Broj
1018, 2.septembar 2005
Odnosi
Kanade i SAD-a
Problem drvne
građe postaje pitanje od nacionalnog interesa
Kako
se saznaje, vlada razmatra mogućnost da jesenja sednica Parlamenta počne
ranije nego što je bilo najavljeno. Problem koji je iskrsao je
trgovinska rasprava sa SAD-om o drvnoj građi, koja se rasplamsala u
poslednjih par nedelja.
Izjava portparola Marka Roja, da premijer Martin veruje da je ovo
pitanje od vitalnog značaja za Kanađane i pitanje nacionalnog interesa,
samo potvrđuje da bi poslanici možda morali da dođu u Otavu i pre 26.
septembra, za kad je bio predviđen početak rada posle letnje pauze.
Lider NDP-a džek Lejton je, čak, apelovao na premijera Martina da odmah
sazove Donji dom zbog rešavanja pitanja drvne građe. On je objasnio da
bi ovakav potez stavio SAD-u jasno do znanja da je Kanađanima ovo
pitanje vrlo bitno, a sa druge strane bi premijer obezbedio strategiju
za delovanje.
U
međuvremenu je ministar industrije Dejvid Emerson nastavio da upozorava
da Kanada ne može sebi da dozvoli konfrontaciju sa svojim najvećim
trgovinskim partnerom. On insistira da treba zauzeti čvrst stav kojim bi
se štitili dugoročni interesi, pa i po cenu da neko vreme ne bude sve
povoljno za nas. Po njegovim rečima, vreme je da se, ako to prilike
nalažu, uvedu i uvozne takse na neke američke proizvode, čak i ako bi to
značilo objavu trgovinskog rata.
Ovakav potez bio bi samo u cilju revanširanja za uvozne takse u iznosu
od pet milijardi dolara, koje su poslednjih godina Amerikanci nepravedno
uveli za kanadsku drvnu građu.
Premijer Martin je najavio da će lično protestovati kod predsednika Buša,
ali nije precizirao kada. Jedino je nagovešteno da će to biti onda kada
najviše odgovara kanadskim interesima.
Takođe, sa najvišeg zvaničnog mesta biće uložena žalba, makar i
neformalna, na komentare američkog ambasadora Vilkinsa. On je optužio
Kanađane za 'emocionalne tirade'. Otprilike u isto vreme su neki
ministri iz vlade rekli da se američka strana ponaša 'siledžijski i
licemerno'.
Problem je eskalirao nakon što je američka strana saopštila da će
ignorisati odluku panela o slobodnoj trgovini NAFTA, koja kaže da uvoz
kanadske drvne građe ne ugrožava domaće proizvođače i da stoga ne treba
naplaćivati dodatne takse.
Oglasio se i kanadski ambasador u SAD-u, Frenk MkKena, koji je na
konferenciji istočnih premijera i guvernera Nove Engleske izrazio
bojazan da se pravila o slobodnoj trgovini podvajaju i komplikuju. No,
bez obzira na tenzije, i on i američki ambasador Vilkins smatraju da je
sporazum o slobodnoj trgovini do sada dobro funkcionisao u obe zemlje.
Vilkins je pružio uveravanja delegatima na konferenciji da SAD ostaje
čvrsto privržena principima NAFTA i tesnim vezama sa Kanadom.
Premijer Kvebeka Žan Šarest smatra da ovo pitanje narušava odnose između
dve zemlje. On kaže da smo stavljeni u poziciju da se upitamo da li je
NAFTA podjednako važna za naše susede, koliko je za nas.
Kanada je zatražila dozvolu Svetske trgovinske organizacije za naplatu
kaznenih tarifa na uvezenu američku robu i takođe pred američkim Sudom
za međunarodnu trgovinu traži refundiranje carine. Međutim, iz STO je
odgovoreno da su SAD postupile u skladu sa međunarodnim zakonom kada su
uvele carinu na kanadsku građu. Ministar trgovine Piterson izrazio je
razočaranje ovom odlukom, ali je napomenuo da Otava planira da nastavi
da dokazuje svoje pravo pred sudovima.
POLITIKA
Razgovarali
Martin i Buš
U
četvrtak ujutro je premijer Pol Martin pozvao telefonom američkog
predsednika džordža Buša. Iako je po ranijem planu bilo predviđeno da
glavna tema njihovog razgovora bude spor oko drvne građe, njih dvojica
su gotovo isključivo pričali o tragičnim posledicama prolaska uragana
Katrina kroz južne delove SAD-a.
Premijer Martin je pre svega izrazio saučešće predsedniku Bušu, u svoje
ime i u ime građana Kanade, a potom je izrazio našu spremnost da pružimo
svaku vrstu potrebne pomoći stanovništvu sa pogođenog područja.
Strahuje se da je na hiljade ljudi stradalo, a da je na desetine hiljada
ostalo bez krova nad glavom posle prolaska uragana Katrina. Šteta od ove
prirodne katastrofa, koja se smatra za jednu od najtežih u američkoj
istoriji, procenjuje se milijardama dolara.
Ontarijska
vlada protiv kriminala
Borba protiv
zločina podstaknutih rasnom i verskom mržnjom
Ontarijska vlada će izdvojiti oko 200 hiljada dolara za borbu protiv
zločina koji u osnovi imaju rasnu ili versku mržnju. Kako je objasnio
ministar za komunalnu bezbednost Monti Kvinter, sredstva su namenjena
timu za koordinaciju praćenja i svakodnevnog prikupljanja informacija
neophodnih za borbu protiv ove vrste kriminala. U timu će biti po jedan
službenik iz svake od deset policijskih službi.
Kvinter je sa žaljenjem konstatovao da su zločini podstaknuti mržnjom i
ekstremizmom postali deo ružne stvarnosti, potkrepljujući to činjenicom
da je njihov broj gotovo udvostručen u poslednjih deset godina.
Kvinter je rekao i da je vlada već materijalno podržala
angažovanje dodatnih hiljadu pripadnika policijskih snaga u provinciji,
obavezala bolnice da obavezno izveštavaju o svakom slučaju ranjavanja iz
vatrenog oružja i postavila program za pomoć rizičnim grupama mladih.
Predstavnici muslimanskih, jevrejskih i crnačkih zajednica pozdravili su
ovaj potez ontarisjke vlade, mada su zamerili da sredstva ni približno
ne odgovaraju potrebama.
Protiv
oruŽja na ulicama Toronta
Zajednička
akcija sva tri nivoa vlasti
U
cilju sprečavanja sve češće upotrebe vatrenog oružja na ulicama Toronta,
ontarijski Apelacioni sud je zauzeo stav da treba uvesti strože
kažnjavanje za nošenje vatrenog oružja, budući da su njegovo nelegalno
posedovanje i upotreba poprimili zabrinjavajuće razmere, posebno u
Torontu i okolini.
Od
početka ove godine, na ulicama Toronta ubijene su 32 osobe, a samo od
kraja juna bilo je čak 15 ubistava.
O
istom pitanju u utorak je gradonačelnik Toronta razgovarao sa federalnim
ministrom pravde Irvinom Kotlerom.
Gradonačelnik Miler je rekao da nelegalno oružje nose samo osobe spremne
da upotrebe. Tu se radi o malom broju ljudi, ali prema njima zakon treba
da bude veoma strog i da ih osudi na duge vremenske kazne. Miler je
istakao da su u Torontu angažovane sve raspoložive policijske snage i
upućene na ulice, kako bi na licu mesta ostvarile bolji kontakt sa
građanima i bili efikasniji u njihovoj zaštiti. On veruje, na osnovu
izkustva iz ranijih godina, da u prevenciji umnogome može da pomogne rad
sa decom i omladinom iz problematičnih delova grada. Takvi programi uče
decu kako da izbegnu oružje i kriminalne grupe.
Kotler se saglasio da je rešenje u razvijanju kulture prevencije, ali je
i obećao pomoć u povezivanju gradskih, provincijskih i federalnih nivoa
vlasti za kompleksno rešavanje ovog složenog problema. Akcija treba da
objedini napore na nekoliko frontova, počevši od prekidanja kanala za
nelegalno unošenje oružja iz SAD-a, pa do strožeg kažnjavanja počinilaca.
Asocijacije
Šefova policije
Građani
nedovoljno sarađuju sa policijom
Na
godišnjoj konferenciji Asocijacije šefova policije čulo se da građani
nedovoljno sarađuju sa policijom u rasvetljavanju zločina i da je stoga
neophodno da federalna vlada izdvoji veća sredstva za program zaštite
svedoka.
Komesar pri RCMP Đulijano Zakareli ističe da, ako građani u nekoj
sredini ne žele da svedoče onda društvo, a ne samo policija, ima pred
sobom ozbiljan problem koji treba rešavati. Sa njim se saglasio šef
policije u Torontu Bil Bler, rekavši da je onima koji se reše da svedoče
potrebna određena pomoć, nekad smeštaj ili pak zaštita, a da policija to
treba da im pruži. Šef Bler kaže da bi građani trebalo da osećaju
obavezu i odgovornost da kažu šta znaju, a policija i čitav pravosudni
sistem imaju odgovornost da takvim ljudima pruže sigurnost da se
iznošenje istine neće nepovoljno odraziti na njihov život.
Pitanje svedočenja očevidaca postalo je aktuelno između ostalog i
povodom letnjeg talasa ubistava u Torontu. Tu je više nego očigledno da
građani izbegavaju da sarađuju sa policijom, jer je do sada uhvaćen samo
jedan počinilac u više od dvadeset pucnjava.
Program zaštite svedoka u pojedinim slučajevima može biti veoma skup. U
ekstremnim situacijama, takvim osobama pored promene identiteta i mesta
boravka, treba obezbediti i stalnu policijsku pratnju, što zna da traje
i godinama i da košta čak i na milione dolara.
Bler
je naglasio i da je neophodno negovati dobru saradnju zajednice sa
policijom. Iskustvo iz Toronta, ali i iz ostalih sredina, govori da ima
manje zločina tamo gde su građani i policija izgradili odnose međusobnog
poverenja i kooperativnosti.
Za
pojaČanu kontrolu osoblja na aerodromima
Najsavremenija
oprema za identifikaciju zaposlenih
Na
kanadskim aerodromima je napokon počelo postavljanje najsavremenije
opreme za identifikaciju osoblja pri ulasku u zaštićenu zonu vazdušnih
luka. Očekuje se da će do kraja decembra uređaji biti na svih 29
najvećih aerodroma. Podaci o svim zaposlenim licima na njima biće uneti
u bazu podataka tokom iduće godine.
Projekat je usvojen još pre skoro tri godine, početkom novembra 2002.
godine, ali je za njegovu realizaciju bilo potrebno puno vremena jer
stručnjaci nisu imali nikakve uzore. U realizaciji su učestvovali ACME
Future Security Controls, za karte i skenere, a UNICOM i IBM za
menadžment projekta.
Kevin MkGar, potpredsednik za pitanja rizika i kvaliteta pri Službi za
bezbednost u aviosaobraćaju, ističe da je ovo pionirski, tehnološki
najsavršeniji poduhvat, budući da se zasniva na proveri otisaka i
dužice kod svakog pojedinca.
Zaposleni na aerodromima, uključujući letačko osoblje, tehničku službu i
pomoćne radnike, moraće da se identifikuju pri ulasku u zaštićenu zonu.
Njihovi otisci i dužice biće proverene u bazi podataka koja se nalazi u
centralnom kompjuteru u Otavi i tek ukoliko se podaci poklapaju, radniku
će biti dozvoljen pristup.
Zaposleni na međunardonom aerodromu u Kelovni će prvi biti uključeni u
ovakav sistem provere. Tamo će identifikacija biti rađena uglavnom na
osnovu otisaka, a samo će za jedan manji broj zaposlenih biti korišćena
očitavanje dužice oka. Napominje se da je tome moralo da se pribegne
zbog poteškoća koje su javile u očitavanju otisaka pojedinih osoba.
Veruje se da će aerodrom u Kelovni imati, pored bezbednosne, i ekonomsku
dobit od uvođenja kontrole zaposlenih.
Predlog
kovnice odbaČEN
Pet dolara ostaje u papiru
Federalna vlada je saopštila da za sada neće uvesti finansijski
isplativiju kovanicu od pet dolara, iako stručnjaci procenjuju da bi
stotine miliona dolara mogle da se uštede ukoliko bi se u našim
novčanicima, pored lunija i tunija, našao još jedan vredni novčić.
Predlog da se papirna novčanica zameni ekonomičnijom kovanicom stigao je
iz kovnice Royal Canadian Mint, koja je sugerisala i da se sva ušteda,
ostvarena ovim potezom, preusmeri za finansiranje vrhunskih sportista za
takmičenja na olimpijskim igrama. Ministarstvo finansija je bilo
zainteresovano za sprovođenje ovog predloga u delo i, kao prvi korak ka
njegovom ostvarenju, početkom maja je, u organizaciji Environiksa,
sprovelo anketu među građanima Halifaksa, Hamiltona i Vinipega.
Anketirani građani, međutim, nisu dali podršku ovoj ideji. Naprotiv, oni
su je nazvali smešnom, navodeći da postoje mnogo bitnije stvari za koje
je potrebno izdvojiti sredstva. Građani nikako ne osporavaju da vlada
treba da finansira vrhunske sportiste, ali u ovom konkretnom slučaju
veruju da bi mnogo delotvornije bilo ušteđena sredstva dati za zdravstvo,
kao pomoć beskućnicima i za socijalne programe.
Nacionalna banka je svojevremeno procenila da je ušteda u prvih pet
godina posle puštanja u opticaj metalnog dolara iznosila 487 miliona
dolara. Neki od razloga za ovako veliku uštedu su i to što se metalni
novac mnogo manje haba i što ga ne treba menjati onako često kao papirni.
Primedba anketiranih građana, koju nikako ne bi trebalo zanemariti,
odnosi se i na preveliku težinu sitnine koju bismo morali da nosimo u
svom novčaniku ili džepu, mada, istini za volju, bilo je predviđeno da
pet dolara bude lakše od ostalih kovanica.
Vreme
Vreme uragana
tek dolazi
Stručnjaci upozoravaju da vreme uragana tek dolazi, a da temperature
okeana više od uobičajenih mogu da pogoduju razornim olujama u istočnom
delu Kanade.
Stiv
Miler, menadžer Centra za uragane u Dartmautu, Nova Skošija, objašnjava
da se uragani zahuktavaju upravo u oblastima gde je voda topla.. Budući
da su jula meseca naučnici u studiji objavili da su temperature severnog
Atlantika najviše ikada do sada zabeležene, on strahuje da ova godina
može biti rekordna po broju uragana.
U
prilog tezi da temperatura vode igra veliku ulogu, idu i zaključci do
kojih je došao Kris Fogarti, koji je dve godine proučavao sistem
delovanja uragana Huan. On kaže da bi šteta od ovog uragana bila za
trideset do pedeset odsto manja, da je u zalivu u Halifaksu bila za
svega četiri stepena niža.
Politika
i moda
Kodeks
oblačenja u školi
Mladi kvebečki liberali smatraju da bi vlada trebalo da podstakne škole
da uvedu kodeks oblačenja koji bi zabranjivao da učenici nose napadnu
ili izazovnu odeću. Cilj ove ideje je da se izbegne podsticanje veće
seksualne aktivnosti među tinejdžerima.
Mladi liberali takođe, predlažu da školskim odborima treba dati
mogućnost izbora kriterijuma i načina primene kodeksa odevanja.
Među
mladima u ovoj stranci ima i onih koji su ubeđeni da osnovna odgovornost
po ovom pitanju pripada roditeljima, jer su oni ti koji treba da nadziru
šta njihova deca oblače za školu, a i u slobodno vreme.
ostrvo
Hans
Čije je ostrvo?
Ministar inostranih poslova Pjer Petigru ponovio je da kanadsko pravo na
ostrvo Hans ima svoje čvrsto uporište u odredbama međunarodnog prava i,
stoga, ne veruje da će o slučaju tog arktičkog ostrva biti raspravljano
na međunarodnom sudu.
Ministar Petigru je objasnio da će se narednog meseca sastati sa svojim
danskim kolegom u Njujorku i da će mu tom prilikom izložiti istorijske
činjenice koje nedvosmisleno pokazuju kanadsko vlasništvo nad ostrvom.
Ovo
maleno ostrvo, koje je ucrtano na kartu Kanade, otkrili su Britanci, a
potom je pripojeno Konfederaciji. Na njemu je kratko bila smeštena
kanadska naučna stanica, četrdesetih godina prošlog veka.
Sporno je, međutim, što ovi argumenti za dokazivanje vlasništva mogu
biti lako oboreni zato što federalna vlada nije pokazivala dovoljno
interesovanja a rešavanje tog pitanja. Naime, stručnjaci za međunarodno
pravo kažu da vlasništvo često zavisi od stepena iskorišćavanja poseda
od strane neke od zainteresovanih strana, a Kanada se decenijama unaad
ponašala kao da se podraumeva da je čitav Arktik u njenom posedu i da
nema potrebe tu ništa dokazivati niti pokazivati.
Danci su bili više puta na ostrvu Hans nego Kanađani, ali po rečima
ministra Petigrua to ne umanjuje kanadsko pravo vlasništva. Kanada
patrolirala tim područjem redovno, čak i u vreme nepovoljnih vremenskih
uslova.
Popularno,
ali i preporuČljivo
U mobilnom
podaci o kontakt osobi
U
poslednje vreme, a naročito posle bombaških napada na London, postalo je
popularno, ali i preporučljivo, u svom imeniku imati podatke o
kontakt-osobi kojoj se treba obratiti u slučaju potrebe.
Preporuka je da oni bude sačuvani u mobilnom telefonu poput svakog
drugog telefonskog broja samo da, radi lakšeg nalaženja, umesto imena
stoji ICE (in case of emergency). Iza toga poželjno bi bilo da bude
precizirano o kojoj se osobi radi - roditelju, bračnom drugu, prijatelju.
Pored toga što bi dotična osoba trebalo da zna da je naša ICE osoba, ona
bi trebalo da bude upućena u stanje našeg zdravlja, sa svim
pojedinostima koje mogu biti od pomoći u hitnim slučajevima, kao i da
zna koga sve treba dalje obaveštavati.
Ovaj
broj trebalo bi da bude na takvom mestu u imeniku da ga je izuzetno lako
pronaći. Najbolje je da bude na prvom mestu, što se može postići
stavljanjem tačke, crtice ili razmaka pre unošenja reči ICE. Ukoliko ovo
ne uspeva, onda se ispred ove oznake može staviti nekoliko slova 'a',
zato što je kod najvećeg broja mobilnih aparata lista sačinjena po
azbučnom redu.
Takođe, veoma je važno da bude ukucan telefonski broj pored koga se
stalno može naći dotična osoba.
Podrazumeva se da u mobilnom telefonu svakog deteta ovi podaci već
postoje, samo možda nisu na ovaj način učinjeni dostupnim.
Od
iduĆe godine viŠe reda
Zakonsko
regulisanje kineskog lečenja
Ministar zdravlja džordž Smiterman je najavio da Ontario priprema
zakonska akta za uvođenje više reda u sve raširenije i popularnije
bavljenje tradicionalnim metodama kineske medicine. On je rekao da su
akupunktura i ostali vidovi kineskog načina lečenja izuzetno korisna
forma alternativnog lečenja koja mora da se poštuje, ali se javila i
potreba da se odrede neka pravila za one koji se time bave.
Računa se da u provinciji skoro dve hiljade ljudi leči pacijente na
način tradicionalan kineski način, kroz holistički pristup telu i
saniranje tegoba putem akupunkture, biljnih mešavina, ishranu i vežbe.
Osobe koje se bave ovakvim lečenjem moraće da prođu kroz odgovarajuću
obuku ili da polože ispit ako žele da steknu dozvolu za rad. Lekari,
kiropraktičari, fizioterapeuti i ostali koji koriste akupunkturu takođe
će morati da dobiju zvanični sertifikat.
Očekuje se da će zakon biti usvojen početkom iduće godine. Toni Vong,
koji je pripremio izveštaj o potrebi uvođenja zakonske regulative u ovu
oblast, kaže da pacijenti nemaju nikakvu garanciju o stručnosti osoba
koje ovim bave. On naglašava da nikako ne treba odugovlačiti sa
donošenjem zakona pošto se već dešavalo da se, zbog nestručnog lečenja,
posle nekih tretmana pacijentima pogorša zdravstveno stanje.
Za
sada je jedino u Britanskoj Kolumbiji zakonski regulisana tradicionalna
kineska medicina, dok je u Kvebeku i Alberti zakonski priznata samo
akupunktura.
ŽivotnA
sredinA
Čišćenje
lokacija sa toksičnim otpadom
Ministar za očuvanje životne sredine Stefan Dion je saopštio da je
federalna vlada izdvojila više od 150 miliona dolara za čišćenje
lokacija sa toksičnim otpadom širom zemlje. Oko deset odsto novca odlazi
za tehničku procenu stanja na još 500 lokacija.
On
je predstavio listu sa 97 lokacija koje se nalaze u svim provincijama i
teritorijama, sem na Ostrvu princa Edarda. Najveći deo novca će biti
potrošen za napuštene rudnike i stare vojne lokacije u arktičkoj oblasti.
On je rekao da je takva situacija posledica starih propisa, gde nije
bilo određeno u čijoj nadležnosti su napušteni rudnici u vlasništvu
kompanija koje su bankrotirale, dok sada postoji obaveza plaćanja
raščišćavanja pre nego što se odobri početak bilo kakvih radova.
Ministar Dion je najavio da će na jesen biti uvedene još efikasnije
mere.
Ova
sredstva su najavljena u prošlogodišnjem budžetu i čine samo mali deo od
ukupno planiranih 3,5 milijardi, koje će u sledećih deset godina biti
utrošene na čišćenje otpada.
