Broj
1011, 15.jul 2005
NOVE PROVOKACIJE ALBANACA U MAKEDONIJI
Ekstremisti se
grupišu u Kondovu
Albanski ekstremisti grupišu se u makedonskom selu Kondovu i u
pograničnom pojasu prema Kosovu, javila je u sredu uveče skopska
televizija "Kanal pet", pozivajući se na izvore u makedonskim organima
bezbednosti.
Kako
se navodi, organi bezbednosti imaju podatke da se kriminalnoj
organizaciji Agima Krasnićija 8. jula u Kondovu pridružila grupa
ekstremista iz Makedonije i sa Kosova.
Ta grupa u selu, navodno, raspolaže teškim naoružanjem, mitraljezima,
snajperima i raketnim bacačima i to je druga dobro naoružana grupa na
samoj granici, u delu prema Kosovu.
Prema tim informacijama, makedonski organi bezbednosti znaju da je
nedavno počela "selidba" dece, žena i starijih osoba iz Kondova na
teritoriju Kosova i da kriminalna grupa Agima Krasnićija kopa rovove za
okršaj sa makedonskom policijom.
Premijer makedonije Vlado Bučkovski juče je, posle napada na policijsku
stanicu u selu Vratnica, oko 50 metara od graničnog prelaza Jažince,
ocenio da je napad delo ekstremista koji postaju nervozni jer se bliži
dan pregovora za rešavanja konačnog statusa Kosova i da je od njih
moguće očekivati i nove provokacije.
Skopska televizija "A1" je, pozivajući se na neimenovane izvore, javila
je da makedonska policija dobija anonimne pretnje da će doći do napada
na druge policijske stanice.
Napad na stanicu Vratnica dogodio se uoči sedice Saveta bezbednosti
Makedonije, koju je predsednik Branko Crvenkovski sazvao za petak, a na
kojoj bi trebalo da bude razmotreno bezbednosno stanje u toj zemlji i
situacija u selu Kondovo, gde je proteklih meseci bilo više oružanih
incidenata.
Britanski
inspektori u Beogradu
Teroristička
veza Kosovo - London
Grupa britanskih inspektora, stručnjaka za terorizam, stigla je u
Beograd svega četiri sata posle prošlonedeljnih eksplozija u Londonu,
javio je u sredu najslušaniji grčki radio, komercijalni atinski "Skaj".
Britanci su u Beogradu tragali za podacima o poreklu eksploziva, rečeno
je u prilogu u kojem nije iznet izvor informacije.
Provladin
list "Elefterors Tipos" piše da "tajne službe Engleske i Francuske
istražuju terorističku vezu Kosovo - London" i da podaci potiču i iz
grčkih izvora na Kosovu, a opozicioni "Avrijani" dodaje da je u toku "prodor
CIA-e na Balkan uz izgovor o iskorenjivanju jezgara Al-Kaide".
"Anglo-američka koalicija priprema konačno čišćenje Balkana kao izgovor
koristeći dirigovane informacije službi bezbednosti koje bi da dokažu da
je veza terorističke mreže Kosova predala napadačima-kamikazama u
Londonu vojni materijal najnovije tehnologije za izradu bombi", piše "Avrijani".
Ubijene 53 osobe u Londonu
U napadima koji su se prošle nedelje dogodili u Londonu poginule su 53
osobe, najnoviji je bilans koji je danas saopštila britanska policija.
Prethodni zvanični bilans bio je 52 ubijenih u atentatima koji su se u
četvrtak dogodili u centru Londona, javile su agencije.
Napade na tri stanice podzemne železnice i u jednom autobusu gradskog
prevoza izvršili su bombaši-samoubice, navodi policija.
Britanija je i zvanično za napade okrivila Al Kaidu, u jednom vladinom
dokumentu objavljenom na internet stranici premijera.
GDE SE KUPUJE
ORUŽJE
Eksploziv
pronađen u Potočarima američke proizvodnje
Eksploziv pronađen nedavno u Potočarima podseća na onaj upotrebljen
prilikom prošlogodišnjih terorističkih napada u Madridu, a na istom
mestu nađen je i eksploziv američke proizvodnje, piše banjalučki
"Patriot".
Pozivajući
se na izvore bliske bezbednosnim agencijama u BiH koje sprovode istragu
o ovom slučaju, magazin piše da struktura eksploziva pronađennog prošle
srede u memorijalnom centru u Potočarima podseća na eksploziv korišćen u
Madridu.
Dodaje i da je u Potočarima pronađen i eksploziv C4 američke proizvodnje,
izuzetno skup na tržištu švercovanog oružja.
List dodaje da obaveštajne agencije dovode u vezu pronađeni eksploziv
američke proizvodnje sa mogućim "sklanjanjem" iz neke od pošiljaka koje
su prošle preko teritorije BiH.
Kako se navodi, pojačana je potraga za mogućim skrivenim paketima
eksploziva, jer obaveštajni izvori imaju podatke o količini od 50 do 100
kilograma eksplozivnog materijala.
List dalje navodi da su u Potočarima pronađeni manji "paketi" eksploziva,
obmotani višeslojnim najlonom i dobro učvršćeni selotejpom, tako da mogu
da budu razdvojeni i transportovani.
"Niko ne može da tvrdi da i u Londonu paketi od po pet kilograma nisu
bili zajedno skladišteni na nekom tajnom mestu, a onda sinhronizovano
razneti po tačkama napada, u rančevima, koferima, torbama koje niko nije
primećivao u opštoj gužvi prilikom odlaska na posao. Takve 'zaboravljene
stvari' u gužvi u Potočarima nikome ne bi mogle da padnu u oči", rekao
je jadan neimenovani sagovornik "Patriota".
Zvanično je saopšteno da je eksploziv bio pripremljen za upotrebu,
odnosno da su bili pripremljeni detonatori, a list prenosi mišljenja
stručnjaka koji procenjuju da je eksploziv bio pripremljen tako da onaj
ko ga aktivira izgubi što manje vremena.
Prošle sedmice je policija RS u Potočarima, na osnovu obaveštajnih
podataka koje joj je dostavio Eufor, pronašla 35 kilograma eksploziva.
Portparol policije RS Radovan Pejić rekao je "Patriotu" da se "pouzdano
zna da se radi o eksplozivu koji je pre ne više od sedam dana donet u
Potočare".
OHRABRUJUĆA
VEST
Atomsko oružje
može da napravi 60-ak zemalja
Zalihe fisionog materijala, ključnog sastojka nuklearnog oružja, rastu
uznemirujućom brzinom a istovetno raste i opasnost da taj materijal
dospe u pogrešne ruke.
Američki
stručnjaci koji su nedavno svedočili na kongresnom pretresu o
unutrašnjoj bezbednosti, tvrde da je potrebno pojačati kontrolu i
međudržavnu saradnju u toj oblasti da bi se umanjila opasnost koja preti
međunarodnoj zajednici.
Fizičar Dejvid Olbrajt, iz Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost,
kaže za Glas Amerike da se procenjuje da u 60-ak država postoji više od
3.700 metričkih tona plutonijuma i visoko obogaćenog uranijuma. Prema
njegovim rečima, to je dovoljno fisionog materijala da se naprave
stotine hiljada nuklearnih oruđa.
"Za bombu vam uopšte ne treba mnogo toga, a to povećava urgentnost
rešavanja problema, zbog koje on ne može da se ostavi po strani", kaže
Olbrajt.
Rusija trenutno ima najveće zalihe plutonijuma i visoko obogaćenog
uranijuma, znatno ispred Sjedinjenih Američkih Država. Ali Olbrajt
navodi da rast vojnih rezervi u Indiji, Pakistanu i Izraelu zabrinjava -
zbog mogućnosti da se teroristi domognu tog materijala.
Uprkos nameri SAD da do 2012. prepolovi svoje zalihe, Rouz Gotmeler iz
Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir kaže da se sporo napreduje u
pogledu sporazuma o neširenju nuklearnog oružja.
"To je delimicno zbog vrlo jake podele izmedu onih koji veruju da SAD i
ostale nuklearne države ne ispunjavaju svoje obaveze" i onih drugih,
smatra Gotmelerova.
Iran u ovom trenutku gradi pogon za obogaćivanje uranijuma koji bi mogao
da se koristi za proizvodnju fisionog materijala za nuklearna oružja.
Ipak, Olbrajt ukazuje da će zemljama poput Severne Koreje ili Irana,
biti potrebne i druge nuklearno sposobne države da postanu više nego
samo dobar uzor.
"Rekao bih da možemo da rešimo problem Irana, ali će to morati da se
poveže sa iranskim shvatanjem sopstvene bezbednosti i mogućnošću da se
ponude neke povlastice - da bi Iran osetio kao da nešto daje, a nešto
drugo za uzvrat dobija", kaže Olbrajt.
Eksperti ukazuju da su bolji rad obavestajnih službi, bezbednost i
sveopšte povinovanje međunarodnim obavezama, neophodni za smanjenje
globalne opasnosti.
Olbrajt ističe da će visoko na listi biti međunarodni i proverljivi
sporazumi o "deklasiranju". To je termin koji se koristi za pretvaranje
zaliha obogaćenog uranijuma od kojeg se pravi oružje, u materijal nižeg
stepena obogaćenja, koji može da se koristi u mirnodopske svrhe.
MAKEDONIJA
Armija nije
povisila borbenu gotovost
Načelnik Generalštaba Armije Makedonije (ARM) Miroslav Spirovski negirao
je informacije da je u vojsci povećana borbena gotovost, posle nedavnog
napada na stanicu policije nedaleko od graničnog prelaza Jažince, prema
Kosovu.
Spirovski
je rekao da do ovog trenutka vojska nije dobila naređenje da povisi
borbenu gotovost u graničnom pojasu, ali je dodao da "armija izvršava
određene zadatke povezane sa donošenjem određenih odluka" i da će "biti
spremna da postupi po tim odlukama".
Predsednik Makedonije Branko Crvenkovski za danas je u svojstvu vrhovnog
komandanta oružanih snaga zakazao sednicu Saveta za nacionalnu
bezbednost.
Crvenkovski je sednicu najavio rečima da je "nedopustivo da makar i
jedno selo, kao što je Kondovo, bude izvan državne kontrole i da se
tamošnjim incidentima plaši i okupira celokupna makedonska javnost".
Televizija A1 javila je da je makedonska policija od grupe koja je pre
dva dana napala policijsku stanicu Vratnica, primila telefonsku pretnju
da će se na meti napada naći i druge stanice policije.
SREBRENICA-BRATUNAC
Patrijarh
Pavle izrazio saučešće Srebreničanima
Patrijarh srpski Pavle je, povodom 10-godišnjice tragedije u Srebrenici,
u ime Srpske pravoslavne crkve (SPC) izrazio saučešće porodicama svih
postradalih, uz molitvu da se ratna stradanja više nikada ne ponove na
ovim prostorima.
U saopštenju SPC ističe se da je patrijarh u molitvi izrazio želju da se
"u budućnosti više ne razdvajaju dve narodne tuge" - stradanje Bošnjaka
u Potočarima i Srba u okolini Bratunca.
"Želimo da izrazimo najiskrenije saučešće nad strašnim stradanjem naroda
srebreničkog kraja... U Potocarima i u Bratuncu, oba ova pomena, obe
komemoracije imaju jedan te isti karakter i jedinstvenu funkciju - da
budu, istovremeno, pomen i opomena", istakao je patrijarh Pavle.
Crkva odlučno osuđuje svaki zločin i podseća da se nijedan zločin ne
može opravdati nesrećama koje nam drugi nanose, navodi se u saopštenju
SPC i ističe da su "zločini u Bosni i Hercegovini i na drugim prostorima
bivše Jugoslavije, delo onih neodgovornih ljudi, koji su bezumno uzeli u
svoje ruke pravo da presuđuju drugima".
"To nisu dela iza kojih stoje čitavi narodi i veroispovesti. Stoga je i
obaveza naroda u ime kojih su činjeni zločini, da se jasno i
nedvosmisleno distanciraju od zločinaca i pokažu ljudsku solidarnost sa
žrtvama rata, bez obzira na njihovu etničku ili versku pripadnost",
stoji u saopštenju.
Komemoracija u
Srebrenici i Bratuncu
Na komemoraciji u memorijalnom centru Potočari okupilo se oko 50.000
ljudi koji su u kolonama automobila i autobusa od ranog jutra pristizali
iz svih delova BiH, ali i visokih zvaničnici pedesetak zemalja i
međunarodnih organizacija.
U Srebrenicu su doputovali i predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, šefovi
diplomatija više zemalja kao i jedan od tvoraca Dejtonskog mirovnog
sporazuma Ričard Holbruk.
Iz Srbije i Crne Gore u Potočare su došli i ministar za ljudska i
manjinska prava državne zajednice Rasim Ljajić, i predsednik parlamenta
Crne Gore Ranko Krivokapić.
Obeležavanje 10-godišnjice zločina počelo je posetom državnih delegacija
i predstavnika međunarodnih organizacija masovnoj grobnici "Budak" kod
Potočara, a potom je u hali "Tvornice akumulatora" prikazan film o
zločinu u Srebrenici i održan multimedijalni performans "Srebrenički
inferno" u Memorijalnom centru Potočari.
U Potočarima je otvorena i međunarodna naučna konferencija "Genocid nad
Bošnjacima sigurne zone UN Srebrenica jul 1995. godine, lekcija za
buduće generacije".
U Memorijalnom centru u Potočarima je pokopano 1.327 žrtava.
Specijalni izaslanik UN Mark Braun pročitao je u Potocarima poruku
generalnog sekretara Kofija Anana u kojoj se navodi da UN saosećaju sa
porodicama žrtava i narodima BiH i da će "nastaviti borbu bez obzira
koliko dugo trajala kako bi se položili računi za ono što je učinjeno".
On je kazao da je radnicima UN teško da se suoče sa stvarnom istinom.
"Možemo reći, i to je istina, da velike zemlje nisu reagovale na
adekvatan način... Možemo reći da krivica pre svega leži na onima koji
su planirali i počinili masakr, zločince skrivali ili ih još skrivaju.
Međutim, ne možemo izbeći ni vlastiti deo odgovornosti", dodao je.
HRVATSKA
Deklaracija o
Oluji na parlamentarnom glasanju
Zastupnici Sabora još usaglašavaju tekst predloga Deklaracije o vojnoj
akciji "Oluja", koji su početkom ove nedelje predstavili zastupnik
Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Andrija Hebrang i nezavisni Slaven
Letica.
Prema nacrtu, Deklaracija vojnu operaciju "Oluja", koju je Hrvatska
vojska sprovela u avgustu 1995. godine kako bi pod hrvatsku upravu
vratila područja koja su držale vojne jedinice srpske manjine,
karakteriše kao "savezničku antiterorističku akciju, utemeljenu na
međunarodnom pravu".
"Oluja" je, tvrde autori teksta, saveznički karakter imala u njenoj
obaveštajnoj, strategijskoj, operativnoj i diplomatskoj pripremi i
izvođenju u čemu su čestvovali predstavnici mnogih zemalja.
U tekstu se takođe osuđuju svi pojedinačni zločini počinjeni u akciji "Oluja",
kao i u "Bljesku", sprovedenom u maju iste godine u zapadnoj Slavoniji.
Između ostalog, u Deklaraciji se izražava i zabrinutost zbog činjenice
što se u nekim haškim optužnicama "Oluja" kvalifikuje kao "udruženi
zločinački poduhvat sa ciljem etničkog čišćenja".
Deklaracija ističe da je svrha te akcije bila oslobađanje okupirane
hrvatske teritorije, na kojoj su srpske paravojne snage i JNA vršile
sistematski teror i sprovodile politiku etničkog čišćenja.
Posebna zahvalnost izražava se bivšem američkom predsedniku Bilu
klintonu (Bill Clinton) i njegovim najbližim saradnicima - Alu Goru,
Madlen Olbrajt (Madeleine Albright), Ričardu Holbruku (Richard Holbrooke),
Entoniju Lejku (Anthony Lake), bivšem američkom ambasadoru u Hrvatskoj
Piteru Galbrajtu (Peter Galbright) i drugima, kao i snagama NATO-a, koje
su, kako se navodi, "imale odlučujuću ulogu u konačnom slamanju
velikosrpske agresije".
Predloženi tekst autori su u utorak poslali svim klubovima
parlamentarnih stranaka, a prema nezvaničnim najavama, Sabor bi o
Deklaraciji mogao glasati u petak, poslednjeg dana zasedanja pre letne
pauze.
Tarara
Kuba pomaže
deci - žrtvama Černobila
Na
plaži u blizini Havane, deca bez kose i sa povredama po koži sa
uživanjem se brčkaju u Karipskom moru. Deca su žrtve radijacije nastale
posle najveće civilne katastrofe - eksplozije Černobila.
Na
plaži u blizini Havane, deca bez kose i sa povredama po koži sa
uživanjem se brčkaju u Karipskom moru. Deca su žrtve radijacije nastale
posle najveće civilne katastrofe nuklearnog doba - eksplozije nuklearne
centrale Černobil u Ukrajini 1986. godine i leče se na Kubi.
"Hoću da ostanem ovde", kaže Sveta, plavooki 15-godišnjak iz Kijeva,
kome su trepavice ponovo počele da rastu. Od 1990. godine, komunistička
Kuba je besplatno lečila 18.000 ukrajinske dece zbog ćelavosti, problema
na koži, raka, leukemije i drugih bolesti u vezi sa radijacijom nastalom
nakon havarije Černobila.
Gotovo 800 dece svake godine odlazi na Kubu, u pedijatrijsku bolnicu
Tarara, na najmanje dva meseca, uz pratnju roditelja ili tutora. Neki
ostanu godinama. Žive u bungalovima koje su na plaži izgradili bogati
Kubanci pre revolucije Fidela Kastra 1959. godine.
Mnogi se leče zbog gubitka kose i svakog dana provode 15 minuta pod
infracrvenim lampama pošto im prethodno u glavu utrljaju losion od
ljudske posteljice. U 60 odsto slučajeva, kosa ponovo izraste, rekao je
Rojtersu lekar Giraldo Hernandes.
Oboleli od raka odlaze na hemoterapiju ili hirurške zahvate. Šest
pacijenata obolelih od leukemije na Kubi je išlo na transplantaciju
koštane srži.
I
dok su neki poremećaji, poput višestrukog povećanja broja dece obolele
od raka štitaste žlezde, direktno u vezi sa Černobilom, naučnici ne
znaju da li je gubitak kose u vezi sa radioaktivnim zagađenjem ili je
reč o posttraumatskom stresu.
U
svakom slučaju odmor na tropskom suncu je deo le-čenja, kao i medicinski
tretman, kažu kubanski lekari.
Ćelavost je izuzetno teška devojčicama koje su u adolescenciji veoma
osetljive na izgled i dosta njih dolazi na Kubu sa perikama. Igrajući se
na plaži Tarare, one brzo izgube komplekse i raduju se životu,
objašnjava Hernandes.
"Pomaže. Sedimo ispod infracrvenih lampi i oni nam stavljaju losion na
glavu. Potom idemo na plažu", rekla je 16-godišnja Alina Petruša iz
jugoistočne Ukrajine.
Ona
je sa osam godina počela da ćelavi i od 2001. godine u Tarari je provela
dve i po godine. Obučena u farmerke i majicu na bretele, sa tri minđuše
u uvetu, sjajem za usne i iscrtanim obrvama, ona objašnjava da voli da
uveče sa prijateljima izađe u klub u Tarari. "Kosa ovde počne da mi
raste, ali kada odem kući ponovo opadne", objašnjava ona.
Havana je počela da pomaže ukrajinskoj deci kada je Ukrajina bila deo
Sovjetskog Saveza i komunistički saveznik. Program je zadržan i posle
raspada SSSR-a i pada Kube u duboku ekonomsku krizu iz koje se još nije
izvukla.
Kuba
nikada nije otkrila koliko košta program, a ukrajinski zvaničnici
procenjuju da je do sada koštao 300 miliona dolara.
"Kuba nam je kao nijedna druga zemlja pomogla u veoma teškom trenutku.
Pretrpeli smo ogromnu katastrofu i bila nam je potrebna pomoć za ono
najvrednije što svaka zemlja ima - našu decu", rekla je zvaničnik u
ukrajinskom Ministarstvu zdravlja Raisa Moinsenko.
Veliki broj dece su siročad ili dolaze iz siromašnih porodica koje ne
mogu da priušte lečenje u Ukrajini gde je javna zdravstvena zaštita
propala od pada komunističke vlade, a privatni lekari mnogo koštaju.
Proćiće decenije pre nego što nestane radioaktivno zagađenje iz
Černobila, a očekuje se da će se u Ukrajini još godinama rađati deca sa
genetskim defektima.
Tanja Sjomka iz Zaporožja otputovala je na Kubu pre godinu dana sa
svojom obolelom ćerkom na operaciju kičme, koju nije mogla da plati u
Ukrajini.
"Irina sada može da radi sve što poželi, da ode na plažu i u disko. Sada
je visoka i veoma lepa devojčica", rekla je Sjomka.
Najstariji stanovnik u Tarari, Vladimir Zaslaski nije mogao da hoda kada
je pre 11 godina stigao sa progresivnim neurološkim poremećajem
kretanja. Grčevi su prestali posle operacije.
"Ovo
je posledica Černobila. Zahvaljujući Kubi, pre godinu dana sam počeo da
hodam", rekao je ovaj 21-godišnjak.
