Broj
1016, 19.avgust 2005
Gradonačelnik
o kriminalu
Toronto - mesto oružanih
obračuna?
Gradonačelnik Toronta Dejvid Miler je, odgovarajući na optužbe da
neadekvatno reaguje na porast kriminala u gradu, obećao da će gradska
policija biti brojnija za bar 150 ljudi. On je novinarima izjavio da
neće dozvoliti da grad postane mesto oružanih obračuna.
Međutim, Dejvid Soknacki koji je zadužen za gradski budžet, dovodi u
pitanje ovo obećanje gradonačelnika. On kaže da je Milerova izjava u
suštini ona koja se daje u kriznim situacijama, pa samim tim vodi ka
kratkoročnom, a ne dugoročnom rešavanju problema.
Glavni problem je svakako finansiranje i on je objasnio na koji način bi
se eventualno mogla dobiti sredstva za proširenje policijskih snaga.
Soknacki kaže da ukoliko neka sredstva preostanu u određenom resoru,
prvo se preus-meravaju u drugi, u kojem se javio manjak raspoloživog
novca. Ako i posle ovakve preraspodele nešto preostane, onda se na nivou
grada odlučuje kako će se utrošiti.
Gradonačelnik Miler se prošlog četvrtka, takođe, sastao sa zabrinutim
predstavnicima građana i liderima zajednica da razmeni mišljenja sa
njima o novonastalim problemima u gradu i da ih ubedi da sve nadležne
službe čine napore da se kriminalu stane na put.
Istaknuto je, između ostalog, da policija moli građane iz svih zajednica
za pomoć pri rešavanju zločina koji su učestali u poslednjih nekoliko
nedelja.
Pojačane su patrole u najproblematičnijim naseljima, ali se sad javljaju
pritužbe građana da policija time na neravnopravan način tretira
pripadnike različitih rasa. Šef gradske policije Bler se ne slaže sa tom
tvrdnjom. On objašnjava da je iskustvo pokazalo da su reakcije građana
uglavnom nepovoljne u prvom trenutku, odmah po pojačanju policijskog
nadzora u nekom kraju, ali da je potrebno vreme da se uspostave odnosi
međusobnog poštovanja i poverenja. Ono što je evidentno je da to na
kraju da dobre rezultate.
Šef
Bler odbacio je kontroverzni predlog jedinog gradskog većnika crne boje
kože Majkla Tompsona da policija treba da zaustavi nasilje tako što će
metodom slučajnog uzorka zaustavljati i proveravati crnopute mladiće. Po
Blerovim rečima, bilo bi nekorektno takvim postupanjem prema njima,
mlade tamnopute muškarce stavljati u isti koš sa relativno malim brojem
kriminalaca.
Da
bi se spreČio talas kriminala
Angažovanje
dodatnih policijskih snaga
Ontarijska vlada je najavila da će izdvajati 37 miliona godišnje za
angažovanje hiljadu novih policajaca u provinciji. Kako je rečeno, pet
stotina će bi-ti pozornici, dok će se ostali baviti trenutno
prioritetnim oblastima - oružjem i kriminalnim grupama, kriminalom kod
mladih, organizovanim kriminalom, teškim zločinima, nasiljem u porodici
i zaštitom dece od internet izazova i zamki i dečje pornografije.
Ovaj
program uključuje i retroaktivno plaćanje policijskim odeljenjima koja
su od oktobra 2003. godine zaposlila dodatno osoblje, jer se to uklapa u
predizborno obećanja liberala o angažovanju dodatnih policijskih snaga.
Bura
oko novog generalnog guvernera
Premijeri prvi
tražili da gospođa Žan javno kaže šta misli
o nezavisnosti Kvebeka
Sastanak premijera provincija bilo je prvo mesto na kojem se čulo da bi
gospođa Mišel Žan, budući generalni guverner, trebalo javno da kaže šta
misli o nezavisnosti Kvebeka. Ovaj zahtev upućen je nakon što su se
pojavile neke naznake da su ona i njen muž, filmski stvaralac
Žan-Danijel Lafond podržavali suverenitet Kvebeka u vreme referenduma
1995. godine. Pominje se, takođe, da je Lafond prijateljevao sa
nekadašnjim kvebečkim teroristima.
Zahtev su uputili premijeri Nju Brunsvika Bernard Lord, Britanske
Kolumbije Gordon Kembel i Alberte Ralf Klajn.
Oni
naglašavaju da je veoma važno da se zna opredeljenje gospođe Žan zato
što bi svako, ko je u kraljičino ime šef države, trebalo da veruje u
interese jedinstvene Kanade i da ih, kao takve, i zastupa. Premijer Lord
senada da je premijer Martin pravilno procenio i proverio stavove
gospođe Žan pre nego što je predložio za ovu visoku funkciju i da nije
bilo ničeg spornog.
Premijer Njufaundlenda i Labradora Deni Vilijems smatra da je političko
opredeljenje privatna stvar supružnika svake javne ličnosti, pa samim
tim i supruga gospođe Žan.
Zbog
ovih navoda i komentara koji su usledili, premijer Martin je u
telefonskog razgovoru uveravao premijera Klajna da supružnici Žan -
Lafond nisu separatisti i da nema nikakve sumnje u njihovu lojalnost
Kanadi. Martin je sličan razgovor vodio i sa liderom konzervativaca
Stivenom Harperom, koji je iz istih razloga doveo u pitanje postavljenje
gospođe Žan.
Iz
kancelarije premijera Martina su saopštili, a potvrdio je i portparol
Rejd, da je bračni par Žan - Lafond proveravan po više osnova, pa i po
pitanju stava prema separatizmu, tako da se može verovati da su oni u
potpunosti privrženi Kanadi.
Sumnje u stav gospođe Žan prema kvebečkom separatizmu i glasne zahteve
da se ona i njen suprug javno izjasne po ovom spornom pitanju, uputili
su i upućuju mnogi, ali jedino se oglasio portparol budućeg generalnog
guvernera sa izjavom da neće biti nikakvog saopštenja za javnost.
Pojedini konzervativci zameraju gospođi Žan dvojno državljanstvo i traže
da se odrekne francuskog, koje je dobila udajom za Lafonda.
Jedna od ličnosti koje su javno stale u odbranu gospođe Žan je lider NDP-a
Džek Lejton. On kaže da su njeni prošli stavovi manje bitni od sadašnjih
i da treba gledati napred.
Sumnje su se javile zbog navoda u tekstu Renea Bulanžera u septembarskom
broju magazina Le Québécois, da su Žan i Lafond tesno povezani sa
montrealskim intelektualnim krugom suverenista, a da je Lafond čak 'deklarisani
suverenista'.
Upućeni u Kvebeku ovo vide kao vid provokacije koja bi produbila krizu
između Kvebeka i ostalog dela Kanade. Andre Prat, urednik
federalističkog La Presse-a, kaže da se tvrdokorni suverenisti nadaju da
će gospođa Žan biti mučenik u ovom slučaju. "Njihov motiv je da nateraju
premijera Martina da promeni svoj stav, što bi dovelo do toga da se
žitelji Kvebeka razbesne zbog onoga što čini engleski deo Kanade", rekao
je Prat.
Francuska ima
pravo da oduzme državljanstvo gospođi Žan
Najnoviji problemi oko budućeg generalnog guvernera tiče se njenog
dvojnog državljanstva. Ona je pored kanadskog, posle udaje za
Žana-Danijela Lafonda dobila i francusko državljanstvo, kojeg će možda
morati da se odrekne.
Naime, jedan član u francuskom zakonu kaže da francuski državljanin ne
može da bude ni na kakvoj vojnoj ni javnoj funkciji u stranoj državi.
Gospođa Žan će kao generalni guverner biti praktično šef države i
obavljaće funkciju glavnokomandujućeg kanadske vojske.
Zvaničnici iz francuske ambasade zatražili su mišljenje pravnih
eksperata iz Pariza, ali napominju da nije zabeleženo da je ovaj član
ikada bio primenjen. Oni takođe kažu da ne mora da znači da će francuska
vlada automatski odužeti državljanstvo gospođi Žan kada ona krajem
septembra zvanično postane generalni guverner, ali u svakom slučaju to
pravo postoji.
Premijer Martin kaže da on ne smatra da dvojno državljanstvo gospođe Žan
predstavlja problem. Martinov portparol Skor Rejd je u jednom e-mejlu
rekao da premijer tu činjenicu vidi kao ličnu i porodičnu stvar. "U
zemlji u kojoj otprilike pola miliona ljudi ima dvojno državljanstvo i
gde je bar još četiri miliona rođeno na nekom drugom mestu, bilo bi
potpuno neprimereno nekome lepiti etiketu nekompletnog Kanađanina",
istakao je Rejd.
buduĆI
generalnI guverner
Suprug i ja
potpuno smo predani Kanadi
"Duboko
sam dirnuta i želim da se zahvalim svima koji su toplo pozdravili moje
nedavno naimenovanje za generalnog guvernera Kanade. Ostali su se
pitanjem moje odanosti prema Kanadi, kao i one koja postoji kod mog
supruga, Žan-Danijela Lafonda.
Želim da vam nedvosmisleno kažem da smo i moj suprug i ja ponosni što
smo Kanađani i da imamo najdublje poštovanje prema svim institucijama
naše zemlje. Mi smo potpuno predani Kanadi. Da je drugačije, ja ne bih
ni prihvatila ovu funkciju.
Mi
nikada nismo pripadali političkoj partiji, niti pak separatističkom
pokretu."
Nikada
manje puŠaČa u Kanadi
Uspeva akcija
protiv pušenja
Stručnjaci kažu da nije važno šta je bilo presudno - kampanja o
štetnosti pušenja ili cena cigareta, bitno je da u Kanadi nikada nije
bilo manje pušača. Po anketi iz prošle godine, vidi se da tek petina
građana iznad petnaeste godine spada u ovu, iz više razloga, sve
nepoželjniju grupu.
Valja priznati da je postotak pušača smanjen tek za jedan u odnosu na
prethodnugodinu, ali i to se računa u uspeh prema stanju koje je bilo
pre svega četiri godine. Napominje se da u zemlji ima čak milion pušača
manje nego na početku ovog veka.
Kao
posebno veliki uspeh se naglašava smanjenje broja pušača među
pripadnicama lepšeg pola. One i dalje dnevno popuše manje cigareta od
muškaraca
No,
i pored dobrih vesti, ministar zdravstva Udžal Dosandž i Kanadsko
društvo za borbu protiv raka kažu da još mnogo toga treba da se uradi,
posebno za pripadnike rizičnih grupa, mlade i starosedeoce. Naglašava se
da porez na cigarete treba da se uveća bar za deset dolara za boks, kako
bi se anuliralo smanjenje cena koje su proizvođači dali za takozvane
diskontne marke.
Ovo
istraživanje pokazalo je i da raste broj pristalica zabrane pušenja po
barovima i restoranima. Skoro tri od pet osoba kaže da u restoranima ne
bi trebalo dozvoliti pušenje, dok je za barove kriterijum nešto blaži.
Pušenje
kod mladih i porodica
Pušač u kući
najčešće ukazuje da će i pubertetlija zapaliti cigaretu
Rezultati jedne višegodišnje studije pokazali su veliku uslovljenost
pušenja kod mladih porodičnim miljeom u kojem ima pušača.
Analizu su radili naučnici sa univerziteta MkGil, koji su pratili oko
200 dece iz Montreala (uzrasta pet do dvanaest godina) još od
devedesetih godina prošlog veka, u okviru šire studije o astmi.
Dr
Margaret Beklejk, vodeći autor studije, kaže da pušač u kući gde ima
dece starosti između devet i deset godina, sa velikom sigurnošću ukazuje
da će deca pušiti kada postanu adolescenti. Ova činjenica nema veze sa
polom, socijalno-ekonomskim statusom roditelja, brojem pušača i
količinom popušenih cigareta. Osnovni krivac je kotinin, sastojak
nikotina čije postojanje je otkriveno u pljuvački, urinu i krvi dece
koja žive u pušačkom okruženju.
Takođe, ustanovljeno je da se češće late cigarete deca koja su u
pubertetu, nego oni mlađi.
Sirotinjski
kokain izjednaČen pred zakonom sa pravim
Kazne za one
koji poseduju, prodaju ili proizvode kristalni met
Federalna vlada je odlučila da poveća kazne za osobe koje poseduju,
prodaju ili proizvode kristalni metamfetamin (kristalni met), koji se
naziva još i sirotinjski kokain. Na ovaj način je zloupotreba ove droge
stavljena u isti rang sa zloupotrebom kokaina i heroina.
Maksimalna kazna za prodaju i proizvodnju biće doživotna robija, umesto
dosadašnjih deset godina, između ostalog i da bi sprečilo epidemično
širenje upotrebe ove droge, poput onog kakvo je u Americi. Osobe u čijem
posedu bude pronađena droga mogu da očekuju maksimalnu zatvorsku kaznu
od sedam godina.
Kristalni met je sve popularnija, izuzetno opasna, jeftina droga koja
daje dug efekat euforije i uznosa, na koju se korisnici veoma lako
navikavaju, a po nekim naznakama oni koji je koriste na jedan od
uobičajenih načina, sledeći su najveći potencijalni problem vezan za
drogu. Upotreba ove droge može dovesti do mentalnih poremećaja, psihoza
i smrti.
Ova
droga je široko rasprostranjena i zato što se relativno lako može
spraviti uz pomoć dostupnih hemikalija.
Korišćenje kristalnog meta dovodi do porasta kriminala svake vrste u
koje spadaju krađe, porast nasilja, ubistva i seksualno zlostavljanje.
Deca
su izložena opasnosti ukoliko žive u blizini laboratorija u kojima se
pravi ova droga, jer tu ima toksičnog otpada, a često dolazi do požara i
eksplozija tokom proizvodnje.
Predstavnici Kanadskog udruženja profesionalnih policajaca zameraju što
nije određena obavezna minimalna kazna za počinioce. Oni kažu da
kažnjavanje i dalje neće biti dovoljno strogo, jer sudije neće nikada
odrediti doživotnu robiju.
policijA
Kit Forde prvi
tamnoputi zamenik
Na
mesto zamenika šefa policije u Torontu postavljeni su Kit Forde, Džejn
Dik, Kim Deri i Toni Var. Ova naimenovanja su okarakterisana kao veoma
značajna, budući da su po prvi put u istoriji gradske policije na ovako
visokim funkcijama nalazi jedan policajac crne boje kože, i tek treća
prilika da je tu i jedna žena.
Kit
Forde, dugogodišnji policajac, zadužen je za oblast ljudkih resursa. On
je istakao da želi da nastavi praksu da se i u sastavu ljudstva u
policiji ogleda raznolikost grada, a sebe vidi kao medijatora i
posrednika u uspostavljanju dobrih odnosa.
Njegovo naimenovanje pozdravili su zvaničnici iz raznih struktura. Kris
Bulen, predsednik Udruženja crnih predstavnika zakona, izražavajući
zadovoljstvo Fordevim izborom, pominje podatak da je policajaca crne
boje kože u Kanadi bilo još pre dve stotine godina kao dokaz da je do
ovakvog naimenovanja moralo doći mnogo ranije.
Džejn Dik postavljena je na mesto pomoćnika za poslove izvršnog
komandovanja, Kim Teri će nadgledati rad službi, dok će Toni Var biti
zadužen za komandovanje specijalnim operacijama.
Izbor kandidata za zamenike šefa policije izvršio je sedmočlani odbor, u
kojem se nalazi i gradonačelnik Miler. Oni su istakli da novi tim
odražava lice grada i da će se postaviti u skladu sa potrebama i
strukturom žitelja grada.
sponzorski
skandal
Kofen vratio milion dolara
Pol
Kofen, prva osoba koja je osuđena zbog umešanosti u sponzorski skandal,
vratio je federalnoj vladi milion dolara.
Da
bi sakupio ovoliki novac, on je uzeo hipoteku na kuću, uzeo novac od
svog RRSP, a ostatak od oko pola miliona je pozajmio od prijatelja.
On
je trebalo da vrati vladi više od 1,5 miliona, ali su njegovi advokati
nagodbom uspeli taj iznos da smanje.
Tokom suđenja, Kofen je između ostalog rekao da želi da izvini svim
Kanađanima jer oseća stid zbog toga što je prevario poreske obveznike.
OnTARIO
Ontario
dobija novac od federalnog poreza na gorivo
Federalni ministar finansija Ralf Gudejl je, na godišnjoj konferenciji
Asocijacije ontarijskih opština, saopštio da provincija već ove nedelje
treba da dobije iznos od 87 miliona dolara, na ime svog dela federalnog
poreza na gorivo.
Ontarijski gradovi treba do 2009. godine da dobiju 1,87 mi-lijardi
dolara. Po sporazumu oni će godišnje dobijati po 746 miliona na račun
svog udela u ceni goriva.
MiŠljenje
struČnjaka za hitnu medicinsku pomoĆ
Nema dovoljno
bolničkog prostora za intervenisanje u vanrednim situacijama
Predstavnici Kanadskog udruženja lekara hitne pomoći smatraju da u
Kanadi ne moglo adekvatno da se reaguje u slučaju elementarne nepogode,
neke epidemije ili terorističkog napada, zbog nedostatka bolničkog
prostora za hitne intervencije.
Predsednik Udruženja Endru Aflek je u jednom intervjuu izjavio da lekari
koji rade u hitnoj službi već godinama traže od federalne vlade da
sagleda i reši problem preopterećenosti hitnih medicinskih službi. Ne
sporeći ni jednog trenutka da je vlada ulagala u zdravstvo, on kaže da
je novac išao na skraćivanje vremena čekanja za intervencije koje nisu u
domenu hitne službe.
Danijel Kolek, direktor Centra za poboljšanje kvaliteta hitne medicinske
službe, kaže da su kapaciteti u celokupnom zdravstvenom sistemu
nedovoljni. Broj bolničkih postelja se smanjuje još od početka
devedesetih godina prošlog veka pa ih je, po podacima Instituta za
informacije u zdravstvu, 2002. godine bilo čak za 30 odsto manje nego
1990. godine, zbog srezivanja budžeta za ovu oblast.
Kolek priznaje da su savremeni metodi lečenja skratili dužinu ležanja u
bolnici, ali kaže da time ne može da se opravda toliko smanjivanje broja
bolničkih postelja.
I Kolek i Benet slažu se da postoji potreba za planiranjem delovanja u
slučaju vanrednih situacija. Kolek kaže da je posle terorističkih napada
na Ameriku sprovedena analiza stanja u kanadskim bolnicama i da
rezultati nisu bili nimalo ohrabrujući. On kaže da, istina, skoro svaka
bolnica ima pripremljen raspored akcija pri hitnim intervencijama, ali
da nikada nije provereno da li i kako taj plan funkcioniše. Zato bi
trebalo da se upravo na tom polju nešto uradi, jer i na licu mesta često
mogu da se iznađu prava rešenja.
Novine
iz SluŽbe za transfuziju
Davaoci krvi
ponovo mogu biti osobe koje su boravile u Britaniji i Francuskoj
Kanadska služba za transfuziju skinula je ograničenje koje se odnosilo
na osobe koje su od 1997. godine nadalje, provele najmanje tri meseca u
Velikoj Britaniji ili Francuskoj. Ove osobe, naime, nisu mogle da budu
dobrovoljni davaoci krvi iz straha od prenošenja moguće infekcije
Krojcfeld-Jakobove bolesti, ljudske forme bolesti ludih krava.
Slično ograničenje postojalo je u još nekim zemljama, poput Australije,
Japana i Holandije.
Agencija i dalje, na neodređeno vreme, isključuje svaku mogućnost da
dobrovoljni davaoci krvi budu lica koja su počeši od 1980. godine dobila
transfuziju ili neki krvni produkt u okviru medicinskog tretmana u
Britaniji, Francuskoj ili nekoj drugoj zapadnoevropskoj zemlji.
Agencija je takođe, smanjila period čekanja da osoba može dati krv posle
tetoviranja, bušenja ušiju ili pirsinga na telu, akupunkture ili
elektrolize, seksualnog odnosa sa nepoznatim partnerom, posle povrede
iglom ili dolaska u dodir sa krvlju druge osobe. Ranije je trebalo
čekati da prođe dvanaest meseci, ali sada je zbog boljih i sigurnijih
mogućnosti provere, taj period skraćen na šest meseci.
Od
1. septembra
Obavezna
podignuta sedišta
Propis o obaveznom ugrađivanju podignutih sedišta za decu u automobilima
stupa na snagu u Ontariju 1. septembra. Ova sedišta su predviđena za
decu koja su prerasla pomoćna bebi sedišta, odnosno zahtevaće se da dete
težine od 40 do 80 funti (18 do 36 kilograma), visine ispod četiri stope
devet i uzrasta ispod osam godina obavezno sedi na takvom podignutom
sedištu.
Ovim
sedištem dete se podiže tako da mu pojas prelazi preko grudi i kukova.
Sedišta će biti oslobođena provincijskog poreza na promet. U lokalnim
zdravstvenim službama ili u ambulanti St. Džon mogu vam pomoći da
pravilno postavite ovo sedište, ako ugradnja nije već uračunata u cenu.
Ukoliko dete ne sedi na propisanom sedištu, vozač će morati da plati
novčanu kaznu od 110 dolara i dobiće dva kaznena poena.
Pored Ontarija ova obaveza postoji još samo u Kvebeku.
