Broj
1014, 5.avgust 2005
MAKEDONIJA
Popovi
prizemljuju avione
Svi
makedonski dnevnici bave se nastalim odnosima na relaciji Beograd-Skoplje
nakon odlaska egzarha Jovana u zatvor u Skoplju.
List
"Dnevni" na naslovnoj strani prenosi izjavu vladike Makedonske
pravoslavne crkve Kirila koji kaže da je Jovan Vraniškovski "klon Srpske
pravoslavne crkve (SPC)" kojeg Makedoniji nameću ta crkva i srpske
vlasti, a da mu mediji u Makedoniji nezasluženo daju veliki publicitet.
"Popovi
prizemljuju avione" naslov je teksta o odnosima Srbije i Makedonije
lista "Vest". List citira izjavu direktora makedonskog avio prevoznika
MAT-a Duška Grujevskog koji tvrdi da će boing koji je juče ostao na
beogradskom aerodromu JAT biti vraćen do četrtka i da nije tačno da im
je oduzet.
List
prenosi i izjavu srpskog ministra za kapitalne investicije Velimira
Ilića koji preti da će MAT-u zbog dugova i hapšenja vladike Jovana biti
oduzet i drugi avion.
"Srbi
su u informativnoj blokadi oko slučaja Jovan" piše današnji "Utrinski
vesnik", ocenjujući da je "indikativno to što se mediji u Srbiji ne
interesuju za genezu slučaja Jovana Vraniškovskog i plasiraju poluistine
i neistine koje govore da je reč o gušenju verskih prava i sloboda u toj
državi."
SPC
je, zajedno sa grčkom crkvom, itekako zainteresovana za instaliranje
paralelne crkve u Makedoniji, piše list, navodeći da je njima, naravno,
dobro poznat "dosije Vraniškovski", ali da su oni "iz razumljivih
razloga zainteresovani da taj njihov prljavi projekat koji forsiraju ne
izađe na svetlost dana".
MAKEDONIJA
Ne možemo
osloboditi Jovana
Predsednik komisije Vlade Makedonije za odnose sa verskim zajednicama
Cane Mojanovski saopštio je danas da "ne postoje zakonske mogućnosti da
makedonska vlada izdejstvuje oslobađanje Jovana Vraniškovskog",
arhiepiskopa SPC koji izdržava kaznu u skopskom zatvoru.
Mojanovski je istakao da nema ništa protiv dijaloga sa srpskim ministrom
za veru Milanom Radulovićem, ali o pitanjima za koja je nadležna
komisija koju vodi, i dodao da u celosti poštuje ustavni princip
odvojenosti države i crkve.
"Odluku
o zatvorskoj kazni Vraniškovskog doneli su sudski organi Makedonije koji
su nezavisni, tako da ne postoje zakonske mogućnosti da vlada omogući
njegovo oslobađanje", naveo je on,
Mojanovski je time odgovorio na pismo koje mu je pre dva dana uputio
srpski ministar vera Milan Radulović.
Radulović je u tom pismu pozvao Mojanovskog i komisiju koju vodi da "ukažu
makedonskoj vladi da su sudske vlasti u slučaj Vraniškovskog donele
presudu koja je nerazumljiva, neubedljiva i neprihvatljiva".
Arhiepiskop Jovan, egzarh srpskog patrijarha u Makedoniji, od prošle
srede u skopskom zatvoru izdržava zatvorsku kaznu od dve i po godine, na
koju je osuđen zbog raspirivanja mržnje na verskoj i nacionalnoj osnovi.
Makedonsku pravoslavnu crkvu ne priznaje nijedna pomesna pravoslavna
crkva.
MAKEDONIJA I SCG U SPORU...
Nećemo vratiti
avion makedonskom prevozniku
Srpski ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić izjavio je da nema
govora o vraćanju makedonskom avioprevozniku aviona "boing" koji je pre
dva dana po njegovom nalogu zadržan na Beogradskom aerodromu.
Ilić
je za skopsku televiziju Kanal 5 izjavio da će makedonskom
avioprevozniku MAT biti dat rok od 30 dana da isplati novac koji duguje
JAT ervejzu i da će, u suprotnom, MAT-u biti oduzet i drugi avion koji
je iznajmljen od JAT-a.
U
upravi MAT-a rekli su da, saglasno ugovoru sa JAT-om, očekuju da im JAT
vrati "boing" koji od pre dva dana leti u floti JAT-a, upozorivši da će,
ukoliko to ne bude to urađeno, biti reč o krivičnom delu i da će
makedonski prevoznik tražiti odštetu pred međunarodnim sudovima.
U
upravi MAT-a tvrde da dug od 4,2 miliona dolara koji imaju prema JAT-u
nije tekući dug, već obaveza koja im je nametnuta 2001. godine, u vreme
konflikta u Makedoniji, tako što je JAT jednostrano povećao cene za
iznajmljivanje aviona za 40 odsto. Oni kažu da je ta obaveza sada
predmet vansudskog poravnanja između dve države, zato što Srbija duguje
Makedoniji oko 25 miliona dolara koje je uzimala za prelete stranih
aviona na makedonskom nebu od 1992. do 1996. godine.
Predsednik Upravnog odbora MAT-a Zlatko Petrovski izjavio je za skopski
list "Vest" da je dug Srbije nastao tako što je kontrola letenja iz
Beograda između 1992. i 1996. naplaćivala aviokompanijama za preletanje
makedonske teritorije.
U
makedonskoj Upravi za civilno vazduhoplovstvo takođe su rekli da Srbija
duguje Makedoniji i da su u toku pregovori o naplati tog duga, ali nisu
naveli iznos duga.
HRVATSKA
Postavljen
veliki plakat sa likom Gotovine
U
mestu Dugobabe kod Splita, odakle potiče porodica hrvatskog premijera
Ive Sanadera, juče je postavljen veliki plakat haškog begunca Ante
Gotovine.
Plakat je visok oko pet i širok tri metra, a u dnu piše "...Je heroj, a
što si ti?", obraćajući se očigledno upravo premijeru Sanaderu.
Predsednik
podružnice Udruženja hrvatskih vojnih invalida Domovinskog rata (HVIDR-a)
grada Kaštela Željko Strize je izjavio da je plakat postavljen na
inicijativu meštana Dugobaba i uz pomoć njihovog udruženja HVIDR-e.
Povodom postavljanja slike Gotovine, kaštelanska HVIDR-a izdala je
saopštenje u kojem se navodi da je "narod toga kraja danas poručio
hrvatskoj javnosti da spomen na generala Antu Gotovinu živi i dalje u
srcu svakog poštenog Hrvata bez obzira kojoj stranci i politici pripadao".
"Nije
slučajno što to radimo danas uoči dana (5. avgusta) kad smo oslobodili
našu zemlju vođeni generalima od Ante Gotovine, Mirka Norca, Rahima
Ademija, Damira Krstičevića, na čelu s predsjednikom Franjom Tuđmanom",
navodi se u saopštenju.
HVIDR-a poziva sve "hrvatske rodoljube da zajedno s generalima obeleže
10. godišnjicu Oluje u Kninu", a da se posle toga pridruže koncertu
pevača Marka Perkovića Tompsona, poznatom po ekstremno desnim stavovima
i korišćenju ustaških simbola i pesama na svojim nastupima.
Generala Antu Gotovinu Haški sud traži još od proleća 2001. godine, kada
ga je optužio da je po zapovednoj odgovornosti kriv za stradanja civila
srpske nacionalnosti u toku i nakon vojne akcije "Oluja". On je odbio da
se preda Tribunalu i od tada je u bekstvu, a hrvatske vlasti ga
bezuspešno traže.
HRVATSKA-BIH
Sporazum o
imovinsko-pravnim odnosima Hrvatske i BiH
Hrvatska i Bosna i Hercegovima parafirale su u Zagrebu Ugovor o dvojnom
državljanstvu, a Sporazum o imovinsko -pravnim odnosima između dve
zemlje, na koji je vlada Republike Srpske uputila primedbe, usklađen je
na sastanku državnih delegacija.
Ugovor je parafiran na sastanku hrvatskog premijera Ive Sanadera i
predsedavajućeg Saveta ministara BiH Adnana Terzića.
Terzić je nakon potpisivanja ugovora izjavio da Sporazum o
imovinsko-pravnim odnosima "pretpostavlja ravnopravnost jedne i druge
zemlje", i izrazio nadu da će biti potpisan na jesen prilikom posete
premijera Sanadera Sarajevu.
Upitan zašto se Republika Srpska protivi tom sporazumu, Terzić je
odgovorio da je za njega važno da se tome ne protivi Direkcija RS za
imovinsko-pravne odnose.
Predsednik RS Dragan Čavić izjavio je u sredu da taj sporazum ne
uključuje pitanje statusa i povratka imovine proteranim Srbima iz
Hrvatske koji danas žive u Republici Srpskoj.
"Strah
postoji, no bitno je da nema političkih razloga za to, a za finansije i
ekonomske razloge imaćemo razumevanja", dodao je Terzić.
Sanader je izrazio veliko zadovoljstvo usklađivanjem Sporazuma o
imovinsko-pravnim odnosima na kojem se, kako je rekao, "radilo više od
deset godina", i koji je sada konačno pred potpisivanjem.
Ugovor o dvojnom državljanstvu precizirana su sva pitanja i regulisan je
status osoba koje već imaju dvojno državljanstvo ili će ga steći.
Očekuje se da će parlamenti obe države usvojti taj dokument.
Sanader i Terzić rekli su nakon susreta da su svi otvoreni problemi
nasleđeni iz perioda raspada bivše Jugoslavije, uključujući i pitanje
granice. Podržali su, takođe, rad zajedničke međudržavne komisije za
verifikaciju državne granice.
Terzić je rekao da se na Sporazumu o državnoj granici radilo u duhu
sporazuma dvojice bivših predsjednika Alije Izetbegovića i Franje
Tuđmana, i da se BiH obavezala da će sporazum hitno uputiti na
ratifikaciju u parlament.
Taj
sporazum sklopljen je na osnovu zaključaka Badinterove komisije iz 1991.
godine.
U
zajedničkoj izjavi, Sanader i Terzić snažno su podržali reformska
nastojanja dve zemlje, usmerena prema ostvarivanju evroatlantske
perspektive Hrvatske i BiH.
AFRIKA I UN
Lideri Afrike
traže uz stalno mesto u SB UN i pravo veta
Afrički lideri odlučili su da ostanu pri zahtevu za stalno mesto sa
pravom veta u Savetu bezbednosti (SB) UN, i tako odbili kompromisno
rešenje sa zemljama grupe G4, saopštili su delegati.
Kliford Mambo , diplomata iz Svazilenda, rekao je da su lideri na
vandrednom samitu Afričke unije (AU) odlučili da odbiju kompromisno
rešenje po kome bi zemlje Afrike dobile dva stalna mesta u SB, ali bez
prava na veto.
Drugi delegati saopštili su da su vođe afričkih zemalja formirale
posebnu komisiju od državnika iz deset zemalja, koja će predstaviti
zahteve AU Ujedinjenim nacijama.
Jedan egipatski diplomata rekao je da je 90 posto delegata glasalo za to
da ne prihvate bilo kakvu reformu Saveta bezbednosti ako ona ne
podrazumeva proširenje tog tela određenim brojem noviih stalnih članica
sa pravom veta.
Savet sada ima deset stalnih članica, od kojih pet ima pravo veta, i 15
članica koje se biraju na po dve godine.
Vanrednom samitu AU prisustvovali su predstavnici svih 53 zemalja
kontinenta, uključujući i po osam predsednika i isto toliko premijera.
Samitu su prisustvovali i predstavnici Japana, Brazila Nemačke i Indije,
takozvane grupe G4.
Te
zemlje, koje imaju sopstveni plan za reformu Saveta bezbednosti,
pokušale su da postignu dogovor sa AU, kako bi imali dvotrećinsku većinu,
koja je neophodna za promenu unutar SB.
Zemlje G4 predložile su da SB ima 25 članica, sa šest dodatnih stalnih
mesta bez prava na veto, i još četiri privremena mesta. Te zemlje se
nadaju da će dobiti četiri stalna mesta, uz dva koja bi bila rezervisana
za afričke zemlje.
AU
predlaže proširenje na 26 članica SB, uz šest stalnih mesta sa pravom
veta, i još pet privremenih članica.
Čak
i da su zemlje afrike postigle kompromis sa G4, njihov predlog reforme
bi teško prošao, jer je danas kineski ambasador u UN saopštio da Kina i
SAD planiraju da blokiraju predlog zemalja G4.
UJEDINJENE NACIJE
SAD i Kina
protiv širenja
Kina
i SAD postigle su saglasnost da zajedno rade kako bi onemogućile planove
za širenje Saveta bezbednosti UN, izjavio je kineski ambasador u
Ujedinjenim nacijama.
Sporazum je postignut na kratkom sausretu sa novim ambasadorom SAD u UN
Džonom Boltonom, rekao je novinarima kineski ambasador u UN Vang Guandža.
Bolton, koji je u ponedeljak stupio na dužnost, nije bio dostupan za
komentar.
Jedan američki zvaničnik rekao je da su Peking i Vašington dugo delili
isti stav da bi predlozi da se proširi Savet bezbednosti u ovom momentu
vodili međunarodnoj debati koja bi mogla da ugrozi šanse da ključne
raforme UN budu preduzete na samitu svetske organizacije u Njujorku
narednog meseca.
"Nema
ničeg novog u našem protivljenju svakom predlogu (o širenju Saveta
bezbednosti) koji dolazi pre reformi UN. Ponovili smo naš stav juče",
rekao je portparol američke misije pri Ujedinjenim nacijama.
Vang
je rekao da SAD i Kina imaju zajedničke ciljeve za reformu UN i širenje
svetske organizacije.
Brazil, Nemačka, Indija i Japan udružili su se u "grupu četiri" kako bi
lobirali za plan širenja Saveta bezbednosti UN koji bi im omogućio mesta
stalnih članica u tom proširenom telu svetske organizacije.
Da
bi dobile neophodnu dvotrećinsku većinu u Generalnoj skupštini UN, biće
im neophodna podrška iz drugih regiona, uključujući Afriku. Afrički
lideri sastaju se danas u Adis Abebi, u potrazi za mogućim kompromisom
sa četiri zemlje koji bi potom vodio odobrenju predloga četvorke.
"Obe
strane vide da proces koji sada 'gura' grupa četiri šteti izgledima za
reformu Ujedinjene nacije i saglasile su se o zajedničkim naporima da ga
stopiramo", rekao je Vang.
Upitan da li to znači i kampanju koja je koordinisana sa Vašingtonom, on
je odgovorio potvrdno.
Savet bezbednosti UN ima pet stalnih članica - Velika Britanija, SAD,
Francuska, Rusija i Kina. Ostalih 10 članica biraju se na dvogodišnje
mandate.
Proširenje Saveta, čije članstvo odražava balans snaga na kraju hladnog
rata, sada je najproblematičnije pitanje u svetskoj organizaciji.
TERORIZAM
Al kaida preti
novim napadima Londonu i SAD
Jedan od vođa terorističke mreže Al kaida, Ajman al Zavahri upozorio je
putem video snimka građane Velike Britanije da će politika njihovog
premijera Tonija Blera doprineti daljem razaranju Londona, javile su
agencije.
U
video snimku, emitovanom na televiziji "Al Džazira", on je takođe
upozorio SAD da će Al kaida i dalje napadati njihove ciljeve sve dok se
američke snage ne povuku iz svih islamskih zemalja.
"Blerova
politika donela vam je razaranje u centru Londona, a razaranja će biti
još...", naveo je Zavahri, zamenik vođe Al kaide Osame bin Ladena.
"Ono
što se videli u Njujorku, Vašingtonu i Avganistanu samo su početni
gubici, a ako nastavite (SAD) sa istom neprijateljskom politikom
prisustvovaćete nečemu što će vas nagnati da zaboravite te užase", naveo
je on, aludirajući na napade u SAD, 11. septembra 2001.
Zavahri je još rekao da je Bin Laden ponudio zapadnim državama primirje
kada je od njih zatražio da povuku snage iz Avganistana i Iraka zarad
života u miru.
"Obraćamo
vam se jasnom, oštrom i konačnom porukom: Neće biti spasa dok se ne
povučete sa naše zemlje, ne prestanete da kradete našu naftu i bogatstva
i dok ne prestanete da podržavate neverničke (arapske) vladare", naveo
je Zavahri u poruci.
IRAK
14 marinaca
poginulo u eksploziji
Četrnaest američkih marinaca i jedan prevodilac poginulo je u eksploziji
u zapadnom Iraku.
To
je bio jedan od najtežih pojedinačnih gubitaka američke armije od
početka rata u Iraku, u martu 2003. godine, napominje Rojters.
"Četrnaest
marinaca i jedan prevodilac civil... ubijeni su u borbi kad je njihovo
vozilo-amfibija pogođeno improvizovanom eksplozivnom napravom",
saopštila je armija SAD.
U
vojnom saopštenju se ne precizira nacionalnost prevodioca, ali
uobičajeno je da su prevodioci koji prate američke trupe Iračani, ili
ponekad državljani drugih arapskih zemalja.
"Jedan
marinac je u tom napadu ranjen", dodaje se u saopštenju i precizira da
je do napada došlo kod grada Hadita, na reci Eufrat, 200 kilometara
zapadno od Bagdada.
Hadita se nalazi u provinciji Al Anbar, koja je jedno od središta otpora
iračkih Arapa sunitske vere. U toj provinciji takođe se nalaze Faludža i
Ramadi.
AFP
podseća da je, posle današnjeg napada, bilans američkih vojnih žrtava u
Iraku, od invazije na tu zemlju, dostigao 1.811, prema objavljenim
podacima Pentagona.
U
ponedeljak je sedam marinaca ubijeno u borbama u provinciji Al Anbar -
šest u Haditi i jedan kod mesta Hit. Za te pogibije odgovornost je bila
preuzela grupa Ansar al-Suna, povezana sa terorističkom mrežom Al Kaida,
iako se autentičnost njenog saopštenja ne može proveriti.
IRAN
Mahmud
Ahmadinedžad novi predsednik Irana
Vrhovni iranski verski vođa ajatolah Ali Hamneji imenovao je Mahmuda
Ahmadinedžada za predsednika zemlje.
"Čestitam
iranskom narodu na njegovom izboru i imenijem gospodina Ahmadinedžada za
predsednika Islamske Republike Irana", navodi se u poruci Hamnejia koju
je pročitao odlazeći predsednik Mahmud Hatami.
Kako
su javile agencije, Ahmadinedžad (49) stupa na dužnost kao šesti
predsednik Irana i to u periodu velike zategnutosti u odnosima te zemlje
sa međunarodnom zajednicom zbog spora oko iranskog nuklearnog programa.
Bivši oficir specijalnih snaga ideološke iranske armije i bivši
gradonačelnik Teherana Ahmadinedžad, čiji će mandat trajati četiri
godine, prvi je iranski predsednik od islamske revolucije koji nije
svešteno lice, a važi za konzervativnog političara.
"Zalagaću
se za ukidanje oružja za masovno uništenje. Zalagaću se za međunarodnu
pravdu, jer svet je gladan pravde", rekao je Ahmadinedžad pred najvišim
zvaničnicima Irana i ambasadorima stranih zemalja u toj zemlji.
Ahmadinedžad je izabran za predsednika u trenutku kada se Teheran nalazi
u do sada najzetegnutijim odnosima sa međunarodnom zajenicom zbog
nesuglasica oko iranskog nuklearnog programa.
