Broj
1007, 10.jun 2005
NOVINARSKA PATKA ILI PROVOKACIJA MEDIJA
LOPOVI I
ŽANDARI
Sadržaj zaplenjenog paketa od 20 kilograma kokaina i još jedan od 25
kilograma vrlo kvalitetnog heroina, čija je vrednost na crnom tržištu
milion evra, poslati su iz policije na analizu. Analize su umesto droge
otkrile - obični prašak za pecivo. Dakle, neko je ranije odneo drogu i
ostavio prašak za pecivo...
Tako
se došlo do saznanja da su tajne veze narkomafije i policajaca iz
odeljenja CIB u Lođu poduže, jer je analizirani paket “heroina” ležao na
polici ravno četiri godine.
Ugledni i inače dobro obavešteni list "Gazeta Viborča" prošlog meseca je
"ispalio" pravu "bombu" kada je objavio da policajci tesno sarađuju sa
gangsterima, razume se, na obostranu korist, i sve to potkrepio navodnim
činjenicama.
"Visoki oficiri Glavne komande policije sarađuju sa gangsterima koji
pljačkaju kamione sa oznakom TIR (oznaka da je roba u takvim kamionima u
tranzitu i ne podleže carini zemlje preko čije teritorije se samo
prevozi). Pod zaštitom policajaca trguje se kradenom robom i oružjem, a
jedan od kupaca je i Glavna komanda policije u kojoj su ugrađeni klima
uređaji upravo kupljeni od kriminalaca", napisao je reporter "Gazete
Viborče".
Nakon žestokih demantija iz Glavne komande i MUP-a varšavski list, čiji
je glavni urednik slavni i beskompromisni kritičar svih negativnih
pojava u Poljskoj, Adam Mihnjik, ubrzo je priznao i objavio da je naseo
svom izvoru, komandantu regionalne policije u Lođu Janušu Tkačiku.
Otkrivanje izvora odmah je uz momentalni otkaz Tkačiku pokrenulo i novu
aferu, ovog puta kao važan presedan za poljsko istraživačko novinarstvo.
Tako se uskovitlala debata - da li je "Gazeta Viborča" smela da otkrije
svoj izvor, ili je trebalo po svaku cenu da ga zaštiti i preuzme
odgovornost na sebe.
U
javnosti je i pored ubedljivog demantija policije pukao skandal.
Iako
je svega nekoliko dana bilo dovoljno da se pokaže kako se ugledni
dnevnik sa optužbom objavljenom 23. maja ovog puta našao u plićaku, da
nikakve bande u Glavnoj komandi nema, a da klimatizacija nije kradena
već uredno kupljena preko tendera, u Ministarstvu unutrašnjih poslova i
administracije i policiji počele su da lete glave.
Neporoverena i netačna storija "Gazete Viborče" i pored svega je naišla
na razumevanje čitalaca, jer se još uvek nije slegla prašina koju su
ranije stvorile razne informacije u medijima da Centralni istražni biro
veselo trguje zaplenjenim narkoticima. Ostavku, koju premijer Marek
Belka nije prihvatio, ponudio je istog dana ministar unutrašnjih poslova
i administracije Rišard Kališ. Ipak, kao prva žrtva sa funkcije je morao
da ode Andžej Brahmanjski, zamenik ministra policije pod čijom
nadležnošću je kontrola rada same policije.
Istovremeno, šef celokupne poljske policije dobio je zadatak da za 10
dana predloži reformu u tom resoru, jer je i poljski premijer javno
iskazao veliko uznemirenje zbog stanja u MUP-u.
Novinarska patka ili provokacija
Iako
je još nerazjašnjeno da li je reč o "novinarskoj patki" ili smišljenoj
provokaciji, ministar Kališ je u dogovoru sa premijerom Belkom najavio
nove čistke u policiji, a povod su - raniji članci u "Gazeti Viborče".
Svi su se prisetili da skandal oko vraćanja zaplenjene droge iz magacina
Centralnog istražnog biroa na crno tržište narkotika, iako je po zakonu
tu drogu trebalo komisijski uništiti, još nije razrešen. "Zbog raznih
oblika prestupa i korupcije, biće otpuštanja iz policije. Reč je i o
aktivnim policajcima i o onima koji su iz policije otišli. Oni u nju
neće moći da se vrate", rekao je ministar Kališ prošle nedelje na
vanredno sazvanoj konferenciji za novinare. On je ujedno i obećao da će
pojačati i takozvanu "policiju u policiji", odnosno unutrašnju
inspekciju koja se bavi prestupima i krivičnim delima samih čuvara reda.
Droga i prašak za pecivo
Za
poljski MUP i policiju ipak je poražavajuće da je afera oko narkotika
izbila u jednom od najuspešnijih odeljenja Centralnog istražnog biroa.
Upravo u gradu Lođ, gde je ova elitna jedinica beležila uspeh za uspehom
u presečanju međunarodnih evropskih kanala šverca droge, utvrđeno je da
se zaplenjena droga vraća na ulicu.
To
je otkriveno proletos sasvim slučajno, kada je CIB u Lođu dobio novog
komandanta Tomaša Figata, koji je počeo da primenjuje novi metod
uništavanja narkotika. Umesto spaljivanja, u kokain i heroin su dodate
supstance koje je trebalo da ga hemijske unište. Figat je bio
zaprepašćen kada je utvrdio da nove supstance ne deluju.
Sadržaj zaplenjenog paketa od 20 kilograma kokaina poslat je zato na
analizu, kao i još jedan od 25 kilograma vrlo kvalitetnog heroina iz
magacina u Lođu, čija je vrednost na crnom tržištu milion evra. Analize
su umesto droge otkrile - obični prašak za pecivo. Dakle, neko je ranije
već odneo drogu i ostavio prašak za pecivo...
Tako
se došlo do saznanja da su tajne veze narkomafije i policajaca iz
odeljenja CIB u Lođu poduže, jer je analizirani paket “heroina” ležao na
polici ravno četiri godine.
"Nadali smo se da je slučaj sa kokainom bio samo jedan eksces, ali sada
podozrevamo da je sve trajalo godinama, a da su odgovorni funkcioneri
bili uvereni da su nekažnjivi", preneli su poljski mediji iz policijskih
izvora u Glavnoj komandi.
Šef
poljske policije Lešek Šreder naredio je kontrolu svih zaplenjenih
narkotika u svim regijama i strogu proveru uslova pod kojim se
uništavaju, a porptarol policije Alicja Hitrek najavila je da će sva
zaplenjena droga ubuduće biti čuvana u centralnom policijskom magacinu.
Biće to tajno mesto i za njega će biti odgovorna dvojica zamenika šefa
policije.
Tužilaštvo u Lođu procenilo je da su za četiri godine korumpirani
policajci na platnom spisku poljskih i međunarodnih narkomafija mogli da
samo iz magacina u Lođu prodaju oko 120 kilograma raznih vrsta droga.
Na
platnom spisku podžemlja su bili i policajci u CIB u Poznanju, gde su
trgovali operativnim podacima sa podzemljem. Ministar Kališ je naredio
da se oba odeljenja i u Lođu i u Poznanju - rasformiraju.
Korumpiran kao policajac?
Pa
ipak, poređenje "korumpiran kao policajac ili lekar" tako često u
Poljskoj do kraja 90-tih godina prošlog veka, bez obzira na najnovije
skandale u policiji, više nije u upotrebi.
Poljaci danas kao najkorumpiraniju kategoriju sugrađana vide političare
i biznismene, verovatno zbog velikih afera koje su istraživale ili
istražuju specijalne komisije donjeg doma poljskog parlamenta, Sejma, a
građani saslušanja svedoka imaju mogućnost da prate u direktnom prenosu
na tv, koja traju kao sapunske opere, bez kraja.
Među
deset novih članica Evropske unije Poljska je najkorumpiranija zemlja,
govore podaci Transparensi internešenel. Ministar Kališ priznaje da je
67. mesto na indeksu TI među 145 zemalja u svetu razlog za zabrinutost,
a da vlada od ove godine prelazi u drugu etapu borbe protiv korupcije.
Prva
faza od 1999. godine do 2004. godine usredsredila se pre svega na
uvođenje nove antikorupcijske zakone i druge propise i usklađivanje tih
dokumenata sa evropskim standardima.
Kališ je kao primere uspešnih i efikasnih zakonskih izmena u prvoj fazi
naveo pre svega mogućnost konfiskacije profita i imovine koji potiču iz
korupcije, čak i kada pripadaju trećim osobama i odustajanje od
kažnjavanja kada se korupcija prijavi policiji.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da iako je već veliki pomak to što se o
korupciji u Poljskoj uopšte govori i što se u javnosti stvara klima da
je reč o zlu protiv koga se treba boriti, prava borba protiv korupcije u
toj zemlji tek predstoji.
Pogrešni potezi vlade
Povodom najnovijih afera i čistki u policiji, sa raznih strana političke
scene upozoreno je da je taj resor suviše ispolitizovan.
Eksperti, kao šef programa "Protiv korupcije" Gražina Kopinjska iz
Fondacije Batorija, ističu da je u prvoj fazi vladine strategije protiv
korupcije učinjeno i nekoliko pogrešnih poteza.
"Dok
su s jedne strane vršene izmene zakona tako da se korupcija onemogući, s
druge su uvedene i takve mere koje korupciji otvaraju vrata, između
ostalih izmene u zakonu o policiji kojima je dozvoljeno da policiju, kao
dopunski izvor, finansiraju i udruženja, fondacije, lokalna samouprava
ili finansijske organizacije", kaže Kopinjska.
Početkom godine ta fondacija je organizovala veliku konferenciju o
problemu korupcije i sa nje uputila vladi preporuke za drugu etapu borbe
protiv korupcije.
Juliuš Galkovski, glavni stručnjak za koordinaciju Antikorupcijske
strategije u poljskom Ministarstvu unutrašnjih poslova i administracije,
izjavio je novinarima da će neke od sugestija MUP iskoristiti.
"Deo
druge etape je delimično odgovor na kritike. Neke predloge iz Fondacije
Batorija smo iskoristili", rekao je Galkovski i dodao da je potrebno da
se na što više nivoa usvoje etički kodeksi i da se utiče na poboljšanje
antikorupcijske klime u društvu.
Vlast sluša savete
Prema oceni Galkovskog, već u prvoj fazi se pokazalo da je policija
zahvaljujući osnivanju posebnih jedinica za borbu protiv korupcije sada
uspešnija u otkrivanju te vrste krivičnih dela.
To
potvrđuju i poslednji podaci Glavne komande policije za prva četiri
meseca ove godine. Policija je vodila 1.664 istrage koje su završile
podizanjem optužbi za korupciju, dok je u istom periodu prethodne godine
otkrivenih slučajeva korupcije bilo oko hiljadu.
Samo
u glavnom gradu Varšavi policija je u tužilaštvo poslala dva puta više
predmeta, a vrednost mita koje su primili činovnici prestonice bila je
20 puta veća i dostigla je vrednost od 500.000 evra.
Daša Pavlović
INTERVJU - HAVIJAR SOLANA
Srbija ima izvanredan potencijal
Srbija ima "izvanredan" potencijal, "izuzetan ljudski kapital"."Ponekad
ima preteran osećaj da je progonjena, osećaj da joj nedostaje vizija
budućnosti, želja i strast da ide u budućnost. Jer, da bi se
napredovalo, mora se za to imati volja, verovati u to", rekao je Solana.
Visoki
predstavnik Evropske unije Havijer Solana ocenio je da Srbija ima veliki
potencijal kao regionalna, demokratska snaga i zatražio da se srpske
demokratske snage objedine oko bitnih pitanja budućnosti države.
U
intervjuu agenciji Beta, Solana je podvukao da srpske demokratske snage
ne smeju gubiti ni trenutka, jer to i građanima uliva poverenje da imaju
vođstvo koje zna da šta je bitno, a šta je od manje važnosti.
On
je ocenio i da su u Srbiji "dobri odnosi nužni između političkih snaga
koje imaju blizak politički program, zajednički cilj, zajedničke poglede
i redosled poteza koje treba učiniti, čak i ako zadrže neke međusobne
razlike od drugostepenog značaja. One u krupnim pitanjima države imaju
obavezu da sarađuju".
Dodao je da oko stepena inflacije ili budžetskog deficita i sličnih
pitanja može biti razlika i oko toga političke stranke i treba da imaju
različite stavove, ali da treba da bude što manje razlika oko krupnih
pitanja, presudnih za budućnost zemlje, kao što je izazov Evrope, izazov
temeljitih reformi koje moraju biti sprovedene.
"To
je bilo i moje lično iskustvo. Na taj način smo mi ostvarili u mojoj
zemlji, Španiji, jednu veoma tešku politički tranziciju. Potom je svaka
stranka krenula sopstvenim putem. Ali je prethodno ostvarena i velika,
usaglašena saradnja, nacionalno jedinstvo, što je bilo presudno da
zemlja krene pravim putem i postane ono što je danas", rekao je Solana.
Na pitanje da li veruje da Srbija ima takav potencijal i sposobnost, on
je rekao da smatra da Srbija ima "izvanredan" potencijal, "izuzetan
ljudski kapital".
"Ponekad ima preteran osećaj da je progonjena, osećaj da joj nedostaje
vizija budućnosti, želja i strast da ide u budućnost. A ja bih voleo da
u tome ima mnogo više snage, jer je to bitno za napredak. Jer, da bi se
napredovalo, mora se za to imati volja, verovati u to", rekao je Solana.
Solana je istakao da je uvek želeo da pomogne Srbiji i rekao da bi "jako
voleo da Srbija odigra ulogu, ispuni zadatak koji joj pripada jer je
regionalna snaga, važna demokratska zemlja na ovom kontinentu".
Na
pitanje da li treba biti optimista kad je u pitanju evropska budućnost,
Solana je odgovorio da je on "potpuni optimista". "Smatram da je napor
koji je dosad ostvaren na kontinentu bio izvanredan i da to ne sme i ne
može doživeti neuspeh".
Zamoljen, takođe, da kaže kako gleda na otpore u Republici Srpskoj da se
izvrši reforma policije i strahovanja bosanskih Srba da bi time bio
prekršen Dejtonski sporazum i doveden u pitanje njihov opstanak i
sigurnost, on je istakao da za to nema nikakvog osnova.
"Niko nema interesa da se Dejton sruši. Niko ne ugrožava, ne preti
bosanskim Srbima. Svi predlozi za reformu policije usmereni su na to da
se državi Bosni i Hercegovini, uz sve što je zamišljeno sastavnim
delovima Dejtona, omogući da postane efikasnija", rekao je visoki
predstavnik EU.
Solana je podvukao da je to važno zato što pitanja unutrašnje
bezbednosti svakim danom postaju sve značajnija i otud je potrebna i
odgovarajuća policijska struktura.
POLITIČKI NEPODOBNI MEDIJI U SLOVENIJI
Janša zaratio
sa Mladinom
"Kada ne bih video svojim očima, ne bih verovao da je tako šta moguće.
Iznenađen sam tako niskim intelektualnim nivoom", komentarisao je čitavu
stvar kolumnista "Mladine" i spoljnopolitički komentator Televizije
Slovenija Jurij Gustinčič.
"Molimo
vas da do daljnjeg ne komunicirate sa nedeljnikom 'Mladina', odnosno da
komunikaciju reducirate na minimum", glasi uputstvo koje je predstavnik
za medije slovenačke vlade Jernej Pavlin poslao svim ministarstvima.
Ova
naredba upućena je pod oznakom "HITNO - Uputstvo za komuniciranje", a
poslato je svim resorima vlade Janeza Janše, na slici desno,
nakon što je "Mladina" od premijera zatražila precizne podatke o tome
kako je izvedeno istraživanje javnog mnenja o promenama zakona o
praznicima i neradnim danima.
"Na
njihova novinarska pitanja najbolje je da ne odgovarate, a ako ocenite
da treba odgovoriti, uradite to sa rečenicom ili dve", nastavak je
"uputstva o komuniciranju" koje već unapred odbacuje svaku komunikaciju
sa politički nepodobnim nedeljnikom.
"Mladina" je svoju nepodobnost stekla činjenicom da je posumnjala u
verodostojnost pomenutog istraživanja, koje je povereno jednoj tek
osnovanoj ustanovi, koja u području ispitivanja javnog mnenja nema
nikakvog iskustva.
Poverenje za taj posao je, očito, dobila činjenicom da ustanovu vode dva
osnivačka člana Zbora za republiku, osnovanog pred prošle parlamentarne
izbore kao nekakav desni pandan Foruma 21, bivšeg predsednika Milana
Kučana, komentar je slovenačkih medija.
Otkrivši uputstvo koje je svrstava u red nepoželjnih, "Mladina" je odmah
uputila pismo predsedniku vlade sa pitanjem da li su takva uputstva u
skladu sa opštim demokratskim i civilizacijskim standardima koji važe u
Sloveniji, članici Evropske unije (EU), ali je dobila odgovor da se
takvo šta ne želi komentarisati.
"Mladina" i drugi slovenački mediji ističu da je Pavlinovo uputstvo
ministarstvima "u svađi" sa zakonom o medijima.
Ovaj
zakon nalaže državnim organima da moraju davati odgovore na novinarska
pitanja. Diskriminaciju medija i novinara pojedinaca u tom smislu ne
dozvoljava ni zakon o pristupu infomacijama od javnog značaja.
Osudu odnosa prema medijima već su izrekli i predstavnici Evropske
federacije novinara (EFJ) i Društva novinara Slovenije (DNS).
"Kada ne bih video svojim očima, ne bih verovao da je tako šta moguće.
Iznenađen sam tako niskim intelektualnim nivoom", komentarisao je čitavu
stvar kolumnista "Mladine" i spoljnopolitički komentator Televizije
Slovenija Jurij Gustinčič, koji je pre nekoliko dana dobio najviše
novinarsko priznanje za životno delo.
Vlada Janeza Janše u ciglih šest meseci vladanja, ušla je u otvoren i u
krajnjem ishodu neizvestan sukob sa medijima.
Nakon što je sačinila novi zakon o Radio-televiziji Slovenija, koji bi
ovu javnu ustanovu trebalo da pretvori u državni medij podložan vladi,
na udaru discipliniranja se našao i najpoznatiji slovenački nedeljnik
"Mladina".
Aleksandar Mlač
Ljubljana
BOSNA I HERCEGOVINA
U Banjaluci
plakati Istina o Srebrenici
U
centru Banjaluke juče su se pojavili plakati pod naslovom "Istina o
Srebrenici", kojima se negira da je Vojska Republike Srpske (RS)
izvršila genocid u tom mestu.
U
centru Banjaluke pojavile su se i fotografije haškog optuženika i bivšeg
komandanta Vojske RS Ratka Mladića.
Plakat "Istina o Srebrenici" napisan je ćirilicom i na njemu se citira
predsednik Fonda za istraživanje genocida Milan Bulajić.
Bulajić je rekao da "pripadnici Vojske RS nisu počinili genocid nad
muslimanima u Srebrenici u julu 1995. godine i da je za ovu tvrdnju
spreman založiti čitavu svoju pedesetegodišnju profesionalnu karijeru".
Gusto kućani tekst na plakatima, kako je banjalučkim medijima potvrdio
sam Bulajić, je deo njegovog intervjua koji je objavljen u beogradskom
"Glasu javnosti".
REPUBLIKA SRPSKA - SREBRENICA
Stručnjaci će
dati mišljenje o Srebrenici
Predsednik Republike Srpske (RS) Dragan Čavić rekao je da pravni
eksperti smatraju da je preteška kvalifikacija da se u Srebrenici desio
genocid.
Čavić je novinarima u Banjaluci pojasnio da najveći broj stručnjaka koji
se bave međunarodnim pravom, pitanjima genocida i ratnih zločina, smatra
da se o Srebrenici može govoriti kao o mestu gde se desio teški ratni
zločin, a da je teško govoriti o tome da se na tom području desio
genocid.
"Pustimo da ocenu o tome daju oni koji su merodavni za to - međunarodne
institucije, koje daju merodavne i konačne kvalifikacije", rekao je on.
Komentarišući pojavu plakata u Banjaluci pod nazivom "Istina o
Srebrenici", kojima se negira da je Vojska RS u Srebrenici počinila
genocid, Čavić je rekao da je to "manifestacija nečijeg mišljenja, a ne
institucionalni stav".
Predsednik RS nije želeo da komentariše informacije prema kojima bi
haški optuženici Ratko Mladić i Milan Lukić uskoro mogli dobrovoljno da
se predaju Haškom tribunalu.
On
je naveo da je svaka dobrovoljna predaja i hapšenje haških optuženika
dobrodošlo za interese RS i njenu poziciju u odnosu na međunarodne
krugove.
Govoreći o novonastaloj krizi u Savetu ministara BiH nakon odluke
predsedavajućeg Adnana Terzića da razreši dužnosti ministra inostranih
psolova BiH Mladena Ivanića, Čavić je odbacio mogućnost da bi
predstavnici Srpske demokratske stranke mogli da zamene predstavnike
Partije demokratskog progresa u toj instituciji.
BOSNA I HERCEGOVINA
Ešdaun
imenovao Sredoja Novića za direktora SIPA-e
Visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun imenovao je Sredoja Novića za
direktora Državne agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA).
Ešdaun je, kako se navodi u saopštenju Kancelarije visokog predstavnika
(OHR), odluku doneo na zahtev premijera BiH Adnana Terzića i posle sedam
meseci čekanja na imenovanje direktor SIPE.
"Imenovanjem Novića visoki predstavnik je podržao evropski princip o
uklanjanju politike iz rada policije postavljajući kandidata kojeg je i
Komisija za izbor Veća ministara BiH ocenila kao najbolje
kvalifikovanog", navodi se u saopštenju OHR-a.
Savet ministara BiH protekla dva meseca nije uspeo da donese odluku o
tome kog kandidata da imenuje za direktora SIPA-e.
Funkcionalna Državna agencija za istrage i zaštitu jedan je od ključnih
uslova iz Studije izvodljivosti koje je pred vlasti BiH postavila
Evropska komisija.
"Sva
odeljenja SIPA-e u potpunosti su operativna. Za samo četiri meseca
Finansijsko -obaveštajno odeljenje agencije, blokiralo je više od 1,3
miliona konvertibilnih maraka nezakonitih sredstava koja se odnose na
organizovani kriminal. SIPA trenutno istražuje 30 slučajeva
organizovanog i teškog finansijskog kriminala", navodi OHR.
Imenovanje Novića na mesto direktora SIPA-e stupa na snagu odmah. Njegov
mandat trajaće četiri godine.
HRVATSKA
Predstavnik UN
pozvao Hrvatsku da reši probleme izbeglica
Predstavnik generalnog sekretara UN za ljudska prava interno raseljenih
osoba Valter Kalin pozvao je hrvatsku vladu da preduzme sve kako bi što
pre rešila preostale probleme izbeglica, saopštila je kancelarija UNHCR
u Zagrebu.
Kalin je posle posete Hrvatskoj zaključio da je, preostao srazmerno mali
broj nerešenih slučajeva izbeglica iz Hrvatske, i da vlada "mora da
preuzme konačan i usklađen napor da bi se i ti slučajevi rešili", navodi
se u saopštenju.
"Posle značajnih ulaganja hrvatske Vlade, preostaje još razmerno mali
broj slučajeva, a to zahteva obezbeđivanje sredstava potrebnih za
rešavanje problema tih ljudi koji već tako dugo čekaju", tvrdi Kalin.
Kalin je na poziv hrvatskog Ministarstva spoljnih poslova i evropskih
integracija od ponedeljka do srede boravio u zvaničnoj poseti Hrvatskoj.
U
saopštenju se navodi da se Kalin tokom posete susreo s predsednikom
države Stjepanom Mesićem, premijerom Ivom Sanaderom, visokim
funkcionerima ministarstava i vlade, ombudsmanom, predstavnicima Veća za
nacionalne manjine, međunarodnih agencija i nevladinih udruženja.
On
je pozvao hrvatsku vladu da preduzme konkretne korake u sprovođenju
preuzetih obaveza kako bi "međunarodna zajednica mogla da skine Hrvatsku
sa spiska zemalja u kojima su nevolje interno raseljenih osoba još
razlog za zabrinutost", piše u saopštenju.
Tokom posete, predstavnik UN-a se sreo i s prognanicima u istočnoj
Slavoniji, i upoznao sa teškoćama povratka u mesta pređašnjeg boravka,
povratka privremeno oduzete imovine, pomoći pri obnovi kuća oštećenih u
vojnim sukobima, i rešavanju stambenog problema bivših nosilaca
stanarskih prava.
On
je takođe, informisan i o naporima koji su preduzeti kako bi se
poboljšala integracija predstavnika nacionalnih manjina u predstavnička
tela i strukture donošenja odluka, dodaje se u saopštenju.
Predstavnik generalnog sekretara UN, prema saopštenju, pozdravio je
opredeljenost na najvišem političkom nivou da se reši taj problem, i
pozivao hrvatsku vladu da, u saradnji s međunarodnim partnerima, razvije
efikasne strategije razvoja i ulaganja za područja koja su najviše
pogođena raseljavanjem.
AVGANISTAN
Oslobođena
oteta Italijanka
Italijanska humanitarna radnica koja je bila kidnapovana u Avganistanu,
Klementina Kantonim, oslobođena je juče i "dobro se oseća" nakon 24 dana
provedena u zatočeništvu, saopštili su predstavnici vlada Italije i
Avganistana.
Četvorica naoružanih ljudi kidnapovala su 16. maja u Kabulu 32-godišnju
Klementinu Kantoni. Njena otmica izazvala je proteste u Avganistanu i
Italiji dok su izveštaji o njenoj sudbini bili kontradiktorni,
uključujući i vest da su je otmičari navodno pogubili.
"Ona
je upravo puštena na slobodu i dobro se oseća", izjavio je portparol
avganistanskog ministarstva unutrašnjih poslova Lutfula Mašal.
"To
je veliko olakšanje", rekao je novinarima u Luksemburgu italijanski šef
diplomatije Đanfranko Fini.
Kako
prenosi italijanska agencija Ansa, otac Klementine Kantoni pojavio se na
balkonu svog stana u Milanu uzvikujući: "Ćerko, pozdravljam te! Hvala
ti!".
Predstavnici zvaničnih vlasti nisu, međutim, želeli da otkriju ni
zahteve otmičara ni njihov identitet. Oni su samo naveli da je reč o
kriminalcima, a ne islamskim ekstremistima.
"Nismo napravili nikakve ustupke otmičarima. (Oslobađanje) je rezultat
mukotrpnog rada policije i čitavog naroda", rekao je novinarima
avganistanski ministar unutrašnjih poslova Ali Ahmad Džalali.
Kantoni, koja radi za agenciju "Ker internešenel ejd", boravi u
Avganistanu od pre tri godine.
NATO I ZAPADNI BALKAN
Ministri NATO
za ulazak Balkana u evroatlantske strukture
Ministri odbrane NATO juče su u Briselu ocenili da "najnoviji napredak"
u reformi odbrane i saradnji sa Haškim sudom može da ubrza uključivanje
svih zemalja zapadnog Balkana u evroatlantske strukture.
Ministri su upozorili da prepreku za to i dalje predstavlja činjenica da
haški optuženici Ratko Mladić, Radovan Karadžić i Ante Gotovina
"izbegavaju pravdu".
Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer rekao je novinarima da nije
upoznat i da ne može ništa da kaže o informacijama da srpske vlasti
pregovaraju s optuženim Ratkom Mladićem o njegovoj predaji Haškom sudu.
Ministri NATO su saopštili da će održati jake snage na Kosovu radi
podrške proceni standarda i mogućim pregovorima o statusu.
Oni
su "pozdravili pokretanje procesa, pod vođstvom UN, sa ciljem da se
ocene standardi, a što bi moglo dovesti do pokretanja pregovora o
pronalaženju političkog rešenja za problem budućeg statusa Kosova".
Generalni sekretar je saopštio da je na zasedanju naglašena potreba
održanja "snažnih snaga Kfora", imajući u vidu predstojeću procenu
standarda, ali je naglasio da je "ono što posle toga može uslediti važno
za Kfor".
Međutim, objasnio je Shefer, ministri odbrane NATO nisu razmatrali
"političku budućnost Kosova".
"Mi
smo i dalje odlučni da, pružajući im pomoć za reforme, pomognemo
zemljama zapadnog Balkana da ostvare ciljeve integracije u evroatlantske
strukture i uspostave demokratska, multietnička i miroljubiva društva",
navodi se saopštenju ministarskog zasedanja NATO.
Ministri odbrane Atlantskog saveza pozvali su zapadnobalkanske zemlje da
"nastave saradnju u regionu, razviju dobrosusedske odnose, kao i da nađu
uzajamno prihvatljiva rešenja i dogovore o otvorenim pitanjima".
U
saopštenju zasedanja je izraženo zadovoljstvo zbog uspešne predaje
misije Sfora u Bosni snagama Evropske unije i nastavka tesne saradnje
između štabova NATO i EU u toj zemlji, u okviru "Berlin plus" dogovora
NATO i EU.
Ministri odbrane NATO su ocenili da to "potvrđuje valjanost bliske
saradnje NATO i EU i u širim razmerama" i podvukli da će biti uloženi
napori da se "dalje razvije strategijsko partnerstvo NATO-EU".
