Broj
1023, 07. oktobar 2005
HRVATSKA - SRBIJA
Osam
svedoka iz Srbije svedoči u slučaju Lora
Osam
od 14 svedoka iz Srbije pristali su da krajem oktobra u Splitu svedoče
na ponovnom suđenju za ratni zločin u Lori.
Osam
svedoka iz Srbije, bivši pripadnici tadašnje JNA koji su prisustvovali
sastanku u Specijalnom sudu za ratne zločine u Beogradu sa
predstavnicima vladinih i nevladinih organizacija, pristali su da
otputuju u Split nakon što su im date garancije za bezbedan boravak u
Hrvatskoj.
Osmorici hrvatskih bivših vojnih policajaca sudi se za ratni zločin nad
civilima u Vojno-istražnom centru Lora u Splitu 1992. godine.
Zamenik tužioca za ratne zločine Veselin Mrdak izjavio je danas da cilj
današnjeg sastanka nije bio da ubedi bivše zarobljenike iz Srbije da idu
i svedoče, već da ih informiše i pruži garancije.
Mrdak je rekao i da je "u opštem i pojedinačnom interesu" da se svi
svedoci odazovu pozivu Županijskog okružnog suda, jer će time doprineti
uspešnom završetku postupka.
Portparol Tužilaštva za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić rekao je
novinarima posle sastanka da su svi državni organi Srbije i Hrvatske
dali "potpunu garanciju, svako u okviru svojih nadležnosti, za odlazak,
boravak i povratak svedoka iz Srbije".
On
nije mogao da potvrdi da li će se ostalih pet svedoka iz Srbije koji su
pozvani da svedoče u slučaju Lora, pojaviti pred sudom u Splitu, jer se
nisu pojavili na sastanku.
Četrnaesti pozvani svedok u međuvremenu je preminuo.
Predsednik nevladine organizacije "Veritas" Savo Štrbac rekao je danas
da će se na suđenju za Loru, pre svedoka iz Srbije pojaviti grupa
svedoka iz Bosne i Hercegovine.
"To
su uglavnom Srbi civili koji su prošli Loru. Njih 12 pozvano je da
svedoči, ali će se desetoro odazvati pozivu", rekao je Štrbac.
Štrbac je kazao i da svi pozvani svedoci još uvek nemaju status
oštećenih, jer optužnica nije proširena, ali da će njihovi zastupnici
zatražiti od Županijskog suda da se ona proširi.
On
je precizirao da optužnica po kojoj se sad sudi, a koja je ista kao na
prethodnom suđenju, obuhvata samo jedan manji vremenski period trajanja
Lore, od marta do oktobra 1992. godine.
"Međutim, Lora je delovala sve do marta 1997. godine i u tom periodu
primenjivane su iste metode mučenja kao i 1992. godine, s tim što je
tada bilo manje mrtvih", rekao je Štrbac.
On
je dodao da je današnjem sastanku prisustvovao i sveštenik Zoran
Perković, koji je, kako je rekao, deveti potencijalni svedok iz Srbije
koji će svedočiti u Splitu.
"Perković je uhapšen aprila 1992.godine sa 65 osoba sa Kupresa i svi oni
prošli su Loru, njih 21 je ubijeno, 16 se vodi kao nestalo, četvorica su
izvedeni kao mrtvi iz Lore, a jedna osoba umrla je neposredno posle
Lore. Niko od njih se ne spominje u sadašnjoj optužnici, niti je pozvan
na pretres", kazao je Štrbac.
Prema rečima Štrpca, na službenom spisku hrvatskih organa nalazi se
1.005 osoba koje su prošle Loru, a njih oko 70 je izgubilo život.
Septembra ove godine počelo je ponovno suđenje optuženima za ratne
zločine u Lori. Postupak se vodi po neizmenjenoj optužnici, iako je
Vrhovni sud Hrvatske u rešenju o ukidanju oslobađajuće presude iz 2002.
godine, upozorio na potrebu menjanja i dopune manjkavih i nepreciznih
delova.
Današnjem sastanku u Specijalnom sudu za ratne zločine prisustvovali su
i predstavnici ministarstava pravde i unutrašnjih poslova Srbije,
Ministarstva za ljudska i manjinska prava SCG, OEBS-a, Dalmatinskog
komiteta za ljudska prava, kao i Nataša Kandić ispred Fonda za
humanitarno pravo Srbije.
BIH
Ante
Jelavić u bekstvu
Bivši član Predsedništva Bosne i Hercegovine i nekadašnji predsednik
Hrvatske demokratske zajednice BiH Ante Jelavić, kome je Sud BiH odredio
10-godišnju kaznu zatvora, nalazi se u bekstvu.
Jelavić
je optužen za proneveru novca koji je iz Hrvatske stizao kao pomoć
Hrvatima u BiH. On se jutros nije pojavio na suđenju u Sarajevu, a
sudska policija tokom dana ga nije pronašla u njegovoj kući u Mostaru.
U
potragu za Jelavićem uključena je Državna agencija za istraživanje i
zaštitu (SIPA), a Državna granična služba BiH podigla je pripravnost na
svim granicnim prelazima.
"Sud
BiH izdao je svim agencijama za sprovođenje zakona na teritoriji BiH
nalog za hapšenje Ante Jelavića", izjavio je tužilac Tužilaštva BiH Xon
Mekner.
Jelavić je za odbranu van zatvora dao kauciju od pola miliona maraka
(250 hiljada eura) i taj novac biće blokiran.
Predsedavajući Sudskog veća Malkolm Simons izjavio je, tokom izricanja
presude, da izdržavanje kazne stupa na snagu odmah po izricanju, te da
će u izdržavanje kazne biti uračunato i vreme koje je Jelavić proveo u
pritvoru od januara 2004. do maja 2005. godine.
Presuda Jelaviću izrečena je zbog nelegalnog trošenja novca iz buxeta
Republike Hrvatske, koji je preko "Hercegovačke banke" u Mostaru bio
usmeravan za pomoć Hrvatima u BiH.
Suđenje Anti Jelaviću počelo je 24. septembra prošle godine. Osim njega,
u istom procesu bili su optužni i bivši ministar odbrane Federacije
Miroslav Prce, kao i direktor Hercegovina osiguranja Miroslav
Rupčić.Prce i Rupčić postigli su sporazum o priznanju krivice sa
tužiocem i ranije su osuđeni na pet, odnosno pet i po godina zatvora.
BIH
Trg
oslobođenja i aerodrom zvaće se po Izetbegoviću
Međunarodni aerodrom u Sarajevu i jedan od trgova u centru glavnog grada
Bosne i Hercegovine biće nazvani po prvom predsedniku Predsedništva
međunarodno priznate BiH i lideru Stranke demokratske akcije (SDA) Aliji
Izetbegoviću.
Sarajevski Trg oslobođenja, odlukom Skupštine Katona Sarajevo, je
preimenovan u Trg oslobođenja - Alija Izetbegović, a kantonalna vlada
dobila je i zaduženje da obezbedi sredstva za izradu idejnog rešenja za
uređenje tog trga.
Jedanaest nevladinih organizacija iz Republike Srpske, zapretilo je
organizovanjem protesta ako predlog Stranke demokratske akcije (SDA)
bude prihvaćen, da "Trg Oslobođenja" u Sarajevu bude nazvan po
Izetbegoviću, jer je taj deo zemljišta pripada Pravoslavnoj crkvi.
MAKEDONIJA
MPC
traži pomoć od Turske
Ako
turski parlament poništi dekret iz 1767. godine kojim je ukinuta
Ohridska arhiepiskopija, Makedonska pravoslavna crkva (MPC) kao njena
naslednica automatski dobija svoju autokefalnost, bez ikakve potrebe da
o tome pregovara sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), izjavio je
vladika Petar.
Vladika Petar, episkop prespansko -pelagonijski, rekao je to nakon
sastanka Crkvenog arhierejskog narodnog sabora, održanog u struškom
manastiru Kalište, koji je doneo odluku da se zatraži od Turske i njenih
vlasti, kao naslednice Otomanske imperije, da poništi dekret kojim je
ukinuta Ohridska arhiepiskopija.
"Godine
1767. godine, kada je donet dekret, sultan nije prihvatio zahtev Grčke
da se ime Ohridske arhiepiskopije izbriše iz carskih spisa... izjavio je
vladika Petar obrazlažući zašto se u sinodu MPC nadaju da je bolje da se
obrate turskim vlastima i da napuste opciju obnavljanja pregovora sa SPC
oko autokefalnosti makedonske crkve.
Istoričar Mihajlo Minovski smatra da bi ukidanjem dekreta iz 1767.
godine izašle na svetlo dana sve zakulisane igre u vezi sa Makedonijom i
njenim imenom.
"Videće
se da SPC nije legitimni naslednik crkvenih eparhija u Makedoniji, već
ih je kupila od Carigradske patrijaršije koja nakon propasti Otomanske
imperije nije dozvolila obnavljanje Ohridske arhiepiskopije, rekao je
Minovski
Ljubomir Frčkovski, profesor međunarodnog prava, smatra da je zahtev
upućen turskim vlastima za poništavanje dekreta prilično rizičan korak u
koji se upušta MPC.
"Šta
ako dobiju odgovor da turske vlasti ne žele ili nemogu da urade takvo
nešto", izjavio je Frčkovski.
U
sinodu MPC kažu da su zahtev za poništavanje dekreta već uputili
vlastima u Ankari i da se nadaju pozitivnom ishodu.
HRVATSKA-SLOVENIJA
Ako ne
bude razumnog rešenja, preostaje arbitraža
Hrvatski predsednik Stjepan Mesić izjavio je da Hrvatskoj i Sloveniji,
ako ne pronađu racionalno rešenje za razgraničenje na moru, preostaje
jedino odlazak pred međunarodni sud.
"Ukoliko
ne nađemo racionalno rešenje, ako ne sednemo za sto i ne priznaju se
činjenice, pre svega one koje je utvrdila Badenterova komisija, onda
idemo pred međunarodni sud u Hagu", kazao je Mesić, na pitanje što misli
o odluci Slovenije da proglasi epikontinetalni pojas i najave u
Ljubljani da se to pitanje reši referendumom.
"Nikakve
pretnje ne dolaze u obzir, mogu se malo dizati tenzije, ali ako se ne
pronađe racionalno rešenje za pregovaračkim stolom, predstoji jedino
odlazak pred međunarodni sud", odgovorio je Mesić novinarima na Kongresu
o psihofarmakoterapiji, koji je danas počeo u Zagrebu.
Parlament Slovenije doneo je u utorak odluku o proglašenju
epikontinentalnog pojasa i zaštićene ekološke zone na svom delu obale,
ali je hrvatska vlada tu odluku juče proglasila pravno neosnovanom i kao
moguće rešenje spora predložila međunarodnu arbitražu.
Hrvatska, pozivajući se na važeće međunarodne pravne norme, tvrdi da
Slovenija nema pravne osnove za proglašenje pojasa, a i ekološka zona
se, prema navodima pravnih stručnjaka u Hrvatskoj, preklapa sa hrvatskim
delom zaštićene zone i zadire u njeno teritorijalno područje.
EVROPSKA UNIJA O PRIJEMU TURSKE
Pregovori će trajati najmanje 10 godina
Pregovori o prijemu Turske u Evropsku uniju (EU) trebalo bi da traju
najmanje deset godina bez garancija o ulasku i trebalo bi da omogući
Ankari da svoje zakone uskladi sa evropskim zakonodavstvom.
Okvir pregovora koji je usvojen u EU biće podeljen u 35 poglavlja, o
čijem sadržaju se ne može mnogo pregovarati, prenosi francuska agencija
AFP.
Sam
ritam pregovora će zavisiti od mogućnosti Turske da ispunjava svoje
obaveze.
Turske vlasti će moći da dobiju i odlaganje rokova ukoliko se ustanovi
da nema dovoljno vremena za ispunjavanje određenih obaveza.
Svako od 35 poglavlja okvira pregovora će se otvoriti i zatvoriti
glasanjem zemalja članica EU, pre konačnog glasanja o eventualnom
prijemu.
Pre
samog početka pregovora, Evropska komisija treba da objasni Turskoj
kakve su joj obaveze, da proceni stepen pripreme Turske za svako
poglavlje i da identifikuje eventualne probleme u ispunjavanju zahteva
za prijem.
Ta
procena počinje 20. oktobra poglavljem o nauci i istraživanju, zatim o
kulturi i obrazovanju, izjavio je danas evropski komesar za proširenje
Unije Oli Ren .
Ceo
proces će trajati oko godinu dana, ali će pregovori moći da počnu ranije
u narednim mesecima, za poglavlja koja će biti razmotrena, rekao je Ren.
Krajnji cilj je prijem, ali proces pregovora o prijemu ostaje otvoren i
bez garancija. U slučaju neuspeha, EU treba da obezbedi da Turska bude
"u potpunosti utemeljena u evropskim strukturama sa najjačim vezama".
"U
slučaju ozbiljnog i stalnog kršenja principa slobode, demokratije,
poštovanja ljudskih prava, pravne države... Evropska komisija će
preporučiti prekid pregovora o prijemu", navodi se u tekstu Evropske
komisije za početak pregovora.
EU
kasnije treba da odluči o eventualnom prekidu pregovora većinskim
glasanjem.
