Broj
1016, 19.avgust 2005
GRADONAČELNIK NA UDARU
Toronto, mesto oružanih obračuna?
Gradonačelnik
Toronta Dejvid Miler je, odgovarajući na optužbe da neadekvatno reaguje
na porast kriminala u gradu, obećao da će gradska policija biti brojnija
za bar 150 ljudi. On je novinarima izjavio da neće dozvoliti da grad
postane mesto oružanih obračuna.
Međutim, Dejvid Soknacki koji je zadužen za gradski budžet, dovodi u
pitanje ovo obećanje gradonačelnika. On kaže da je Milerova izjava u
suštini ona koja se daje u kriznim situacijama, pa samim tim vodi ka
kratkoročnom, a ne dugoročnom rešavanju problema.
Glavni problem je svakako finansiranje i on je objasnio na koji način bi
se eventualno mogla dobiti sredstva za proširenje policijskih snaga.
Soknacki kaže da ukoliko neka sredstva preostanu u određenom resoru,
prvo se preus-meravaju u drugi, u kojem se javio manjak raspoloživog
novca. Ako i posle ovakve preraspodele nešto preostane, onda se na nivou
grada odlučuje kako će se utrošiti.
|
Potrebne dodatne policijske snage
Ontarijska vlada je najavila da će izdvajati 37 miliona godišnje za
angažovanje hiljadu novih policajaca u provinciji. Kako je rečeno,
pet stotina će bi-ti pozornici, dok će se ostali baviti trenutno
prioritetnim oblastima - oružjem i kriminalnim grupama, kriminalom
kod mladih, organizovanim kriminalom, teškim zločinima, nasiljem u
porodici i zaštitom dece od internet izazova i zamki i dečje
pornografije.
Ovaj program uključuje i retroaktivno plaćanje policijskim
odeljenjima koja su od oktobra 2003. godine zaposlila dodatno
osoblje, jer se to uklapa u predizborno obećanja liberala o
angažovanju dodatnih policijskih snaga. |
Gradonačelnik Miler se sastao sa zabrinutim predstavnicima građana i
liderima zajednica da razmeni mišljenja sa njima o novonastalim
problemima u gradu i da ih ubedi da sve nadležne službe čine napore da
se kriminalu stane na put.
Istaknuto je, između ostalog, da policija moli građane iz svih zajednica
za pomoć pri rešavanju zločina koji su učestali u poslednjih nekoliko
nedelja.
Pojačane su patrole u najproblematičnijim naseljima, ali se sad javljaju
pritužbe građana da policija time na neravnopravan način tretira
pripadnike različitih rasa. Šef gradske policije Bler se ne slaže sa tom
tvrdnjom. On objašnjava da je iskustvo pokazalo da su reakcije građana
uglavnom nepovoljne u prvom trenutku, odmah po pojačanju policijskog
nadzora u nekom kraju, ali da je potrebno vreme da se uspostave odnosi
međusobnog poštovanja i poverenja. Ono što je evidentno je da to na
kraju da dobre rezultate.
Šef
Bler odbacio je kontroverzni predlog jedinog gradskog većnika crne boje
kože Majkla Tompsona da policija treba da zaustavi nasilje tako što će
metodom slučajnog uzorka zaustavljati i proveravati crnopute mladiće. Po
Blerovim rečima, bilo bi nekorektno takvim postupanjem prema njima,
mlade tamnopute muškarce stavljati u isti koš sa relativno malim brojem
kriminalaca.
MOMČILA MANDIĆA VEĆ ISPITAO TUŽILAC RATEL
Uhapšen u
Crnoj Gori i odmah predat policiji BiH
Članovi porodice Mandić izjavili su da je hapšenje Momčila "klasična
otmica", navodeći da on, osim državljanstva BiH, poseduje i
državljanstvo Srbije i Crne Gore zbog čega nije mogao biti izručen
pravosudnim organima BiH.
Istragu
o Momčilu Mandiću vodiće tužilac Džonatan Ratel, koji će već ispitivao
Mandića, rekao je šef Specijalnog odeljenja Tužilaštva BiH za
organizovani kriminal, kriminal i korupciju Džon Mekner.
Mekner je na konferenciji za novinare rekao i da je moguće da će Mandić
iz pritvora u Centralnom zatvoru biti prebačen u pritvorsku jedinicu
Suda BiH.
Mekner je dodao da o tome Sud BiH treba da donese odluku.
On
je dalje rekao i je Mandić osumnjičen za krivična dela organizovanog
kriminala i da će njegovo ispitivanje trajati narednih nekoliko nedelja.
Momčila Mandića juče je u njegovom stanu u Podgorici uhapsila specijalna
policija Crne Gore, odakle je prebačen u BiH.
Članovi porodice Mandić izjavili su novinarima da je njegovo hapšenje "klasična
otmica", navodeći da on, osim državljanstva BiH, poseduje i
državljanstvo Srbije i Crne Gore zbog čega nije mogao biti izručen
pravosudnim organima BiH.
Sud
BiH nalog za hapšenje Momčila Mandića izdao je u julu 2003. godine na
zahtev Tužilaštva BiH nakon što je njegova "Privredna banka Srpsko
Sarajevo" stavljena pod prinudnu međunarodnu upravu.
Prinudna upravnica "Privredne banke" Tobi Robinson optužila je pre
nekoliko meseci Mandića da je opljačkao štediše banke dajući enormno
visoke kredite fiktivnim firmama koje su osnovali bivši funkcioneri
Srpske demokratske stranke (SDS).
Momčilo Mandić se, pod sumnjom da je jedan od ključnih ljudi u mreži
podrške haškom optuženiku Radovanu Karadžiću, od marta 2003. godine
nalazi na crnim listama Evropske unije i SAD.
Odlukom OHR-a Mandiću su blokirana sredstva na računima u BiH.
Mandić je uhapšen i 13. aprila 2003. godine u Beogradu, tokom policijske
akcije "Sablja", pokrenute nakon ubistva premijera Srbije, Zorana
Đinđića.
Tada
je optužen da je izvršio transakciju šest miliona evra iz SCG u BiH, da
ugrožava bezbednost Srbije, da je izvršio krivično delo zločinačkog
udruživanja u kriminalnu grupu vođe "zemunskog klana" Dušana Spasojevića,
te da je, kao direktor Biroa RS u Beogradu, omogućio skladištenje oružja
i municije u vili "Bosanka" u Užičkoj ulici u Beogradu.
U
pritvoru je zadržan do 7. septembra iste godine kada mu je Vrhovni sud
Srbije ukinuo pritvor zbog, kako je obrazloženo, nepostojanja dokaza za
krivična dela koja su mu stavljana na teret.
CRNOGORSKA VERONAUKA
SPC i CPC o
veronauci
Mlađan Mićović nazvao je "ortodoksnom glupošću" izjavu crnogorskog
ministra prosvete Slobodana Backovića da Srpska pravoslavna crkva negira
sve što je crnogorsko i da joj zato ne treba dozvoliti da drži veronauku
u školama.
Član
Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko primorske Mlađan Mićović nazvao je
"ortodoksnom glupošću" izjavu crnogorskog ministra prosvete Slobodana
Backovića da Srpska pravoslavna crkva negira sve što je crnogorsko i da
joj zato ne treba dozvoliti da drži veronauku u školama.
Mićović je kazao da nema nikakve "srpske" veronauke već postoji
veronauka kao učenje o Bogu i ona je manje-više jednaka i u Crnoj Gori,
i u Beču ili Berlinu.
On
je kazao da SPC nije predložila uvođenje srbijanskog modela veronauke u
školama i preporučio crnogorskoj vlasti da "pošto im je bliža neka
zapadna varijanta, odu do Beča i prepišu model po kojem se odvija
veronauka u školama u Austriji".
Mitropolit kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve Mihailo
ocenio je da SPC ne želi uvođenje veronauke kao nauke o Bogu već da želi
da uvede svetosavsku crkvu koja je iznad pravoslavlja.
On
je kazao i da bi došlo do "poremećaja" u srednjim školama kada bi se
izučavala samo pravoslavna religija, jer u Crnoj Gori žive i pripadnici
katoličke i islamske veroispovesti.
Mihailo je kazao da je najbolje rešenje da sve crkve imaju svoje srednje
škole i univerzitete u okvirima crkve i dodao da bi bilo dobro da na
univeritetima imaju katedre za proučavanje velikih religija gde bi bile
zastupljene sve crkve i religije.
Crnogorski ministar prosvete Slobodan Backović odbacio je zahteve Srpske
pravoslavne crkve za uvođenje veronauke u škole, navodeći bi to bilo u
suprotnosti sa važećim zakonom.
"Sve
i da postoji zakonska mogućnost za uvođenje veronauke u škole, SPC, zbog
svojih stavova koji negiraju postojanje crnogorskog naroda, istorije,
književnosti i jezika, nema šta da traži u crnogorskom obrazovnom
sistemu", kazao je Backović.
Crnogorski predsednik Filip Vujanović razgovarao je nedavno sa
predstavnicima Mitropolije crnogorsko primorske o uvođenju veronauke u
školama, povraćaju oduzete crkvene imovine i donošenju novog zakona o
crkvama i verskim zajednicama.
NISU SMELI DA GA EMITUJU…
Film o
Vijetnamu kao film o Iraku
Američki antiratni dokumentarac "Zimski vojnik" (Winter Soldier), koji
je snimljen 1972. godine i vrlo detaljno govori o zločinima vojske SAD u
Vijetnamu, konačno je postao dostupan široj publici. Rat u Iraku učinio
toliko snažnim da se čini kao da je snimljen danas. Njegovi autori
ukazuju, pak, na jezive sličnosti nacionalne sramote, poput mučenja
zarobljenika u Abu Graibu.
Američki
antiratni dokumentarac "Zimski vojnik" , koji je snimljen 1972. godine i
vrlo detaljno govori o zločinima vojske SAD u Vijetnamu, konačno je
postao dostupan široj publici.
Kako
piše "Njujork tajms", "Zimski vojnik" je u Americi decenijama ličio na
ručnu bombu donetu sa fronta koja svakoga časa može da eksplodira. Samo
jedna TV stanica se usudila da prikaže film koji je decenijama kružio
među studentima na "samizdat" kopiji.
Film
će se sad naći u američkim bioskopima, a distributeri kažu da ga je rat
u Iraku učinio toliko snažnim da se čini kao da je snimljen danas.
Njegovi autori, pak, ukazuju na jezive sličnosti nacionalne sramote,
poput mučenja zarobljenika u Abu Graibu.
"Zimski
vojnik", čijem su snimanju prethodila obimna istraživanja, bavi se
zločinima američke vojske u Vijetnamu; uključuje brojne intervjue sa
veteranima iz Vijetnama koji su te zločine videli ili su u njima
učestvovali.
Tu
su bolna svedočenja više od 200 vojnika, snimljena tokom javnog
svedočenja ratnih veterana u Detroitu 1971. godine, i montirana zajedno
sa materijalom koji je nastao na "terenu", navode retki dosadašnji
recenzenti filma, poput sajta "Ol muvi gajd".
"Zimski
vojnik" pokazuje da obični ljudi u ratnim situacijama mogu naučiti da
budu surovi, piše "Ol muvi gajd" i dodaje da su autori filma, uplašeni
od reakcije tadašnje američke vlade, zatražili da budu nepotpisani.
Retko koji je film, viđen od tako malog broja ljudi, izazivao toliku
preneraženost tokom tolikih godina, ocenjuje "Njujork tajms".
Dok
je sniman tokom "Zimske vojne istrage" u Detroitu, trodnevnom okupljanju
vijetnamskih veterana koji su se odlučili da govore o zločinima,
prisutni su bili izveštači iz najvećih američkih medija, ali je retko
čiji izveštaj objavljen.
Ovo
ćutanje je nateralo vijentnamske veterane da organizucuju ono što će se
nekoliko meseci kasnije u Vašingtonu pretvoriti u ključne antiratne
demonstracije.
Kada
je film završen, godinu dana kasnije, prikazan je na filmskim
festivalima u Kanu i Berlinu, po bioskopima u Francuskoj i Britaniji,
kao i na nemačkoj televiziju. Američke TV mreže nisu ga htele, u SAD
nije našao distributera; prikazivan je okruglo nedelju dana u Njujorku i
to samo u jednom bioskopu. Na televiziji se našao jedan jedini put, na
programu stanice Kanal 13.
Relevantnost ovog dokumentarca snimljenog na 16-milimetarskoj traci,
potiče od opisa zlostavljanja koji bi mogli biti "skinuti" sa današnjih
naslovnih strana - bez obzira na tehnološka unapređenja i
profesionalizaciju Armije SAD od vremena Vijetnama.
Bivši vojni istražitelj, koji u filmu svedoči o korišćenju "kundaka,
pištolja i noževa" za iznuđivanja informacija, pod "stalnim je nadzorom"
pretpostavljenih ili vojne policije, piše "Njujork tajms". On se priseća
"saveta" koji su mu dali pretpostavljeni kako bi izbegao odgovornost: "Nemoj
da te uhvate".
Jedan bivši kapetan govori o "standardnoj izvršnoj proceduri" i opisuje
lakoću sa kojom su se individualna kršenja zakona, pod nadzorom
pretpostavljenih, pretvorila u redovnu praksu.
"Tada sam bio poručnik, a opšti stav oficira bio je: 'Vidite, ja imam
nadređenog starešinu, i da se u ovom slučaju nije radilo o 'standardnoj
izvršnoj proceduri', pretpostavljam da bi starešina učinio nešto da to
spreči. A, pošto nijedan starešina ništa nije činio da ih spreči,
politika se pretvorila u praksu, i svi su pretpostavljali da je ispravna".
Bivši pilot helikoptera svedoči kako su ga pretpostavljeni, prilikom
utovara zarobljenika, savetovali da ih ne broji prilikom ukrcavanja već
prilikom iskrcavanja - jer bi "brojno stanje moglo da se promeni", to
jest, neki bi mogli biti "iskrcani" pre sletanja.
Jedan izviđač tiho kaže: "Ako sam morao da upadnem u selo i pobijem 150
ljudi, samo da bih bio siguran da me niko neće ubiti dok iz sela budemo
izlazili - to sam i činio."
Sadašnji distributeri filma nadaju se da će on biti prikazan na
kablovskoj televiziji kako bi svi Amerikanci mogli da ga vide, pogotovu
današnji i budući vojnici.
PRODAJA INDULGENCIJE JE VELIKI IZVOR PRIHODA RIMU
Papa najavio
prodaju oprosta grehova
Prodaja indulgencija, odnosno prodaja oproštaja grehova, vodila je pre
500 godina raskolu Martina Lutera i Rimokatoličke crkve i počecima
protestantizma. Kod mnogih je zato naišla na čuđenje najava Vatikana da
će papa Benedikt XVI davati indulgencije učesnicima proslave Svetskog
dana mladih koja će se održava u Nemačkoj.
Prodaja
indulgencija, odnosno oproštaja grehova, vodila je pre 500 godina
raskolu Martina Lutera i Rimokatoličke crkve i počecima protestantizma.
Kod mnogih je zato naišla na čuđenje najava Vatikana da će papa Benedikt
XVI davati indulgencije učesnicima proslave Svetskog dana mladih koja će
se održava u Nemačkoj.
Za
papu, koji gorljivo želi da se poveže sa drugim hrišćanima, ta najava bi
mogla da uzburka odnose sa Luteranskom crkvom zbog više osetljivih
pitanja: nemački papa, davanje indulgencija hodočasnicima koji stižu u
Nemačku, zemlju u kojoj su rođeni Luter i reformacija.
"Sigurno
da ima izvesne slučajnosti - Nemačka, indulgencije, nemački papa", rekao
je generalni sekretar rimske dijaceze, monsinjor Mauro Parmeđiani, koji
će sa oko 10.000 mladih Rimljana prisustvovati proslavi u Kelnu.
"Međutim,
mislim da je više reč o istorijskom nego o stvarnom problemu", rekao je
on prošle nedelje, na pitanje novinara o indulgencijama, i dodao da ne
veruje da će to stvoriti teškoće, preneo je Asošiejted pres.
Luter, avgustinski fratar koji je živeo od 1483. do 1546. godine,
podstakao je protestantsku reformaciju, pošto se usprotivio prodaji
indulgencija, odnosno potpunog ili delimičnog oslobađanja od kazne za
već oproštene grehe. U njegovo doba, ta praksa je uveliko bilo
zloupotrebljena i prodaja i kupovina indulgencija bila je veliki izvor
prihoda za Rim.
|
Stotine hiljada vernika pozdravilo papu u Kelnu
Više stotina hiljada ljudi je u centru grada i na obali reke Rajne
kod Kelna, gde se održava Svetski dan katoličke mladeži, pozdravilo
poglavara Rimokatoličke crkve papu Benedikta XVI.
Papa je tokom popodneva najpre Rajnom otplovio do predgrađa Pol, a
vernicima koji su satima okupljeni stajali na obali na velikoj
poljani obratio se sa broda.
Govor koji je Benedikt XVI održao na nemačkom, engleskom,
francuskom, španskom i italijanskom jeziku bio je prekidan
gromoglasnim aplauzom i uzvicima "Benedeto" i vriskom poput one na
rok-koncertima.
"Otvorite široko vaša srca za Boga, pustite da vas Isus iznenadi",
poručio je papa okupljenim vernicima, pre svega učesnicima Svetskog
dana katoličke mladeži.
Centrom grada papa se u zatvorenom, blindiranom "papamobilu" odvezao
i do jedne od najvećih sakralnih građavina u svetu, kelnske
katedrale, ispred koje se takođe obratio vernicima.
Po dolasku na kelnski aerodrom, gde su ga dočekali predsednik države
Horst Keler i savezni kancelar Gerhard Šreder Benedikt XVI je
zahvalio Bogu što ga je prva poseta od kada je postao papa dovela
baš u njegovu domovinu, Nemačku.
Zbog papine posete saobraćaj u Kelnu danas je bio uglavnom blokiran.
Ulazak u grad automobilom bio je nemoguć, jer su centar i mostovi na
Rajni bili zatvoreni. Pristup železničkoj stanici jedva je moguć još
od prošle noći, jer u grad stižu stalno novi vernici u želji da vide
papu.
Za bezbednost u Kelnu zaduženo je više od 4.000 policajaca, a
vazdušni prostor nad gradom, na zahtev nemačke vlade, do kraja
papinog boravka u Kelnu nadgledaće avion NATO tipa AWACS opremljen
posebnim radarskim uređajima. |
Luter je 1517. godine okačio na vrata vitenberške crkve listu sa 95 teza
u znak protesta zbog zloupotrebe indulgencija i na kraju je bio
ekskomuniciran iz katoličke crkve.
Praksa davanja indulgencija je nastavljena, jer iako gresi mogu biti
oprošteni kroz ispovest, od katolika se očekuje da se za njih iskupe
kroz dobra dela. Od Koncila u Trentu 1562. godine zabranjena je prodaja
i kupovina indulgencija.
Najava da će papa davati indulgencije nije naišla na veći odjek u
Nemačkoj, u kojoj su hrišćani podeljeni na protestante i katolike.
"Čudna je ideja za luterance da bi crkva mogla da daje indulgencije za
ljudske grehe", rekao je Tiz Gundlah, teolog nemačke Evangelističke
luteranske crkve.
On
je, međutim, dodao da luteranska crkva priznaje i poštuje tradiciju
Rimokatoličke crkve. "Nema razloga da se osećamo provocirano u zemlji
Reformacije zbog pitanja indulgencija za Svetski dan mladih", rekao je
Gundlah.
Papa
Jovan Pavle Drugi je
davao
indulgencije hodočasnicima koji su dolazili u Rim za jubilej katoličke
crkve 2000. godine, ali ovo će biti prvi put da ih Crkva daje
hodočasnicima povodom Svetskog dana mladih, rekao je Parmeđini.
Svetski dana mladih, vrsta "katoličkog Vudstoka", ove godine će biti
obeležen u Kelnu višednevnom proslavom koja će trajati od utorka do
nedelje.
U
Kelnu će se, prema procenama organizatora, prvih dana proslave okupiti
oko 400.000 vernika, a očekuje se da će se na završnoj misi, koju će
papa Benedikt XVI služiti u nedelju, poslednjeg dana proslave, okupiti i
oko 800.000 osoba, javio je Rojters.
Proslavi Svetskog dana mladih u tom nemačkom gradu prisustvovaće i oko
700 kardinala i biskupa, kao i 7.000 sveštenika. U organizaciji proslave
učestvuje oko 25.000 dobrovoljaca iz 120 zemalja.
Nemačka policija je najavila pojačane bezbednosne mere nakon bombaških
napada u Londonu u julu. Biće razmešteno oko 4.000 policajaca, dok će
tokom papinog boravka nad Kelnom biti zabranjeni letovi. Zvaničnici su
najviše zabrinuti zbog plavih ranaca sa verskim predmetima i vodom koje
će nositi svi učesnici proslave.
U
okviru proslave Svetskog dana mladih biće održano oko 1.000
manifestacija na 500 mesta u Kelnu i susednom Bonu i Diseldorfu.
Papa, koji je na proslavu doputovao u četvrtak, sastaće sa najvišim
nemačkim zvaničnicima, posetiće sinagogu u Kelnu i razgovarati sa
liderima drugih verskih zajednica.
Proslavu Svetskog dana mladih ustanovio je papa Jovana Pavle Drugi i ona
se u razmaku od nekoliko godina organizuje svaki put u nekom drugom
gradu u svetu. Naslednik Jovana Pavla Drugog, Benedikt XVI, pokušaće da
nastavi napore svog prethodnika da što više mladih privuče Crkvi u kojoj
broj vernika godinama opada.
Prema statistici Centra za studije globalnog hrišćanstva pri Teološkom
centru Gordon-Konvel u Masačusetsu, u SAD, broj hrišćana u zapadnoj
Evropi nastaviće da se smanjuje u naredne dve decenije, dok će broj
muslimana rasti.
Prema nedavnom izveštaju Vatikana, samo pet odsto vernika učestvuje na
nedeljnoj misi u pojedinim zemljama u razvoju.
VODEĆIH 1000 BOGATAŠA VREDE PREKO 200 MILIJARDI FUNTI
Eksplozija
bogatstva bogatih
Vodećih 1.000 ljudi na "Tajmsovoj" listi bogatih sada zajedno vrede
izvanrednih 202,7 milijardi funti. To je 29,8 odsto više nego prošle
godine i najveći je godišnji skok bogatstva do sad zabeležen.
Britanski superbogataši uživaju u eksploziji bogatstva koja je gurnula
njihovu ukupnu imovinu preko granice od 200 milijardi funti (364
milijarde dolara), navodi londonski "Tajms".
Zapravo britanskim superbogatašima nikad nije išlo tako dobro. Vodećih
1.000 ljudi na "Tajmsovoj" listi bogatih sada zajedno vrede izvanrednih
202,7 milijardi funti. To je 29,8 odsto više nego prošle godine i
najveći je godišnji skok bogatstva do sad zabeležen.
Za
samo četiri godine, bogatsvo vodećih 1.000 se gotovo udvostročilo - sa
115 milijardi funti koliko je list zabeležio 2000. godine.
Britanski multimilioneri nisu sami u eksploziji bogatstva. Najbogatijih
50 u Evropi povećali su svoje imanje tokom prošle godine za nešto
skromnijih 22 odsto, na ukupno 216 milijardi funti.
Najbogatijih 50 na svetu prošli su kroz relativno malo povećanje dobiti
od 3,8 procenata, mada se sa svojih nešto ispod 450 milijardi funti oni
daleko nadnose nad britanskim bogatašima.
Nisu
svi svetski bogataši imali dobru godinu. Dok je rast cena nafte pomogao
arapskim vladarima, Bil Gejts iz "Majkrosofta" je doživeo još jedan pad
na svom računu, ovaj put od 1,6 milijadu funti. Ali, neće gladovati, sa
više od 25 milijardi funti koliko mu je preostalo.
Zašto britanski bogataši doživljavaju bum? Svetski ekonomski oporavak
posle rata u Zalivu i niske kamatne stope su odigrale ulogu. Međutim,
deo razloga britanskog bogaćenja je jedinstven položaj koji uživa London
kao centar svetskih finansija - sasvim van proporcija prema veličini
britanske privrede.
London
je privukao mnoge strane milijardere da tu postave svoju bazu - od kojih
je najpoznatiji Roman Abramovič, na slici desno, novi britanski bogataš broj jedan sa
imovinom od 7,5 milijardi funti.
Drugi ruski, skandinavski. indiski pa čak i francuski tajkuni takođe
vole londonski način života, dobroćudni poreski režim i izvanredne
fizičke i elektronske veze sa ostatkom sveta.
London
danas ima 40 dolarskih milijardera, više nego i jedan drugi grad u svetu,
a Velika Britanija je dom 10 od 50 najbogatijih u Evropi, što je rekord.
MANASTIR KOPORIN
Koreni
resavske škole
Manastir Koporin zašao je u duboku starost - u svoj sedmi vek. Za to
vreme bio je rušen, spaljivan i obnavljan. Poput mnogih u zemlji koja je
morala da krije svoje svetinje, manastir se ne vidi dok mu namernik,
posle kraćeg hoda kroz šumu, nenadano ne stigne pred kapiju.
Tada
se pred gostom ukaže ono o čemu se stara 14 monahinja, jedna iskušenica
i, nadasve, igumanija: besprekorno sređena manastirska porta, konaci i
crkvica.
Hroničar Milan Đ. Milićević zapisao je da manastir leži "u jednom
krasnom mestu i kod vrlo lepe vode," za koju se veruje da je lekovita.
Nije
utvrđena godina dizanja manastira, ali je izvesno da je gradnja počela
posle 1402. pošto je Stefan Lazarević, čija je to zadužbina, za ratne
zasluge stekao titulu despota posle bitke kod Angore.
Episkop braničevski Hrizostom je 1958. dotadašnji muški manastir
pretvorio u ženski, a u u Koporinu je, pri konzervaciji, 1977. godine,
ispod freske sa likom despota Stefana, nađena grobnica. Nije bilo
jednostavno utvrditi kome pripada, ali je sestrinstvo držalo da pred
sobom imaju despotove mošti pa su se tako i ophodile.
Na
sugestiju patrijarha Germana desna nadlaktica je 1981. preneta u
Patrijaršiju. Obavljena je ekspertiza. Konačno, 1989. mošti su vraćene u
manastirsku crkvu pošto su, prema mišljenju londonskog antropologa
Srboljuba Živanovića, despotove.
Despot Stefan Lazarević je, tokom popodnevnog lova, na povratku iz Gruže,
doživeo moždani udar. Umro je 19. jula 1427. godine, u blizini današnjeg
Mladenovca i, krišom od Turaka, sahranjen, po predanju u Manasiji,
svojoj zadužbini.
Mošti su tokom ratova nestale, ali se pretpostavlja da su ih monasi, da
bi ih sačuvali, krišom preneli u Koporin.
Sarkofag od nerđajućeg čelika u kome su sad mošti svetog Stefana
Lazarevića, poklonili su Koporinu svetogorski monasi. Sarkofag je delo
vajara Nebojše Mitrića prema čijem nacrtu je izrađen i krst za hram
Svetog Save na beogradskom Vračaru.
I
odeću za mošti poklonilo je bratstvo Hilandara a oblačenje je obavio
tadašnji episkop raško-prizrenski, sadašnji patrijarh srpski Pavle.
Despot Stefan Lazarević (1402-1427), sin kneza Lazara i kneginje Milice,
bio je inicijator književne obnove Srbije i pismenosti. Najznačajnija
ličnost 15. veka, prosvećeni vladar, despot Stefan Lazarević je
kanonizovan i unesen u kalendar svetitelja 1927. godine.
Zaštitnik kulture i književnosti, despot je dovodio svetogorske monahe
da za njegov račun prepisuju i prevode knjige. To su koreni uzorne škole
lepote, usrdnosti i reforme, znane kao resavski pravopis.
Manastirska crkva je malena, jedva može da primi desetak vernika. Satima
se disciplinovano čeka na celivanje moštiju svetoga Stefana Lazarevića.
U
Koporinu je, 2002, kada je manastir slavio šest vekova postojanja,
posebno bio uzbuđen mitropolit veleško-povardarski Jovan zbog sasluženja
arhijerejske liturgije sa patrijarhom sprskim.
"Prvi
put smo se, posle odluke da stupimo u liturgijsko i kanonsko jedinstvo
sa braćom iz Sprske pravoslavne crkve, zajedno pričestili iz jednog
putira," rekao je tada mitropolit Jovan.
Na
dan manastirske slave u Koporinu se moštima svetog despota Stefana
Lazarevića pokloni više hiljada vernika.
Milosav Slavko Pešić
Smederevo
OLIMPIJADA KAO IZVOR PRIHODA
Igre, godinu
dana kasnije
Sportisti su otišli. Gledoci su otišli. Čak su i ovce otišle.
Sablasno je tiho u olimpijskoj areni za džudo i rvanje koja se nadnosi
nad propalom zonom koliba i raštrkanih maslinjaka. U tom prostoru, po
kome povremeno vršljaju ovce i psi lutalice, nije se desilo gotovo ništa
od kako su prošlog leta završene Olimpijske igre.
Za
mnoga olimpijska zdanja, vreme se neprijatno zaustavilo. Pre tačno
godinu dana Atine se izvukla iz fanatične trke da završi olimpijska
borilišta. Sada se Grčka upinje da nađe neku korist od njih.
Posle ceremonije otvaranja, 13. avgusta 2004, usledila je neočekivano
bezgrešna Olimpijada - "nezaboravne, igre snova", kako ih je nazvao
predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Žak Rog .
Ali,
ovog avgusta pogled je usmeren na postolimpijsko nasleđe, odnosno na
pitanje kako da zemlja domaćin izvuče korist od najvećeg sportskog
događaja na svetu.
Atina danas uživa u svojoj novoj saobraćajnoj mreži, dok vlada i dalje
očekuje potvrdu predviđanja da će igre pomoći da turistički promet ove
sezone bude veći za pet odsto.
Međutim, većina objekata za Olimpijadu je prazna. A, Grčka posrće pod
ogromnim olimpijskim dugom, za koji su vladini zvaničnici prošle sedmice
rekli da će dostići 13 milijardi evra (16 milijardi dolara).
Gradonačelnica Atine Dora Bakojianis kaže da korist nije uvek odmah na
dohvat ruke. "Atina se promenila", izjavila je agenciji AP. "Pouzdanje
Atinjana u sebe, ponos na svoj grad, verovatno su najveća korist."
Gradovima domaćinima, kaže gradonačelnica Atine, treba vremena da se
prilagode svojoj postolimpijskoj slavi. "To nije lako, jer nije moguće
održati sve objekte koji su bili neophodni za olimpijske događaje."
Vlada naglašava da će država zadržati vlasnišstvo nad svim olimpijskim
objektima i da neće njima opterećivati poreske obveznike.
Održavanje objekata košta 100 miliona evra godišnje, a deo tog novca se
može dobiti njihovim "kreativnim korišćenjem". Tako je televizijski pres
centar bio domaćin izložbe motocikala, dok je hala za badmington
poslužila za izvođenje mjuzikla "Mačke" .
Glavni atinski Olimpijski sadion, sada dom dva vodeća grčka fudbalska
kluba, korišćen je za reli "Akropolis" i atletsko takmičenje na kome je
postavljen novi svteski rekod od 9,77 sekundi u trci na 100 metara.
Troškovi za Olimpijske igre gurnuli su budžetski deficit Grčke za prošlu
godinu na 6,1 odsto bruto duštvenog proivoda - što je dvostruko više od
granice koju je postavila Evropska unija da bi zaštitila zajednčku
valutu, evro.
Grčka kaže da će do kraja 2006. godine svesti deficit na manje od tri
odsto, tako što će povećati poreze i smanjiti javne troškove.
