Broj
1008, 17.jun 2005
NENO BELAN -
AUTOR NAJROMANTIČNIJIH PESAMA
O optimizmu u
doba tranzicije
Ranije je možda bilo manje love u zraku, ali si zato mogao slobodnije da
se krećeš. Nije bilo džungle. U međuvremenu je izraslo svega i svačega.
I razne su se životinje naselile
Splićanin
Neno Belan je autor "najromantičnijih" ljubavnih pesama na BHS jeziku
(bivšem srpsko-hrvatskom) uglazbljenih u pop-rok formi. "Pričaj mi o
ljubavi", "Bambina", "Ostani uz mene", "To su bili dani ljubavi" samo su
neki od hitova Belanovog nekdašnjeg sastava Đavoli na koje su se u
drugoj polovini 80-tih masovno "sekle vene" širom nekadašnje
Jugoslavije. Mada su ratovi, nacionalističke histerije i tajkunske
demokratije doneli neki sasvim novi "duh vremena" , Neno Belan je
nastavio "po starom" - najpre kao solista, a zatim i sa (pratećim)
sastavom Fiumens iz Rijeke, u koju se preselio pre desetak godina.
"Okolina danas jeste drugačija, ali to mene u principu ne zanima. Države
propadaju, vlade se menjaju, ali moj pogled na život se nije promenio",
kaže u razgovoru za Glas. Do Beograda je svratio krajem prošle nedelje.
Branislav Grubački iz zrenjaninskog kluba "Zeleno zvono" u beogradskoj
Galeriji "Ozon" je promovisao svoj "revolucionarni" kulturni projekat
"Novi optimizam", a Neno Belan je došao da pomogne. U rasterivanju
depresije. Zato smo uglavnom i razgovarali o "optimizmu u doba
tranzicije".
Svet oko sebe ne posmatram na takav način da bih išao da ga menjam kao
Če Gevara. Menjam sebe, neki svoj svemir, usmeravam se prepoznavajući
pravu vibraciju. I automatski se menja i prostor oko mene... To je vrlo
jednostavno...
Ali su ljudi, izgleda, zaboravili da nalaze zadovoljstvo u malim
stvarima...
Ja, na primer, uživam u kuvanju. Zovem prijatelje, uvek nas je brdo - ja
kuvam, oni gustiraju... i svi su sa osmehom na licu. I sutradan napišem
pesmu koja je izraz tog zadovoljstva. To je kod mene ta uzročno
posledična veza. Sve zavisi od toga kako poređaš kockice u svojoj glavi.
Nije nemoguće. Ali ljudi valjda previše piju koka-kolu, pa zaboravljaju
na neke bazične stvari.
|
Eksperiment sa klapom
Poslednjih
godina sarađujem sa jednom klapom - to je moj eksperiment - tako da
i moja zanimanja tretnutno idu u tom pravcu. Stvaraju se nove pesme,
otvaraju se neki novi vidici... A sa Fiumensima redovno sviram -
gaža ovde, gaža onde... Srbija? Dođemo tu i tamo. Bili smo nekoliko
puta u Beogradu, nastupali po Vojvodini, u Nišu. Kad se svira, lepo
je, samo što se ne svira dovoljno. Ali, to je druga problematika. U
svakom slučaju, želja sa naše strane je prisutna... |
U ovoj sredini uzrok nezadovljstva su i nerealni "modeli" koji se nude
- ljudi su bez para i posla, a mediji drobe o nekom nepostojećem glamuru.
Kako je u tom smislu u Hrvatskoj...i u Istri?
Isto je tako nerealno, samo je pakovanje drugačije... Možda je malo
poboljšan dizajn (smeh), ali sadržaj je, po mom iskustvu, svuda sličan.
Naravno da tu i tamo postoje neke razlike.. U Istri, na primer, ljudi
bolje žive nego u Dalmaciji - imaju kuće, auta, ovo i ono, ali opet, kad
zagrebeš ispod površine, i tu možeš svašta da nađeš u bilo kojem domenu
života - od međuljudskih odnosa, pa nadalje. I na kraju uvek dođeš do
toga da tvoje lično zadovoljstvo zavisi od tebe. Ne od Rijeke, Splita
ili Novog Sada, Hrvatske ili Srbije...
Neke sredine ipak lakše prihvataju nove ideje, ""furešte"...
Ne znam baš ko bi mene prihvatio da se nisam sam nametnuo. Svako treba
da se izbori za svoj prostor. Život je užasno višeslojna stvar i kada
bih rekao da u nekim stvarima mnogo bolje funkcionišem u Beogradu nego u
Rijeci, mnogi bi se začudili...a to je baš tako.
I Denis Latin je nedavno za temu Latinice izabrao "dilemu" " "da li je
bilo bolje onda (u doba socijalizma) ili sada (kad je "uspostavljena "demokratija"
"). Kako bi, iz tvoje perspektive, izgledala ta paralela?
U ono vreme dobra mi je bila okolina, a sad sam bolji ja (smeh), a
okolina je lošija. U ono vreme je definitivno moglo jednostavnije da se
funkcioniše. Bio si zaštićen sa raznih strana. Sad si ubačen u džunglu,
pa se bori sa lavovima i tigrovima i krči sabljom put (smeh)... Ranije
je možda bilo manje love u zraku, ali si zato mogao slobodnije da se
krećeš... Nije bilo džungle. U međuvremenu je izraslo svega i svačega. I
razne su se životinje naselile. Okolina je postala opasnija i teža za
preživeti. Ali, s druge strane, mislim da sam ja sada kvalitetniji i
bolji nego što sam bio nekad. Jeste da sam u gerili (smeh), ali nema
veze...Uvek je, bar što se mene tiče, neki balans u igri...
P.
Dragosavac
Globtroter
Kosmička crna
rupa digitalne budućnosti
"Nisam
anti-američki nastrojen, daleko od toga, ali ne želim da se sve
reflektuje u američkom ogledalu", kaže istoričar Jean-Noel Jeanneney,
(desno) predsednik Francuske nacionalne biblioteke. Svojim tekstom "Kada
Gugl izaziva Evropu" objavljenim krajem januara u pariskom L Mondu
Jeanneney je u Francuskoj, ali i u dobrom delu Evrope, još jednom
otvorio pitanje evropskog suprotstavljanja angloameričkoj kulturnoj
dominaciji.
Ovaj put za sve je kriv najveći Internet pretraživač - Google,
odnosno projekat Google Print, čiji je cilj da se u
desetogodišnjem periodu na Internet postavi 15 miliona knjiga iz
kolekcije najeminentnijih univerziteta (Harvard, Stenford, Oksford,
Mičigen) i Javne biblioteke u Njujorku.
Filantropski projekat, reklo bi se na prvi pogled, ali se na njega u
Evropi uglavnom gleda drugim očima. Na "starom kontinentu" je, naime,
rasprostranjeno uverenje kako bi jurnjava američke kompanije za profitom
na kraju mogla da rezultira amerikanocentričnom verzijom kako teorijskog
tako i literarnog nasleđa.
"Američka dominacija na Internetu mogla bi da dovede do toga da buduće
generacije na svet gledaju američkim očima", upozoravao je predsednik
Francuske nacionalne biblioteke, apelujući na Evropu da izvši "kontranapad"
ne bi li sačuvala svoj kulturni i politički uticaj. Posle autorskog
teksta u L Mondu, usledili su intervjui u kojima je Jeanneney
dalje razrađivao ideje konkretnih akcija koje bi trebalo preduzeti.
I brzo se pokazalo da nije pričao u prazno. Predsednik Francuske Žak
Širak primio ga je u martu u Jelisejskoj palati, zajedno sa nekolicinom
poznavalaca dotične oblasti - novinara, intelektualaca, političara. U
saopštenju posle sastanka navodi se da je Širak od svojih gostiju
zatražio da razrade plan kako bi francuska i evropska bibliotečka arhiva
mogla brzo da se učini dostupnom na Internetu.
"Ogromni pokret digitalizovanog znanja krenuo je ka svetu. Blagosloveni
izuzetnom kulturnom zaostavštinom, Francuska i Evropa trebalo bi u tome
da igraju glavnu ulogu", zaključeno je tada u zvaničnom slovu iz
Širakovog kabineta.
Nije prošlo ni mesec dana od toga, a čelnici Francuske, Nemačke, Italije,
Španije, Mađarske i Poljske zajednički su predložili stvaranje Evropske
digitalne biblioteke. "Propuštanjem digitalizacije rizikuje se da u
budućoj geografiji znanja mesto tog nasleđa ostane prazno", poručili su
predsednici, uz izražavanje očekivanja kako će se i druge evropske
zemlje pridružiti inicijativi.
Ostaje još da se vidi kako će se ići u realizaciju. Jer, novac je važna
stavka. S jedne strane, Gugl planira da u desetogodišem periodu potroši
između 150 i 200 miliona dolara kako bi digitalizovao 15 miliona knjiga,
dok je, na drugoj, trenutni program skeniranja Francuske nacionalne
biblioteke ima budžet od samo 1, 35 miliona dolara.
Jean-Noel
Jeanneney
smatra da bi tako zahtevan projekat trebalo da finansiraju vlade
evropskih zemalja, što opet dovodi pred dilemu da li će vlade takođe
birati knjige i definisati kriterijume za rangiranje dostupnih
informacija. Jeanneney, tvrdi kako bi kriterijumi trebalo da
reflektuju evropsku viziju istorije i kulture. Intelektualna američka
štampa na to, kroz blagi podsmeh, postavlja retoričko pitanje: "Koja
Evropa? Evropa francuskog, nemačkog i španskog jezika? Ili Evropa 25
članica Evropske Unije?
Budućnost će u svakom slučaju dati odgovor na to pitanje. Ali, sve to se
Srbije ionako ne tiče. Ovde su biblioteke odavno poharane - uzimao je i
raznosio ko je šta stigao - i raspadaju se u zapuštenosti. Koliko se
mari za kulturu vidi se po tome ko sedi u nadležnim skupštinskim
odborima i ministarstvima - tu ne postoji svest da je u kulturu uopšte
potrebno išta ulagati. "Duhovna elita" čak se nosila mišlju da sruši
Narodnu biblioteku kako bi poravnala Plato.
Možda je to stvarno trebalo uraditi. Prekratili bismo sebi muke. "Intelektualni
kadar" koji stiže iz škola i sa fakulteta ionako ne zna da čita… Rečju,
spremni smo za digitalnu budućnost. Bićemo prašina u kompjuteru… Iz dana
u dan predano radimo na tome da u budućoj geografiji znanja sačuvamo
mesto kosmičke rupe.
Predrag
Dragosavac
TV-emisija “Predstava pakla u
pravoslavlju” Zorice Pantelić
Bogataši u
ognjenoj reci
Gde su temelji pakla – u nama ili izvan nas? Kako se pakao predstavlja u
pravoslavlju? Kako ga predstavljaju druge crkve i religije? Da li
različito predstavljanje pakla implicira i različit pristup čoveku? Ovo
su neka od pitanja koja otvara emisija “Predstava pakla u pravoslavlju”
Zorice Pantelić, koja je pre nekoliko nedelja premijerno prikazana na
Drugom programu Radio-televizije Srbije.
“Intrigiralo me je zašto se o paklu u pravoslavnom svetu tako malo
govori. Svima su poznate kompozicije Strašnog suda iz Sikstinske kapele,
dok vrlo malo ljudi zna za mnogobrojne takve kompozicije kod nas”, kaže
Zorica Pantelić, ističući kako je polazna tačka u njenom istraživanju
bila je rečenica velikog engleskog pisca Oskara Vajlda - “Poslao sam
dušu svoju u svemir da ispita tajne zagrobnog života, vratila se duša
moja i kaže – raj i pakao su u tebi”.
Sa
svojom ekipom autorka je obišla više manastira i crkava u Srbiji i
Crnoj Gori, tako da su tv-gledaoci u Srbiji praktično po prvi put bili u
prilici da (na televiziji) vide malo poznate freske sa predstavama
Strašnog suda koje nisu česte u likovnoj ikonografiji.
“Na kompoziciji u manastiru Pustinja vidi se bogataš koji se davi u
ognjenoj reci, što je bio povod da se postavi pitanje kakav je danas
odnos Crkve prema bogatstvu. U Leliću, zadužbini Nikolaja Velimirovića,
na kompoziciji u nežnim pastelnim bojama, urađenoj poput modernog stripa,
vide se Sveti Petar, ključar nebeski, kako sa terazijama meri ljudske
duše, i jasno pobrojana ovozemaljska iskušenja koja vode u pakao –
zelenaštvo, bogatstvo, klevetništvo, zavist, pijanstvo, razvrat i dr. U
manastiru Morača predstavom Strašnog suda dominira aždaja u paklu koja
guta i bogataše i siromahe, i kraljeve i vladike, što znači da na onom
svetu nema privilegija – karta za raj i za pakao kupuje se ovozemaljskim
životom”, kaže Zorica Pantilić.
Njeni sagovornici bili su episkop braničevski Ignjatije, orijentalista i
(protestantski) teolog Aleksandar Birviš i publicista Živica Tucić. Iz
otvorene debate, po autorkinim rečima, kao osnovni zaključak proizlazi
da ne treba bukvalno shvatiti da postoji pakao na nebesima – već da nema
gorih muka od onih koje grešnik može da trpi na zemlji.
“Pošto živimo u materijalističkom svetu, ovakva emisija ima edukativni
karakter – da opomene kako sreća nije i ne mora bude u materijalnom,
pototovu ako je to stečeno zločinom. Mnogo je važniji miran san”, kaže
Zorica Pantelić.
P. D.
SARAJEVO
Bijelo dugme i 60.000 rokera
Na stadionu Koševo u Sarajevu je, uz veliko obezbeđenje i više od 60
hiljada posetilaca, održan koncert "Bijelog dugmeta", jedne od
najpopularnijih rok grupa nekadašnje SFRJ.
To
je, nakon 16 godina, bio prvi koncert "Bijelog dugmeta", koji će
nastaviti turneju u Zagrebu 22. juna i u Beogradu 28. juna.
Koncert je trajao više od tri sata, a svoje pjesme izvodila su sva tri
pevača "Bijelog dugmeta" Željko Bebek, Alen Islamović i Mladen Vojičić
Tifa, a Goran Bregović svirao je gitaru.
Takođe, na pozornici su bili članovi grupe "Nostalgija" iz Hrvatske i
članovi benda Gorana Bregovića "Orkestar za svadbe i sahrane".
Uoči
koncerta špekulisalo se da bi nastup "Bijelog dugmeta" mogao biti
otkazan zbog zahteva udruženja građana iz Sarajeva da se ne dozvoli
njihov nastup, ali je sve proteklo bez incidenata.
Tenzije
pred koncert podigao je intervju koji je Goran Bregović dao sarajevskom
nedeljniku "Dani", i u kojem je izjavio da do sada "nije želeo da svira
za Alijino Sarajevo".
Nakon tog intervjua, udruženje građana iz Sarajeva - "Zelene Beretke",
zatražilo je od vlasti BiH da ne dozvole održavanje tog koncerta, a
Bregović je nazvan portparolom velikosrpske politike.
Dan
uoči koncerta primljena je i lažna anonimna dojava da je u sarajevskom
hotelu Holidej in, u kojem su odseli članovi "Bijelog dugmeta",
podmetnuta bomba.
Koncert je obezbeđivalo oko dve hiljade policajaca i pripadnika
privatnog obezbeđenja.
Sudeći po registracijama autobusa i automobila, na koncertu su bili
prisutni ljubitelji "Bijelog dugmeta" sa prostora cele nekadašnje SFRJ.
“Muharem muzika oči života” osvojio GRAN PRI festivala
Na
upravo završenom 11- tom Internacionalnom Festivalu lokalnih i
regionalnih TV stanica "Golden Beggar" u Kosicama, Slovačka,
dokumentarni film "Muharem muzika oči života" osvojio je GRAN PRI
festivala.
Festival
je osnovala City TV Foundation i ove godine predstavio je filmove i tv
programe iz više od 30 zemalja iz celog sveta sa 4 različitih
kontinenata.
Primajući Gran Prix producent filma Ivan Hadži Zdravković je rekao:
"Slogan festivala je 'Otvorimo oči" i upravo je naš junak slepi muzičar
Muharem svojim optimizmom nama otvorio oči"
Reditelj filma Željko Mirković govori o njegovim motivima za rad na ovom
filmu:
-
Muharem pokazuje svojim primerom da svaki čovek pojedinačno za sebe
predstavlja jedno čudo. On je uprkos svim problemima koje mu je život
doneo uspeo da nađe svoj put i istraje na njemu. Odbio je jedino rešenje
za integraciju koje mu je društvo ponudilo kao slepoj osobi - da pravi
četke i metle, izabrao je da bendžo bude njegov prozor u svet.
Optimizam kojim zrači može samo da ohrabri gledaoce i da im pokaže da
život treba voleti i da svako u životu ima svoje mesto i da pokaže da
je komunikacija uvek moguća.
"Muharem
muzika oči života" je priča o slepom Romskom muzičaru, izbeglici, koji
sa svetom komunicira preko svoje muzike, preko svog bendža.
Film
o neprestanoj borbi za život. Film o nadi.
Trajanje: 28 min.
Producija: Filmska i video produkcija KRUG
Reditelj: Željko Mirković
Scenario: Željko Mirković, Ivan Hadži Zdravković
Direktor fotografije: Ivan Hadži Zdravković
Montažer: Darko Ković
Muzika: Muharem Redžepi
Dizajn zvuka: Aleksandar Perović, Milan Cekić
Uloge: Muharem Redžepi, Turkijan Redžepi, Abel, Redžepi
Film
podržali: Ministarstvo Kulture Republike Srbije, Fond za Otvoreno
društvo Srbija i Grad Niš.
Ukradena Gojina slika nađena u Crnoj Gori
Istražni sudija u Podgorici će početi da radi na ispitivanju okolnosti
pod kojima je u Crnu Goru dospela slika "Grof Ugolino", koja se
pripisuje španskom slikaru Francisku Goji, a koju je policija prošlog
utorka pronašla u kući braće Dejana i Gorana Mugoše u mestu Donja Gorica.
Braća Mugoša biće, prema najavama iz policije, tokom dana predata
istražnom sudiji, a u postupku treba da bude utvrđeno da li su pripadali
međunarodnom lancu preprodaje ukradenih umetničkih dragocenosti.
Zbog
pretpostavke da je u pitanju upravo organizovani kriminal, istražnom
postupku prema braći Mugoši prisustvovaće i Specijalni tužilac Crne Gore
za organizovani kriminal Stojanka Radović.
Prema nekim informacijama, dostupnim javnosti, braća Mugoša nisu ukrali
pomenutu sliku već su je dobili od jedne osobe, kao zamenu za dug.
Slika je nestala u Torinu, u decembru 2001.godine, a za njom je sve do
pronalaženja tragao Interpol. Vrednost slike, koja je rađena u ulju na
platnu i veličine je poštanske koverte, procenjuje se na oko pola
miliona eura.
Na
slici je predstavljen jedan od mračnih likova iz Danteove "Božanstvene
komedije".
Pronalazak Gojine slike u Podgorici je, prema informacijama upućenih,
prvi zvanično zabeležen slučaj krijumčarenja slika iz neke države u Crnu
Goru.
Zabeleženo je, međutim, više slučajeva krađe umetnina iz Crne Gore, od
kojih su neke pronađene i u drugim zemljama.
