Broj
1017, 26.avgust 2005
HRVATSKA - ZADAR
Pretili
Mađarima, misleći da su Srbi
Hrvatska policija je saopštila da su nepoznate osobe kod Zadra na smrt
prepale jedan mađarski bračni par, misleći da su Srbi, i oštetile im
imovinu.
"Nepoznate
osobe su na fasadi njihohe kuće napisale preteće poruke 'Ubićemo vas'
ili 'Poslednje upozorenje Srbima'. Probušili su im gume na kolima,
razbili stakla i oštetili karoseriju", izjavila je Frans presu portparol
policije Sandra Poljak-Juričić.
Taj
bračni par već nekoliko godina radi u Subotici, a automobil ima
subotičku registraciju, dodala je portparol.
Stariji bračni par od 70-ak godina ima već 20 godina kuću na hrvatskom
primorju gde dolazi na letovanje.
BANJLAUKA
Bez zvanične
potvrde o hapšenju Zelenovića
Zvaničnik MUP-a Republike Srpske rekao je agenciji Beta da nema potvrdu
informacije da je u Rusiji uhapšen haški optuženik Dragan Zelenović.
Portparol direktora policije RS Radovan Pejić rekao je da "MUP RS nije
zvanično obaveštan o tom hapšenju".
Nezvanično se saznaje da je Zelenović, koga Haški tribunal tereti za
ratne zločine u Foči, uhapšen u Rusiji.
Na
slobodi je, bez Zelenovića, ukupno osam optuženih - trojica
najtraženijih - Ante Gotovina, Radovan Karadžić i Ratko Mladić, kao i
Vlastimir Đorđević, za koga se pretpostavlja da je u Rusiji, Goran
Hadžić, koji je nestao u julu prošle godine, Sredoje Lukić, Zdravko
Tolimir i Stojan Župljanin.
Milan Lukić uhapšen je početkom meseca u Argentini i očekuje se njegovo
izručenje u Hag.
U
prethodnih desetak meseci 14 optuženih iz Srbije dobrovoljno se predalo
Hagu.
To
su Nebojšsa Pavković, Vujadin Popović, Sreten Lukić, Ljubomir Borovčanin,
Vinko Pandurević, Drago Nikolić, Gojko Janković, Mićo Stanišić, Momčilo
Perišić, Radivoj Miletić, Milan Gvero, Vladimir Lazarević, Dragomir
Milošević i Ljubiša Beara.
Aleksij Drugi pisao Crvenkovskom
Jovan mora
biti pušten
Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksij Drugi poručio je makedonskom
predsedniku Branku Crvenkovskom, povodom hapšenja ohridskog
arhi-episkopa Jovana, da crkvene nesuglasice u Makedoniji mogu biti
rešene samo dijalogom.
U
pismu patrijarha Aleksija navodi se da "nesuglasice u odnosu na crkveno
uređenje u Makedoniji mogu biti rešene samo putem crkvenog dijaloga,
zasnovanog na svetim kanonima".
"Situacija
nastala u vezi sa hapšenjem vladike Jovana postala je veoma ozbiljna
prepreka za nastavak takvog dijaloga i nanosi veliku štetu uzajamnim
odnosima dva bratska pravoslavna naroda", navodi se u pismu, koje je
objavljeno na sajtu Ruske pravoslavne crkve.
Navodi se i da je prethodno srpski patrijarh Pavle izvestio telegramom
ruskog patrijarha o hapšenju vladike Jovana sa molbom da pomogne u
oslobađanju uhapšenog.
Vladika Jovan osuđen je u Makedoniji na dve i po godine zatvora zbog
širenja verske mržnje i netolerancije.
Vladika Jovan i Ohridska arhiepiskopija koju predvodi stupili su prošle
godine u kanonsko jedinstvo sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
SPC
i Makedonska pravoslavna crkva vode višedecenijski spor oko statusa
crkve u Makedoniji. MPC je jednostrano proglasila autokefalnost, koju ne
priznaje nijedna pomesna pravoslavna crkva u svetu.
SRBIJA I CRNA GORA
Kanadskom
ambasadoru uručen orden
Pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Miomir Udovički je
uručio Orden jugoslovenske zvezde prvog stepena ambasadoru Kanade
Donaldu Meklenanu, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova SCG.
"Predsednik
SCG Svetozar Marović dodelio je ovo visoko odlikovanje ambasadoru Kanade
za lični doprinos i zalaganje u razvijanju prijateljskih odnosa i
bilateralne saradnje između dve zemlje", navodi se u saopštenju.
RUSIJA
Ptičji grip u
Rusiji
Glavni sanitarni lekar Rusije Genadij Onišenko izjavio je da je zbog
pojave ptičjeg gripa, koji predstavlja opasnost za ljude, u Rusiji
neophodno sprovesti vakcinaciju stanovništva.
Na
konferenciji za novinare on je rekao da je laboratorijski potvrđena
infekcija ptičjim gripom u šest ru-skih regiona, kao i da su prenosnici
divlje ptice.
On
je dodao da još nema vakcine protiv te bolesti, ali da građani mogu
primiti vakci-nu protiv običnog gripa.
Onišenko je rekao i da je virus potencijalno opasan po čoveka, i ukazao
da se virus u zaraženom mesu može uništiti termičkom obradom.
Epodemiološka služba je preporučilazabranu lova ptica.
SAD I GLOBALNO OTOPLJAVANJE
Novi standardi
za manje automobile
Sa
cenama benzina koje rastu, Bušova administracija je predložila nove
propise koji treba da nateraju fabrikante automobila da prave pikap
kamione, minivenove i neka sportsko rekretivna vozila (SUV) koji će
trošiti manje goriva.
Ekolozi kažu da će plan vlade učiniti malo u odvikavanju nacije od
zavisnosti od strane nafte.
Novi
propisi će tražiti od automobilske industrije da izvrši izmene za većinu
vozila, sem putničkih automobila, početkom 2008. godine. Svi prozivođači
će morati da se povinuju novom sistemu do 2011.
"Ovaj
plan će uštedeti benzin, doneće manje bola na pumpama za vozače, a
pritom neće ugroziti bezbednost," izjavio je ministar saobraćaja Norman
Mineta.
On
je, navodi AP, na novinskim konferencijama u Atlanti i Los Anđelesu,
rekao da se očekuje da će program sačuvati oko 10 milijardi galona (38
milijardi litara) benzina tokom radnog veka vozila proizvedenih između
2008. i 2011. godine.
SAD
trenutno troše oko 140 milijardi galona (530 milijardi litara) benzina
godišnje, prema statistici ministarstva za energetiku.
Ali,
plan se neće odnosti na najveća SUV vozila, kao što je Humer H2 . Takođe
su izuzeti i putnički automobili, od kojih se već traži da u proseku
moraju da pređu 27,5 milja (44,25 kilometara) sa jednom galonom (3,8
litara) bezina.
Ekolozi napadaju ovaj pristup ukazujući da je daleko ispod potrebnih
napora da se smanji zavisnost zemlje od uvozne nafte, dok stvara nove
rupe u propisima koje će oslabiti postizanje zahteva za manjom
potrošnjom. Na putničke autombile i lake kamione - kategoriju koja
uključuje pikapove, minivenove i SUV vozila - odlazi oko 40 odsto nafte
koja se potroši u SAD.
"Dok
Amerikanci plaćaju rekordne cene za benzin, Bušova administracija se
svrstala sa svojim drugarima u automobilskoj industriji i odbacila prava
rešenja," kaže Dan Beker, direktor programa globalnog otopljavanja
Sijera Klab.
Senator Džon Keri, bivši predsednički kandidat demokrata, naziva plan "gledanjem
unazad" i "još jednom izgubljenom šansom da se pomogne društvu, privredi
i životnoj sredini."
Vlada vodi protivnapad tvrdnjom da je plan zamišljen tako da uštedi više
goriva nego bilo koji prethodni zakon u "istoriji programa lakih kamiona,
CAFE."
Po
sadašnjem sistemu, proizvođač mora da održi prosečnu potrošnju lakog
kamiona od 21 milje (33,8 kilometara) po galonu, što treba da poboljša
na 22,2 milje u modelu za 2007. godinu.
Novi
sistem deli lake kamione na šest kategorija po njihovoj veličini. Manji
će morati više da štede od velikih. Do 2010. put pređen potrošnjom
jednog galona biće za manja vozila produžen na 27,8 milja (44,7
kilometara), a za najveća na 20,8 milja (33,5 kilometara).
AUSTRIJA - EU
Skupo
predsedavanje Evropskom unijom
Austrija od 1. januara 2006. na šest meseci preuzima predsedavanje
Evropskom unijom, što iziskuje velika sredstva iz državnog budžeta.
Prema prvim proračunima, za predsedavanje EU Austrija će imati izdatke
od 40 do 50 miliona evra.
U
toj svoti sadržane su konferencije, prevodioci, tehnika, vozni park,
internet-prezentacija predsedavanja, kao i oprema centra za konferencije
u Beču.
Austrijska vlada trenutno pokušava da pridobije sponzore, kako bi država
što manje para koristila iz budžeta.
Međutim, već sada je izvesno da će budžet za predsedavanje biti veći od
prve procene. Prilikom prvog predsedavanja EU 1998. unapred procenjeni
budžet za ovu svrhu, u visini od oko 22 miliona evra, osetno je
prekoračen. Jedna olakšica ovaj put ipak postoji, a to je da se Samit EU
održava u Briselu.
Neformalni sastanci ministara zemalja članice, s druge strane, održavaju
se u zemlji koja predsedava.
Prema najavama, ministri EU sastajaće se ne samo u Beču, već i u Bad
Išlu, Filahu, Insbruku, Kremsu, Bregencu i Rustu.
U
Rustu, koji ima svega 1.700 stanovnika, pripreme za predstojeći skup
ministara već su u toku. Tako je u ovom mestu svih 220 kreveta
zakupljeno za skup ministara ekologije koji će biti održan u maju. Zbog
ovog skupa morala su biti odložena neka tradicionalna sportska
takmičenja.
Što
se tiče policije, i ona će imati pune ruke posla u prvoj polovini iduće
godine.
Najviše posla čuvari reda imaće 11. maja kada je zakazan sastanak EU sa
zemljama Latinske Amerike.
Više
od 60 šefova država i vlada, uključujući i Bugarske, Rumunije, Hrvatske
i Turske, doputovaće u Beč, grad koji će tada ličiti na tvrđavu.
Prema najavama policije, stepen bezbednosti biće jedan nivo viši nego za
vreme predsedavanja EU 1998.
Više
od 1.000 policajaca baviće se skupovima EU, a za posebno ugrožene goste
obezbeđena su blindirana vozila.
Inače, u Beču se najavljuje da Austrija neće kao Luksemburg štedeti na
suvenirima, odnosno neće novac za poklone dati u fond za pomoć obolelima
od side. Kako je najavljeno, Beč će se pridržati stare tradicije davanja
poklona gostim
