Broj
1010, 8.jul 2005
KLUB SA
MARAKANE DOBIO NOVOG PREDSEDNIKA
Piksi vodi
Zvezdu
Crvena zvezda je tačno u 19.25 dobila novog predsednika. U narednih pet
godina na čelu najtrofejnijeg kluba Srbije i Crne Gore, prema očekivanju,
stajaće peta Zvezdina zvezda, Dragan Stojković Piksi. Za Stojkovića je
glasalo 59 od 66 prisutnih delegata Skupštine, protiv nije bio niko, dok
su sedmorica delegata, i to predstavnika navijača, bili uzdržani.
|
EMOCIJE I
OBEĆANJA
Dragan Stojković Piksi je veoma emotivno predstavljao svoj izborni
program. Nekoliko rečenica vredi i treba da budu zapamćene:
"U Zvezdu dolazim kao materijalno obezbeđen čovek. Dolazim da radim
zato što volim našu Zvezdu. Dolazim iz ljubavi i morala. Jer, Zvezda
me je izgradila. I zato, dolazim da se odužim."
novčanim problemima Piksi je rekao:
"Finansije nisu i neće biti ono što će nas kočiti. Novac se mnogo
lakše pronalazi nego jedan pravi igrač ili trener. Pare se štampaju,
zvezde se rađaju."
O budućnosti najbolje govori rečenica:
"Crvena zvezda vredi onoliko koliko pokaže u obračunima protiv
Bajerna, Reala, Mančestera, Milana, Marseja, Anderlehta… Da, danas
su bolji od nas. Možda i mnogo bolji. Ali, naša je obaveza da ponovo
budemo sa njima rame uz rame."
O pojačanjima iz inostranstva:
"Niko ne sme da se protivi dovođenju inostranih igrača, trenera,
bogatih sponzora. Nećemo postavljati nikakve granice."
Koliko voli Zvezdu, Dragan Stojković je pokazao u nekoliko navrata u
svom govoru:
"Procene pokazauju da šest milioni ljudi širom planete navijaju za
Zvezdu. Slušaću ih tokom utakmice, pratiću njihov huk. I razumeću ih
vrlo dobro, znajte to. Znam šta koji zvižduk znači, znam kada je
aplauz pun, a kada prazan, znam poruku praznih stolica." "Gledaćete
me i u svlačionici, i na terenu, i u kancelariji. Ne da bih
naređivao ko šta da radi, već da bih lično izgradio osećaj
zajedništva i kolektiv vredan uspeha. Greške ću prvo tražiti u sebi,
a tek onda u drugima."
|
Trajala je Skupština Crvene zvezde nešto više od 90 minuta. Bez ikakve
rasprave, jednoglasno su usvojeni izveštaji Upravnog odbora i Nadzornog
odbora, s tim što je, takođe jednoglasno, usvojena i ostavka dosadašnje
uprave. Treća tačka dnevnog reda trebalo je da bude glasanje o
povlačenju sa funkcije Dragana Džajića.
Dragan Stojković Piksi
Glasanja ipak nije bilo, već je predsedavajući radnog predsedništva
Tomislav Zeković sam konstatovao da je Skupština Crvene zvezde primila
znanju Džajićevo saopštenje od 28. maja i njegovu odluku da se zbog
zdravstvenih problema povuče sa funkcije.
Predsednik Kadrovske komisije Krcun Dragović je u kratkim crtama upoznao
prisutne u medija centru na stadionu o predlogu te Komisije da novi
predsednik bude Dragan Stojković. Posle njega, praćen burnim aplauzom za
govornicu je izašao Stojković i u 11 tačaka izložio svoj program. Između
ostalog, Stojković je rekao:
-
Danas, na dan izbora, ne birate za ili protiv Dragana Stojkovića, birate
najbolje rešenje za klub i zato delujte po savesti. Povedite Crvenu
zvezdu stazama uspeha, dizanjem ruke podržite put, a ne čoveka.
Glasanje je bilo gotovo svečarsko. Visoko u vazduhu se našlo 59 žutih
kartona, na kojima je pisalo "za", i samo sedam plavih na kojima je
pisalo "uzdržan". Oni crvene boje, sa natpisom "protiv" na Marakani u
sredu nisu bili u upotrebi. Odmah posle izbora novi predsednik je
nazdravio prisutnima šampanjcem.
Od Džajića telegram
Stolica na kojoj je na belom papiru
bilo ispisano ime Dragana Džajića i broj 73, ostala je prazna. Nije
dojučerašnji predsednik crveno-belih došao na izbornu Skupštinu, nije
bilo primopredaje dužnosti uz stisak ruke i škljocanje fotoaparata.
Džajić nije došao, ali je pred kraj
sednice stigla njegova svojeručno napisana čestitka Stojkoviću:
"Piksi, čestitam ti na izboru za
predsednika FK Crvena zvezda. Očekujem da ćeš radom i znanjem ostvariti
još bolje rezultate na domaćoj i međunarodnoj sceni."
SAŠA ĐORĐEVIĆ STAVIO TAČKU NA PREBOGATU KARIJERU
Iz "Pionira" u
nezaborav
Kada se legenda, Sale nacionale oprašta od košarke, onda to mora da bude
nezaboravno! Tako je i bilo. U "Pioniru" je upriličen spektakl, dostojan
takvog asa, glamurozan, na onaj holivudski način. Naravno, ipak je to
bilo na naš način, jedinstven, na način Saše Đorđevića, jedinstvenog.
Okupilo se oko 8.000 ljudi na tribinama u beogradskom hramu košarke, a
na terenu asovi, svetski, najveći, predvođeni Aleksandrom Sašom
Đorđevićem. Podelio je Sale nesebično slavu sa svim legendama na parketu,
asistirao i pogađao kao na svim velikim takmičenjima. Neopisiva
spontanost u ponašanju svih učesnika, takvih neponovljivih igračkih
veličina svetskog glasa, do predsednika Srbije Borisa Tadića.
Malo
je nedostajalo da u teren utrče, i to u odelima, legendarni Kića i Praja,
koji su se non stop "propinjali" iz prvog reda kraj aut linije i "huškali",
prozivali ljute rivale na parketu, zamerali im na neslaganju u odbrani,
tražili žešće duele od Divca, Rađe, Kukoča, starog dužnika Dina Menegina,
koji se sve vreme dobroćudno smeškao, baš kao i poletni veteran Riva.
U
jednoj akciji Divac je nagovorio Menegina da šutne trojku, u nadi da
vremešni i elegantno popunjeni slavni italijanski centar neće dobaciti
loptu do koša. Lopta je ipak stigla do Rađe ispod koša, Divac se ljutio
na njega. U istom "agresivnom" raspoloženju Vlade, Sale i družina iz
petorke snova vršili su i "pritisak" na sudije Beloševića, Ramusovića i
Neškovića, Divac je zvižducima tražio podršku i od publike.
Scena za pamćenje je bila i kada su Divac i Rađa podigli na ruke
mlađanog saigrača, dečaka Dimitrija Veselinovića da poentira. U publici
mnogima je zastao uzdah, mnogi su se pitali šta bi bilo da su momci sa
parketa ostali zajedno, u jednoj državi. Isti oni dečački osmesi
Paspalja, Kukoča, Cvijetičanina, sve to razneženo su posmatrale
trenerske veličine: Maljković, Ivković, Pešić, Obradović, Vujošević.
Neko iz publike, posle promašaja pinira Dimitrija dobaci: "Sad će Dule (Vujošević)
da ga menja!" Opaska koja je izmamila osmehe.
Stigao je Sale da odigra odbojku sa Kićom i Mokom, daruje ih dresovima,
ostale poklonima, a Menegina i ogromnim makazama koje su asocirale na
neka dešavanja iz prošlosti, kada je Grbović to "oružje" hteo da
iskoristi, u jednoj tuči baš na utakmicama sa Italijanima.
Posle meča, nikad šarmantniji Kukoč je rekao:
-
Pustili smo slavljenika da pobedi, morali smo. Oduševljen sam prijemom,
Beograd me je dočekao kao što me je i ispratio 1991. godine, aplauzom.
Kad
je Kukoč krenuo, Divac je dodao:
-
Odoše, sad možemo da ih ogovaramo! - posle se ipak uozbiljio. - Sale je
zaslužio ovakav veličanstveni oproštaj. Na njegov poziv sam došao u
Partizan i mnogo toga smo zajedno prošli. Publika je pokazala kako se
respektuje veličina, a Đorđević to jeste, ne samo u našoj, već i
svetskoj košarci. Drago mi je što su Saletovi prijatelji i van granica
njihovih zemalja doživeli ovacije. Meni je zadovoljstvo što sam skoro
celu karijeru bio tu negde, uz njega.
Oproštaj Đorđevića je praktično oproštaj generacije, koja je srce
ostavila za ovu zemlju.
-
Tako ispada - rekao je Divac. - Nadam se ne samo da smo ostavili pravi
putokaz generacijama koje dolaze. Nas je krasilo drugarstvo, privrženost
sportu, imali smo respekt jedan prema drugom i rezultati nisu mogli da
izostanu.
Legendarnom centru je žao što ovakve manifestacije nisu češće.
-
Hiljadu puta sam govorio da su oproštajne mečeve zaslužili Kićanović,
Dalipagić, Slavnić, Ćosić, Paspalj, Danilović, Savić… Sve su to velikani
naše košarke.
Svetislav Pešić
- Bilo je mnogo lepo, a na kraju je slavila domaća ekipa, uz malu
pomoć sudija! Sjajan je osećaj kada te publika i svi ostali ispoštuju na
ovakav način. Sale je to zaslužio. Za sve nas je važno što je ovakva
priredba održana u Beogradu, i što su svi bili prezadovoljni.
Dejan Bodiroga
- Prelepo sam se proveo, kao i svi ostali. Drago mi je što sam bio
akter oproštajnog meča i što je publika napravila sjajnu atmosferu.
Gledaoci su pokazali da poštuju i poznaju košarku i košarkaške veličine.
Vladimir Radmanović
- Ja sam prezadovoljan, mogu samo da zamislim kako se Sale osećao.
Na najlepši mogući način se oprostio i želim mu sve najbolje u
budućnosti, a mi ostali nastavljamo našim putem. Da publika ne bi
gledala samo penzionersku košarku, potrudili smo se na kraju. Trudili
smo se da se ne obrukamo, jer je na parketu bilo pola reprezentacije.
Nikola Lončar
- Sale je uvek bio pun pozitivne energije, i pravi predvodnik na
terenu i van njega. Suvišno je pričati šta znači njegovo ime u
košarkaškim krugovima. Gde god je bio ostavljao je neizbrisiv trag. Ovaj
oproštaj je potvrdio njegovu veličinu.
Radoslav Nesterović
- Šta reći, pravi spektakl. Mnogo zvezda na jednom mestu, prepune
tribine, gotovo je nemoguće naslediti takvu generaciju u kojoj su bili
Đorđević, Divac, Rađa, Kukoč, Danilović… Toliko su uspeha imali u
karijeri još jednom su pokazali kakvi su igrači, ali i ljudi.
Marko Milić
- Imao sam sreću da u Realu i Skavoliniju igram sa Đorđevićem. On je
košarkaš svetskog kalibra, a znam da je još bolji čovek. U to sam se
mnogo puta uverio. Ovakav oproštaj je zaslužio. Utakmica je bila puna
emocija. Više sam premotavao film o Đorđevićevoj karijeri, njegovim
sjajnim partijama i odlučujućim poenima, nego razmišljao o meču.
Željko Rebrača
- Ovo je nešto predivno, nešto što svaki igrač može samo poželeti i
o čemu može maštati. Saša je zaslužio ovakav oproštaj. Pokazao je još
jednom koliko je veliki igrač.Žarko Paspalj
Žarko Paspalj je dobio veliki aplauz publike i odmah posle postignutog
koša napustio je igru. Zdravlje mu ne dozvoljava više košarke, ali
emocija je imao i previše:
- Niko ne voli da se oprašta od nečega. Mi smo bili tu da Saletu
pomognemo. Jednostavno, došao je trenutak da kaže zbogom košarci, iako
bi bilo bolje da nastavi karijeru. Publika je bila divna, svi su
pokazali koliko vole i poštuju Đorđevića.
Igor Rakočević
Naslednik Aleksandra Đorđevića u nacionalnom timu Igor Rakočević
takođe je imao reči hvale:
- Sve nas jednog dana čeka oproštaj. Drago mi je što sam dobio poziv da
učestvujem na meču koji je upriličen u čast jednoj od naših najvećih
legendi. Sale je mnogo zadužio i nas mlađe igrače čuvenim trojkama,
pobedama.
Luka Pavićević
Posle dužeg vremena Luka Pavićević je na spektakularnom meču video i
nekadašnje saigrače iz Jugoplastike:
- Ovo je bio sjajan oproštaj Đorđevića od velike karijere. Znajući njega,
to ujedno znači i početak novog isto tako uspešnog perioda. On je
jednostavno takav čovek. Imao sam priliku i da se vidim sa Rađom,
Kukočem, Tabakom iz splitskih dana i naravno da su emocije proradile.
Jelena Mrđenović
Srpska
“djevojka za milion dolara"
Da boks više nije u vlasti ratobornih i odvažnih muškaraca pokazuje i
slučaj Jelene Mrđenović, Kanađanke srpskog porjekla, simpatične i naoko
nježne djevojke koja se za kratko vreme plasirala u sam vrh ovog "muškog"
sporta.
Na
prvo mjesto rang liste u ženskom boksu u lakoj kategoriji Jelena je
stigla relativno brzo - za samo dvije godine koliko je profesionalni
bokser. A samo u zadnjih nekoliko mjeseci sa četvrtog plasirala se na
prvo mjesto. Međutim kako ističe tu pozicuje tek treba da odbrani i to u
novembru u Sjedinjenim američkim državama kada bi i zvanično trebala
dobiti titulu najbolje na svijetu.
Veliku zaslugu za njen uspjehu ima i njen trener Milan Lubovac,
porodični prijatelj, koji je prije nje, kako nam je rekla Jelena ,
trenirao sve i svakoga u sjeverno američkom profesionalnom boksu.
Ova
mlada žiteljka Edmontona, glavnog grada kanadske provincije Alberta,
svoj radni dan započinje u šest ujutro kada odlazi na trčanje. Posle
toga je angažovana u očevom porodicnom biznisu, a svaku veče trenira po
četiri sata.
- Ja
praktično i nemam slobodnog vremena, posebno pred pripreme za boks meč.
Mnogi moji prijatelji to razumiju - otkriva nam Jelena i dodaje da
trenutno nema ni dečka, ali da će naći vremana za nekog vrednog pažnje
ukoliko se pojavi.
-
Moj cilj je prvo mjesto u svijetu. U principu se nikud ne žurim, mnogi
se i do 35 godine bave ovim sportom. U okviru moje kategorije mogu da
osvojim tri različite titule. Ja bih voljela da osvojim bar dvije i još
par godina da ih odbranim. A za kasnije videćemo...
Ljubav prema ovom neobičnom sportu za žene Jelena je nasledila od svoga
oca. - Kao mala stalno sam gladala boks sa tatom, koji je veliki
bokserski navijac. Ja sam se aktivno bavila košarkom i nakon povrede
članka odlučila sam da okušam boks i nikad se nisam pokajala. Jelena
smatra da je iz godine u godinu sve više mladih djevojaka koje se bave
ovim borilačkim sportom i da je veliki doprinos popularizaciji ženskog
boksa u svetu dala je Laila Ali, kćerka poznatog boksera Muhameda Alija.
Međutim do meča sa njom ipak neće doći iz prostog razloga što je Laila
skoro duplo teža on nje.
Jelena naglasava da ima i veliku podršku sprske zajednice u Edmontonu i
da se joj Srbi stalna publika na svakom meču. - Mnogi me prate kad imam
meč i u drugim gradovima Kanade to mi puno znači. Volim da se borim pred
našim ljudima.
Aleksandra Ković-Bodiroza
ČETIRI
TENISERA SRBIJE I CRNE GORE MEĐU NAJBOLJIM TENISERIMA SVETA
Moderna
renesansa
Prvi put u istoriji dogodilo sa da čak četiri tenisera pored čijih imena
se vijori zastava naše zemlje pronađu svoje mesto među prvih sto igrača
sveta. Dve dame, Jelena Janković i Ana Ivanović nalaze u samom vrhu, top
20, dok su Janko Tipsarević i Novak Đoković ostvarili takođe više nego
zapažen napredak.
Još od Monike Seleš, koja je dugo vremena bila na tronu ženskog tenisa,
zatim bljeska Jelene Dokić, ovaj sport nije imao toliko uspeha u
konkurenciji lepšeg pola. Ako je Mala Mo i prošlost igre sa reketima,
onda Jeca Nacionale i Ana čine istinsku renesansu takvih vremena, ali i
sigurnu budućnost u kojoj će, uz još jači rad nego do sada, napraviti
nešto o čemu će sve dugo pričati, i na čemu će nam zavideti.
Dvojica momaka, Tipsarević i Đoković takođe imaju na koga da se ugledaju
kad su legende tenisa u pitanju. Boba Živojinović, čija slava ni danas
ne bledi, po mnogo čemu je uzor mladim igračima, ali pomenuti mladići
nemilosrdno streme da od učenika postanu učitelji.
Da li ironija, ili ne, ali "četvorka" je bljesnula na travi. To je
podloga kakve u Srbiji i Crnoj Gori nema, što otežava pripreme pred tako
važne turnire, kao što je Vimbldon. Međutim, to ne smeta mnogo našima da
pariraju i pobeđuju one igrače koji na tacni dobijaju sve što požele.
19. Jelena Janković
Teniska kraljica SCG Jelena Janković na londonskoj travi odigrala je
svoj najbolji gren slem turnir do sada. Plasirala se u treće kolo
prikazavši jedan od najlepših mečeva koji je viđen na ovogodišnjem
Vimbldonu. Još jednom je dokazala da je jedna od najtalentovanijih i
najvećih potencijala ženskog tenisa današnjice. Sama činjenica da je sve
svoje uspehe izradila oslanjajući se na samu sebe, da je do 18. pozicije
na svetu došla bez trenera i pratećeg tima ljudi koji idu uz svaku
vrhunsku teniserku, govori koliko je Jelena velika.
Koliki će biti strah i trepet videće svi kada fizički ojača, što joj je
najveća mana. Iako je najslabija među top igračicama, sa njima se
briljantno nosi, na sebi svojstven način.
Sezonu 2004. Jelena je završila na 28. poziciji, a 16. maja ove godine
spustila se na najbolji rang do sada, poziciju 18. Trenutno je 19. na
svetu. Igrala je u 2005. godini fnale milionskog turnira u Dugaiju (beton),
polufinale na WTA turniru u Berlinu (šljaka), finale u Birmingemu (trava),
treće kolo Otvorenog prvenstva Engleske. Dakle, specijalista za sve
podloge.
Uspone na svetskoj listi Jelena će nastaviti na turniru u Kaliforniji.
Novi trener prvog reketa plavih dama Jelene Janković je Rus Roman
Savočkin. Ovaj vrsni teniski znalac je poslednjih 12 godina vodio
najboljeg tenisera SCG Janka Tipsarevića.
20. Ana Ivanović
Plava princeza, sedamnaestogodišnja Ana Ivanović koracima od sedam milja
grabi ka cilju koji je zacrtala još onog dana kada je prvi put uzela
reket u ruke - postati prvi reket sveta. U 2004. ušla je kao 706.
igračica planete, a okončala je na 96. poziciji. Prvenstveni plan i cilj
za tekuću godinu tinejdžerke iz Beograda bio je plasman u prvih 50.
Nadmašila je i samu sebe, očarala celi svet svojom igrom, rezultatima,
ali i lepotom. Prošlo je tek pola ovogodišnje sezone, a mlada zvezda je
u top 20.
Odmah na početku sezone, na prvom turniru, okitila se titulom i to prvom
WTA u dalekoj Kanberi. Usledile su blistave partije na gren slem
takmičenjima, ali i na WTA. Igrala je četvrtfinale nezvaničnog petog
gren slema u Majamiju, polufinale u Varšavi, četvrtfinale na Rolan
Garosu, zabeležila je skor od 31 pobede i samo deset poraza. Trenutno
Ana odmara zasluženo, a prvi turnir u nastavku sezone odigraće u Torontu.
91. Janko Tipsarević
Prvi vitez SCG tenisa Janko Tipsarević ove godine probio je granicu
čarobnih 100 u nekoliko navrata. Najbojlji rang dostigao je drugog maja
kada je bio na 90. mestu. Maestro plavih odigrao je u dosadašnjem delu
2005. najbolje mečeve u karijeri i zabeležio najveće pobede. Od njih
svakako treba izdvojiti kao posebne trijumfe protiv braće Rohus u Devis
kupu u Beogradu, kao i eliminaciju Slovaka Hrbatija u prvom kolu
Otvorenog prvenstva Francuske.
Prethodnu sezonu u kojoj je imao rezultatskih klackalica, uspona i
padova na ATP listi, što prožima njegovu karijeru i ove godine završio
je 160 mestu na ATP listi. Sada je 91. a cilj je da do kraja ove godine
bude među rpvih 50. Realno je, ukoliko nastavi sa igrom koju je
demonstrirao na nekoliko poslednjih mečeva.
94. Novak Đoković
Zlatni dečko našeg tenisa Novak Đoković čvrsto se drži svoje uzlazne
putanje i izdanja na koja nas je već godinama navikao. Godinu je započeo
na 202. mestu ATP liste, već je dogurao do 94. i veličanstveni krug 100.
Mnogo rada i truda iza toga stoji, prolivenog znoja, upornosti. Na tri
ovogodišnja gren slema gde je debitovao, glatko je prolazio uvek
nemilosrdne kvalifikacije i u glavnom kosturu se sudarao sa imenima koja
nekim igračima ostaju samo san. Pokazao je da se može ravnopravno nositi
sa bivšim kraljem šljake Argentincem Korijom, nezgodnim na travi
Francuzom Grožanom.
Osvojio je već tradicionalno za rođendan u maju - titulu. Ovaj put je to
bilo na čelindžeru u Italiji, San Remu. Cilj Novakov na početku godine
je bio da završi u top 100, a već je ispunio zadatak, tako da su sada
apetiti sa razlogom veći. Novi cilj je top 50. Prvi put ove godine je
igrao na travi, i zabeležio najbolji rezultat u karijeri koji mu je i
doneo proboj među 100. Od sada Novak više ne mora kroz kvalifikacije na
gren slemovima, a gledaćemo ga uglavnom na najvećim ATP turnirima.
PREDRAG
DANILOVIĆ
Deci na dar
Kolege iz Partizana, iz reprezentacije, prijatelji za ceo život Predrag
Danilović i Aleksandar Đorđević su mnogo puta zajedno učestvovali u
slavljima, pisali noviji deo istorije našeg trofejnog sporta. Za 13
godina sa Partizanom su se popeli na krov Evrope i još tada proglašeni
za najbolji bekovski par Starog kontinenta.
- Kompletna manifestacija je sjajno protekla - rekao je Danilović. - Još
lepše je kada se zna da ceo prihod ide deci.
Srećan sam zbog Saleta, koji je i nama priredio veliko veče. Uostalom,
on je i isticao da će to biti naše veče, svih onih koji su tokom
karijere bili oko njega.
Sličan oproštajni meč je imao i Danilović, ali ne u našoj zemlji, već u
Italiji, koji je priredio Virtus.
- Pitajte Savez zašto nijedan igrač nije imao oproštaj. Ne samo ja, već
i ostali košarkaši, koji su ostavili trag. Iz Saveza se verovatno ne bi
setili ni Saletu da naprave oproštaj, već je on to sam organizovao
zajedno sa UNICEF. Italijani su meni priredili oproštaj i u neku ruku mi
to pričinjava još veću čast.
VATREPOLO
Grčka pobedila
SCG 8:7
Vaterpolo reprezentacija Grčke pobedila je u prvom kolu polufinalnog
turnira svetske lige u Torontu reprezentaciju Srbije i Crne Gore
rezultatom 8:7.
Grci su zasluženo slavili jer su vodili su od samog početka a vidno
umorna reprezentacija SCG uspela je samo dva puta da izjednači, prvi put
na samom početku susreta - 1:1.
Najveća prednost Grka je bila dva gola. Sredinom poslednjeg dela Šapić
je uspeo da izjednači na 6:6 i činilo se da je preokret moguć. Međutim
Sanda i Afrudakis su postigli dva gola da bi 80 sekundi pre kraja naš
najbolji igrač Šapić smanjio na 8:7.
Imali
su igrači SCG još jedan napad. Gojkovićev šut je završio u korneru a
Šapic u poslednjem sekundu nepropisno ometan nije savladao golmana Grka.
"Očekivao sam da će put i aklimatizacija učiniti svoje. Jednostavno
rečeno nismo se u vodi mnogo kretali", rekao je selektor Petar PorobicH
nakon utakmice.
Vanja Udovičić je dodao da je ekipa želela trijumf.
"Nismo mogli, uhvatili su nas nervoza i brzopletost. Zato nismo uspeli
mada smo u nekim delovima igrali jako dobro odbranu", rekao je Udovičić.
U većem delu susreta zbog lošeg zdravstvenoig stanja nije igrao kapiten
Vujasinović.
Sledeći protivnik plavih je Nemačka.
U drugom susretu Španija je savladala Kanadu 14:7.
Meč protiv Grčke pratilo je nekoliko stotina navijača SCG.
Finalni turnir svetske lige igra se od 11. do 14. avgusta u Beogradu a
SCG je kao domaćin obezbedila učešće.
Raspored
utakmica:
8.juli
CAN - SCG 7 p.m.
CAN - GRE 8.30 p.m.
9.juli
ESP - GER 5 p.m.
CAN - GRE 6.30 p.m.
10.juli
SCG - ESP 1 p.m.
CAN - GER 2.30 p.m.
FUDBAL
Vermezović:
Ne sumnjam u Ligu šampiona
- Ne razmišljamo
o Ligi šampiona. Rekao sam već da je ta prva utakmica sa Šerifom za nas
ravna finalu i još uvek stojim iza toga. Trudićemo se da svemu
maksimalno pristupimo, jer je to prvi meč u sezoni i sigurno će biti
težak, ali verujem da će sve po Partizan biti u najboljem redu - rekao
je trener Partizana Vladimir Vermezović posle 17 dana priprema na Tari,
koje su definitivno ukorenile njegovo mišljenje da sa generacijom koja
je u minuloj sezoni postavila neke nove parametre vrednosti srpskog
fudbala može i korak dalje, do elitnog takmi-čenja u Evropi.
Svaki početak je
težak, pa ni ovaj Vermezovićev na Tari nije bio med i mleko. Sa strane
gledano, pripreme je počinjao iz tri puta, sa tri različite grupe igrača.
Na kraju, kada se podvuče crta, stigao je do homogene celine, bolje
rečeno oblikovao je ekipu po starom modelu i u narednim danima trebalo
bi da, kroz pripremne mečeve, vrati Partizanu prošlogodišnji "šmek".
- Kada sve
sagledam, ono što smo zacrtali, ostvarili smo - rekao je Vermezović. -
Imali smo problema, jer se radilo u dve, pa i u tri grupe, zbog onih
koji su se kasnije priključili, međutim, sve je vremenom, hvala bogu,
došlo na svoje mesto. Bogu hvala, nismo imali problema ni sa povredama,
izuzev nekih sitnih, što je uobičajeno. Sve su to momci koji znaju svoj
posao i uveren sam da će za utakmicu 27. jula svi biti maksimalno
spremni.
Vermezovića ne
muče duhovi prošlosti, međutim, u novu sezonu je krenuo sa, kako sam
kaže, naučenom školom iz prošlosti. Samo dva detalja mladom treneru
crno-belih stoje kao trn u oku i za oba preuzima odgovornost na sebe,
napominjući da u novom ciklusu sigurno neće posrnuti na istim mestima.
- Definitivno sam
svestan ta dva elementa i oni su moja greška. Bile su to utakmice protiv
Midlsbroa, na kraju prošle godine, odnosno na polusezoni, i poslednji
meč u prolećnom delu protiv Čukaričkog. Oborili smo ritam treni-nga, što
je bila, bar u tom trenutku, logična odluka, jer je ekipa mnogo toga
prenela preko glave, ali se ispostavilo da smo pogrešili. To se više
neće dogoditi, moramo da idemo do kraja.
Profesionalizam
ne trpi opuštanje i meč protiv Engleza mi je primer koji sam gledao
posle toga nekoliko puta. Sve ostalo je bilo na lepom nivou, kažem lepom,
ne najvišem, jer ova ekipa ima potencijal za mnogo više - jasan je
trener Partizana.
U zbilji, u šali,
uopšte u priči, Vermezović je sve vreme svojim pulenima na Tari lekcije
počinjao rečima: "Kada uđemo u Ligu šampiona…"
Svesno je
rizikovao preranim optimizmom, iako je u sebi, tvrdi, baš tom rečenicom
ostavio dozu sumnje.
- Smatram da tom rečenicom ne rizikujem. To je moj lični stav i deo moje
ličnosti. Ne sumnjam u sebe i u ljude sa kojima radim. Kada bih rekao,
ako uđemo u Ligu šampiona, to bi ostavilo dozu sumnje u kvalitet ekipe.
Ja tu sumnju nemam, jer sam optimista u životu. Jednostavno, verujem da
možemo do Lige šampiona, verujem u čuda, a bilo bi zaista čudo da pored
takvih ajkula uđemo u najviše društvo.
Trener crno-belih
najavljuje i promene.
- Nadogradnje će
svakako biti. Prošle godine smo u jednom sistemu igrali Evropu, u drugom
domaći šampionat. Sada su sigurno svi provalili kako igramo, pa moramo
da se nadogradimo. Ovi igrači su sposobni za to. Ovo su ozbiljni igrači
i shvataju šta je prava šansa za Ligu šampiona, pa se tako i ponašaju.
