Broj
1020, 16.septembar 2005
KONCERT ROK GRUPE RefYUgees
10 godina roka...
U petak 9. septembra, naša prva i po stažu najstarija rok grupa
“RefYUgeeS” proslavila je desetogodišnjicu svog postojanja ili čak
možemo slobodno reći opstanka. Verujem da nije bilo lako sve ove godine,
istrajati u toj neizmernoj želji i entuzijazmu da se i na ovim
prostorima napravi jedna dobra rok scena.
Za
svaku pohvalu je što su oni sve ove godine zaista svojski “radili”,
pružajući nam svaki put dobru svirku. Sticajem nekih lepih okolnosti
“Novine Toronto” se mogu pohvaliti da su imale to zadovoljstvo da budu
na koncertima, lokalnim svirkama i privatnim žurkama od samog početka
postojanja benda “RefYUgeeS” pomno prateći razvoj ovih vrhunske
muzičara koji mogu stati rame uz rame sa mnogim bendovima na prostorima
bivše Jugoslavije.
...i to veče, kada se slavio jubilej, besprekorna i čvrsta svirka
raspoloženih muzičara, inspirisanih i nadahnutih da je naprave
nezaboravnom oduševila je sve koji su došli željni pravog roka.
Prošetali su nas kroz odličan izbor nekada najvećih hitova.
Njihov
program 'X YU ROCK CLASIC' nije ostavio ravnodušnim nikoga u nažalost ne
tako brojnoj publici od oko 200 ljudi.
Okupili su se samo oni pravi ljubitelji koji su prepoznali izuzetnost
trenutka. Kako nezvanično saznajemo izgleda da neće biti prilike da ih
uskoro čujemo jer zbog mnogih porodičnih i poslovnih obaveza neće moći
da se pojavljuju na rok sceni koja polako počinje da živi.
Međutim mi smo večiti optimisti pa se ipak nadamo da ćemo ih bar
povremeno slušati jer ono što oni pružaju je zaista izuzetno i
briljantno.
Sloba
na solo gitari je opravdao svoj nadimak “Slobijani”. Za Bokija na
bubnjevima je jedan oduševljeni slušalac rekao: “ovo nije čovek, ovo je
ritam mašina”, Jedan stariji gospodin prokomentarisao je”'pa ovo je
bolje od originala”! Odličnu ritam sekciju su činili su Neša,
originalni član iz vremena početka grupe i Alen. Rafiniranu
instrumentalnu pozadinu su pružili Siniša na klavijaturama i Boris na
ritam gitari. U punoj formi je glasovno bio Bogi. Pevao je takođe malo i
Siniša (opus DUGMETA) a pomagali su i Sloba, Neša i Alen.
Posebno zadovoljstvo bilo je slušati 'Zajdi, Zajdi' grupe SMAK i 'Uči me
majko, karaj me' grupe LEB i SOL, što nažalost ostale grupe nemaju u
svom repertoaru.
Bilo je mnogo emocija i na bini i u publici. Skoro 3 sata muziciranja (sa
malom pauzom) je prošlo kao tren. Dali su sve od sebe i sve oduševili.
Teško je poverovati da je već toliko vremena prošlo od njihovog nastupa
sa Dr. Neletom u OPERA House, a još više od njihovog prvog javnog
nastupa, na koncertu RIBLJE ČORBE u tadašnjem RPM Warehous-u pred oko
2,000 ljudi, kada je čak i Bora Čorba prokomentarisao, da mu nije baš
sve jedno da posle ovakve grupe izađe na binu.
Od tada su bili deo svih najboljih rok koncerata naših grupa ovde, a
imali i brojne samostalne svirke, hiljade i hiljade ljudi je imalo
priliku da uživa u njihovom muzičkom umeću. Sada su još jednom pokazali
da to nije bilo slučajno i ono što ih na neki način čini jedinstvenim je
raznolikost repertoara koji su uvek imali.
Na kraju, kao što to uvek biva, predstavljamo vam članove benda koji su
svakako utisnuli duboki trag na rok sceni Kanade:
Boris Daić (bubnjevi); Bogoslav - Bogi Vukojev (vokal & trombon); Nenad
Stanojević (bas); Slobodan Ernjaković (solo gitara); Siniša Tomić (klavijature);
Boris Šakić (ritam gitara); Alen Živanović (bas).
Ivana
Đorđević
POZORIŠNA
PREDSTAVA HADERSFILD
FANTASTIČNI
HADERSFILD
Prošlog vikenda imali smo priliku da vidimo dugo najavljivanu predstavu
Jugoslovenskog dramskog pozorišta “Hadersfild”, koja je oduševila mnoge
prisutne posetioce.
Konačno
je publika u Torontu imala priliku da gleda pravu pozorišnu predstavu sa
6 izvrsnih glumaca koji su izvanrednom glumom dočarali atmosferu priče u
kojoj svako može naći prepoznatljiv segment iz svog životnog okruženja.
Bilo je i smešno... i tužno... i potresno... ali sam potpuno sigurna da
niko iz sale nije izašao ravnodušan. Ono što je fasciniralo, je lik
koji je tumačio svima poznat i priznat glumac Nebojše Glogovac koji je
svoju rolu maestralno izveo. Naravno i Josif Tatić, Goran Šušnjak, Vojin
Ćetković, Tijana Mladenović i Damjan Kecojević su maestralno dočarali
likove koje su tumačili, usput sjajno improvizujući i pružajući jedan
celovit pozorišni doživljaj.
Prava scena, odlični glumci, savremena tema i sve to u organizaciji
System Entertainment-a koji i dalje planira da na ovom polju pruži
našim sugrađanima potpun i pravi umetnički doživljaj.
Obzirom da nam predstoji još mnogo događaja i raznih kulturnih
manifestacija, mislim da je došlo krajnje vreme da obratimo pažnju na
organizatore i ujedno podržimo one ljude koji ovaj posao rade
profesionalno. Imamo itekako kvalitetnu publiku, koja ne želi da
uzaludno troši svoje slobodno vreme i novac na nešto što ne zadovoljava,
sada već poznat kriterijum.
Definitivno je prošlo vreme “tezgi” i loše organizovanih “kvazi
kulturnig manifestacija”.
Ivana
Đorđević
POZORIŠNA
PREDSTAVA ZA DECU
“NAŠA DECA”
ODUŠEVILA DECU
U organizaciji srpskog pozorišta za decu SKUD -a “Oplenac” u nedelju 12.
septembra prisustvovali smo predstavi “Naša deca” po delu Branislava
Nušića.
Zahvaljujući
izvrsnim glumcima Dragani Živić Ilić i Srđanu Rajšiću mogli smo gledati
kako nas vide dečije oči.
Dugo sam razmišljala o tome šta da napišem i šta da vam kažem o
predstavi. Bila sam pomalo zbunjena i zatečena a iskrena da budem, kao
roditelj, nije mi nekako u početku bilo baš prijatno. Uhvatila sam sebe,
dok su “kadrovi” prolazili, da razmišljam da je zamisao ljudi koji
stoje iza ovog projekta možda malo pretenciozan, da možda to nije baš
tema koja bi trebalo da bude na repertoaru pozorišta... pa mi je na
momente bilo neprijatno što gledam neke “slike života” koje većina od
nas verovatno zanemaruje ili čak ne registruje. Onda sam počela da
posmatram tu decu koja su bila prisutna i da pratim njihove reakcije.
Shvatila
sam konačno da sam promašila temu jer sve to što se odigravalo na sceni
nije ni bilo zamišljeno da se dopadne meni tj. nama roditeljima, nego da
pruži našoj deci zabavu i jedan prijatan trenutak u ovom ludilu u kome
žive.
Ta deca pomno su pratila svaki pokret Dragane i Srđana i slatko se
smejala, vrištala i čak dobacivala. Da bih bila sigurna, nakon predstave
prišla sam nekolicini mališana različitog uzrasta i porazgovarala sa
njima.
Želela sam da ih čujem i potvrdim ono što se osećalo u sali tokom
predstave. Svi oni bili su oduševljeni i nisu primili k srcu sve te
smešne stvari koje roditelji rade i pričaju. Osećala sam se čak i pomalo
postiđeno jer sam shvatila da ti mali i veliki klinci mnogo bolje
razumeju neke stvari i da na kraju krajeva mi roditelji i jesmo smešni u
nekim postupcima i odnosima koje pravimo. Pomislila sam na kraju da smo
mi ti koji igramo neke smešne i čudne igre...a da deca vrlo realno i
normalno sagledavaju život oko sebe.
Predstava “Naša deca” biće na repertoaru 9. oktobra, 6. novembra i 4.
decembra 2005. tako da vam toplo preporučujemo da je pogledate i javite
nam kako je bilo.
Ivana
Đorđević
TORONTO -
CRKVA NA RIVERU
ZDRAVI DANI -
VAŽNI DANI
Svojevremeno je Jovan Dučić napisao: " Dve su prave i najveće čovekove
nesreće: nemati zdravlja i nemati prijatelja".
Živimo
u vremenu sa izbrkanim kategorijama vrednosti, živi se brzo, potrošnja
je velika a sadržaji su često bez prave suštine i smisla.
Da li smo mi ljudi radnog vremena, funkcija i kredita. Da li nam
materijalne stvari postaju nova paganska božanstva ? Da li je ovaj ritam
po našoj meri?
Da se nismo možda zaleteli nekim putem koji vodi u ... visok pritisak,
lupanje srca, povišen šećer, holesterol ili nešto gore...
Neke od putokaza i odgovora na ove dileme pokušaće da obrazloži grupa
prijatelja koji će se okupiti u Crkvi "Sveti Sava" u River ulici u Petak
23. septembra u 20č.
Domaćin događaja je Protojerej-stavrofor Vasilije Tomić a gost predavač
i sagovornik je Dr. Petar Stanučević - hirurg koji poslednjih godina
živi i radi u Milvokiju, SAD.
Dr. P. Stanučević je rođen u Brežanima kraj Morave odakle potiče i prvi
srpski patrijarh Dimitrije Pavlović (1854-1930) postavljen po
ujedinjenju srpskih zemalja 1920 godine. Završivši medicinu u Beogradu
postaje hirurg u Požarevcu i dugogodišnji član i regionalni predsednik
Srpskog lekarskog društva. Njegova zapitanost o promisli života je došla
u kasnijim godinama kao i kod većine nas koji su vaspitavani u društvu
bez Boga.
Poštovanje korena, nasleđa i tradicije uz lični entuzijazam i
profesionalnu odgovornost su teme o kojima Dr.P.Stanučević drži
predavanja i diskutuje sa sagovornicima.
Jedan srpski akademik je izjavio: "Sve što smo van Svetosavskog puta
započeli, nije nam se pozlatilo !"
Nema slatkih tajni. Mnoge su gorke.
Dok se prilagođavamo na novi oblik života, valja razgovarati sa našim
precima.
Kakva pamet i koja duša nam treba da bi preživeli u već skrojenom odelu
novog svetskog poretka ? Svest, Sabornost, Vera, Zdrav Duh. Kao da nam
treba više poverenja u nas same.
Srpska nacionalna misao je izgleda još uvek u pubertetu, kao da ne može
da odraste.
Etika, moral i međuljudski odnosi su važni, takoreći presudni. To je i
iniciralo ovaj događaj sledećeg petka - slobodni i lični incidenti
prijatelja.
Misija Dr. Petra Stanučevića u Torontu će biti obogaćena i izložbom
umetničkih fotografija njegovog prijatelja Živislava Antonijevića "Predeli
Božije svetlosti". Rodno mesto obeleži ceo život čovekov jedinstvenim
pečatom.
"Slike neprevaziđene lepote između hučne Mlave, ravnoga Stiga i planina
Homolja" - kako je u katalogu napisala Dragana Miloradović, etnolog i
antropolog. Živislav Antonijević je sa svojim radovima učestvovao na
70-tak izložbi, dobitnik je mnogih nagrada a ova izložba je njegovo prvo
javno izlaganje van Srbije.
Univerzalna uputstva za zdrav život ne postoje. Neka svako uradi svoj
deo. Čuvajte i zaštitite sebe i svoju okolinu. Mislite na sebe, svoje
bližnje, njihovu svest i budućnost. Zdravlje ne zavisi samo od
medicine, lekara i lekova. Bogat je onaj koji ima Boga a zdravlje je
najveće BOGatstvo.
Ne odbacujte svakodnevnicu. Ne odustajte od veza sa prirodom. Ne
zaboravljajte prijatelje. Ne delite sudbinu na važne i nevažne dane.
U traganju za pravim i zdravim putem možda ćete na ovom susretu- grupnoj
terapiji naći nove putokaze.
Prema tome, pamet u glavu i nema odmora dok traje obmana.
Prijatelji
|
ZDRAVI
DANI - VAŽNI DANI
Religija i
medicina
- nekad
jedno, danas ni zajedno
Predavanje,
diskusija i prijateljski razgovori
Domaćin:
Protojerej-stavrofor Vasilije Tomić
Gost predavač:
Dr. Petar Stanučević, hirurg
Izložba
fotografija:
Živislav
Antonijević "Predeli Božije svetlosti"
Zdravlje je naše
najveće BOGatstvo.
Petak 23.septembar 2005. u 20č.
Crkva "Sveti Sava",
gornja sala, 203 River Street
Predavanje i
razgovor će biti na srpskom jeziku.
Broj mesta je
ograničen.
Ulaznice (10$)
možete rezervisati na E-mail:
prijatelji@bglink.com
Sav ostvareni
prihod se daje kao prilog crkvi Sveti Sava. |
MANASTIR U
MILTONU - VELJKO MIHAJLOVIĆ
GRAFIČKA
OBNOVA CRKVE RAČA UKRAJ DRINE
U prostorijama konaka manastira Svetog Preobraženja u Miltonu, izložio
je svoje grafike Veljko Mihajlović (1948. - ), koji je nedavno i
gostovao među nama. Obrazovan na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu,
predstavio se radovima iz serije pod naslovom: Rača u kraj Drine. Ovim
grafikama umetnik je nastavio da u svom stilu obrađuje srpsko duhovno
nasleđe, za šta se opredelio od početka svoga likovnog rada delima o,
kao i povodom: Hilandara; Srba u Mađarskoj; Srba u rumunskom delu Banata;
Srba na svojim tekovinama u, danas, Hrvatskoj, Bosni.
Očito
veoma upućen u ono što tretira svojim likovnim izrazom, dok razgovaramo,
obogaćuje i nas mnoštvom podataka o crkvi manastira. Raču "ukraj Drine"
podigao je kralj Dragutin, brat kralja Milutina. Do 1690. godine, do
seoba, u Rači je delovala poslednja prepisivačka škola, u punom
srednjevekovnom značenju. Umesto o sebi, Mihajlović nam poveda :
"Sa prolaskom Arsenija Čarnojevića i sveg narodnog mnoštva ovim
krajevima, račanska škola i monasi, pošli su u austrijske krajeve da bi
se sklonili u Sent Andreji. Otuda je u opremi crkvenih knjiga ona čuvena
"račanska škola iz Sent Andreje ". Raču su Turci palili više puta i više
puta se nastojalo njenoj obnovi, ali je to uzelo svoj dobar tok tek sa
Milošem Obrenovićem, posle 2. srpskog ustanka. Još jedna zanimljivost
jeste da je je u Rači, tokom 2. svetskog rata bila skrivana i čuvana,
naša jedinstvena knjiga-spomenik " Miroslavljevo Jevanđelje " primerak
koji je danas u Narodnom Muzeju."
Ova
nacionalna drama zabeležena na istorijskoj sceni, a duboko urezana u
zajedničku svest i pamćenje naroda, u delu Veljka Mihajlovića okružuje
zdanje hrama, ubeleženo na svakom grafičkom listu iz nekog drugog ugla i
bez skrivanja, čini sastavni deo sadržaja grafičkih predstava. Koristeći
se šarama sa zubuna , kratkih ženskih, kožnih i vezenih, prsluka, komada
ženske garderobe raširene upotrebe u tom kraju; kao i šarama sa ćilima
iz istog kraja, Mihajlović saopštava osećanje pripadnosti jasnom korenu.
Istovremeno, umetnik upotrebljava odlomke teksta iz knjiga, kao vizuelni
naznačitelj, čime uzvisuje dramu pejsaža u kome je crkva. Vizuelno
naglašen, tekst na mah deluje kao litice kanjona, koje se uzdiže s leva
i s desna, obgrljujući crkvu, a na mah kao kakva kišna zavesa, iza koje
nadom zrači drevni manastir.
Na
momente posmatrač je prijatno zbunjen, gotovo pesničkom, upitanošću: da
li su slovni ukrasi reljef u kome je manastir ili je manastir slika
kojom su ukrašeni, iluminirani rukopisi ili je sve to samo igra sa
arhitektonskim zdanjem na kakvoj vezenoj tkanini, na narodnom ćilimu.
Narodno tkanje i monaški prepisivački vez tako stilizovani, postaju
grafičko tkanje i umetnički vez. Sve to, celokupna grafička serija,
izvedena je umesto u uobičajenom, za grafiku crno belom tonu, u tamno
zelenom, u kontrastu sa belinom. Ovako postignutom mekoćom, otisak
deluje kao rad u finoj čoji, tkanini čija je vrednost i praktična i
simbolička, kod Srba tradicijom duboka i pamćenjem znana.
Plemenitošću kojom osvajaju ove grafike, serija predstavlja svojevrsnu "obnovu"
manastira Rača, ukraj Drine, u našoj svesti, a to je ono čime obnavljamo
svoje trajanje i u drevnom i u večnom.
Pošto je boravio i izlagao u Montrealu i Čikagu, Mihajlović je sada
svoje radove ostavio nama na ugođaj ovde, u Miltonu. On je već morao da
se vrati u Srbiju, ali je obećao da će doći. Sa novim radovima. Što
željno iščekujemo. Dotle, predlažem, ne propustite da posetite izložbu.
Radovan
Gajić
ŠERBRUK
10 GODINA
POSTOJANJA UDRUŽENJA “VUK KARADŽIĆ”
Prve srpske izbjeglice stigle su u Šerbruk početkom 1994. godine. Iako
je bilo predviđeno da novi život otpočnu u gradu Kvebeku, zbog protesta
muslimana u tom gradu, kvebeške vlasti su "pronašle" novu oazu mira za
život Srba u prelijepom gradu Šerbruku.
Kroz
Šerbruk su prošle mnogobrojne srpske porodice, koje su bile prisiljene
da napuste svoje domove zbog rata koji je bjesnio na prostorima bivše
BiH i Hrvatske, zatim su odlazili u druge provincije Kanade u potrazi za
boljim poslom i boljim uslovima života. Danas u Šerbruku živi oko 1000
žitelja.
Nije prošla ni godina dana, a već se razmišljalo o osnivanju srpske
zajednice. Tako je Osnivačka skupština održana u februaru mjesecu
1995.godine na kojoj je zaključeno da se formira Udruženje Srba "Vuk
Karadžić". Upis u registar izvršen je već 29 marta iste godine.
Početak, kao i svaki drugi, bio je težak. Prvi sastanci su održavani po
stanovima i parkovima. Aktivnosti su se svodile na povremeno zajedničko
druženje. Intenzivniji rad je počeo nakon obezbjeđivanja prostora, koji
se nalazi u ulici Wellington Sud 162.
Osnovni ciljevi osnivanja Udruženja bili su: pomaganje članovima u cilju
njihove što brže integracije i prilagođavanja novim uslovima života;
organizovanje kulturno-zabavnih i sportskih aktivnosti; čuvanje srpskog
jezika, kulture, običaja i istorije, radi osjećanja pripadnosti svom
narodu; materijalno pomaganje članova u skladu sa mogućnostima Udruženja
u slučajevima teže bolesti, kao i smrtnim slučajevima, itd
Najveća pažnja u radu posvećivana je očuvanju srpskog jezika kroz
organizovanje škole koju su pohađali naši najmlađi. U toku proteklog
perioda Škola je organizovana s vremena na vrijeme, a tek dobivanjem
prostorija učenje srpskog jezika je intenzivnije.
Najveći broj učenika - 36 bilo je od aprila do juna prošle godine koje
je vodila učiteljica Nasta Petrović, uspješna kao pedagog, voljena od
đaka i roditelja.
U
našim prostorijama odvijaju se i mnoge druge aktivnosti
kulturno-zabavnog sadržaja. Gostovali su mnogi poznati umjetnici i
književnici, slikari, pjesnici među kojima su najpoznatije ličnosti
gospodin Srđan Trifković, Skot Tejlor - veliki prijatelj srpskog naroda.
Mnogi naši književnici su promovisali svoje knjige, kao što je gospodin
Njegovan Rajić, prof. dr Miroslav Arsić i drugi. Nisu rijetka gostovanja
i drugih umjetničkih grupa iz Kanade. Takođe su organizovane
poetsko-književne večeri uz učešće naših sugrađana iz Otave.
Najposjećenija je bila kulturna aktivnost premijerne predstave "Pokondirena
tikva" od Jovana Sterije Popovića, koju je režirala i odigrala glavnu
ulogu, naša mlada, talentovana umjetnica Tamara Smiljanić-Bošković. Za
svaku je pohvalu je i rad naše Dramske sekcije najmlađih, koju vodi
profesorica Marija Živković.
Prije
tri godine počela je sa radom Folklorna sekcija. Za kratko vrijeme
prerasla je u folklorni ansambl koji ima od 30 - 50 članova. Podijeljen
je u tri grupe, u zavisnosti od uzrasta njegovih članova. Pod
rukovodstvom gospodina Benić Gorana i saradnika-koreografa, uz podršku
Odbora Udruženja, a naročito roditelja, Ansambl je za kratko vrijeme
postao poznat ne samo u Šerbruku, nego i širom Kanade. Njihovi
dosadašnji nastupi su toliko brojni da ih je nemoguće sve nabrojati.
Isto tako, imamo takmičenje pjevača-amatera pod nazivom "Zlatni glas
Šerbruka". Prije tri godine počeo je Đečji festival pod nazivom: "Đeca
su ukras svijeta". Ove dvije aktivnosti su postale tradicionalne kao i
tradicionalno "Srpsko veče" koje organizujemo svake godine povodom
Vidovdana.
Pri
Udruženju djeluju sportski klubovi fudbala, košarke i odbojke. Najveće
rezultate je postigao Fudbalski klub "Vuk Karadžić". Tri godine
uzastopno bili su prvaci u Ligi de L'Estrie. Treba napomenuti da je
nekoliko godina postojao Karate-klub kojeg je vodio poznati karatista
Ljubomir Lozo. Nažalost, njegovim preseljenjem u drugu provinciju, ova
aktivnost je prestala sa radom.
Sve naše aktivnosti su usmjerene u cilju što brže i potpunije
integracije u sredinu u kojoj živimo, a istovremeno da ne dozvolimo da
budemo asimilirani. To naročito činimo kroz očuvanje srpskog jezika, jer
neko reče: "Bolje je izgubiti državu nego jezik, narod bez jezika nije
narod".
Naši entuzijasti koji čine sve da ovo Udruženje opstane izloženi mnogim
iskušenjima u "borbi protiv lavova".
Rizikujući da ispustim mnoge aktiviste koji bi mi mogli zamjeriti, ipak
moram istaći neke od njih, kao što su: Snježana Sevrt-Puketa, novinar
koja je sa saradnicima dugo godina vodila Radio emisiju "Tamo daleko",
Milena Cicić, porodica Žarka Jelčića, Pandurević Ljubomir, Zubac
Branislav, Racković Zlata, Despotović Dragica, Boško Cicić aktuelnig
predsjednik, itd.
U zadnje 3-4 godine projekti naših aktivnosti su materijalno podržani od
strane Ministarstva za imigraciju, kao i od Skupštine grada Šerbruka.
Bez obzira na sve rezultate koji su postignuti u proteklim periodima, ne
možemo reći da smo u potpunosti zadovoljni. Bilo je uspona i padova, "bura
i oluja" a i onih koji su dolazili u naše Udruženje u ovčijoj koži, a
iznutra su bili vuci grabljivi. Međutim, kada je god bilo potrebno, bili
smo solidarni. Ta solidarnost se naročito ogleda u organizovanju novčane
pomoći za porodice u kojima je došlo do teže bolesti, kao i u smrtnim
slučajevima. Upravo je u toku prikupljanje takve pomoći za teško
oboljelog našeg mladog sugrađanina.
Živko
Jezdimir
