoj put. Tada sam strahovito osecao tlo pod sobom. Vracao sam se u mislima onoj svojoj Backoj, svakodnevno. Dovoljno mi je bilo da budem u zelenoj livadi, u zitu, pa da mi srce bude puno. Moja Anka, ona je sa mora i nikada to nije mogla da razume. Meni voda, mala, velika, nikada nije nista znacila, ali ono zeleno more, Backo, to mi je uvek davalo radost i budilo snagu."

I pored dragog sentimentalnog secanja, kao krunu svoga 40-godisnjeg rada u opste i 30-godisnjeg rada u Kanadi, u svojoj galeriji Pradzis, predstavice nam ciklus Zastave, nastao tokom poslednjih godina. Izlozba ce biti otvorena 15. aprila ove godine.


Radovan Gajic.


BATA MARCETIC
Akademija “Srpske narodne igre”


NOVINE: Na Kiwanis festivalu g. Marceticu osvojili ste prvo mesto kao najbolji igraci folklora. Svi su izjavili da je to bila "Perfekcija na videlu" a ziri je rekao:

- Great presentation: you brought energy right off from stage, (into audience - wmc)
- Good original costume/music,
- Excellent choreography and execution,
- Mirror illusion - perfect unison.


*99 platinum*

Anegdota:

Kako smo u Houstonu imali Koncert u petak, a vec sledeceg dana u San Antoniju, trebalo je svu nosnju prepeglati i spremiti je za sledeci nastup. Tako da su se u jednoj sobi naslo dosta igraca. Dve devojke su vredno i uzurbano peglale kako svoje, tako i nosnje svojih drugova. Naravno, mladost je mladost, pa je bilo veselo, bucno i dosta smeha, te je u neko doba noci, zakucao covek iz obezbedjenja motela da ih opomene. Nenaviknut na ono sto ga ocekuje, na svoje veliko iznenadjenje ugledao je "pegleraj" - sirom otvorenih ociju i ustiju nije uspeo nista da kaze, vec je prasnuo u smeh, a i svi ostali za njim. Takav prizor, kaze, nije u svojoj "karijeri" video, pa je nasim mladima dozvolio da nastave slobodno sa smehom, zabavom i mladoscu.

B.M.: “U takmicarskom delu nastupali su igraci prvog i treceg ansambla, kao i duet Mikac/Knezevic.
Posle odgledanog nastupa izvrsnih takmicara, u kategoriji dece do 14. godina pobedio je i osvojio prvo mesto treci Ansambl Akademije sa 99 bodova (platinasti plasman) igrajuci igre iz Jasenice u koreografiji Slavice Mihailovic, i muzickom aranzmanu Mice Petrovica, dok je duet zaradio 90 bodova (platinasti plasman) igrajuci Ciganske igre iz Vojvodine u koreografiji Dobrivoja Putnika.

Kulminacija takmicenja je bilo pred kraj veceri kada su se takmicili odrasli, vrlo uvezbani ansambli, gde je izmedju ostalih ucesce uzeo i prvi ansambl Akademije sa igrama iz Vranjskog Polja; koreografija Milorada Lonica i muzickog aranzman Mice Petrovica.

Kod dodele prve nagrade Akademiji, ziri je dao gore citirani komentar ocene, ponovo platinastih 99 bodova, i zasluzeno PRVO MESTO takmicenja.

 

 

 

NOVINE: Nedavno ste imali jedno uspesno putovanje u Hjuston i San Antonio?

B.M.: Da tacno. Turneja je pocela 9. marta i trajala je do 14. marta 2005. Islo nas je 46 igraca i muzicara-clanova Orkestra Igraci i clanovi orkestra su jedino imali troskove avio karte, a ceo boravak kako u Hjustonu, tako i u San Antoniju je bio obezbedjen od strane domacina turneje.

U Hjustonu nam je domacin bio Otac Dejan Tiosavljevic, odnosno nasa crkva (Srpska Pravoslavna Crkva Sv. Save). U Hjustonu zivi trenutno samo oko 150 nasih. Oni su na nas Koncert doveli svoje prijatelje Engleze, Poljake, Grke i dr., tako da je na Koncertu bilo oko 400 ljudi.

Posetili smo Rodeo koji prima 120 000 ljudi, gde smo posmatrali borbu sa bikovima, jahanje divljih konja, takmicenje dilizansi, posetivsi na kraju koncert kantri muzike uz spektakularni vatromet i fantasticne svetlosne efekte. Obisli smo i najpoznatiji i najskuplji deo centra grada - Gallery.

Takodje smo obisli NASU (Johnson Space Center) gde smo imali priliku da vidimo prve istorijske letelice i rakete.

NOVINE: Imali ste i koncert koji je odusevio mnoge prisutne goste.

B.M.: Odrzali smo samostalni celovecernji Koncert u trajanju od 2 sata u grckoj crkvi u organizaciji nase crkve iz Hjustona. Koncert je bio izvanredno lepo primljen i posle svake tacke bio je buran aplauz da bi se na kraju zavrsio bisom i velikim ovacijama.
Na kraju Koncerta, Otac Dejan se zahvalio svima, pre svega igracima, orkestru, a Akademiji je poklonio divnu ikonu Sv. Nikole radjene na drvetu pozvavsi nas da ih uskoro ponovo posetimo.

NOVINE: Turneju ste nastavili u San Antoniu.

B.M.: U petak, 11. marta smo krenuli za San Antonio, koji je udaljen 4 sata voznje od Hjustona.
Domacin u San Antoniju nam je bila G-dja Nelda Drury, Direktor San Antonio College Folk Dance Festivala (inace moj dugogodisnji prijatelj, a znamo se sa ranijih Internacionalnih seminara folklora po Americi na kojima ja vec godinama predajem srpske igre).

NOVINE: Kako je publika reagovala obzirom da u San Antoniu zivi svega 15-tak nasih ljudi?

B.M.: Koncertu u San Antoniju je bio propracen odusevljenjem i velikim aplauzima, da bi se na kraju ponovio veliki uspeh kao i prethodne veceri u Hjustonu - dug i buran aplauz, uz ustajanje svih prisutnih odavajuci nam na taj nacin veliku cast.
Igrali smo Vlaske igre, Igre iz Nisa, Jasenice, Leskovca, Like i Dalmacije, Bujanovca, Studenice, Ciganske igre, Cobanske i Sopske igre, Igre iz Gruze, Igre iz Vranja i Vranjskog Polja.
U programu smo imali muzicki splet Orkestra i nekoliko pesama u izvodjenju grupe pevaca Akademije. Na ovom Koncertu je bilo oko 500 posetilaca, uglavnom polaznika Internacionalnog seminara folklora, posto sam ja za sve vreme boravka u San Antoniju drzao seminar srpskih igara na kome je bilo oko 160 ljubitelja folkolora.

NOVINE: Ovom prilikom ucestvovali ste i na poznatom internacionalnom San Antonio College Folk Dance Festivalu, gde ste predstavljali Kanadu sa srpskim igrama.

B.M.: Pored nasih srpskih igara, bile su zastupljene i madjarke, nemacke, armenske, brazilske, francuske, spanske, ceske i meksikanske igre. Festival je bio predivan, svi izvodjaci na visokom izvodjackom nivou, a mi smo imali cast da zavrsimo Festival Igrama iz vranjskog polja koje su ponovo izazvale veliko odusevljenje prisutnih.
Po zavrsetku Festivala prislo mi je nekoliko koreografa drugih ansambala, koji su cestitali na nastupu i izrazili zelju i spremnost da nam u skoroj buducnosti budu domacini.

NOVINE: Koji je bio cilj ovog putovanja?

B.M.: Nasa turneja je imala dvostruki znacaj. Ka prvo igraci i orkestar Akademije su prakticno pokazali lepotu nase igre i pesme, a sa druge strane ja sam na seminaru predavao srpske igre i tako naucio Amerikance da "vezu" srpska kola.

Naglasio bih da je za divno ivodjenje nasih pesama zasluzan nas muzicki direktor, sef orkestra i vokalni pedagog, G-din Mica Petrovic.

Takodje bih spomenuo i G-dju Oliviju Stokanovic, koja sa igracima radi na scenskom drzanju i postavci tela i ciji se rezultati rada, iako u relativno kratkom periodu, itekako ispoljavaju.

Verujem da ce ova turneja ostati uvek u nasem secanju, ali ja se nikada ne zadrzavam na pasivnoj uspomeni, pa eto vec planiram i druge turneje. Kao sto sam rekao, nasi igrazi i muzicari su zaista divni, marljivo uce i vezbaju, pa rezultati ne zaostaju i zato zasluzuju da im se organizuju putovanja ovakve vrste, gde ce sa sto manje finansijskih troskova obici svet a ujedno i promovisati nasu srpsku igru i pesmu i time nasu bogatu kulturnu bastinu.

Ivana Djordjevic
 

 

Rad Akademije “Srpske narodne igre” se odvija:

 

Simpaticno:

Otac Dejan ima dvoje dece - Milosa i Jelenu - decu koja su zaista tako slatka, lepo vaspitana, jednostavno divna. Mala Jelena, kojoj je sada 8-9 godina bila je ocarana nasim devojkama, pa je posle koncerta pozurila u njihovu svlacionicu i zatrazila od svih njih autograme, tako da su se sve nase devojke potpisale maloj Jeleni na program koncerta.

Za uzraste od 3 -14 godina (tri ansambla)
svake subote od 10 c.-13c. na Burnhamthorpe Community Centru, 1500 Gulleden Dr., Mississauga.

Ansambl (od 18 god)i II Ansambl (14 god+)
sredom uvece na Burnhathorpe Community Centru i nedeljom uvece u CK Dance Studiu, 5120 Dixie Rd, Mississauga.

Rekreativna Grupa - svake srede od 20-22
na Burnhamthorpe Community Centru

Orkestar - svake srede od 19c.-21c.
na Burnhamthorpe Community Centru

Akademija je otvorena u svako doba za nove clanove - igrace, rekreativce i muzicare.


 


Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"

Zadnja promena izvrsena: 19 Apr 2012