Broj
1002, 6. maj 2005
POSLE DESET GODINA
Novi album JU
grupe
Posle više od deset godina pauze "JU grupa" je objavila novi album
simboličnog naziva "Dugo znamo se", koji, prema rečima gitariste Petra
Jelića, donosi prepoznatljiv čvrst rokenrol, ali ovaj put bez zaštitnog
znaka benda, pesama sa etno prizvukom.
Najmlađi član po stažu i godinama, pridružen tek na albumu "Rim 1994",
Petar Jelić (31) rekao je da se sa povratničkom pločom čekalo 11 godina,
do momenta kada su stvorene pesme iza kojih "JU grupa" može da stane i
sa kojima je jako zadovoljna.
"JU
grupu" su davne 1970. godine osnovali, između ostalih, gitarista i pevač
Dragi i basista Žika Jelić, ali njihov bratanac Petar kaže da se
objavljivanje albuma "Dugo znamo se" sasvim slučajno poklopilo sa 35.
godišnjicom rada.
Album je naslovljen po pesmi "Dugo znamo se", i Jelić kaže da taj slogan
najbolje opisuje višedecenijski odnos "JU grupe" i njenih slušalaca.
Ipak,
svi koji očekuju još novih etno-rok bisera poput "Kosovskih božura" ili
"Od zlata jabuka" ostaće razočarani, jer je JU grupa, prema rečima
Jelića, htela da izbegne poslednjih godina na domaćoj pop sceni
dominantne etno motive.
Na
novom albumu svira novi bubnjar Igor Malešević, umesto jednog od
prvobitnih članova Raše Đelmaša sa kojim se "JU grupa", naglašava Jelić,
sporazumno i prijateljski rastala.
Deset novih pesama "JU grupe" na "Dugo znamo se" komponovao je uglavnom
Dragi Jelić, aranžmane je radio Petar, a album je producirao Saša Habić
za izdavačku kuću PGP-RTS. Petar Jelić je autor teksta za tri pesme,
Zvonimir Đukić iz grupe Van Gog za dve, pevačica Bebi Dol jednu, a Duda
Bačino iz Barselone za četiri.
STOKHOLM
Milica Sekulić
sa Kraljevskom filharmonijom
Beograđanka Milica Sekulić održala je sinoć u Stokholmu klavirski
koncert, na kome je, uz pratnju Kraljevske filharmonije, izvela
kompozicije britanskog kompozitora Bendžamina Britna.
Koncert je izveden je u prestižnoj Koncertnoj kući (Koncert huset), u
kojoj se dodeljuju i Nobelove nagrade.
Tim
koncertom Milica Sekulić je obeležila završetak postdiplomskih studija
na švedskoj Kraljevskoj visokoj muzičkoj školi.
Milica Sekulić je diplomirala 2000. godine na beogradskoj Muzičkoj
akademiji, u klasi Mirjane Suić Babić.
Pobedila je na više takmičenja, između ostalih, na takmičenju "Nikolaj
Rubinštajn" u Parizu. Studirala je takođe i u Austriji i Švajcarskoj.
DON KIHOT SA PREVODIOCIMA U NJUJORKU
Jaja i čvarci
Migela de Servantesa
Sala
Instituta Servantes u Njujorku bila je puna radoznalaca koji su došli da
bi, između ostalog, čuli šta bi neki srpski čitalac mogao pomisliti o
nekadašnjem španskom običaju da se posti subotom, uz jaja i čvarke, koji
je Migel de Servantes opisao na samom početku "Don Kihota".
Uoči
izlaska novog prevoda "Don Kihota" na srpski jezik, prevodilac
Aleksandra Mančić našla se prošle sedmice u Njujorku, da bi sa kolegama
koje su, kao i ona, radile na novim izdanjima čuvenog romana, razmenila
razmišljanja o slatkim mukama prevođenja večito moderne priče o
vitezu-lutalici.
Na
skupu "Globalni Kihote: Ponovno otkrivanje Servantesa", prevodioci "Don
Kihota" iz raznih krajeva sveta govorili su o svom odnosu sa Don Kihotom,
o zadovoljstvima i mukama prevođenja.
Seminar je protekao u opuštenoj atmosferi, a izlaganja prevodilaca, među
kojima je bio i najugledniji biograf čuvenog pisca, Žan Kanavađo, vrcala
su od inteligencije, ironije i humora, rekla je Aleksandra Mančić za
Betu. Njen prevod "Don Kihota" treba da bude objavljen ove godine u
izdanju beogradskog "Rada".
Publika, u kojoj je bilo mnogo mladih ljudi, uključila se u razgovor
koji je trajao mnogo duže nego što je bilo predviđeno.
Skup
je održan u okviru sedmodnevnog festivala "PEN Glasovi sveta",
međunarodnog skupa koji je organizovao Američki PEN centar kao "odgovor
na američku kulturnu izolaciju". Američki PEN je odlučio da se u
proslavu 400. godišnjice objavljivanja prvog modernog romana uključi sa
dva događaja na tom festivalu, pa je pored susreta Servantesovih
prevodilaca, priredio još jedan skup na kome su se okupila slavna imena
poput Salmana Ruždija, Klaudija Magrisa, Pola Ostera, Margaret Etvud i
Laure Restrepo.
Uz
to, njujorški Servantes institut je dan po zatvaranju PEN-ovog festivala
organizovano i javno čitanje "Don Kihota" koje je uživo prenošeno na
internetu, a svako ko je odlučio da se prijavi i čitao odlomke iz
slavnog romana na engleskom ili španskom jeziku, dobio je po jedan
primerak knjige.
Uobičajeno je na svečanostima koje se širom sveta održavaju u čast
četiri veka Servantesovog remek-dela da Don Kihota tretiraju kao velikog
junaka modernizma. Na tim skupovima hvali se piščeva umetnost, jezik,
poruka... Na njujorškom susretu prevodilaca, međutim, za promenu,
govorilo se o konkretnim stvarima, o odlomcima iz knjige, poslovicama,
imenima...
Suzane Lange je, govoreći o raznovrsnim izrekama i poslovicama u knjizi,
napomenula kako "Don Kihot" ostavlja veliku slobodu i priznaje da u radu
na prevodu na nemački jezik, koji takođe uskoro treba da bude objavljen,
dolazi u iskušenje da i sama "proviri" u prevod, kao što je to Alfred
Hičkok činio u svojim filmovima.
Prevodilac "Don Kihota" na holandski, Barber van der Pol, priznala je da
je rad na tom "anti-romanu" za nju bio pakao i da posle toga više nije
prevodila. Žan Kanavađo, koji je pored Servantesove biografije napisao i
knjigu eseja o mitovima Don Kihota i radio na francuskom prevodu romana
zajedno sa još tri prevodioca, objavljenom u čuvenoj "Galimarovoj"
ediciji "Plejada", kaže da je "veliki izazov sačuvati polifoniju teksta
i podmladiti ga, dajući mu drugi ritam, drugi dah".
Aleksandra Mančić govorila je o konkretnim problemima sa kojima se
suočava u prevodu na kojem radi - kako i da li čitaocu treba
objašnjavati zašto Servantesov junak posti subotom, ručajući jaja i
čvarke, zatim razlike u obraćanju sa "vi" i "ti" između savremenog
srpskog i španskog jezika iz XVII veka, ili igre rečima u stvarnim i
izmišljenim imenima koja se pojavljuju u romanu.
Tako
je, kako je objasnila, došla do ideje da ostane na "nesporazumu koji
dovodi do razumnog razumevanja".
"I
mada se nesporazumi, pogrešna tumačenja zbog razlika u vremenu i kulturi
gomilaju, opet se nekako uspeva izići na kraj. Savršeno razumemo
Servantesa, iako 'ne govorimo istim jezikom'. Da li je to paradoks
prevođenja? Svakako, i to jedan od najboljih", rekla je Mančićeva
okupljenima.
Milica Stojković
Njujork
LOS ANĐELES
Ratovi zvezda
na televiziji
Američki režiser Džordž Lukas, autor sage "Ratovi zvezda", izjavio je da
će njegovi heroji Luk Skajvoker i princeza Lija uskoro stići na TV
ekrane. Adapatacija kultnog filmskog serija za mali ekran trebalo bi
počne za godinu dana. Do tada, počev od 19. maja, publika će u
bioskopima moći da vidi poslednju, šestu epizodu "Ratova zvezda" pod
nazivom "Revenge of the Sith" (Osveta Sita).
