Broj
1022, 30.septembar 2005
SIROMAŠNI LAK PLEN ZA ALBANSKE MAFIJAŠE
Procvat trgovine ljudima
Ekonomski kolaps u Albaniji 1997. godine doveo do dramatičnog porasta
organizovanog kriminala. Od tada je siromaštvo još primetnije, a
trgovina ljudima još prisutnija.
Dopisnik
BBC-ja iz Tirane obišao je neke od porodica koje su postale žrtve
trgovaca belim robljem. Vandel, glava jedne takve porodice, ispričao je
svoju priču.
"Žena
me je napustila jer smo bili jako siromašni. Ubrzo posle toga, pala je u
ruke krijumčarima ljudi. Jedan od njih joj je rekao da će joj pronaći
vrlo dobar posao u inostranstvu, ali ju je poslao na ulicu, da radi kao
prostitutka. Više ne znam ni gde je", kaže on.
Vandel ima 40 godina i podiže svoje cetvoro dece u trošnoj kući sa dve
prostorije u Beratu, na jugu Albanije. Vandelova žena je postala
prostitutka - jedna od više hiljada Albanki koje su kidnapovane ili na
prevaru odvedene u inostranstvo.
Albansko društvo je 1997. godine postalo žrtva kolapsa "piramidalnih
šema" koje su omogućavale organizatorima brzo bogaćenje, a "štediše",
uvučene u prevaru, ostavljale na prosjačkom štapu.
Preko noći, dve trećine stanovništva izgubilo je kompletnu ušteđevinu.
Došlo je do pravog sloma reda i zakona. Jedan za drugim, gradovi su
utonuli u anarhiju, ulice su preuzeli naoružani kriminalci.
Jedna od najvećih žrtava je bio Berat, grad koji je udaljen od Tirane
tri sata vožnje automobilom.
Zaklonjen planinama, odsečen od ostatka zemlje, ovaj grad je bio
ostavljen na milost i nemilost kriminalnim bandama. Kako se društvena
struktura raspala, novo 'sredstvo zarade' postale su žene, devojke i
droga.
Posle ekonomskog kraha, sve fabrike u Beratu prestale su da rade, a
većina stanovnika ostala je bez posla. Siromašne i očajne, porodice su
postale lak plen za mafijaše.
Julija priča da su je na jednoj porodičnoj svadbi otela tri mladića. "Uhvatili
su me, pokrili mi usta i oči - i oteli me". Julija je imala 13 godina
kad je oteta.
"Stavili
su me u kola i odvezli u Grčku. Rekli su mi da nikom ništa ne kažem,
inače će ubiti i mene i moju porodicu. Objasnili su mi da moram da radim
i odveli me u jedan bar. Rekli su mi da moram da radim sve što mi kažu i
pretukli me".
Julijin košmar je tek počinjao. Uspela je da pobegne i vrati se u
Albaniju, ali nije bila pripremljena na reakciju svoje porodice. "Otac
je došao po mene i odveo me kući. Ali, tamo su odmah počeli da me tuku i
rekli su mi da nisam 'dobra devojka'".
Julijin dom je sada jedno od mnogih prihvatilišta na tajnim lokacijama
širom Albanije. Porodici se više neće vraćati - to je čest slučaj sa
devojkama i ženama koje su bile otete i prisiljene na prostituciju.
Albanija sada ima novi sud u centru Tirane, koji se bavi pre svega
trgovinom ljudima. Sud ima specijalna ovlašćenja u istragama
krijumčarenja žena i dece.
Direktor ovog suda, Sander Simoni, ističe uspehe koji su postignuti u
borbi protiv ove vrste kriminala: samo ove godine, vode se procesi u 25
slučajeva. Od toga, u šest slučajeva je već doneta presuda i određena
kazna počiniocima - najmanje 15 godina zatvora.
Vlasti u Albaniji uvele su i oštrije kazne za trgovinu ljudima, a broj
nestalih žena i devojaka je, kažu, značajno opao.
Trgovina belim robljem, međutim, nije iskorenjena jer u zemlji gde je
siromaštvo tako rasprostranjeno, zarada od prostitucije je i dalje
suviše velika da bi kriminalci od nje tako lako odustali.
zaŠto nije ranije reagovano u sluČaju BatiĆ?
Vladan Batić ostaje u pritvoru
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Dragan Jočić izjavio je da mu nije
jasno zašto specijalni tužilac ranije nije reagovao u slučaju u kome je
za zloupotrebu položaja osumnjičen bivši ministar pravde Vladan Batić.
Upitan
zašto je Batić tek sada priveden, a sumnjiči se za krivično delo koje se
dogodilo juna 2003. godine, Jočić je rekao da se i on to pita i ukazao
da je to bila nadležnost specijalnog tužioca.
Na
konferenciji za novinare posle sednice Vlade, Jočić je kazao da je Batić
osumnjičen da je omogućio Nenadu Jovanoviću zvani "Mali Bidža", izlazak
iz zatvora bez pravnog osnova, jer nikad nije doneto rešenje o njegovom
puštanju na slobodu.
Jočić je rekao da se Batić sumnjiči da je dao usmeni nalog direktoru za
izvršenje zavodskih sankcija Draganu Vuliću da pozove upravnika Okružnog
zatvora u Kruševcu i naredio mu da na slobodu pusti Jovanovića, člana "Jotkine
grupe" i kuma vođe te grupe.
Prema Jočićevim rečima, Jovanoviću je UBPOK 2. juna 2003. godine odredio
meru zadržavanja od 30 dana, a kada je UBPOK juna te godine došao da
ispita Jovanovića, on nije bio u pritvorskoj jedinici.
Jočić je rekao da je Batić pozvan na razgovor jer je MUP dobio zahtev da
prikupi određena obaveštenja od Batića, a da je posle ispitivanja,
zadržan kao osumnjičeni i određen mu je pritvor od 48 sati.
"U
tom periodu biće saslušane sve osobe i predočeni svi materijalni dokazi,
koji bi opredelili tužioca da li da dalje nastavi postupak", objasnio je
on.
Ukoliko tužilac do danas u 22.30 ne podnese zahtev za sprovođenje
istrage i predlog za određivanje pritvora, na šta će odgovoriti istražni
sudija specijalnog suda, Batić će izaći na slobodu, kazao je Jočić.
"Kada
smo krenuli u akciju koja se završila hapšenjem sudije Vrhovnog suda i
zamenika specijalnog tužioca, onda su se otvorile činjenice koje su
rezultirale onim što se juče desilo", dodao je on.
Ministar policije je kazao da se Batić trenutno nalazi u posebnoj
pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora, jer se radi o predmetu
organizovanog kriminala.
Batićev advokat Ante Bošković izjavio je da će Vladan Batić ostati u
policijskom pritvoru, pošto je odbijena žalba na rešenje o zadržavanju,
i on je stupio u štrajk glađu.
|
REAGOVANJE - ZORAN STOJKOVIĆ
Nemam veze sa privođenjem Batića
Ministar pravde Zoran Stojković izjavio je da nema veze sa
privođenjem njegovog prethodnika na ministarskoj funkciji Vladana
Batića.
Stojković je rekao novinarima u Skupštini Srbije da je jutros na
medijima čuo da je Batić u sredu priveden zbog zloupotrebe položaja,
odnosno pod sumnjom da je naložio puštanje jedne osobe iz pritvora.
Upitan da li je dao nalog da se ispita rad Vladana Batića kao
ministra, Stojković je kazao da je dao "nalog da se vidi za Ari
komerc" i da to "radi nadležno odeljenje" Ministarstva pravde.
Stojković je pre dve nedelje izjavio da su toj firmi za vreme
Batićevog mandata bili povereni svi poslovi - od nabavki do
rekonstrukcija.
Na primedbu novinara da je listu "Kurir" izjavio da je dobio
informaciju da je Batić naložio puštanje iz pritvora jednog člana
Jotkine grupe, Stojković je rekao: "Kada je izašla ona informacija
da je jedan od finansijera u inostranstvu, zatvor je dostavio meni
izveštaj, a ja nemam veze sa ovim, nisam učestvovao ni u čemu".
Ponovo upitan da li je dao nalog da se Batić privede, Stojković je
kazao da on ne daje naloge, već to rade nadležni organi - MUP i
tužilaštva. |
Bošković je na konferenciji za novinare u Medija centru rekao da je
žalba odbijena sa obrazloženjem da bi Batić mogao da utiče na svedoka
Boru Banjca, bivšeg načelnika Uprave za borbu protiv organizovang
kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.
Batić, koji je i predsednik Demohrišćanske stranke Srbije (DHSS),
uhapšen je zbog sumnje da je 7. juna 2003. godine dao usmeni nalog
tadašnjem direktoru Urave za izvršenje zavodskih sankcija Draganu Vuliću
da direktoru kruševačkog Okružnog zatvora Zvonku Paunoviću prenese da na
slobodu bude pušten Nenad Jovanović, zvani Mali Bidža, koji je doveden u
vezu sa kriminalnom grupom Zorana Jotića Jotke.
Bivši ministar pravde je, prema izjavi podeljenoj novinarima, prilikom
ispitivanja rekao da "nikada nije sarađivao sa Banjcem".
Bivši šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije Vladimir Popović rekao je
da je Paunović "član Demoratske stranke Srbije".
Bivši direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Dragan Vulić i
bivši direktor zatvora u Kruševcu Zvonko Paunović, osumnjičeni su da su,
pored bivšeg ministra pravde Vladana Batića, učestvovali u nezakonitom
puštanju na slobodu iz pritvora Nenada Jovanovića, zvanog Mali Bidža,
saznajemo u vrhu Specijalnog tužilaštva.
Vulić i Paunović još nisu saslušani u Upravi za borbu protiv
organizovanog kriminala (UBPOK), dok je Batić saslušan sinoć .
MUP
Srbije je saopštio da je razgovor sa Batićem obavljen po zahtevu
specijalnog tužioca radi prikupljanja potrebnih obaveštenja.
ZVEZDA - BRAGA 1:1
Zvezda u ligi Kupa UEFA
Junak utakmice bio je golman Crvene zvezde Vladimir Stojković koji je u
višeo navrata odličnim intervencijama spasao mrežu svog tima.
Fudbaleri
Crvene Zvezde i Brage odigrali su na stadionu "Munisipal" u Portugalu
nerešeno 1:1 u revanš meču prvog kola Kupa UEFA.
Prva
utakkmica dva tima u Beogradu završena je rezultatom 0:0, pa su se "crveno-beli"
plasirali u ligu Kupa UEFA zbog gola postignutog u gostima.
Zvezda je povela u 10. minutu golom Milana Purovića posle asistencije
Nikole Žigića, da bi portugalski tim do izjednačenje stigao tek u 86.
preko Žaime Žuniora, iako je tokom celog duela imao terensku inicijativu
i nekoliko odličnih prilika za pogodak.
Junak utakmice bio je golman Crvene zvezde Vladimir Stojković koji je u
višeo navrata odličnim intervencijama spasao mrežu svog tima.
Zvezda je do vođstva došla već iz prve prilike za gol. Reprezentativni
napadač Zvezde Nikola Žigić odlično je prosledio dubinsku loptu Dušana
Baste do Purovića koji je volejom pogodio prvo zemlju, a zatim i mrežu
Brage za 1:0.
Pogodak Purovića je prvi koji je Braga primila u ovoj sezoni.
Domaći tim je od tada potpuno kontrolisao meč.
Igralo se uglavnom ispred šesnaesterca Crvene zvezde, ali je između
stativa beogradskog tima odličan bio Stojković, koji je priliku da
nastupi u večerašnjoj utakmici dobio, jer je standardni golman Zvezde
Ivan Ranđelović primio dva gola na prvenstvenom susretu sa Obilićem.
Prvo
je argentinski napadač Maksi Benakva, posle akcije Madrida i Davidea po
levoj strani, sa nekih sedam metara šutirao u dobro postavljenog
Stojkovića.
Golman Zvezde je u sledećih desetak minuta zaustavio još nekoliko
opasnih naleta fudbalera Brage.
Stojković je odbranio nezgodan šut Uga Leala iz slobodnog udarca sa
nekih 25 metara, zatim i pokušaj Nunješa da glavom izjednači na 1:1, a
posle kornera u 22. minutu u dva navrata sprečio fudbalere Brage da dođu
do gola.
Zvezda je do kraja poluvremena samo jednom pokušala da ugrozi Bragu, ali
je golman portugalske ekipe Paulo Santoš na vreme izleteo i sprečio
Purovića da se i drugi put upiše u listu strelaca.
Drugo poluvreme proteklo nije donelo promene na terenu.
Leal
je već u 50. minutu odlično uposlio rezervistu Fa-bijana Rosata koji je
sa otprilike 16 metara šutirao u donji desni ugao gola Zvezde, ali je
opet siguran bio Stojković i vrhovima prstiju izbacio loptu u korner.
Nekoliko trenutaka kasnije i Maksi je imao izglednu priliku ali je sa
nekih sedam metara iskosa prebacio gol be-ogradskog tima.
Zvezda je pripretila u 76. preko Đokaja, ali je ponovo oprezan bio
Santoš, da bi Maksi u 80. minutu, posle asistencije Rosata, neometan sa
sedam metara opet prebacio gol "crveno-belih".
Braga je do izjednačenja došla posle centaršuta Rosata iz slobodnog
udarca, kada je Žunior prevario Stojković koji nije ni pokušao da uhvati
loptu.
Fudbaleri Brage, međutim do kraja utakmice nisu uspeli da dođu do pobede,
Zvezda je bila sigurna u odbrani i tako se plasirala u ligu Kupa UEFA za
koju će se žreb obaviti u utorak 4. oktobra.
krvavi obraČun sa drugovima iz razreda i nastavnicima
Nasilje u igricama štetnije od nasilja na TV
U
video igrici koja će se naći u prodaji idućeg meseca, glavni junak kreće
u krvavi obračun sa svojim drugovima iz razreda i nastavnicima, naravno,
svaka sličnost sa pucnjavom u američkoj srednjoj školi Kolumbajn, u
Koloradu, pre šest godina - čista je slučajnost.
Dva
učenika Kolumbajna su tada ubila 12 drugih đaka i jednog nastavnika pre
nego što su izvršila samoubistvo.
Druge igrice eksploatišu druge tragedije. Jedna se zasniva na bombaškim
napadima u Londonu, pri čemu igrači treba da deaktiviraju ekpsloziv u
podzemnoj železnici. Cilj je spasavanje građana, ali je za mnoge ta igra
suviše slična stvarnosti.
U
drugoj igrici, studenti pucaju u policajce dok se oni ne sruše mrtvi u
lokvi krvi. Igra je smišljena prošle godine nakon što je policija u
Bostonu ubila jednu mladu ženu.
Doktor Elizabet Karl, predsednica Komiteta za krize i traume Americke
asocijacije psihologa kaže za Glas Amerike da su nasilne video igrice
štetnije od TV emisija i filmova sa eksplicitnim prizorima nasilja.
"U
interaktivnim medijima vi ste učesnik, radnje se ponavljaju a činovi
nasilja nagrađuju. Možete je igrati 2.000 puta, to je ogromna količina
učenja. Znamo iz teorije učenja da takva vrsta interaktivnog učešća
pojačava proces učenja", navodi doktorka Karl.
Iako
ljubitelji video igrica odlučno brane svoje pravo da igraju i smatraju
da su video igre postale način izražavanja nove generacije, čak neka
forma umetnosti, Americka asocijacija psihologa preporučuje roditeljima
i nastavnicima da upute decu da umeju da procene sadržaj koji je pred
njima.
Asocijacija takođe preporučuje da kreatori video igara pruže više
informacija o stepenu nasilja u njima. Proizvođači iz video industrije u
svoju odbranu tvrde da psiholozi i kritičari ignorišu studije koje
pokazuju da nasilne video igre navodno imaju malo uticaja na decu.
Elizabet Karl se ne slaže i ističe da veći deo temeljnih naučnih studija
pokazuje da nasilje iz video igrica ostavlja traga na deci i da podstiče
njihovo agresivno ponašanje.
Profesor Melani Kilen sa Merilendskog univerziteta ispitivala je
reakcije tinejdžera.
Kada
ih pitamo da li ima stetnih posledica, interesantno je da većina kaže: "Igrice
verovatno nisu baš dobre za nas. Verovatno ima negativnih posledica ako
igrate igre sa puno nasilja, ali to ne utiče na mene", obično kažu
tinejdžeri.
Profesorka Kilen dodaje da su i stariji tinejdžeri naivni kada je reč o
suptilnom psihološkom efektu koji te igre imaju, posebno na česte igrače.
A verovatno je da će one imati puno uticaja na njihovo ponašanje, način
razmišljanja i stepen tolerancije prema nasilju i prizorima nasilja.
Buduće video igrice će biti igre virtuelne stvarnosti, gde će igrači
imati osećaj da zaista vrše nasilne akcije. A to će, kažu stručnjaci,
pojačati debatu oko nasilnih video igara i njihovog uticaja na mlade i
drustvo u celini.
sva pitanja treba reŠavati na evropski naČin
Počinju pregovori sa Evropskom unijom
Ministri inostranih poslova EU u ponedeljak 3. oktobra usvojiće mandat
za pregovore sa SCG o stabilizaciji i pridruživanju, rekao je predsednik
SCG Svetozar Marović u Briselu, posle razgovora sa visokim predstavnikom
EU Havijerom Solanom.
On
je novinarima rekao da je sa Solanom postigao "potpunu saglasnost" da se
efikasno i svim snagama krene u integraciju SCG u EU.
Pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju biće svečano
pokrenuti 10. oktobra kada evropski komesar Oli Ren dođe u Beograd.
Marović je naglasio da je u razgovorima potvrđena obostrana spremnost da
taj proces bude efikasan i skraćen na najminimalniju meru, onoliko
koliko to bude dozvoljavalo izvršavanje obaveza koje, pre svega, stoje
pred SCG.
"Mi
smo zainteresovani da Srbija i Crna Gora u 2005. naprave što je moguće
krupniji evropski korak. I da pokušamo da završetkom slučaja Mladić
napravimo i taj finalni ulazak u Partnerstvo za mir. A, da posle tog,
rekao bih, predviđenog trogodišnjeg proveravanja državne zajednice, iza
sebe imamo evropske rezultate", dodao je on.
Marović je naglasio da ni pitanje referenduma o državnom statusu Crne
Gore, niti rešavanje statusa Kosova ne smeju ugroziti "evropski
prioritet"
"Ta
pitanja treba rešavati na evropski način", rekao je predsednik SCG i
dodao da će se doći i do trenutka održavanja referenduma o državnom
statusu Crne Gore, što je predviđeno kao mogućnost i Beogradskim
sporazumom.
On
je, međutim, predočio da je to proces koji će se odvijati demokratskim
putem na temelju najviših evropskih standarda.
Predsednik državne zajednice je istakao da "nikada ranije, kao sada od
Solane", nije dobio tako snažna uveravanja od će EU učiniti sve da
Srbija i Crna Gora što pre sprovedu reforme i ubrzano se uključe u
evropske strukture.
On
je podvukao i da će državna zajednica takođe učiniti sve da pregovori o
sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju budu efikasno sprovedeni i da
ništa ne ometa te pregovore koji bi trebalo da počnu u oktobru.
"Mi
moramo da budemo radno, profesionalno i politički posvećeni tom cilju",
rekao je predsednik SCG i naglasio da nikakve prepreke na tom putu ne
smeju postojati ni unutar ni izvan institucija državne zajednice i
njenih država članica.
Solana je, prema rečima Marovića, naglasio nužnost da SCG postigne punu
saradnju sa Haškim tribunalom i da bude uhapšen i tom sudu izručen
optuženi bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić.
Predsednik SCG je stavio do znanja da je Solani preneo da, prema svim
njegovim saznanjima, "sve institucije u državnoj zajednici, Srbiji i
Crnoj Gori ulažu najveće i natemeljitije napore da se sazna gde je
Mladić".
On
je rekao i da tokom razgovora sa Solanom nije bilo direktno reči o
izboru novog ministra odbrane SCG, ali je dodao da je to "deo pitanja
koja se tiču funkcionisanja državne zajednice" i da je to sad došlo u
ravan "pravne racionalizacije".
Marović je ukazao da je prethodno "bilo jedno suvišno političko mešanje,
koje je svakako stvorilo dodatnu nervozu i u određenoj meri pretilo da
ugrozi funkcionalnost institucija državne zajednice. A, s druge strane,
pretilo je da izazove nesporazume između dve države članice".
"Sad
smo na putu da to mirno rešavamo i da oni koji su zaduženi za zakon
utvrde da li je tu zaista nešto bilo, osim velike priče.
Ako
jeste, da ti ljudi po zakonu odgovaraju, a ako nije, da oni koji su to
politički pokrenuli nađu načina da se bar izvine demokratskoj javnosti",
dodao je on.
Predsednik SCG istakao je da je potrebno da što pre institucije prorade
i da pitanje ministarstva odbrane ne ugrozi reformski proces u vojsci.
Marović je najavio da će o tome sledeće nedelje održati sastanak sa
premijerima Srbije i Crne Gore Vojislavom Koštunicom i Milom Đukanovićem,
na kojem bi trebalo da bude nađeno rešenje za taj problem "u sklopu i
civilnih i vojnih funkcija u Vojsci SCG".
"Ja
sam optimista da ćemo naći rešenje koje će zadovoljiti interese i jedne
i druge države članice i biti od koristi i za državnu zajednicu", rekao
je on.
Marović je rekao i da je sa Solanom razgovarao i o Kosovu, i naveo da je
opšte uverenje u EU da to pitanje mora da bude rešeno tako da "se stremi
evropskim ciljevima i evropeizaciji Kosova".
Predsednik SCG je rekao i da mora biti pronađeno "racionalno rešenje",
tako da niko neće biti "pobednik" i da to bude u korist stabilnosti
regiona.
Srbima i drugim nealbancima moraju se garantovati bezbednost, sloboda i
učešće u institucijama, i povratak ljudi u svoje domove. A to rešenje
mora imati u vidu da ne postoji nijedna zemlja na svetu koja će pristati
da se samovoljno odrekne dela svoje teritorije, rekao je Marović.
preoptereĆenosT bolnica
Hitna pomoć i zbog kijavice?
Od
svih pacijenata koji dođu na urgentna odeljenja tek je jedan odsto
ozbiljno bolestan ili u stanju kada mu je život ugrožen.
Nedavno
objavljeni rezultati studije Kanadskog instituta za informisanje u
zdravstvu o pacijentima koji se javljaju urgentnim centrima u kanadskim
bolnicama, ukazuje da u više od polovine slučajeva nije neophodna hitna
intervencija i da su pacijenti mogli da se jave drugim službama. U
suštini, od svih pacijenata koji dođu na urgentna odeljenja tek je jedan
odsto ozbiljno bolestan ili u stanju kada mu je život ugrožen.
Ovi
rezultati su uglavnom iz ontarijskih bolnica, ali ima i onih
prikupljenih u centrima u Novoj Skotiji, Britanskoj Kolumbiji i Ostrvu
princa Edvarda. U izveštaju se navodi da su pacijenti čekali od deset
minuta pa do tri sata, ali treba naglasiti da je najveći broj njih čekao
najviše 51 minut na pregled lekara. Naravno, vreme čekanja uslovljeno je
i ozbiljnošću stanja u kojem se pacijent nalazio kada je došao u bolnicu.
Osvrćuće se na rezultate studije, ontarijski ministar zdravlja Džordž
Smiterman je naglasio da se u provinciji nadaju da će se izboriti sa
ovom pojavom tako što će hitnim službama preusmeriti manje ozbiljne
slučajeve. On veruje da postoje potencijali da se to uspešno obavi i
obećao da će se uskoro videti prvi rezultati te inicijative.
Reforme zdravstva koje se sprovode u Ontariju uključuju zapošljavanje
većeg broja lekara, upisivanje većeg broja studenata na studije
medicine, udvostručavanje broja mesta za lekare koji su se školovali u
inostranstvu i formiranje timova za brigu o zdravlju porodica, u kojima
će medicinska sestra, nutricionista i specijalista za mentalno zdravlje
raditi zajedno sa lekarom.
CRNA
GORA
Referendum između februara i aprila
Crnogorski premijer Milo Đukanović rekao je u intervjuu agenciji AP da
je u Crnoj Gori "definitivno ustanovljena većina" koja traži njenu
nezavisnost, i da će se referendum o tome održati između početka
februara i kraja aprila 2006.
"Planiramo
da održimo referendum u periodu između početka ferbruara u kraja aprila
sledeće godine", rekao je Đukanović i dodao da je on optimista povodom
rezultata referenduma.
Prema njegovim rečima, "nezavisnost Crne Gore je postala realistična
politička opcija".
Agencija AP ocenjuje da se Đukanovićevo obećanje da će održati
referendum pojavljuje uprkos strahovanjima Evropske unije i SAD da će
razdvajanje dovesti do nasilja.
On
takođe ocenjuje da su političke tenzije između Srbije i Crne Gore
narasle, te da srpski zvaničnici uporozoravaju da se Crna Gora ne može
izdvojiti iz državne zajednice bez eksplicitne saglasnosti Srbije.
AP
piše da bi, prema poslednjim istraživanjima javnog mnenja, 41 odsto
Crnogoraca glasalo za nezavisnost, a 34 odsto bi glasalo protiv. Ostali
su neopredeljeni.
"Crna
Gora želi da preuzme potpunu odgovornost za svoju evropsku i
evroatlantsku budućnost", rekao je Đukanović AP-u i dodao da je "zbog
velike disproporcije između Srbije i Crne Gore" njihova državna
zajednica postala "nefunkcionalna".
On
je takođe rekao da "nema sumnje" Evropskoj uniji i SAD "više odgovara
sadašnji sporazum" Srbije i Crne Gore, ali je rekao da je ubeđen da će
Crna Gora dobiti svoju nezavisnost na miran način.
Đukanović je takođe rekao da državna zajednica nije ostvarila bliske
veze sa Evropskom unijom između ostalog zbog neuspeha Srbije u
isporučivanju glavnih optuženih za ratne zločine Haškom tribunalu.
Evropska unija i SAD proteklih meseci tražili su od vlasti u Podgorici
diplomatskim kanalima odlaganje referenduma i u tim komunikacijama
pominjan je 13. jul kao datum njegovog održavanja, pišu "Vijesti".
List
navodi da je izjava ministra inostranih poslova Miodraga Vlahovića da će
se "referendum održati najkasnije u aprilu, ali da se može sačekati sa
ozvaničenjem do 13. jula", predstavlja posredan odgovor crnogorskog
državnog vrha na takve zahteve.
"Odlaganje
proglašenja nezavisnosti do 13. jula od ranije je dogovorena poslednja
linija ustupaka međunarodnoj zajednici", piše podgorički dnevnik
pozivajući se na neimenovanog visokog državnog funkcionera.
Predstavnici američke administracije nedavno predsedniku Srbije i Crne
Gore Svetozaru Maroviću predlagali da se referendum odloži za 13. jul
kako bi pregovori o konačnom statusu Kosova, koji se najavljuju za
decembar, mogli nesmetano da se okončaju.
Scenario je da se Beogradu i Prištini ostavi nekoliko meseci da pokušaju
da nađu kompromis, nakon čega bi se međunarodna zajednica intenzivnije
umešala sa konkretnim predlozima za status Kosova.
Ministar inostranih poslova Crne Gore Miodrag Vlahović saopštio je juče
da crnogorske vlasti neće odlagati referendum o državnom statusu koji će
se održati najkasnije u aprilu sledeće godine, ali su spremne da
sačekaju "ozvaničenje" rezultata do 13. jula, na Dan državnosti Crne
Gore.
VATIKAN - SRBIJA
Boris Tadić razgovarao sa papom
Predsednik Srbije Boris Tadić je posle susreta sa poglavarom
Rimokatoličke crkve papom Benediktom XVI u Vatikanu izrazio nadu da će
do posete pape SCG doći što pre, čim budu ispunjeni svi uslovi.
"Radimo
svi zajedno na ispunjavanju svih uslova da do te posete dođe... Da bi
papa došao u jednu zemlju moraju se obaviti svi razgovori i na verskom i
na državnom nivou. Oni su započeti i ja sam veoma zadovoljan", rekao je
Tadić posle susreta sa papom.
Tadić je prvi predsednik Srbije koji se sastao sa papom. Razgovor u u
Papskoj biblioteci u Papskom domu u Vatikanu trajao je trideset minuta.
Predsednik Srbije novinarima je preneo da je veoma zadovoljan sadržajem
razgovora i načinom na koji Sveta stolica razume probleme sa kojim se
danas suočava Srbija.
On
je kazao da je sa papom razgovarao o regionalnoj stabilnosti i svim
faktorima destabilizacije, pre svega na Kosovu i Metohiji, prisustvu
hrišćanstva na prostoru jugoistočne Evrope i martovskom pogromu 2004. na
Kosovu.
Bilo
je reči i o tome da buduće rešenje kosovskog problema mora da omogući
svim etničkim grupama i svim narodima da opstanu na Kosovu i Metohiji.
Tadić je preneo da je posebno istakao važnost razumevanja ljudi koji na
različit način ispovedaju veru, dodajući da to i papa Benedikt XVI i on
kao predsednik Srbije podržavaju na čitavom prostoru Jugoistočne Evrope.
Tadić je u Vatikanu razgovarao i sa državnim sekretarom kardinalom
Anđelom Sodanom o praktičnim dimenzijama politike, o statusu katoličkih
crkava u regionu i na Kosovu, o vraćanju vlasništva crkvenim zajednicama
kao i o predstojećim razgovorima vezanim za ekumenski dijalog koji će se
voditi u Srbiji.
Tadić je kazao da je papi Benediktu preneo bratske pozdrave patrijarha
Srpske pravoslavne crkve (SPC) Pavla koji su prihvaćeni sa najvećem
radošću i uzvraćeni patrijarhu, kao i pozdrave vladike šabačkog
Lavrentija i nadbiskupa Hočevara i katoličke zajednice u Srbiji.
Predsednik Srbije papi je poklonio knjigu o Kosovu "Zemlja živih" na
engleskom i srpskom jeziku.
